ЖИВ ЈЕ НАРОД, УМРО НИЈЕ

ЖИВ ЈЕ НАРОД, УМРО НИЈЕ – Земљотрес на крају председничких избора

Тачно у 21 час 20. маја 2012. године Србију је погодио снажан земљотрес магнитуде 8 јединица Рихтерове скале са интензитетом од IX степени Меркалијеве скале. Епицентар земљотреса је био на подручју београдског гребена, на релацији Крунска- Андрићев венац. Земљотрес је изазвао ненадокнадиву нематеријалну штету и  разарање у Крунској 69 и на Андрићевом венцу 1. Још увек нема извештаја о жртвама, осим једној. Земљотрес је изазвао велику панику на поменутим адресама, док су грађани са тих адреса провели  тешку и бесану ноћ (нажалост не под ведрим небом, него у својим огромним и обесним вилама).Утврђено је да су земљотрес изазвали грађани и Томислав Николић, коме честитамо.

На председничким изборима се догодило оно што апсолутно нико није очекивао. Нико. Није било могуће то предвидети. Аутор овог чланка је очекивао да ће после бестијалне кампање против грађанина Николића, разлика износити 20 % у корист Тадића (иако сам тачно предвидео резултате од 6. маја). Признајем, нисам очекивао да се народ може опаметити. Да се може одупрети медијском испирању мозга. Али догодило се чудо. То даје наду. То враћа осмех на лице. Народ, грађани, ипак одлучују. Није све тако црно као што је изгледало 6. маја. Народ размишља. Народ делује. Народ награђује. Народ кажњава.

Шта је довело до неочекиваног обрта, који је изазвао опште изненађење у земљи и иностранству? Шта је навело грађане да направе велеобрт? И да ли се уопште ради о велеобрту. Подсетимо се прво онога што сам навео у претходном чланку. Грађани су 6. маја тешко казнили Демократску странку чија је листа освојила 11% мање (пола милиона гласова) него на изборима 2008. године. Мало ли је? Дакле тај тренд је настављен и у другом кругу председничких избора. Ту су грађани још боље могли да изразе свој став и да своје незадовољство упере на онога ко је то заслужио, ко је то и скривио. И грађани су казнили кривца. Бум. Трас. Оде Борис Тадић.  Нема трећег мандата. Нема више кршења Устава обављањем две јавне функције. Нема више логорејичног нарциса. Нема више клунирања. Нема џогирања. Нема више “баци коску” и “give me five”. Уместо петака, народ је Тадића двојкирао. Нема више зајебавања народа у поплављеном Трговишту.  Нема више мажења коза и прасића. Нема више пет резиденција, нових блинд лимузина. Готово. Енде. Нема више наложница, суложница, мелемница. А тек кад га “пукне” сопствена странка. Ууууу. Али о томе касније.

Осим ових које сам навео, узроци политичког земљотреса су и следећи. Две недеље је трајала срамотна и бестијална кампања против Николића. Овераван је од стране већине медија, од режима и режимских странака. То се очито огадило народу и окренуло као бумеранг против Тадића.  То је била кампања сто на једнога. Николић је проглашен за опасност по Србију, оптужен је за мрачну политику, за повратак у деведесете (опет те деведесете, невероватно!). Његове дипломе су проучаване под електронским микроскопима, на форензичким институтима, створена је читава наука која се бавила историјатом некретнина породице Николић,  тражили су му бактерије у мокраћи, перут на сакоу… Тражили, тражили, шутирали, оверавали, сатанизовали ал’ ништа нису нашли. Немојте погрешно да ме схватите, никада нисам био (и нећу бити) љубитељ политике грађанина Николића, али ћу увек реално сагледавати његове поступке. Нећу имати никакве предрасуде према њему. Друго, питање изборне крађе која је постојала  је и поред медијске блокаде, утицало на народ, у чему је Николићу помогла и ДСС. Треће, једину и кључну подршку Николић је добио од Коштунице и ДСС-а, али и о томе касније. Четврто, у народу је прорадио инат. Инат због неравноправне борбе Давида и хепатитичног Голијата.

По прелиминарним резултатима РИК-а,  Николић је освојио 49, 5% гласова а Тадић 47,3% (без гласова са КиМ). Излазност је била 12% мања него 6.маја. Односно, гласало је 3,12 милиона грађана, без гласова са КиМ. На КиМ је вероватно гласало око 20.000 грађана и претпостављам да је Николић добио бар 15.000. Дакле гласало је око 3,14 милиона грађана са КиМ,  док је Николић добио 1,56 милиона а Тадић  1,48 милиона гласова. Дакле, Николић је био бољи за око 80.000 гласова или 2,7%. Број неважећих је био опет велики, скоро 3,2% или готово 100.000.

Јасно је да је више ствари утицало на ток другог круга гласања. Али шта је било пресудно. По мишљењу аутора овог текста, пресудни тренутак је била подршка ДСС-а и Коштунице, у оном тренутку када је то Николићу било потребно. И то је било спроведено у форми једног озбиљног и компромисног споразума, СНС-а и ДСС-а. У прошлом чланку о томе сам рекао :”Јако је важно што су ДСС и СНС потписале политички споразум пред други круг председничких избора и што је ДСС подржала Томислава Николића. Изузетно је значајно да Борис Тадић не буде изабран за председника Србије” (1). Подршка ДСС-а Николићу, је далеко одјекнула у атмосфери сатанизације и опште јавне подршке која је пљуштала ка Тадићу. Срам било, све оне који су подржали Бориса Тадића, што је бесомучно понављано преко медија.  Одлука ДСС-а је била одлучна и без оклевања и ДСС, уопштено гледано и треба да настави да дела без оклевања и предомишљања.

А срамота?

Ах, да…Господу из Двери и СРС треба да је срамота што нису подржали Томислава Николића. СРС је кроз уста губитника Немање Шаровића рекла да су Николић и Тадић исти. То напросто није тачно. Овим је СРС стала на Тадићеву страну.

Са дверчицама или дверовима (како се тачно зову?), ствар стоји још горе. Они су водили активну кампању у корист Тадића тиме што су позивали на бојкот другог круга избора (Танјугова вест од 12.маја- пренели сви медији- гласи: “Нови Сад- Покрет “Двери” је током протеста у Новом Саду позвао на бојкот другог круга председничких избора, 20.маја. “Двери” су позвале на “активан бојкот другог круга избора”, јер, како је синоћ рекао повереник “Двери” за Нови Сад Мирослав Паровић, “ако имамо нерегуларан први круг, јасно је да ћемо имати нерегуларан и други”)(2) и послали још једно увредљиво писмо Николићу и Коштуници (треће по реду у овој кампањи). У том писму “рајски” Дверјани кажу:

“Можда наш увид није целовит, али би онда било неопходно да нас обавестите о промењеним околностима које су Вас руководиле у доношењу по нашем мишљењу веома ризичне одлуке о изласку на други круг председничких избора против којег смо сви заједно донедавно били. Посебан проблем је што се тиме легитимише изборна крађа на парламентарним изборима.

Зато Вас молимо за одговор на следећа питања која имамо као непознаницу у деловању Ваше две странке у последњих 7 дана:
1.Како објашњавате излазак у други круг председничких избора када је први покраден? Ко гарантује да се то исто неће десити и у другом кругу? Како учествовати у легализацији изборне крађе давањем легитимитета организаторима крађе?
2.Зашто у последњих седам дана није дошло до контакта и сарадње између свих нас који основано сумњамо да смо покрадени на изборима? Зар наш заједнички фронт не би имао огромну снагу да оголи нелегитимност режима и натера режим на понављање избора под регуларним условима, све то без већих друштвених трзавица?
3.Који су Ваши даљи кораци у борби против изборне крађе?
Сматрамо да без Ваших одговора на ова питања ми не можемо да разумемо Ваше потезе у овом тренутку. Од Ваших одговора зависе наши међусобни политички односи у будућности.
У Београду, 16. маја 2012. Старешинство Покрета Двери”(3). Крај цитата.

 Да ли је могуће да група релативно образованих људи (тврде да су млади али “старешинство” има просечно  четрдесетак година) који се дуго баве друштвеним и јавним послом, буде толико ментално ограничена и острашћена? И шта на то утиче? Обратите молим вас, пажњу, на реч “старешинство”. Као да су монаси или свештеници,  не дај Боже. Оно што “Двери” јесу, то је политичка секта, коју подржавају одређени кругови у цркви и режим. И то политичко секташтво је противно светосавском и православном духу, а иманентно је католичанству и протестантизму. Амин.

А Борис Тадић?

У мноштву чланака, током последње три, четири године, опширно сам се бавио ликом и делом Бориса Тадића, као и ликом и делом Драгана Ђиласа, будућег председника Демократске странке. Волео бих да смо имали пренос догађаја из Крунске 69, све време од 20 часова па до тамо негде, поноћи. То би било право уживање. То би био прави риалити шоу.  Са псовањем, плакањем, режањем, урлањем, вређањем…Ууууу. Ооооо. Почело је, почело…Шта су радили потпредседници ДС  Шутановац, Триванова, Пајтић и Петровић?.  За Ђиласа, који није потпредседник, него заменик председника ДС, не питам. Знам. Ђилас је уживао. Долази његово време, знатно раније него што се надао и планирао. И он је помало био затечен услугом коју му је учинио Николић. Ускоро ће се сви они, као лешинари, обрушити на политички леш Бориса Тадића, који треба уклонити из Крунске. Јер жути су немилосрдно прагматични. Као жуте пиране. Зачас ће га оглодати. Биће заказана, као фол, на миру, да се Власи не досете, Скуштина ДС, вероватно у сред лета у јулу, августу, изван погледа. Биће изабран Ђилас за председника ДС. Све, привидно мирно, грађански, културно…Привидно. Настаће од данас немилосрдна борба за позиције у ДС-у. Биће као у кошници. Жуте пчелице ће да мењају трута. Вредне жуте пчелице. Тадић је и сам најавио у свом “фрајерском” ћаскању са  новинарима, које је трајало једно 20 минута, пред свим медијима, да ће постати “политички аналитичар”(анални литичар) и једно три пута је окривио интелектуалце за неразумевање и свој пораз. Ја то не разумем. А ви? “Кривци” су, овим редом - народ, Николић и Коштуница а не неки хипотетички интелектуалци. И где ће сад да станује Борис Тадић? Његов отац је пре неколико година изјавио: “Борис је сиромах, нема ништа од своје плате. Нема стан. Када би му престала функција, изашао би из државних просторија и не знам шта би било са њим” (4). И чиме ће да се бави? Тешко ће ‘леба да се наједе као “политички аналитичар”. Али немојте бринути за њега. Гарантујем вам да ће он ускоро да се башкари у некој луксузној вили на Дедињу а неће да се “злопати” ко’ Динкић, у неком тамо станчићу или ко’ Божа код тетке на каучу. А апанажа већ постоји. Одвајали су му његови барони и тајкуни у фонд за црне дане. Живи били па видели. А вероватно ће Борису да оснују неку невладину организацију, некакав фонд (нпр. Фонд за изузетно политичко медиокритетство, нарцизам и логореју- ФИПМНЛ), ко што га има Зоран Живковић, одакле ће повремено да мудрује са олимпијских висина (Немци то кажу: “Scheisse Scheisse meine Taube weisse” а и ми имамо исту пословицу, лако ћете погодити коју).

У свом чланку “Отворено писмо Борису Тадићу” (5),из децембра 2010. године, сам написао:

“Три наслова ми падају на памет (Отворено писмо Борису Тадићу, Срам те било Борисе Тадићу и Спаси Србију и убиј се Борисе, Борисе), три градације, три стања. Као што је Борисе твој режим истовремено и марионетски и квислиншки и издајнички (јер је шароликог састава и деловања), тројак дакле, тако и ја имам тројака осећања. Истовремено желим да будем уљудан и да ти напишем отворено писмо у коме ћу се држати начина обраћања који заслужује институција председника државе. Нажалост ти ту функцију злоупотребљаваш, пре свега у последњем мандату, који обаваљаш по новом Уставу а истовремено обављаш и функцију председника странке што Устав не дозвољава. Та твоја злоупотреба јесте евидентна, али није највећа. Много већа је она злоупотреба којом де факто узурпираш и место председника владе, а често и функције појединих министара. Још је иритантнија твоја злоупотреба могућности да се обраћаш јавности преко поданичких медија, када наступаш као апсолутни тумач и арбитер готово свих  политичких па чак и друштвених питања.”  

 А Драган Ђилас?

Овај жутолики олигарх је много опаснији противник од Тадића. Паметнији је, мање нарцисоидан, мање пун себе. Много вештији преварант од Бориса. Много богатији. Његови резултати на изборима су за 10% бољи од Тадићевих у остатку Србије. Убедио је Београђане да је сасвим добар. Мало оштро према Ромима, мало оштро против педера, мало градске прохибиције, па онда мало сигурних кућа за исте оне педере, и мало контејнера за Роме, па мало критике ЕУ, па градитељски промашаји представљени као успеси, и главно, сви медији под тоталном  контролом. Ради човек за себе. И голуб Гута. И кучићи и мачићи. И нова жена и ново дете. Све. Што би народ на билбордима рекао: “Озбиљна времена, озбиљан посао, озбиљан човек, озбиљан лопов”.

У свом чланку “Истина о платанима” из фебруара 2010. године (6), сам за Ђиласа рекао:

“После обимне анализе већине чињеница, доступних докумената, постало је потпуно јасно шта је истина о сечи платана, Драгана Ђиласа, слободно можемо назвати београдским Саруманом или Сауроном ако баш хоћете. Господар жутих београдских Орка (гномова), са једне стране – јавно – слаткоречив, умиљат, љубитељ залуталих голубова, ромски цар, very straight g(u)(a)y- but not gay at all, мостоградитељ, са друге стране (не баш тако) тајно – мултимилионер у еврима, човек у  потпуном сукобу интереса као власник многобројних фирми, контролор медија, власник великог и малог брата, лиценци за fast food бракове и провинцијски квазисвингерај, псовач, човек танких нерава, несвикао на критику и супротно мишљење…”

Потом сам у јануару у чланку “Мит о Ђиласу” који је објављен на сајту “Стандарда” за Ђиласа рекао:

“Потом је на фијаско Скупштини ДС, добио највише гласова од свих кандидата за потпредседнике странке, и тиме се устоличио као други човек ДС. То ће му помоћи у остваривању његових прекомерних амбиција (Тадићев наследник на месту председника ДС, избор за председника Србије или председника владе Србије, нешто раније, по његовом плану).

То што је он мање лош од Тадића, Владе итд. не значи да је и добар. Овде неки задовољавају своју несхватљиву потребу да у помрчини и помору режима нађу неко светло или неку добру страну режима. То није Драган Ђилас. Та светла страна режима не постоји. Ђилас је само будућа верзија, нови, непотрошени модел вође ДС-а. Уосталом, по свом положају он нема такве терете и одговорност као његова браћа по злочину, са вишег нивоа власти, и не среће се са тако великим и нерешивим проблемима.  Такође због свог богатства и директне контроле над медијима, је у прилици да себи обезбеди повлашћенији положај, него други појединци режима”.

Било је тога још, али да не замарам.(7)

Питање владе

Кључна личност по овом питању, председник СПС-а, Ивица Дачић више није изричит око формирања владе са ДС-ом. На питање да ли досадашњи коалициони договори са ДС-ом настављају да важе, Дачић је рекао да нова ситуација поставља нову позицију на политичкој сцени: “То значи да мандатара поставља председник и питање је коме ће дати мандат. Свакако све ће бити компликованије” изјавио је Дачић за Блиц а преноси Б92 (8). О чему се овде ради? Да ли само о  тврђењу пазара или…? Рекао бих да овде постоји нешто друго. Дачић је вешт, искусан, лукав и бескрајно прагматичан. Он наиме непогрешиво прати и препознаје трендове. Политичка кретања. Пре четири године он је још пре оног невештог глуматања (због сопствених бирача) препознао проевропски, победнички тренд и прикључио му се, оставивши на цедилу Николића и Коштуницу. Овај пут може да учини обрнуто. Дачић је свестан да је ДС у паду за пола милиона гласова. То је један тренд. Потом је дошло изненађење, две недеље касније када је народ казнио Тадића и ДС, давши победу Николићу. То је други тренд, у истом правцу. Намирише ли Дачић да је то будући, победнички тренд (он ипак размишља и мало унапред), а ја бих рекао да јесте, он ће окренути леђа Демократској странци. И од тога  га неће моћи разуверити ни странци, нико. Има човек коалициони потенцијал, па то ти је. То је прилика за Николића и Коштуницу. И питање је ко ће Дачићу понудити више, нпр. положај мандатара, број министарских фотеља и остале изборне инсигније. Питање је дакле, како Дачић процењује трендове за наредних неколико година?

Покрајина  Војводина и Београд

 Покрајинска изборна комисија, нит ромори нит говори, по традицији. Покрајински ДС саопштава а нико не демантује да већ има 58 од 60 покрајинских посланика. Изгледа да је још један жутолики трут - Пајтић. вредно радио, као и Ђилас, четири године. Стога ће ДС лако наставити да влада  Војводином.

У Београду ЛДП, лако помогнут ДС-ом, није успео да се на поновљеном гласању на 16 бирачких места, домогне око 2500 гласова и пређе цензус за градску скупштину. Правда је задовољена.

Закључак

Странци ће ових дана да се разлете. Амбасадори западних земаља ће све покушати не би ли саставили владу ДС-а , СПС-а, УРС-а , ЛДП-а и мањина. Уцењиваће, претиће, подмићиваће. Осмехиваће се, нудиће…Међутим после Тадићевог пораза, посао им неће бити лак. Наиме, назире се тај проклети тренд. Клатно је почело да се креће на другу страну и то сви почињу да виде. Биће свега и свачега у наредним недељама. Одуговлачења са конституисањем Скупштине Србије и потврђивањем мандата председника. Биће журбе у конституисању локалних власти у градовима и општинама са СПС-ом и осталима. Биће журбе у преговорима о формирању владе са СПС-ом итд. Озбиљно уздрманој и пораженој Демократској странци ће свашта пасти на памет. Ту ће конце повлачити Ђилас али не би изенадила и извесна конфузија у тој странци, и штеточински потези, због тога. ДС је као грогирани боксер. Хајде да их дотучемо.

21.мај 2012. године

(1).http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=29252:sve-sumnje-u-izbornu-krau-su-utemeljene&catid=37:politika&Itemid=40

(1). http://www.standard.rs/nebojsa-bakarec-analiza-izbora-ili-sve-sumnje-u-izbornu-kradju-su-utemeljene.html

(2).http://www.tanjug.rs/novosti/42872/dveri-pozvale-na-bojkot-drugog-kruga-izbora.htm

(3).http://www.dverisrpske.com/sr-CS/nasa-politika/saopstenja/2012/licno-pismo-tomi-i-voji.php

(4).http://www.magazin-tabloid.com/casopis/clanak.php?br=156&clanak=7

(5).http://www.slobodanjovanovic.org/2010/12/24/nebojsa-bakarec-otvoreno-pismo-borisu-tadicu/

(6).http://www.slobodanjovanovic.org/2010/03/30/nebojsa-bakarec-istina-o-platanima/

(6).http://www.pecat.co.rs/2010/04/drvomorci/

(7).http://www.slobodanjovanovic.org/2010/09/01/nebojsa-bakarecbesramnost-dragana-dilasa/

(8).http://www.b92.net/info/izbori2012/vesti.php?yyyy=2012&mm=05&dd=21&nav_id=611057

ИЗБОРИ 2012. – СВЕ СУМЊЕ У ИЗБОРНУ КРАЂУ СУ УТЕМЕЉЕНЕ

ИЗБОРИ 2012. – СВЕ СУМЊЕ У ИЗБОРНУ КРАЂУ СУ УТЕМЕЉЕНЕ

На изборе 2012. године је изашло 3,91 милиона грађана. На претходне изборе 2008. године је изашло 4,14 милиона грађана. Дакле, на овогодишње изборе је изашло 230.000 хиљада грађана мање. Прошли пут су ти људи за некога гласали. Сада нису. А и време је било идеално лепо. А времена су грозна. Коначан број бирача је овај пут био 6,77 милиона. Број оних који нису изашли на изборе је 2,86 милиона и тај број константно расте, из циклуса у циклус. Број неважећих листића је у порасту и износи 4,5%, односно 175. 000 хиљада грађана је предало неважеће листиће на председничким изборима а њих 171.000 је предало неважеће листиће на парламентарним  изборима (из незнања или из намере).  На парламентарним изборима 2008. године је било 88.000 неважећих листића. Можемо рећи да је број неважећих листића готово удвостручен, што је забрињавајући податак, уз податак о паду излазности. Први пут је установљен јединствени, електронски, бирачки списак. Нажалост не постоје докази да тај бирачки списак заиста постоји, пошто нико нема право увида у њега, осим министра државне управе и локалне самоуправе, кадра ДС-а. Ни РИК није добила тај списак, што ствара додатну сумњу да тај списак постоји и сумњу да нешто није у реду са тим списком, када се пореди са резултатима пописа и уз податак да је РИК два пута утврђивао коначан број бирача (једном на 7,03 милиона а други пут на 6,77 милиона, односно на 261.000 бирача мање). По попису у Србији живи 7,12 милиона становника. Коначан број бирача, који су саопштили РИК (подаци Министарства за државну управу и локалну самоуправу)  је 6,77 милиона. Популација до осамнаест година броји око  милион људи. Ако упоредимо број становника и број бирача, испада да је број малолетних становника свега  350.000. Где нестаде преко 600.000 малолетних лица. Односно, по тој логици у бирачком списку имамо око 600.000 лица више. Дакле, или не ваља нови попис, који је спровео режим или не ваља тзв. Јединствени бирачки списак који је произвео тај исти режим.  Ово су запањујуће  логичке нерегуларности које су потпуно необјашњиве. Изборе су пратиле велике формалне нерегуларности на бирачким местима после затварања бирачких места. За то је одговорна власт која је дозволила, вероватно намерно, да на бирачким местима током пребројавања настане хаос, први пут у 22 године колико у Србији постоје вишестраначки избори. Ово је потребно истражити. Огроман број записника са преко 8000 бирачких места није регуларан.  Изборни материјал на огромном броју места није сређен, упакован и транспортован по законској процедури, што је оставило простор за манипулације и малверзације. Непознат део бирачког материјала је нестао (вреће). Изборни материјал  са различитих нивоа избора је помешан у исте вреће. Један од показатеља је рад ПИК-а. Покрајинска изборна комисија,  је три дана после избора још прикупљала изборни материјал и сабирала резултате за покрајински парламент (у уторак је у ПИК стигло тек 10% изборног материјала, односно записника са бирачких места).

Представници ДСС, који су извршили покушај увида у изборни материјал који се налази у седишту РИКа, тај увид нису могли уредно да обаве јер је РИК на више начина опструисао рад контролора ДСС. Прво, на дан контроле ДСС, нико од овлашћених представника РИК-а, намерно није био у седишту РИК-а, па тиме није ни могао да одговори на писмене захтеве које су представници ДСС (један од њих је био и аутор овог текста) упућивали на лицу места. И наравно, ни на један од писмених захтева контролора ДСС и овлашћеног лица ДСС (Алигрудић) није одговорено, чиме је увид био ефективно спречен. Овлашћено лице ДСС је још 4.маја, тражило од РИК-а у писаној форми, увид у 261.000 гласачких листића који су били вишак после смањивања коначног броја бирача. РИК никада није одговорио на тај захтев, чиме је спречио ДСС у остваривању овог законског права. Дана 11. маја, Алигрудић је поново интервенисао, писаним дописом- опоменом РИК-у, у коме каже да му на претходни захтев није одговорено и у коме понавља захтеве. Одговора није било. Зашто? Ако је све било у реду са вишковима одштампаних листића за парламентарне изборе, због чега је ДСС био онемогућен да оствари своје законско право? Истог дана, овлашћено лице ДСС, је упутило РИК-у још два захтева. Један, у коме се тражи потврда за чињеницу да недостаје врећа са изборним материјалом на бирачком месту 13 у Кучеву (прво бирачко место које је ДСС проверио). Иначе, гласачких листића за парламентарне изборе на том месту нема али су ти гласови ушли у обрачун РИК-а за парламентарне изборе, што је скандал. Такође у том захтеву је тражено да се представницима ДСС, покаже извештај о пријему бирачког материјала у седишту РИК, за парламентарне изборе, тзв. инвентура, да би се видело колико врећа недостаје, али је све то остало без одговора. Дакле, не зна се колики број врећа са бирачких места за парламентарне изборе недостаје, што сумњу у изборну крађу, уз остало, чини потпуно основаном. Такође ДСС је захтевала да јој се пружи увид у оригиналне записнике (који се налазе у РИК-у) са свих бирачких места у општини Кучево, као и са б.м 43 у Врању и са б.м.148 у Лесковцу, за почетак. И овај захтев је игнорисан. Као кандидат за посланика који је вршио увид у изборни материјал, о коме говорим, основано сумњам да постоје хиљаде неправилности, налик оним у општини Кучево. Највише у Војводини, али и у остатку Србије. Били смо онемогућени да остваримо контролу бирачког материјала јер је рок за контролу истицао 11. маја у 20 часова. Прегледом дела материјала за Кучево, Врање и Лесковац, установили смо запањујуће недостатке у врећама са материјалом (помешани листићи, неслагања података у записницима са бројем листића, недостајуће вреће итд.), а то је био тек почетак контроле ДСС-а. Наставак контроле је онемогућен од стране РИК-а. Због очигледних и јавних сазнања о хаосу на бирачким местима широм Србије, после затварања бирачких места и због невероватних неправилности које су представници ДСС утврдили овлашном контролом 11. маја, Демократска странка Србије је потпуно оправдано и логично захтевала од РИК-а поновно пребројавање целокупног изборног материјала. РИК је тај захтев одбио.

Председнички избори

У апсолутној тишини је прошла чињеница да се Борис Тадић, кандидовао трећи пут за председника државе, што је противно Уставу. По подацима РИК-а  на основу коначно обрађених резултата редослед је следећи: Тадић 25,3%, Николић 25%, Дачић 14,2%, Коштуница 7,4%, Станковић 6,6%, Јовановић 5%, Шешељ 3,8%, Глишић 2,8% итд. У други круг иду Тадић и Николић са по 989.000 односно са 979.000 хиљада гласова. Дакле, Тадић је био бољи за свега 10.000 гласова од Николића. Занимљиво је и индикативно да ниједан кандидат није премашио милион гласова што се скоро није догодило у првом кругу председничких избора (то се догодило у првом кругу председничких избора 2004.) а колико ме сећање служи, то се никада није догодило у периоду од 1990. до 2000. године). То говори да, генерално гледано, опада подршка и једном и другом кандидату. Уочљиво је да подршка више опада Тадићу него Николићу. Досадашњи режим ће наставити и даље да влада, саставиће нову владу,  (са или без ЛДП-а  или УРС-а – како странци буду наложили), али о томе касније, а СНС-у, Николићу и Вучићу, власт је поново и чини се неопозиво измакла. Јако је важно што су ДСС и СНС потписале политички споразум пред други круг председничких избора и што је ДСС подржала Томислава Николића. Изузетно је значајно да Борис Тадић не буде изабран за председника Србије.

Парламентарни избори (пола милиона гласова мање за жуте)

По подацима РИК-а  резултати су следећи: СНС(коалиција)-24%-941.000 гласова-73 посланика, ДС(коалиција)- 22%- 863.000 гласова-67 посланика, СПС(коалиција)-14,5%- 568.000 гласова- 44 посланика, ДСС-7%- 274.000 гласова-21 посланик, ЛДП(коалиција)-6,5%- 256.000 гласова-19посланика, Г17-УРС(коалиција)-5,5%-216.000 гласова-16посланика, СВМ (мањине)- 1,8%-5 посланика, СДА(мањине)-0,7%-2посланика, Све заједно(калиција мањина)-0,6%-1посланик, КАПД-0,4%-1 ПОСЛАНИК, НОПО(лажне мањине)-0,6%-1посланик, СРС- 4,6%-181.000 гласова-испод цензуса, Двери-4,3%- 170.000 гласова, испод цензуса, итд.

Прво пада у очи да је постало неопходно и модерно да се готово све непопуларне странке-вукови, заогрћу јагњећом кожом, односно преименују, да се Власи не досете (али не мислим на Влаха Црног Ђоку- он се лепо досетио). Ретко се која странка не стиди свога имена и храбра је да са њим изађе на изборе (ДСС, СРС, СВМ-од битнијих).

Друго, упадљив је пад коалиције окупљене око ДС-а. На изборима 2008. године ЗЕС (зез коалиција) је освојила 1,59 милиона гласова или 38,4% а овај пут су ИБЖ (избор за бољи живот) коалиција, плус УРС (упоредиво са 2008.) освојили 1,07 милиона гласова или 27,6%, што је преко пола милиона гласова мање (тачно 520.000 мање) или 10,8% мање него 2008.године. Дакле, грађани су казнили Демократску странку и то тешко. Међутим, истовремено, грађани су наградили СПС коалицију, готово стопостотно. Што изгуби режим на једној страни, доби на другој. СПС коалиција је 2008. освојила 314.000 гласова или 7,6% а ове године су добили 568.000 гласова или 14,5%. Хајде да кажем да су узроци успеха СПС, ЈС и ПУПС-а вишеструки. Добро синергијско дејство узроковано- влашћу, новцем, и вештом политичком и маркетиншком демагогијом, где је СПС очигледно успевао да се прикаже као некаква опозиција режиму  ДС-а и Г17(апсурдно- суштински- да се прикаже као опозиција самом себи-јер је недељиви део режима). А ту игру су игграли и ЛДП и УРС. Такође, са становишта обичног грађанина, СПС и Дачић су деловали способно, меко, погодбено, стабилно, поуздано а били су лишени и већих напада и афера. У суштини, мислим да су сви у владајућем режиму вешто одиграли подељене улоге.

СНС је доживела неуспех јер неће бити на власти. Неуспех је и проценат који су добили- 24% јер су очекивали 10% више. Успех, додуше, представља чињеница да су први пут изашли на опште изборе и постали појединачно, најјача странка али је та чињеница одавно позната, па изненађења нема, као у случају СПС-а. Кад се саберу резултати СНС и СРС, добије се 1,12 милиона гласова или 28,6%. Јединствена СРС је пре  четири године освојила 1,21 милион гласова (29,5%) или 90.000  гласова више. СРС сада није прешла цензус (4,6%), први пут од оснивања. Недостајало им је свега 16.000 гласова. Освојили су за њих скромних 181.000 гласова. Предвиђам да ће СРС лагано нестајати са политичке сцене.

По мени, кључ ових избора није био СПС, јер се знало да ће они освојити више од 12% , већ УРС. Кључ није ни ЛДП, за који се исправно претпостављало да сигурно прелазе цензус. Али УРС је неколико месеци пре избора био на око 3%. Међутим и страни владари и режим, су знали да морају да обезбеде да УРС пређе цензус. То није било лако, али су страни новац и медији (отворени за бесомучну кампању УРС-а, маркетиншки вешту, јер је у први план истурен Станковић а не непопуларни Динкић) обезбедили  тих 20.000 гласова колико је УРС добио (5,5%- 216.000) преко цензуса (цензус-5% једнако 196.000гласова). УРС, који је једва прешао цензус, је према јавно објављеним подацима потрошио највише новца на маркетиншку кампању. То је један од доказа за сумње да су странкама режима финасијску помоћ пружали странци и домаћи олигарси.

ЛДП је имао, као и УРС, сву финансијску помоћ странаца и сву помоћ режимских медија. Генерално, четничко-либерална коалиција брадатог двојца и ЛДП-а и СПО-а је добила 1,3% гласова (40.000) више него ЛДП пре четири године. Међутим ЛДП је у свом главном упоришту Београду, доживео неуспех јер на градском нивоу није прешао цензус (учествовао је у садашњој градској власти ). Иста судбина је  задесила ЛДП и на покрајинским изборима јер је Војводина мала за две екстремистичке странке. У Војводини нема места и за Лигу и за ЛДП.  На републичком нивоу ЛДП је освојио 256.000 гласова или 6,5% али 19 , уместо 13(2008.) посланика (могу да се похвале некаквим успехом али део посланика иде СПО-у).

Покрет Двери је начинио успех на првим изборима на којима су се појавили. Добили су 170.000 гласова или 4,3% и недостајало им је нешто мање од 30.000 гласова да пређу цензус. Догодило се оно на шта сам упозоравао када сам анализирао програм Двери и водио расправе у неколико чланака на порталу             “Стандарда” прошле године.

( http://www.standard.rs/debata-o-dverima-nebojsa-bakarec-rajske-dveri-ili-kome-je-potrebna-jos-jedna-politicka-stranka.html,

http://www.standard.rs/debata-o-dverima-nebojsa-bakarec-moj-odgovor-svima-ili-da-li-je-zabranjeno-kritikovati-dveri.html ,

http://www.standard.rs/debata-o-dverima-nebojsa-bakarec-odgovor-cvijanovicu-ili-bura-u-casi-vode.html ).  

Двери су у кампањи једнако нападале и опозицију и власт (“Сви су исти!”), што власти није штетило, али опозицији јесте.  Такође, Двери су се маркетинга ради, преко медија, два пута са непоштовањем обраћали лидерима три опозиционе странке (Николићу, Коштуници и Шешељу), хтевши да покажу, како су они- Двери- фактор који ће да обједини неспособну опозицију. Двери нису прешле цензус и ти гласови и мандати су углавном отишли трима првопласираним странкама (СНС, ДС и СПС). Гласови које су Двери добиле нису пали са неба (из раја). Хоћу рећи, то су само мањим делом гласови нових бирача а већим делом преузети гласови. Преузети од кога? Од СРС-а и од ДСС-а. Да, свака част, то су сада гласови Двери. Али, ДСС је добила 75.000 гласова мање него пре четири године а СРС није прешао цензус (наравно ни за једно нису првенствено одговорне Двери, али јесу делом одговорне- којим делом просудите сами). По мојој процени, Двери се неће гасити, за разлику од СРС. СРС је време прегазило (уз напомену да су 2008. кључну улогу у разбијању СРС одиграли странци, режим и преумљени двојац). Двери имају младе и религиозне гласаче, те незадовољнике. Жилави су, амбициозни, имају подршку дела СПЦ. Иначе, финасије СПЦ, нису под увидом државних финасијских институција и потпуно су ван регуларних финасијских токова- што оставља отворен простор за много тога. Подразумева се да постојећи режим вишеструко помаже кругове унутар СПЦ, који су му блиски. Уз све, тренутном кампањом за бојкот другог круга председничких избора, Д            вери директно раде у корист Бориса Тадића.

Демократска странка Србије је задржала извесни статус кво. Освојила је једнак број посланика као и 2008. године (21 мандат). Ово говорим и са становишта чињенице да је 2008. као власт ДСС освојио 8,5% или 350.000 гласова (када се одбију гласови НС- 130.000 гласова или 3,1%) а да је као опозициона странка у најтежим тренуцима финасијског гушења, медијске блокаде и лажних афера, освојила само 1,5% (75.000 гласова) процената  мање него када је била власт. Подсећам, коалиција ДСС-НС је 2008. освојила 480.000 гласова или 11,6%. ДСС је изашао на изборе под својим именом и уочљива је била финансијска скромност кампање ДСС-а. ДСС се једноставно није разбацивала спотовима, билбордима и плакатима. За ту намену ДСС је потрошила само средства која је од државе добила за председничке и парламентарне изборе (као и остале странке), док су остале странке трошиле додатне десетине милионе евра на медијске кампање. Такође, медијска блокада ДСС-а је настављена и у кампањи. Кад се све то сагледа, резултат ДСС-а од 7% представља релативан успех. Али, ради се о исувише малом проценту, где сваки евентуални будући пад процента представља ризик пада испод цензуса.

Једина светла тачка ових избора је чињеница да је замисао ДС-а и СНС-а, о двопартиском систему, промовисана после председничких избора 2008. године, дефинитивно пала у воду.

Избори у покрајинама

Очигледно је да су намерно лоша организација избора и бројност нивоа избора у Војводини (5 бирачких кутија на сваком бирачком месту) узроковали хаос на бирачким местима у Војводини, после затварања бирачких места. Покрајинска изборна комисија се огласила у уторак, сопштивши да има доставњено и обрађено свега 10% материјала. По подацима ПИК-а резултати су следећи: Шезедесет мандата за покрајинске посланике који су изабрани на листама за изборе по пропорционалном систему, у новом сазиву Скупштине АПВ биће расподељено је на следећи начин: Листа Избор за бољу Војводину - др Бојан Пајтић, са освојених 20,980 процената гласова добила је 16 посланичких места; Покренимо Војводину - Томислав Николић 14 мандата са освојених 18,322 гласа; Листа СПС Ивица Дачић, ПУПС, ЈС и СДПС имаће 9 места са 11,263 освојена гласа; Лига социјал-демократа Војводине Ненад Чанак има 8 посланика и освојена 11,04 процента гласова. Српска Радикална странка - др Војислав Шешељ освојила је 6,303 процента гласова и обезбедила 5 посланичких места, Листа СВМ Иштван Пастор 6,157 процената гласова и 4 посланичка мандата, као и Листа ДСС др Војислав Коштуница која је са 5,926 процената гласова такође добила 4 посланичка места.

Цензус од 5,0 процената нису прешле листе УРС - Млађан Динкић са 3,853 процена гласова, Листа Војвођански преокрет ЛДП, СПО Чедомир Јовановић, Двери за српску Војводину 4,565 процената гласова, итд.

За избор посланика по већинском систему у другом изборном кругу, који ће бити одржан 20. маја 2012. године, највише је кандидата за посланике са Листе Избор за бољу Војводину др Бојан Пајтић њих 50. Листа Покренимо Војводину Томислав Николић има 29 кандидата, Листа СПС Ивица Дачић, ПУПС, ЈС, СДПС 16, СВМ Иштван Пастор 10 посланичких кандидата, ЛСВ Ненад Чанак 8, УРС 2, ДСВМ 1 и ДСС др Војислав Коштуница 1 кандидата за покрајинског скупштинског посланика у другом изборном кругу. Треба сачекати резултате другог круга покрајинских избора али је чигледно је да ако посматрамо предочене резултате да ће  странке садашње власти у Војводини, највероватније поново саставити већину у покрајинском парламенту.

На Косову и Метохији ствари стоје овако. Уписано је 112.000 бирача.  Изашло је нешто мало више од 31% или око 35.000 грађана. На председничком изборима су следећи резултати: Николић 21%, Дачић 20,4%, Коштуница 20,3%, Тадић 19,9%, Станковић 5,5%, Шешељ 7,0%, Глишић 1,8% итд. На парламентарним : СПС 20,5%, СНС 19,7%, ДСС 19,5%, ДС 18,5%, СРС 8,5%, УРС 6% и Двери 2,9%. У суштини четири странке су изједначене по резултатима на КиМ и грубо гледано, имају свака око 20%.

Београд и локални избори

У Београду је гласало 840.000 грађана. Излазност износи 54,5%. Пре четири године излазност је била за 5 процената већа (59,5%- 904.000) или већа за  64.000 гласова. Резултати избора за градску скупштину су: ДС(коалиција)- 35,2%- 296.000 гласова-50 одборника,  СНС(коалиција)-25,7%-216.000 гласова-37 одборника, СПС(коалиција)-9,1%- 77.000 гласова- 13одборника, ДСС-7,5%- 63.000 гласова-10 одборника, ЛДП(коалиција)-4,6%- 39.000 гласова, СРС- 4,0%-33.000 гласова , Двери-3,6%- 30.000 гласова , Г17-УРС(коалиција)-2,8%-23.000 гласова итд. Из овога се јасно види да ће већину лако могу да формирају ДС и СПС (већина од 63 одборника од 110).  Постоји занемарљив пад  коалиције око ДС сада, у односу на 2008. годину јер садашњем резултату те коалиције треба додати проценат УРС, јер је 2008. године, Г17 била у коалицији са ДС-ом. Дакле сада је проценат ДС +УРС-38%, а пре четири године је тај проценат био 39,2%. Очигледно је да је Драган Ђилас, много успешнији у обмањивању грађана, него Борис Тадић. Из тог разлога је и одабран да буде његов наследник. ДСС је задржала исти број одборника- десет. СПС је повећала број одборника са 6 на 13. СНС је освојила 37 одборника.  Чак три странке - СРС, ЛДП и УРС су изгубиле статус парламентарне странке у граду Београду.

Колико је аутору овог текста познато, у београдским општинама у којима су одржани локални избори, власт ће бити једнообразна, по узору на републичку и градску, уз вероватно учешће ЛДП-а и УРС-а поред ДС-а и СПС-а.

Резултати у већини осталих градова и општина потврђују ову тенденцију.

То значи да ће власт у Србији бити још једноумнија на свим нивоима. То значи да ће контрола над медијима бити још потпунија него до сада. То значи да ће обмањивање грађана бити још веће него до сада. Најважније а најгоре, то значи да ће Србија и њени грађани наставити да пропадају још брже. То значи да ће се задуживање и економско пропадање Србије наставити до неслућених размера. То значи да ће Косово и Метохија, бити продавани још лакше а да ће осамостаљење Војводине бити убрзано. То значи да ће у Србији радити и просперирати само оно што је повезано са режимом и странкама које га чине. Фирме ће се гасити, број незапослених повећавати. Грађани нису ни свесни, а и како би били, шта су урадили наградивши СПС коалицију – јер су они једнако одговорни за пропадање Србије као и ДС, Г17 и ЛДП.

Напоменућу да сам још пре годину дана предвидео резултате ових избора, што сам и изнео у обраћању Главном одбору ДСС – 26.јуна 2011.године. Постоји неколико стотина сведока. Такође, 26. марта сам у писаној форми, путем електронске поште (онима у ДСС-у, којима је то требало) изнео предвиђање, које се обистинило, у коме сам изнео ко ће и како формирати власт и где сам предвидео резултате парламентарних избора. Ово помињем за случај да неко каже да је лако бити генерал, после битке. Такође, овај текст је пре свега, делимична анализа избора.

Пошто садашња и будућа једноумна власт, очито имају успеха у макијавелистичкој вештини владања, због тога што имају политичку и финасијску подршку Запада, олигарха, медија- имају потпуну власт у земљи- предвиђам да Србију чека политичка судбина Црне Горе, у којој ДПС са партнерима влада дуго- непрекидно од 1989. године (ако се не варам). Економски, Србија стоји лошије од Црне Горе, која је мини држава, којом је релативно лако управљати. Али, Србија је Западу много важнија од ЦГ, па ће сходно томе режим добијати сву неопходну помоћ – политичку помоћ. Не, финасијску, наравно. Запад ће помагати режиму да од Србије направи потпуну економски и политички зависну колонију и обрнуто. Одувек је познато каква је тужна судбина колонијалних поданика. На шта је Србија спала, да постане трећеразредна колонија у сред Европе! Резултати избора показују да се грађани томе нису одупрли.

16. мај 2012.године

НИЈЕ ВРЕМЕ ЗА ШОУ, ВРЕМЕ ЈЕ ЗА БАТИНЕ! (Not a Showtime – Бeattime!)

НИЈЕ ВРЕМЕ ЗА ШОУ, ВРЕМЕ ЈЕ ЗА БАТИНЕ! (Not a Showtime – Бeattime!)

Један излет у популарну културу

Nouvelle Vague

Пре извесног времена оглашено је одржавање концерта, мени драге групе Нувел Ваг (Nouvelle Vague) за суботу, 7.април 2012.године. Моје друштво је прибавило и  карте - платили смо их у билет сервису. И у суботу смо се организовали за целовечерњи излазак – пошто је цео догађај имао подужу сатницу (отварање врата “Беко” хале у 21час, прва предгрупа- Лејди Јелена  у 22, друга предгрупа, Земља грува у 22 и 30 и коначно Нувел Ваг у 11 и 30). Све уредно забележено и на сајту Б92, који је организовао и живи пренос на Радију те куће. На истом сајту се на дан концерта појавила и информација да је концерт распродат (1), као и  сатница. Цене карата, “ситница”- 1600 динара у претпродаји и најављена је продаја одређеног броја карата по цени од 1800 динара. Нажалост, раније нисам био у хали “Беко” па нисам могао да претпоставим шта ме чека. Да сам био, схватио бих да се ради о простору неусловном за концерте овог типа из више  разлога  (неадекватна вентилација, неадекватна висина плафона, неадекватни улази и излази, премали простор испред бине итд.). Али био нисам.

Око 23 часа, друштво и ја приступисмо тешком задатку уласка на концерт. Био сам непријатно изненађен. Прва ограда са обезбеђењем је била и прва препрека. Неколико стотина је чекало ту, уз чињеницу да људи стално пристижу. Гужва је била неописива. Испред се видела друга ограда, а између брисан простор. У тај простор је обезбеђење несрећне посетиоце пуштало у турама. После 20 минута чекања, пуштени смо до друге ограде. Ту су се показивале и цепале улазнице. Да нагласим да су сви људи били непријатно изненађени још на првој препреци и да су то и показивали. После 10 минута чекања на другој препреци, поништене су нам карте и пуштени смо у невелики простор - невелики простор за тај број људи- испред хале. Ту је гужва била неописива. Тело до тела. Два улаза- излаза- један до другог. Чудио ме је велики број људи који излази на обе капије сале. Тај број је био истоветан оном који је пристизао. Мало боље сам осмотрио ту реку људи и видео 1. Разочарана лица  2. Потпуно мокре и ознојене људе. Пошто смо се кретали једни поред других, упитах их зашто излазе? Резигнирано су одговорили да је унутра неиздрживо због, 1.Превеликог броја људи и 2.Превелике температуре (срећа те је то вече била нижа спољна температура и температура у паду). Ми настависмо да улазимо али су притисак и згуснутост  људи били све већи. После много напора ушли смо у салу, да би установили то што су излазећи људи и рекли- услови су били неподношљиви. Могли сте да стојите ненормално стешњени а температура је изазивала знојење. Како смо ушли, тако смо изашли. Постало је сасвим јасно да смо сви жртве још једне преваре, грамзивих организатора, који су по мојој процени продали 50% карата више него што је требало. На изласку сам кратко поразговарао са обезбеђењем и сазнао да је продато 2500 карата а да по њима није требало да буде продато више од 2000. Хм. Хајде да кажемо да је обезбеђење било мало пристрасно. По мени продато је барем 800 улазница више од броја који хала може да прими. То исто ми је потврдило и обезбеђење и одговорни у одличном клубу  “Дивљина” који се налази у истој хали (на почетку те хале), у који смо отишли после фијаска са концертом. Као и већина разочараних, имао сам природну жељу да се физички обрачунам са организаторима концерта- једино нисам знао ко су.

Данас, у понедељак док пишем овај текст- то знам. На сајту Б92 се у понедељак појавила вест (2) “Шоутајм враћа новац незадовољнима” (прочитати коментаре) (3). Нигде на сајту Б92 нисам приметио вест која би говорила о фијаску организатора, онако критички како Б92 корифеји истраживачког новинарства то умеју. Наравно из саме вести број два коју сам навео, види се да је проблема било али се у њој цитира организатор. Нигде нема става Б92. Одговор је јасан, организатор је “екипа” блиска кући Б92, екипа блиска са влашћу. Стога, нема много таласања. Сама вест “Шоутајм враћа новац незадовољнима” као да је писана да изазове додатни бес оних који су на концерту били. Прво,  иритирају дебилни ставови организатора (приче о улазима и излазима и безбедности, приче о томе да је, у ствари крива публика јер је касно долазила итд.). И те приче су лажне јер је публика дошла на време- једино што је публике било 50 посто више него што је хала могла да прими. Такође, да је у хали у 23 и 30 часова, избио пожар, постојећи излази не би били довољни за евакуацију, јер су главна два улаза била блокирана онима који су излазили и онима који су улазили. Настао би стампедо превеликог броја људи у премалом и закрченом простору и нажалост, било би много повређених, а претпостављам и мртвих. Срећом, ништа се није догодило. Друго, што највише иритира је срамни и лицемерни позив организатора “да ће вратити новац незадовољнима”! Због чега износим ове квалификације? У поменутој вести, односно у саопштењу организатора стоји болдовано “ Право на повратак новца имају они посетиоци који су сачували непоништену карту због немогућности да услед гужве приступе догађају”. То изазива бес. То значи да новац неће бити враћен никоме, јер је 99% незадовољних  морало да поништи карте, на другој препреци, а тек потом су постали свесни немогућих услова. Јасно је да су цело саопштење организатора и деловање Б92, усмерени на смиривање јавности и на заташкавање скандала и да се не ради о забринутости за гледаоце због пропуста организатора и да се не ради о намери да се грамзиви организатори лише свог непоштено стеченог профита.

Хајде да се прво, осврнемо на организатора, а потом на профит. Организатор је дакле “Шоутајм” тв и филмска продукција. Интернет претрагом долазите до сајта  те продукције (4). Сајт је жут. То је прво што пада у очи. Не будимо, параноици, то је само случајно боја ДС-а. Сајт је, што је изненађујуће, ружан и штур- неинформативан. О томе ко су власници или запослени у тој кући, нема ни ретка. Под назнаком “Еkipa ShowTime-a” се налази пет фотографија, очито “екипе”. Три мушкарца и две жене. Без имена. Са фотографија се види да је један мушкарац шеф “екипе” (тамно сиво одело, светло плава кошуља, пуши…). На сајту стоји адреса “екипе”- Светозара Марковића 27а. Телефон 064 1109789. Електронска пошта office@showtime.co.yu (колико знам ово је застарело). Нигде не стоје референце, клијенти…нигде не стоји да се продукција и “екипа” баве организацијом догађаја, концерата (што је иначе озбиљан занат и посао, па постоје фирме које се успешно баве само тиме). Такође, претрагом нета се види да не постоји друга фирма Шоутајм. Интересантно је да претрагом АПР-а нисам успео да пронађем ову фирму. Стиче се утисак да је сајт запуштен и неажуриран. Очито је “екипи” понестало новца па су решили мало да зараде организујући концерт.

                                         
Шоутајм – анонимна “Екипа” за “батине”, по

                                          гузи…шеф је са цигаретом (no smoking?)…

И ту долазимо до рачунице и питања профита. Цене карата су биле 1600 динара (занемаримо цену од 1800 јер је ирелевентна због малог броја тих карата). Пута 2500 гледалаца (распродате улазнице). Долазимо до профита од четири милиона динара или 40.000 евра. Расходи су били, новац за бенд, промоција, закуп сале (ако није већ у њиховом закупу?), обезбеђење…Све заједно то не може прећи 15000 евра. Остаје 25000 евра чисте добити. Лепо. “Вајдица”. Кога брига за оне који се осећају превареним и који нису могли да уђу у халу или за оне који нису могли да издрже нељудске услове? Важно је да је “екипа” заштићена и да може да се ослони на своје пријатеље из Б92 и на своје пријатеље из власти. Које пријатеље на власти? Па то се види са фотографија које је “екипа” поносно истакла на сајту, поводом догађаја који су очигледно организовали поводом издавања милионите Виза картице.

Ако неко препознаје чланове “екипе”, нека то напише у коментерима. Такође, хајде да позивамо број који се налази на сајту и да пишемо “екипи” на електронску адресу. Толико од мене.

                                         “Пријатељи”…

                                         Још “пријатеља”…

(1).http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2012&mm=04&dd=09&nav_id=598743

(2).http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2012&mm=04&dd=07&nav_id=598305

(3).http://www.b92.net/kultura/komentari.php?nav_id=598743

(4).http://www.showtime.co.rs/

Београд 09.04.2012.године

КАКО САМ СИСТЕМАТСКИ УНУШТАВАН ОД ИДИОТА или како ми је Демократска странка укинула профил на Фејсбуку!

КАКО САМ СИСТЕМАТСКИ УНУШТАВАН ОД ИДИОТА или како ми је Демократска странка укинула профил на Фејсбуку!

Да Велики Брат постоји, то нисте ни сумњали. Нажалост, постоје многа Велика Браћа, повезани су, умрежени, нико им не може доакати. Иза Фејсбука, свакако стоје неколика Велика Браћа. Није Цукерберг највећи. Веће су америчке службе, и сама америчка администрација. То важи и за Гугл, Јаху, Твитер…итд. Уосталом и без случаја Викиликс, мреже су одавно под америчком контролом. Оне су и формално и суштински њихове.

У маленој Србији, опет постоје локална Велика Браћа. Ђилас, Шапер, Крстић…Они су локални контролори. Свакако локална Велика Браћа могу врло лако успоставити везу са оном већом Браћом. Могу све. Потезом малог прста могу вам, на пример, укинути профил на Фејсбуку.

Одмах да се разумемо, ја нисам битан. То што су мени у среду преподне укинули профил, то може да се догоди свакоме ко има профил. Изузетно лако.

Чињенице. Пре четири године имао сам профил на ФБ, кампање ради. По завршетку кампање, сам сам обрисао свој профил. Једноставно, све то ми се тада чинило као једно невероватно смарање и губљење времена. Пре три недеље, из сличних разлога (поседујем блог који сам желео да рекламирам -  http://www.nebojsabakarec.blogspot.com/ , због нове изборне кампање, итд…) сам отворио нови профил на ФБ. За те три недеље стекао сам преко 800 “пријатеља”, уложио доста рада, и почео да наносим приличну штету ДС-у. Такође, повелика група је почела да чита и прати мој профил и да шири садржаје (текстове, фотографије, музичке спотове…).У понедељак и уторак , 2. и 3. априла, поставио сам на свој “Зид” неколико “мини драма”, шаљивих текстова који су пратили фотографије из кампање, чији су актери били Борис Тадић, Драган Ђилас и Драган Шутановац. Коначно, у уторак увече сам на “Зид” поставио и један краћи текст, који је оспоравао кандидатуру Бориса Тадића. Сви ти садржаји су били много читани и “шеровани- дељени”. Сам последњи текст је одмах објављен на бескомпромисном, опозиционом сајту “Видовдан”. Неколико дана касније и на веома популарном опозиционом сајту “Стандард” (http://www.standard.rs/nebojsa-bakarec-sporna-kandidatura-borisa-tadica.html ). Беспотребно је рећи али ипак да кажем да садржаји које сам постављао на ФБ нису били спорни ни по ком основу.  У среду пре подне, када сам на “Зид”поставио две котрадикторне вести са сајта Б92, о председничким изборима, Велики Брат, је затражио да се верификујем и идентификујем. Уследила је сигурносна провера (пасворд, насумична шифра и захтев да се идентификујем путем мобилног – добио сам поруку од 32665 “Facebook Mobile confirmation code: dwnftc Or visit http://s.fb.com/1GQc9rLc9uwjRQu - све сам то успешно учинио али је уследила следећа провера – идентификација “пријатеља”. Тај процес се обавља тако што вам пошаљу насумичне (random) фотографије из колекције било ког вашег пријатеља (а те фотографије најчешће приказују различите садржаје а већином не и саму особу) те је вероватноћа да ћете на тај начин препознати свих пет власника фотографија тј. “пријатеља” равна нули (800 пријатеља). Данас када пишем овај текст, петак 6. април, мој профил на ФБ је закључан, очигледно трајно. Није велика штета, осим те да је ФБ, највећа  и најбоља “друштвена мрежа” која се показала веома употребљивом и за политичко пропагандну борбу. Пошто ја не желим да будем бенигни фикус или рододендрон на ФБ, већ човек опасних намера, који је рад да се и у сфери “виртуелне стварности” бори против  Тадићевог режима, немам намеру да отварам нови профил, јер ће се десити иста ствар. Разговарао сам са нашим страначким систем администратором и он ми је објаснио да је било довољно да одређени број лица пријави ФБ-у да кршим правила или имам неприличне садржаје на профилу, па да се деси то што се догодило. Слутим да ту има још нечега али… У сваком случају надлежне службе ДС-а су одрадиле свој посао.

О главном претпостављеном разлогу за уклањање профила сам вас обавестио. Хајде да вас упознам и са делом шаљивих садржаја, за које слутим да су били и важнији разлози за одстрел од поменутог текста.

ПРИЧА 1. Мала пропагандна прича (МПП)- Мини драма- “Десант на козе”

Место: Огледно ДС добро- ПКБ- фирма у пропадању. У позадини два метална силоса, зарђала, пред рушењем. Један хангар, такође пред колапсом. Свита ЈКП, ОКП, ДС…Летећи циркус кампање…Сви пригодно одевени: стајлинг Драгане Огњеновић…Татјанине најдругарице…Време  : Ведар мартовски дан. Присутни : Ја Као Председник (ЈКП), Он Као Градоначелник (ОКГ), Он Као Директор ПКБ (ОКДПКБ), СПС Антић, представници друштва за заштиту животиња (одсек за заштиту рогатих папкара), камермани, случајни пролазници, козе бр. 4867 и бр. 4840, светина…

ЈКП (благо наслоњен, ведар- одушевљен, мази козу здушно као да му од тога живот зависи…); Јао што су слатке ове козице…јао…

ОКГ (овлаш налакћен, изнервиран…): Немој да си ми тако ову белу…ј…..ћу ти све по списку…

ЈКП: Који ти је мој, што си надр… од раног јутра, види козице… мази их и ти, смири се мало…

ОКГ; Немој ти да ми с…., пун ми те је к….

ОКДПКБ (изненађен, држи се за стомак): Немојте људи, чему нервоза? Па, има довољно коза, позајмили смо и оне из ЗОО врта…

Коза бр.4867 (председникова коза, задовољно мекеће…): Јао, што ме овај Клунолики лепо мази…мееееее…мееееее…

Коза бр. 4840 (градоначелникова коза, незадовољно мекеће…): Јао, што мене нико не мази…меееее…мееееее…

ЈКП (усхићено): Ох…како је ово мекано…јел се каже руно, крзно, длака? Пипни и ти замениче мој…

ОКГ (и даље мрзовољно): Не дирај ми белку, ј….. те ружно…

СПС Антић (у позадини, смркнут, гледа доле, неугодно му): Шта ми је ово требало? Што сам долазио овде, какав блам? Мене су обавестили да ће бити јаретине испод сача…

Представник друштва за заштиту животиња (ћелав, сиво одело, окренуо главу не може да гледа ): Па мајку му, ови нису нормални…пријавићу их заштитници Невени…ово је лудило…

Камерман: Ја не могу ово да снимам…одвратно…

Светина (нервозна, гладна…): Дај те козе на ражањ председниче, да се обрне нешто…дајте и нама мало…

Коза бр. 4867: Нећееее ово на добро изаћи…меееее…

Коза бр. 4840 (ћути):…

(крај првог чина)

Представа је прекинута после првог чина јер је СПС Антић протестовао тврдећи да СПС-у, по коалиционом споразуму припада четвртина свакеееее козеееее. Спор је разрешен тако што су козе завршиле на ражњу. И Вук сит и козе на броју (минус две) (реч Вук не подразумева преокренутог Чединог Вука равногорца, јер он није био позван).

ПРИЧА 2. Мала пропагандна прича 2 (ММП2) – Мини драма “Мајстори,мајстори”

Место: Дом здравља Раковица, резултат молерских делиријума и халуцинација, све ново, угланцано, сгзерцир…Сви гости пригодно обучени, као да су изашли из ДС школе политичких вештина (школа у којој пудлице безуспешно уче како да буду пит бул теријери) или из Соњечкиног Фонда за политичку изузетност- сви одреда вешти и изузетни…Време: Ведар мартовски дан.  Присутни: Он Као Градонечелник (ОКГ), СПС Антић , ОКГ свита, новинари, сниматељи, лекари, медицинско и друго особље, пацијенти, случајни пролазници…(коза нема).

ОКГ (срећан, оће да пукне…само му мало десно око врљави од жутог бљеска): Честитам, честитам…како вам се допада? Да ли сте задовољни? (мисли- чик да кажу да нису задовољни, хе, хе…)

Први лекар: Јесмо задовољни, одушевљени смо, господине градоначелниче, никад срећнији нисмо били (мисли- чик да кажем да нисам задовољан…)…Допада нам се до јаја…милим, хоћу рећи боје су дивне…баш хепатитично…

Други лекар (шкиљи од блеска): Најлепши дан мог живота, господине градоначелниче мој, врло је ведро…(мисли- нестале су нам све уринокултуре док су мајстори били ту, а и оболели од жутице се негде дедоше, не можемо да их пронађемо…)

Сестре (ћуте, осмехују се снисходљиво и хорски мисле): “ Јао што су ови згодни…боље су прилике од доктора…кад би ми упала кашика у мед…не баш кашика и не баш у мед…али…то…”

СПС Антић (изнервирано мисли): “Опет су нас зај….. ови жути, по коалиционом споразуму свака четврта просторија је морала бити окречена у црвено…мајку им… и кад ће то послужење…”

Одушевљен виђеним, градоначелник је у налету заноса, издао наредбу да од сада и сви радни мантили у БГ здравству има да буду жути. Тако је лепше и практичније је.Крај.

Такође, на мом профилу своје место је нашло и неколико занимљивих ДС фотографија. Прва, одговор грађана на билборде ДС-а.

И друга, нови плакат ДС-а за кампању у Суботици, где у светложутој будућности треба да буде отворен погон компаније “Сваровски”.

Ја у свему овом, не видим разлог за укидање мог профила на Фејсбуку. А ви?

СПОРНА КАНДИДАТУРА БОРИСА ТАДИЋА

СПОРНА КАНДИДАТУРА БОРИСА ТАДИЋА

Борис Тадић је управо завршио свој други председнички мандат. Поднео је оставку (то је тачан израз а не “скратио је мандат”, јер је оставка председника уставна категорија а “скраћење мандата” није) тј. убрзо ће је поднети. Десет месеци пре истека мандата. То је његово право.

 

Не постоје никакви ванредни разлози за подношење оставке. Разлог је политичка манипулација, прагма и опортунизам. Председник је поднео оставку али је логично поставити питање – Због чега ће се онда поново кандидовати? Па управо је исказао вољу да више не буде председник. Откуд онда одмах воља да поново, трећи пут, буде председник, када је управо пре времена поднео оставку? Ради се о чистој манипулацији, изругивању праву и ради се о потпуно неодговорном понашању. Председник је морао да одради цео мандат, још осам месеци, па онда да се повуче ако више не жели да буде председник, што је разумљиво јер је био председник два мандата.

Поставимо стога оно кључно питање због чега су тек сада расписани председнички избори? Због чега нису расписани када и парламентарни? Режим је пре месец дана сматрао да може да победи и формира владу и без спорног расписивања председничких избора. Тек недавно страни окупатори Србије и истраживања јавног мнења су им показали да веома лоше стоје. Стога је режим посегао за очајничким потезом. Међутим ни то им не гарантује победу. Далеко од тога. И даље стоје јако лоше. У редовима режима је паника, иако се то, наравно, споља не види.

Стога је Тадић одабрао да буде и обестан. Да се запитамо – какве везе има обесни чин председника, са одговорношћу према грађанима? Никакве. Какве везе има тај чин са бригом о интересима грађана, са поштовањем према институцији председника? Никакве.

Господин Тадић функцију председника, што је небројено пута показао, схвата само као плен кога се домогао и који злоупотребљава у корист своје странке. То је показао и у другом мандату када је противно Уставу обављао две јавне функције – функцију председника државе и функцију председника странке, иако то нови Устав не дозвољава.

Посебно бих нагласио чињеницу Борис Тадић жели трећи узастопни мандат. Да размотримо да ли је то у развијеним и нормалним државама могуће? Није. Могуће је у неразвијеним земљама где владају диктаторски и аутократски режими. И сви ти диктатори, тирани и аутократе на уставан и законит начин обављају дужност шефа државе. Једино што су устав и законе написали по својој мери. Није ни битно да ли ће Тадић освојити мандат, битно је да га жели и да је до нових председничких избора дошло манипулацијом председника сопственим мандатом. Где то на западу постоји председник који је имао три узастопна мандата?

Теза је јасна – Тадић спада у ред недемократских, аутократских председника. И није неки изузетак. Африка, Азија и Јужна Америка су у скоријој историји имале мноштво тирана који су имали подршку САД. Чињеница да је Борис Тадић вршио дужност председника по два Устава, није ни од каквог значаја пред много опаснијом чињеницом да жели и трећи узастопни мандат.

Осврнимо се и на жалосну могућност да Тадић буде изабран трећи пут и да досадашњи режим остане исти. У том светлу посматрано, поставимо једно питање. Да ли је тај хипотетички трећи мандат Бориса Тадића и његов последњи? По садашњем Уставу јесте. Међутим постоји најава и сагласност већине парламентарних странака (изузев ДСС и СРС) да се мења садашњи Устав. На тај начин, сходно већ виђеној пракси, ако се промени Устав, Борис Тадић ће моћи, по будућем Уставу да има још два мандата. И тако бесконачно. То је тиранија. То је диктатура.

Тачно је да је правно дозвољено да се Тадић, и поред два мандата (по два Устава, да) кандидује поново (то је био један од главних услова његове странке када је 2006. доношен нови Устав – да се први мандат не рачуна, јер је био по старом Уставу). Међутим, Устав и закони не предвиђају ову ситуацију, када председник из чисто опортунистичких разлога, без ваљаног разлога, дакле, подноси оставку десет месеци раније.

Због тога сматрам да Тадић крши дух Устава и законе, овим својим симултаним поступком – подношењем оставке без разлога (јер опортунизам и политичка манипулација нису озбиљни разлози) и најавом, односно новом кандидатуром. Сигурно је да ће се наредних дана водити (или неће!) и правничке расправе по овом питању. Став је јасан – Тадић више нема ни морално али ни законско, односно уставно право да се кандидује трећи пут!

ОНИ ЛЕПО ЖИВЕ - А МИ?

ОНИ ЛЕПО ЖИВЕ - А МИ?

Још од прошле јесени на улицама Београда бесни рат плакатима СНС-а и ДС-а. Штабови две странке немилице троше новац (чији новац?- наш новац, чији би други!) на стотине хиљада плаката, из недеље у недељу. Ради се о тзв. негативној кампањи, и плакати нису потписани, односно ауторство је анонимно. Наравно, јасно је ко су аутори. ДС и СНС.

Основно питање нико не поставља. Колико то кошта? Одакле новац? Кошта много. Новац је наш. Нас грађана. Отет је нама, преко финансијера ове две странке, и дат двема убедљиво најјачим странкама да га разбацују. С обзиром да се ради о рату плакатима који траје пола године, ради се о огромном новцу. Тврдим да се ради о стотинама хиљада евра.

А последњи наслови плаката обе зараћене стране гласе : “Они живе лепо а ти…?” на плакатима СНС-а, и “Они лепо живе а Ви…?” на плакатима ДС-а. У суштини, због огромног новца који ове две странке бацају, њихова порука грађанима, које у својој обести и глупости нису свесни, је “Ми лепо живимо а за вас нас брига…!” или грубље “ Ми лепо живимо а вас, ко јебе…!”.

Ове две странке, нису такође свесне, да су једна другу, садржином својих плаката јасно означиле као ауторе. Стога се не могу вадити демагогијом, “нисмо ми аутори”. Апсурд, представља и то да плакати говоре истину о оној другој страни. Дакле, лепо живе и једни и други. Другови из ДС- а , наравно живе много лепше, јер су на власти дванаест година, и бога ми, довели су земљу на руб пропасти. Бивши другови радикали, сада тако напредни европејци, обогаћени кадровским донацијама из свих странака, живе нешто мање лепо (много су лепше живели у Слобино доба) али имају намеру да опет живе много лепше, после 6. маја. Много, много лепше. Жуто лепо! И једни и други имају буљук гладних дедова у стомаку, а ови напредни, наравно, нешто више. За разлику од афирмативне кампање из медија, где ове странке одреда, лажу народ, ова уличарска кампања обилује истином. То са висине, са билборда потврђује  и Чеда - “ИСТИНА” (шмрчемо Биљана и ја).

На првом плакату који се појавио (плакат СНС), приказана је фотографија насмејаног врха ДС-а  (у средишту фотографије - Борис, човек са црном мрљом на глави али не и на савести- јер савести нема)– седе, насмејани, задовољни, раздрагани. Испод фотографије је већ поменути наслов “ОНИ ЖИВЕ ЛЕПО А ТИ…?”. Ефектно, нема шта. Одговор ДС-а у форми, изгледа слично. Исте боје оквира и слова, исти фонт, готово исти текст “ ОНИ ЛЕПО ЖИВЕ А ВИ…?”. Фотографија  ДС-а је ефектнија. На њој је опипљивији доказ лепог живота, Ауди А6, који закључава неверни Тома, док разговара са назочним преподобним Вучићем. Фотографија је ефектнија јер ће народ пре замерити власништво над бесним аутом, него обесне осмехе челника режима. Али то и није толико важно. Такође, напредни другови се грађанима са свог плаката обраћају на “ти”, док се жути другови обраћају грађанима са “Ви” (као, показују веће поштовање…).

Интересантно је да су у суштини сви огуглали на ове оптужбе, исто као и на рат сопштењима, које воде ове две странке, истинито оптужујући једна другу да њихови лидери поседују некретнине вредне милионе евра (1).

И све заједно, ником ништа. Агенција за борбу против корупције мудро ћути. А “они” лепо живе. “Они”- двојна олигархија која има намеру да се смењује на власти у прижељкиваном двопартијском систему. “Они”, нас, грађане, и не питају како ми живимо. Они то добро знају. Знају да је цена њиховог лепог живота, “мала” – да ми сви остали живимо ружно. Сви грађани Србије.

Они лепо живе а ми…? Ко нас јебе!

 (1). http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.316.html:372115-Prepucavanje-DS-i-SNS

Куда иде Србија
У Србији је експлозивно стање

Бранко Павловић

петак, 16. март 2012.

У последњих десет година у Србији је приватизовано 3000 предузећа, од којих данас више од пола не ради. Катастрофалан „учинак“ приватизације је и 83000 изгубљених радних места, и то све упркос оствареном бруто приходу од 2,6 милијарди евра који је углавном завршавао у буџетским безданима. Наш саговорник, некадашњи директор Агенције за приватизацију, кога је баш сумња у корупцију дисквалификовала као неког ко омета ефикасну продају, за Геополитику тврди да је приватизација тек четврти извор корупције. Србија јесте опљачкана и болесна, али Србија и поред тога брзо и трајно може да оздрави. Терапија коју препоручује, шокантна на први поглед, брзо се чини потпуно природном и ефикасном. Подсећамо да је неколико месеци од именовања на место директора Агенције за приватизацију под притиском, поред осталих и структура око Млађана Динкића, Бранко Павловић смењен. - Није приватизација главни извор корупције. Њени главни извори су трошење буџетских средстава и средстава локалних самоуправа и прање пара од дроге, које не може да се ради без политичке подршке, а масовно се радило. Затим, разноразне грађевинске дозволе и пројекти, и тек на четвртом месту је приватизација. Не кажем да је корупција у приватизацији мала, напротив, огромна је, али људи нису свесни да су ови други извори корупције много већи. Људи знају да се много краде, али то што они мисле десет пута је мање од оног како стварно јесте. А како стварно јесте? - Све фактуре које се плаћају из градског или републичког буџета увећане су три пута. Мислите: додају 10 % па и 30%, али не! Ако се нешто ради за сто динара, фактура је на 350! То људи не могу да верују јер је то ненормално испумпавање пара. Да би сви били задовољни, од тих 350 динара сто добије нека њихова фирма, односно фирма која има добре односе са влашћу. Сто динара иде подизвођачу који стварно ради, сто динара онима који су непосредно уговарали тај посао, сто врховима који уопште омогућава тај систем и педесет динара иде још на ситну корупцију и онога ко је ту углављен да одради посао. Када је посао корумпиран пута три, онда и онај ко изводи радове у ствари нема контролу над квалитетом. Често се ради лоше да би морало поново да се ради, и то што пре и што чешће. Је ли Сартид још једна покрадена и затворена српска фирма? - Оно што код Сартида несумњиво знамо јесте да се крађа десила у тренутку куповине. Односно, Ју-Ес Стил је  купио много испод цене, па је ту реч о одговорности оних који су продавали. Такође знамо да прича како нас преузимање Сартида, са обавезама које има, ништа не кошта − није тачна. Знамо и да је Сартид користио изузетно ниске цене струје, далеко ниже од било ког конкурента у окружењу. Са тако ниском ценом струје Сартид је имао јефтинији производ, а тај профит узимао је за себе. Уместо да је ЕПС продавао струју по цени која важи у окружењу па би он бележио профит, та разлика у цени исказивала се као добит Ју-Ес Стила, коју је износио из земље. Овакав расплет потврдио је још једном у пракси да прецењен динар нужно доводи до банкротства било кога ко је извозно оријентисан. Како оцењујете одговор Владе на одлазак Американаца? - Влада је преузела њихове дугове из два мотива. Један је предизборни, не би ли сачували неке гласове у Смедереву, а други да учине још једну услугу Американцима. Проблем је што када држава тако уђе, приватни дуг учини сувереним, односно дугом који ће сигурно  бити плаћен јер има гаранцију државе. И ту је проблем. То нисмо смели да урадимо јер су то огромне паре које буџет Србије у овом тренутку уопште нема. То је све конципирано да се некако прогура до избора, и ништа даље од тога. Какве су у перспективи могућности Железаре Смедерево? Шта ће бити са Ју-Ес Стилом после избора? - То не знамо. Мислим да ту озбиљне концепције шта уопште радити ни нема. Која се количина новца врти у корупцији? - Негде око милијарду евра на годишњем нивоу. Најмање. Али њу, заправо, није тешко срезати! Како? - Корупција је најлакши проблем који можете да решите у техничко-оперативном смислу за шест месеци до годину дана. У овом тренутку додатна отежавајућа ситуација је што је владајућа гарнитура, знајући да ће данас или сутра пасти са власти, поставила систем одбране државних органа који су под њиховом контролом, а сви они чине организовану криминалну групу која је на власти. Кад дође до промене власти, па се дâ налог државним органима да то гоне, они неће хтети јер су део тога. Зато у овом тренутку решење иде од Безбедносно-информативне агенције и Војнобезбедносне службе. Кад се промени власт, прво морају да се кадровски реше те две институције, а то може јер су у ингеренцији Владе. Преко њих се од људи који су део организованог криминала „очисти“ републички тужилац, Државно веће тужилаца и Високи савет судства. Онда може да се крене у брза и ефикасна хапшења. Мора сигурно да се ухапси хиљаду људи са разних нивоа власти и то да не захватите никога ко је украо мање од 500.000 евра! Постоји тридесетак неуралгичних тачака система које истовремено морате да покријете људима који желе да се обрачунају с корупцијом. За највише годину дана тако имате подршку грађана који ће да виде да имају прво руководство које озбиљно ради свој посао. Наравно, није суштина тог система да се хапсе они претходни, већ да не да онима који су на власти да краду. Тада ће Србија бити уведена на колосек ситне корупције, с којом се друштво нормално бори, али то није корупција која блокира развој друштва. Ова садашња јесте. То значи да лоши резултати приватизације нису највећи клип у нашим точковима? -Резултати приватизације сами по себи немају одлучујући значај за економију Србије у будућности. Она је лоше резултате дала за претходни период, али ако крену у области економије ствари да се мењају набоље, анулираћемо негативне резултате, то не може да нас спута. Проблем је ако бисмо наставили тим путем, и даље све инфраструктурно што имамо продавали. Па тек предстоји продаја највећих јавних предузећа! Да ли то значи да не треба да их приватизујемо? Синдикати ионако траже референдум по том питању. - Не. Треба да идемо потпуно другим путем. Да једним делом капитала јавних предузећа докапитализујемо пензиони фонд, а другим делом да, са кључним утицајем, настави да управља држава. Али не може се применити само једна мера макроекономске политике, већ читава лепеза, која би онда у целини могла да функционише. Када бисмо паметно водили ову земљу, за четири године Србија би могли бити земља без спољног дуга. Замислите: сви око нас презадужени, а ми земља која нема спољни дуг! Искрено, не могу то да замислим. Нити где су извори тог благостања, јер немати данас спољни дуг, кад се и државе распродају, равно је благостању, ако не и више од тога. Засад на папиру имамо само ону једну милијарду коју смо отели од корупције. А даље? - Тако је. Друга долази из смањеног давања из буџета за пензиони фонд, са две милијарде на милијарду евра, уз докапитализацију пензионог система новцем од јавних предузећа. То су две милијарде. Враћање на правила струке, односно боље управљање системима којима који су државни, генерисало би још додатних пола милијарде до милијарду евра. Треба се окренути инвестицијама везаним за Русију и Кину. Русима, то морам потпуно јасно рећи, треба понудити отварање војних база у Србији! Мислите ли да би то Русима било интересантно? - Да, зато што Америка игра на потпуно погрешну политику заоштравања према Русији. Нарочито тај ракетни штит, што је у ствари заокруживање у припреми за један нуклеарни напад на Русију. Зато геополитички Русији може бити врло интересантно да има своје базе с друге стране штита. Шта ми добијамо тиме? - Паре. Добијамо паре за те војне базе. Добијамо о њиховом трошку заштиту нашег неба. Јер они морају да штите своје базе најсавременијим системима, тако да више нико никада не може да нас бомбардује некажњено. И добијамо још бољи третман извоза наших производа и услуга у Русију, јер би Руси и тако штитили геополитички интерес који би имали овде. Кинезима треба понудити на 99 година бесплатно Луку Панчево, Луку Београд и наш део пруге Београд−Бар и питати их шта им још треба да овде инвестирају и развијају производњу за ЕУ и за Русију. Тако бисмо смањили незапосленост и добили праву реиндустријализацију. Са оне три милијарде, и од ових ефеката које бисмо имали од договора са Русијом и Кином, генерисали бисмо пет милијарди евра, којих данас нема. Тада треба кренути са огромним инвестицијама у пољопривреду и, наравно, у образовање и науку, као будућност. Под условом да доведемо и Русе и Кинезе, и да је све то технички могуће, колико је болно? - То мора да буде болно, али је наравно могуће. Да би људи рекли „у реду, ово је у прве две три године болно“, и пристали на то, то мора да буде праведно. Неће нико у Србији, ако има осећај правде, да замери што је можда процес суров. Свако ће се сложити ако би на тај начин ово почело да личи на неку државу. Чија политика може да изнесе тај концепт, с обзиром на то да су две најјаче странке проевропски оријентисане, што искључује ово о чему говорите? - Ово о руским базама код нас не заступа још нико. Али већ сутра или прекосутра, када се будемо суочили са још већим проблемима, почевши од територијалног интегритета земље, неће бити тако. Ако су све земље које су признале Косово у НАТО-у, како мислимо да им парирамо неутралном политиком? Неутрална политика би 2001. године била веома лепо дочекана у Москви и Пекингу, али сада је касно. Сада морамо да идемо у сусрет проблемима. Ко дође на власт са жељом да стварно реши проблеме, мораће да дође на ову или неку сличну позицију. Ко дође претварајући се само да жели да реши проблеме, одлетеће са власти за пола године, јер је у Србији експлозивно стање. Кад би могао новим кредитима да се „полива“ стандард грађана, остала би ДС на власти, али нема више тих пара. Постаје народу јасно да нама без Србије као озбиљне државе спаса нема. Концепт о којем сте говорили, по свему судећи, претпоставља Путина и даље на челу Русије. Ипак, он се суочава са великим проблемима у својој земљи. Ко то хоће да дестабилизује Путина? - По концепцији Америке, Русија не би смела да буде ништа друго осим оно што је била за време Јељцина. Мислили су прво да је Путин неки ексцес, па су видели да није. Сада се плаше да им је, ако опет дође Путин, пропала концепција да толико ослабе Русију да је лако нуклеарно избомбардују и униште. Они су у овом тренутку спремни да играју на једну карту − да Путина или физички уклоне, или да пробају да га дестабилизују уличним демонстрацијама. Друга групација заинтересована за исту ствар су високорангирани корумпирани државни службеници у власти. Они такође знају да је сазрела свест и способност и Путина и људи око њега да се обрачунају с њима, и да даљег развоја Русије без тога нема. И трећа група су руски богаташи, који су донекле пристали на оно што Путин тражи, али су и даље енормно богати, а Путин хоће да се једном заувек  расправи о богатству стеченом деведесетих година. Те три групације, свака из свог разлога, имају интереса да елиминишу или дестабилизују Путина. Колико се њихов интерес поклопио с незадовољством једног дела народа? Ко је на улицама Русије? - Организација, врх протеста, јесте ово што сам рекао. Наравно да у Русији имате и људе који су незадовољни, који би иначе били на демонстрацијама. Али варијанта је у томе да богаташи дају стотине милиона долара разним криминалним групама да у одређеном тренутку плате својим момцима који би се иначе за било шта тукли с полицијом, а камоли за новац, да на улицама издрже неколико дана жестоких туча с полицијом. Да се то медијски покрије, и да то корумпираној државној структури буде алиби да на одређен начин припомогне. То је опасан сценарио који се проиграва, који је у току. Али Путин игра паметно јер испумпава сваки могући разлог за  излазак на улицу. Увели су по две камере које ће покривати свако бирачко место, тако да ће на интернету у реалном времену моћи да се прате избори. Они већ сада све раде како би одвојили људе који су заведени, који би грешком били на улици, па да се обрачунају с онима који су плаћени да тако нешто раде. После руских иду наши избори. Шта прогнозирате?  - Срећа у несрећи код наредних избора је што свако ко би ушао у коалицију са ДС у ствари не би могао да влада. Може неко ко је у коалицији да има и три четвртине министара, па опет ништа. Дође неко за министра, а првих педесет испод њега  су из ДС-а и Г17+. И како да управља? Та сумња да је могуће правити коалицију, примера ради, СНС и ДС, не постоји, јер то значи да СНС, и кад би победила, не би могла да влада. Па које луд да то ради, да се мучи, да добије изборе да не би владао!? ДС ће бити у опозицији. Сигуран сам да уколико се не направи једна листа ЛДП, Г17 и ДС, Г17 и ЛДП не прелазе цензус! Потпуно искључујете коалицију СНС-ДС? - Она је потпуно немогућа. Мислим да ће СНС и ДСС без ичије помоћи формирати владу. Разговор водила: Дијана Ивановић Фото: Александар Драгутиновић Геополитика, март 2012.