"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.
На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.

четвртак, 18. фебруар 2010.

Удри богаташа

Удри богаташа

Пљуште награде, признања, постављења, именовања, носиоцима Власти. Срђан Шапер, Веран Матић и Соња Лихт воде мртву трку. Јуче је у Тадићевој лиги Политички Изузетних Шампиона, популарно „ПИШ“ , на прво место избио фамозни Срђан Шапер, маркетиншки Председник Србије. Пре неки дан је овенчан Оскаром (изненадих се, откуд Оскар пре времена, скоро преко везе, помислих, јер додела је почетком марта, и у којој категорији- режија?, сценарио?, специјални ефекти?, костим?, музика? споредна улога?, главна , зна се припада Председнику Лурчу, али сила Бога не моли, пара врти где бургија неће, кажем себи, - кад оно није амерички филмски Оскар, већ српски „Оскар популарности“. Опет се изненадих, Срђан Шапер, популаран? То ми звучи као contradictio in adjecto али можда грешим? Помислим, можда је народ бирао најпопуларније...можда. Није него. Тог „Оскара“ додељује „Магазин Пулс“ за који још нисам чуо али... Па установим да је „ТО“, тај знаменити магазин, додатак –готово адитив недељног „Блица“ ,  жуте режимске  ДС новине. Рингијер дакле. И Шапер доби тзв. специјалног Оскара. Међутим Шапер је господар медија те нас то доводи у сумњу  да је Оскара доделио самом себи. Покушах да установим ко је био у жирију (ако га је било) али таквог податка нема. Покушах да пронађем образложење за додељени „специјални“ Оскар популарности али авај, узалуд. Стога је било логично да се упитам на који начин су установили „популарност“ маркетиншког мага? Разбијах главу али не успех то да доконам. Али, видех да је била велика фешта у Сава центру, хиљаде људи... и нема података да је ико оспорио доделу специјала, нити да је било звиждања и негодовања. Дакле, популаран ! Па да, популарност шефа се пренела  на старог другара, бившег идола. Уз то народ воли богате и успешне, поштене новобогаташе.

Да срећа никад не иде сама, побринула се Влада која је јуче именовала господина Шапера за председника управног одбора Београдске филхармоније. Па да, логично, велики маестро Шапер, музички геније, импресарио, Моцарт кугла наше музике, складатељ, текстописац и аранжер Идола (лажу злобници да је све вредно потицало од Дивљана). Процветаће Филхармонија, поготово што ће господину Шаперу друштво правити легенда  камерног оркестра Г17+, маестро Милан Пајевић, rentseeker, и не мање велика, примадона Мишковићеве банкарске опере „San Paolo Intesa“, grande madam Драгиња Ђурић. Кажу да је господин Тасовац умро – од среће. Из добро обавештених извора сазнајемо да је господин Шапер одлучио  да се прихвати захтевне и тешке дужности из жеље да помогне посрнулој Филхармонији. Велики композитор ће бесплатно уступити Филхармонији сва права и приходе од велике симфооперете  коју ће у име те куће поставити на велику сцену Сава центра а вероватно и у Арену.

Ексклузивно сазнајемо (strictly confidential and very hush-hush) да ће у симфооперети легендарног импресарија наступити лично величине попут Тадеуша Фајта,  Ангстлоса фон Кројца, Џеремаје Вулфа, Дарлинг Дилаза и Инфанте-Паће Ђованотија, као и Серђиано Шапероти лично.
Амбициозни маестров план предвиђа ангажман Филхармоније, Опере, Балета, хорова и најугледнијих  солиста који треба да носе пројекат историјског костимираног мега vaudeville мјузикла. Ради се о бриљантном делу из два чина, а окосницу чинова би  чиниле две Поеме великог поете Шапера, из двадесетог века, из периода најплоднијег уметничког стваралаштва. Први чин се ослања на легендарну ЛГБТ толерантну Поему„ Ретко те виђам са девојкама (а виђам те сваки дан), познатију и као „Raramente, avete visto le ragazze ( e ho visto che ogni giorno)” а други чин носи револуционарна химна великог мајстора речи „ Удри богаташа (и узми му све паре)“ коју сви знамо као  „Battere I ricchi (e prendere tutti I suoi soldi)“. Заслужујете да цитирамо ове велике Поеме (са поделом улога коју нам је открио импресарио):

„ Ретко те виђам са девојкама (а виђам те сваки дан)“
„Raramente, avete visto le ragazze ( e ho visto che ogni giorno)”

(Дарлинг Дилаз)
Ретко те виђам са девојкама
А виђам те сваки дан
Ретко те виђам са девојкама
Ипак никад ниси сам

(Џеремаја Вулф)
Око тебе су дечаци
Фини су ал ипак знај
Гласине се брзо шире
А кад пукну ту је крај

(Тадеуш Фајт)
Ретко ме виђаш са девојкама
А виђаш ме сваки дан
Ретко ме виђаш са девојкама
Ипак никад нисам сам

Девојке су мени драге
Волим их ал ипак знај
Сналазим се тешко с њима
Један сусрет ту је крај

(Сви)
Веруј  ми
Веруј  ми
Веруј  ми

„ Удри богаташа (и узми му све паре)“
„Battere I ricchi (e prendere tutti I suoi soldi)“.

(Инфанте-Паће Ђованоти)
Лаж,
Све је било лаж,
Свака твоја реч,
Сваки твој осмех.

(Ангстлос фон Кројц)
Паж,
Био сам ти паж,
Паж у дворцу твом,
Дворцу раскошном.

(Тадеуш Фајт)
Удри богаташа
И узми му све паре...
Удри богаташа
И узми му све паре...

(Џеремаја Вулф)
Глад,
Ти си моја глад,
Задајеш ми бол,
Параш ми срце.

(Серђиано Шапероти)
Дај,
Дај ми опет лаж,
Хоћу мирис твој,
Хоћу твоје тело...

(Тадеуш Фајт)
Удри богаташа
И узми му све паре...
Удри богаташа
И узми му све паре...

(инфанте- чедо, паће-мир, ангстлос-онај који се не боји, небојша, кројц-крст, вулф-вук, фајт- бори се, дарлинг-драган)
Објавио у Нема коментара:
Пријавите се на: Постови (Atom)