"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.

На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.


уторак, 15. децембар 2009.

Бес и мржња Марка Караџића

Бес и мржња Марка Караџића


,,Караџић оштро критиковао ДСС''. Тако је гласио наслов вести на сајту Б92. Могли сте помислити да је Радован Караџић, из неког разлога, напао ДСС током процеса у Хагу. Да је  телевизија Б92 добронамерна и професионална  у поменутом наслову би стајало барем : ,,Марко Караџић оштро критиковао ДСС'', али није тако било. Тек када сте отворили ту вест, тек онда сте могли да видите да је ,,Државни сектретар Министарства за људска права Марко Караџић оштро критиковао дискриминишуће оцене о мањинама у Војводини које су изнете на веб-сајту ДСС- а''. Овде цитирамо наслов  са сајта телевизије Б92 али на њиховом сајту нема знакова навода тако да се може схватити да је чињеница да постоје дискриминишући наводи на сајту ДСС а да то критикује државни секретар. Истина је да на сајту ДСС нема никаквих дискриминишућих навода. Сам Б92 користи неадекватан израз ,,критиковао'' као замену за адекватан израз ,,безразложно напао''. Но, то се од Б92 и очекује. Ово помињем јер се ради о доста софистицираној медијској манипулацији. Марко Караџић је свој безразложни напад изрекао у емисији ,,Стање нације'' управо на на  Б92.
Шта је то државни секретар познат по горљивом залагању за геј параду, изрекао? ,,И онда видите како они објашњавају због чега су против Статута. После овога ви немате са њима шта да разговарате јер видите како они замишљају Србију, јер видите да је ДСС себе сврстала у ред неонацистичких организација јер каже да: ,,такав статус добијају све националне мањине које живе на територији АП Војводине. Тиме се националне мањине не само доводе у исту раван са српским народом, већ се ствара и правни основ за њихову конститутивност у АП Војводини''. Ако ови из ДСС-а и они који се боре за Србију мисле да моја пријатељица Моника Фекете, да моји пријатељи који су Русини нису у истој равни, да је моја бака, које је Румунка, са мном, који себе сматрам Србином-онда могу поуздано да кажем да је ово нешто што у савременом друштву може да се схвати као неонацизам''.
Шта је проблем у изјавама државног секретара?
Прво, Марко Караџић је државни секретар Министарства за људска права. Дакле, један је од највиших државних функционера при Влади Републике Србије. Он очигледно јавно износи свој лични став представљајући га као став Министарства јер гостује на телевизији као државни секретар. Осим што износи свој лични став, он очигледно износи став странке чији је функционер, Лиге социјалдемократа Војводине а све представља као став Министарства и Владе. То се зове злоупотреба службеног положаја. Проблем је и то што је Марко Караџић државни секретар у Министарству за ЉУДСКА ПРАВА! Он очигледно заборавља да су и припадници ДСС људи и да и људи из ДСС имају људска права. Главни проблем је то што државни секретар најгрубље вређа и клевеће Демократску странку Србије, као и њене чланове, симпатизере и бираче, дакле, вређа грађане Србије. То што износи тако очигледне неистине,  не умањује његову одговорност. Из самог цитата који он наводи је сасвим јасно да ту нема ничега спорног, дискриминишућег или неонацистичког.
Проблем је у томе што један од највиших функционера при Влади, у име Министарства и Владе, проглашава једну парламентарну странку, за неонацистичку.
Демократска странка Србије себе сврстава у корпус странака десног центра. Сви објективни аналитичари је такође сврставају у десни центар и ником нормалном не пада на памет да је сврста у екстремну десницу или у неонацистичке странке. ДСС је припадница ,,European peoples partys“- EPP, владајуће групације у Европском парламенту, која окупља умерено десне, народне и конзервативне странке. Прошле недеље медији су (једва) известили да је делегација ДСС била на Конгресу ЕПП у Бону, 9. и 10. децембра. Сасвим је јасно да нико добронамеран не може сврстати ДСС у ред неонацистичких странака. Додуше, разумљиво је да ће један припадник ЛСВ, као папагај понављати речи челника своје странке и речи мрзитеља из тзв. Друге Србије. Свакако је апсурд да високи функционер једне екстремистичке и сепаратистичке странке који употребљава говор мржње, оптужује једну умерену и државотворну странку да је неонацистичка. Проблем је и у томе што, готово извесно, државни секретар Марко Караџић неће одговарати због увреда и клевета које је изрекао. Евентуално, може одговарати тек уколико буде осуђен по тужби коју је најавила ДСС.
Потребно је да се Министарство и министар за људска права, изјасне о ставовима Марка Караџића. Потребно је да се о томе изјасни и сама Влада. Није на одмет да се о томе изјасни и председник Републике пошто се и онако меша у све и свашта, те је приграбио положај надпредседника Владе (да се подсетимо председникових речи које се савршено односе на Марка Караџића и сличне :“Видим непрекинуту нит између насиља које се дешавало деведесетих, зверских злочина на простору бивше Југославије, ... политичког језика који је производио бес према тзв. издајницима и сталног трагања за непријатељима у друштву...и да је веома важно да се идентификују групе и појединци који су инспиратори и извршиоци насиља и идеје које инспиришу насиље у друштву... и да је борба против насиља које води у фашизам важнија и од европских интеграција“. Ето председниче Марка Караџића и његовог политичког језика који производи бес и стално трагање за непријатељима у друштву, ето идентификованог појединца и његове групе која инспирише насиље које води у фашизам. Шта ћете предузети председниче?). Да ли председник државе, Влада и председник Владе, Министарство и министар подржавају оптужбе државног секретара Марка Караџића? Да ли стоје иза тих увреда и клевета? Отвара се и следеће питање. ДСС своју политику (како год је оценили) није мењала дуги низ година. Политика ДСС је иста и данас и нпр. 2007. године, када је ДСС била у Влади са ДС и Г17. Ако садашња Влада коју води ДС стоји иза тврдњи државног секретара, да ли то значи да су ДС и Г17 били у коалицији са неонацистичком странком? Нама је тај одговор познат. Нису. Али, на то питање треба они да одговоре.
Да се вратимо на провидне неистине Марка Караџића. Он брка права грађана појединаца и колективна права националних мањина или колективна права конститутивног народа у Војводини и Србији. При том је Марко Караџић магистар правних наука! Он из контекста извлачи потпуно бенигну правничку реченицу, сасвим истиниту.

Шта то цитира државни секретар? Ради се о тексту правно-политичке анализе Статута Војводине који већ три недеље стоји на сајту ДСС, који је пре две недеље објављен у листу ,,Печат'' и који је ДСС штампала у свом гласилу ,,Порука''. Ради се о анализи Војислава Коштунице, доктора правних наука и стручњака за уставно право.
Ред је да истргнуту реченицу ставимо у контекст: ,,Предлог Статута АП Војводине представља акт отвореног сепаратизма, који садржи велики број противуставних одредби. Статут има за циљ да преко противуставних одредби Покрајина добије елементе државности и да самостално одређује своју територију. Статут омогућава процес федерализације државе и притивуставно утврђује суверенитет грађана Војводине. Статут директно укида српски народ као уставну категорију и претвара српски народ у националну заједницу као нову етничку категорију коју не познаје Устав Србије. Такав статус добијају и све националне мањине које живе на територији АП Војводине. Тиме се националне мањине не само доводе у исту раван са српским народом, већ се ствара и правни основ за њихову конститутивност у АП Војводини   (наглашени део цитира државни секретар) .
Влада Србије поред уставне обавезе да утврди изворне надлежности, преноси на АП Војводину још и преко стотину државних надлежности, правећи на тај начин на својој територији и од свог народа нову државу. Пошто Влада Србије, поред Уставом загарантованих седам одсто од Републичког буџета, додатно финансира и све пренете државне надлежности на АП Војводину, то значи да сама Влада финансира прављење нове државе''. Сасвим је јасно да у цитираном тексту нема трагова никаквог залагања за дискриминацију нити неонацистичких ставова. Ако некоме није јасно ту се говори о кршењу Устава тиме што се конститутивни народ у Војводини и Србији, Срби, своде на Уставно непостојећу категорију ,,националне заједнице''. Државни секретар очигледно има проблем са чланом 1. Устава: ,,Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе...''. Познато је да се Лига социјалдемократа Војводине противила доношењу новог Устава, као и да се противи донетом Уставу. Тај став дели и њихов функционер Марко Караџић. Они сматрају да члан 1. Устава треба да гласи: ,,Република Србија је држава свих грађана који у њој живе...''. Они се противе потпуно легитимној дефиницији државе, каква уосталом стоји у уставима многих држава. Ту дефиницију државе која недвосмислено истиче национално одређење је прихватила апсолутна већина грађана на референдуму, а пре тога апсолутна већина парламентарних странака (изузев ЛСВ и ЛДП). Да подсетим да такву дефиницију државе имају и устави Немачке и Француске. Државни секретар Марко Караџић се не мора слагати са дефиницијама у Уставу, али га мора поштовати и као грађанин и као државни функционер. То што се не слаже са дефиницијама у Уставу не значи да може да вређа, клевеће и говори неистине. И поред тога што се Марко Караџић и његова странка противе постојећем Уставу (Ненад Чанак каже да Устав треба мењати да би се уподобио Статуту Војводине), треба пажљиво да прочитају Устав и да виде да постоји нпр. члан 20. Устава насловљен: ,,Ограничења људских и мањинских права'', и да схвате да постојање овог члана и његовог наслова не значи да ће било каква људска и мањинска права бити угрожена.


А ко је Марко Караџић, може се неко упитати?
Најпознатији је по жучној и ватреној подршци ,,Паради поноса'', тј. геј паради, односно поворци лезбејки, педера, бисексуалаца и трансексуалаца (ни једна од наведених речи није наведена у погрдном значењу, а да подсетимо да етимологија речи ,,педер'' потиче од старогрчког-паидерастес-паис, генитив паидос=дечак, ерао=жудим). Државни секретар је познат по томе да подржава тзв. ЛГБТ особе у борби за остваривање већих права од оних која припадају осталим грађанима. Наравно, питање је због чега? Да ли Марко Караџић припада кругу ЛГБТ особа? Ако припада, то отворено треба и да каже, нема потребе да се стиди.
У званичној биографији која се налази на сајту Министарства за људска права стоји, између осталог: ,,Магистрирао Међународно право људских права на Универзитету ,,Нотрдам'' у САД''. ,,Ангажован у Католичкој служби за помоћ у одељењу за редукцију сиромаштва'' (шта Католичка црква мисли о подршци државног секретара паради ЛГБТ особа?) ,,и у Савету за права детета Владе РС'' (да ли се тамо залаже за то да се деца уче да ЛГБТ особе имају већа права од осталих?). ,,Био на пракси у Међународном кривичном суду у Хагу'' (свакако). ,,Учествовао у изради националног плана акције за децу'' (да ли је део националног плана претварање деце у ЛГБТ особе?). ,,Предавач на предмету људских права у Индијани, САД и у седам средњих школа у Београду'' (невероватно)! ,,Носилац престижне Рон Браун стипендије и стипендије Фонда за отворено друштво'' (Сорош Фонд)(то се подразумева). ,,Члан је Лиге социјалдемократа Војводине'' (ЛДП ће да свисне).
Иако је то узалудно захтевати, државни секретар Марко Караџић треба да буде смењен јер је злоупотребио свој положај и јер је вређао и клеветао како ДСС тако и грађане Србије.

15.12.2009.године