"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.
На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.

понедељак, 29. новембар 2010.

Марс напада

Марс напада! или Видовданска успаванка (лалај Марко, нина нана)

Понедељак 28.јун 2010.године. Вести Б52. Најважније вести:
Високи функционер ДС, Марко Ђуришић погођен у централи те странке!
Десет година „Пешчаника“-прослава у „Арени“, парти у америчкој резиденцији.
Најава генералног штрајка у Грчкој- у Србији нема разлога за штрајкове.
Шутановац најавио верску службу у Војсци Србије-довољан један свештеник.
Грчка влада тужила манастир Ватопед.
„Курир“,ново гласило Управе за извршење кривичних санкција, доноси вест о значајној имовини Радмиле Хрустановић-три локала, два стана, један сплав- 3,2,1 крени!
Митинг опозиције у Крушевцу- окупили се случајни пролазници!

„Драги гледаоци, издвајамо вест из Крунске улице. Наш репортер јавља да је високи функционер ДС, посланик и председник ИО ДС, Марко Ђуришић, погођен у просторијама те странке. Погођен је  несвешћу и тешким сном, од тренутка када је дошао на посао. Ђуришића је у његовој канцеларији пронашла Јелена Триван, портпаролка и посланица ДС. „Затекла сам Марка погођеног на поду, без свести. Знала сам да није трудан а нисам видела трагове од метка, па сам схватила да није нападнут. Помислила сам да му је позлило. Међутим израз лица му је био блажен. Службеници и ја смо га однели на тросед. Покушали смо да га освестимо али безуспешно. Ту се затекао и наш лекар, Крстић, који је прегледао Марка и установио да је погођен. Погођен  дубоким сном. Посаветовао нас је да га оставимо да спава. Потом сам села у мој Мини клабмен од 30.000 евра и отишла у Скупштину. Пратимо развој ситуације и обавестићемо вас о стању нашег погођеног функционера“ рекла је Јелена Триван ексклузивно за нашу телевизију“.

Време променљиво облачно, понегде са кишом и локалним пљусковима са грмљавинама. Ветар слаб до умерен, северни и северозападни. Највиша дневна температура од 20 до 25 степени.

Уторак 29.јун 2010.године. Вести Б52. Ударна вест:
Поправља се стање погођеног функционера ДС- изрази подршке и солидарности стижу са свих страна.
Наша екипа се јавља из Крунске.
„Драги гледаоци јављамо се из централе ДС где је јуче погођен посланик и председник ИО ДС, Марко Ђуришић. Погођен је дубоким сном, великог калибра. Поред нас је Јелена Триван, порпарол ДС. „Јуче сам затекла нашег Марка у тешком стању. На срећу, данас ујутру, сам дошла у Крунску, Марко се управо пробудио. Мислио је да је заспао на тренутак. Погледала сам на свој 8000 евра вредан Шопар сат и установила да је спавао 24 сата. Били смо сви радосни што му је добро и поред тога што је био тешко погођен. Добру вест смо јавили и председнику који је био забринут за Марково здравље. Ето, све се добро завршило и хвала свима који су нам упутили подршку у тешким тренуцима“. Хвала Јелена.

Прелазимо на остале вести.
Величанствена прослава десетогодишњице „Пешчаника“. Тридесет хиљада у „Арени“. Овације уредницама и екипи „Пешчаника“.
Пропао митинг опозиције.
Пронађено 30.000 евра у хали „Лимес“.

Време сунчано. Ветар слаб, западни. Највиша дневна температура од 23 до 28 степени.

Тако је било 28. и 29. јуна ове године.

Двадесет шестог новембра ове године Марко Ђуришић, посланик и председник ИО ДС  је дао следећу изјаву  (вест од 00:08, извор Б52) и остао жив. „Сваки разговор који ће допринети да грађани Србије боље живе, са свим политичким факторима је добродошао, али сам сасвим сигуран да ванредни парламентарни избори нису пут до бољег живота свих нас. Ја се само присећам  да је последњи митинг који је опозиција правила био у Краљеву у јуну месецу, а ево, на жалост, видели смо шта се десило грађанима Краљева неколико месеци касније. Надам се да слична судбина неће погодити неки други град у Србији“.
Већ у 14:15 сајт „Блицкрига“(али не и Б52) приопћује : „После изјаве да је опозиција крива за земљотрес“, „Посланик ДС се извинио напредњацима“ и цитира живог и здравог Марка Ђуришића :“ Увидео сам (четрнаест сати касније -оп.аут.) да је моје поређење митинга позиције са земљотресом било непримерено. Могу само да кажем да то није било у реду и да се извињавам и грађанима Краљева и господину Томиславу Николићу“. „Блицкриг“ цитира и портпаролку Јелену Триван која је „покушала да објасни да Ђуришић није мислио озбиљно да опозицији ставља на терет земљотрес у Краљеву и да је према њеном тумачењу то био покушај ироније“. „Немојте то драматично схватити. Хтео је да каже да опозиција није много конструктивна“. Триванова је истакла да је „опозиција крива за много шта, али се не може рећи да је крива за земљотресе“.

Дакле:
-Марко Ђуришић, даје изјаву за Б52, у недељу, нешто пре поноћи, и Б52 ту изјаву качи на сајт у 00:08.
-Судећи по одсуству уплива сивих ћелија мозга на изјаву, можемо претпоставити да је инжењер информатике Ђуришић (иако жењен и отац, али и такав има право на провод!) био у лудом проводу негде на сплавовима или у „Реци“, и да је кад је већ у проводу, било очекивано да је под утицајем нечега. И тако, ту, у сред провода и утицаја, му је зазвонио црвени телефон, директно Б52, и Марко је, иако под утицајем, смогао снаге да се присети да је зла опозиција држала митинг у Краљеву а то је резултирало земљотресом. Без обзира на утицај супстанци, Марко се сетио лекција из ДС школе вештина коју је водио Тадић са Недом „Квар“ и „Бодрум“, па је изразио наду да слична судбина неће погодити неки други град у Србији. Извршивши своју функционерску дужност наш информатичар се вратио тулуму.
-А можда и није било тако? Можда је то вече инжењер Марко провео у топлини свог ентеријерски шик, дома, са породицом? Можда је био само под утицајем породичне атмосфере, дакле при себи, када је добио позив од Б52? Можда је био сасвим озбиљан када је давао изјаву, можда је стварно мислио то што је рекао? Јер, ако судимо по улизичким медијима, по изјавама осталих Маркових режимских колега, сви они већ дуго у опозицији виде кривца за све што нам се догађа. Можда је Марко, који је високо у хијерархији своје странке, потпао под утицај колективне психозе, што би Рајх рекао, масовне психологије фашизма? Изјава звучи врло смирено. Будући под утицајем психозе, информатичар је поверовао или у окултне а зле моћи опозиције, да месецима после сејања враџбина, може да изазове земљотрес у неком граду? Или се не ради о веровању у наднаравне моћи опозиције, већ друг Марко  као инжењер информатике верује да (свакако) зла опозиција има стварне моћи (вероватно руску технологију?) да руши градове земљотресима? Веровао у једно или друго, зар другу Марку није пало на памет, да тиме српска опозиција располаже оружјем којим може да покори свет па и квислиншки режим у својој земљи? Уместо извињења Марко је морао да узбуни читав свет, пре свега америчке господаре. Извињење неће омести злу опозицију да сруши режим и покори свет.
-Можемо основано претпоставити да је Ђуришић, неколико сати касније, где год био те вечери, легао да спава. Потом се ипак пробудио, негде око подне, упристојио се и отишао у странку или у Скупштину. Тамо га је чекала Јелена Триван, у стању које не желите да вам описујем, па су заједно прионули да исправе штету коју је начинила Маркова изјава. Кад су то обавили, позвали су верне медије, и Марко се покајао, а Јелена му дала два оправдана. И ето вести на сајту „Блицкрига“ у 14:15. Наравно, покајање је објављено јако дозирано, тек да га буде, и само у највернијим медијима. Остали медији су поступили како им је и речено. Догађај нису ни објавили, па нису имали потребе ни да објављују извињење.
- Посебно је забавна чињеница, сетите се Марко каже „ја се само присећам“, да митинг опозиције уопште није био одржан у Краљеву, већ у Крушевцу. Забавно је да члан председништва ДС, посланик и председник извршног, оперативног органа своје странке не зна где је опозиција држала једини митинг ове године, у присутву неколико десетина хиљада људи.
-Све заједно то нас упућује на скучен ментални склоп тог човека, једног од првих људи ДС.
-Наравно, поставља се питање због чега се Ђуришић извињава само Томиславу Николићу, а не и Велимиру Илићу, Александру Вулину и Милошу Алигрудићу, представницима осталих странака које су учествовале на овом скупу?
- Тривановој је излишно поставити било какво питање.
-Медијима, генерално, треба поставити питање, није ли вас, и у овом случају заташкавања онога што раде представници режима, срамота?
 
Вратимо се вестима са почетка овог чланка. Сад је на мени ред да се извињавам и Марку Ђуришићу, и Тривановој, и медијима. Па ја сам сметнуо са ума да је Марко преспавао тај Видовдан 2010., тај 28. јун, јер је био погођен. Стога је потпуно разумљиво да није знао да је било митинга у Крушевцу, а не у Краљеву. После му је неко, некад, поменуо тај пропали догађај, погрешно му рекавши да је то било у Краљеву. Марко је невин. Није ни морао да се извињава. Јавите Марку да је био у праву, али алармирајте забога  Белу кућу и Пентагон! Марс напада!
29.11.2010.године
Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)