КАКО СЕ ФИНАНСИРАЈУ КВИСЛИНЗИ?

КАКО СЕ ФИНАНСИРАЈУ КВИСЛИНЗИ?

Шта је то „грант“?  Сама реч у преводу, између осталог, значи одобрење али и давање, помоћ, субвенцију. У пословном смислу то су финансијска средства која могу бити дата ономе ко конкурише или се обрати, даваоцу „гранта“. Ако сте подобни (у погледу Србије, подобност значи припадност или блискост са НВО сектором „Друге Србије“ и(или) режимским странкама,обавезно и ЛДП-ом) и добро повезани, и имате некакав „пројекат“ (не брините, „пројекат“ не мора бити сувисао и разрађен), добићете “грант“ од неке, западне, најчешће америчке или ЕУ организације. И да радост буде већа на „грант“ се не плаћа камата и средства су бесповратна. Јој мерака, јој севдаха. Формално, да би оправдали средства треба да остварите „пројекат“. Што је пројекат више у интересу даваоца гранта, нпр. Американаца, а мање у интересу ваше земље, средства ће бити већа, а контрола остварености „пројекта“ мања.

Један од познатијих давалаца „грантова“ је организација НЕД  (NED- National Endowment for Democracy), чији је мото „подршка слободи широм света“ (овај мото је најбоље описао Џорџ Орвел у „1984“- кроз три пароле „Рат је мир“,“Слобода је ропство“ и „Незнање је моћ“). Ове три пароле савршено оцртавају начин на који САД (покушавају да) владају светом. И тих парола се држе све америчке владине и невладине организације, па тако и НЕД. НЕД је по сопственим речима „приватна, непрофитна организација посвећена расту и јачању демократских институција широм света. Сваке године, средствима Конгреса САД, НЕД подржава више од 1000 пројеката невладиних група у иностранству које раде за демократске циљеве у више од 90 земаља“. Транспарентно гледано НЕД није НВО, формално није ни ВО, али суштински, што се из главног извора финансирања види (Конгрес) НЕД је јавна америчка провладина, полудржавна организација. НЕД постоји двадесет пет година. Већ дуже време НЕД није активан у земљама ЕУ, већ у неким земљама ван ЕУ, а у централној и југоисточној Европи (Албанија, БиХ (укљ. и Републику Српску), „Косово“, БЈР Македонија, Молдавија, Црна Гора, Србија али не и Хрватска). Сваке године се средства Конгреса увећавају – 60 милиона долара 2006.,  75 милиона 2007., 100 милиона долара 2008. године. Нису саопштени подаци за 2009. и 2010. годину али нема сумње да је раст настављен. Имајте у виду да је ово само једна од многих америчких или ЕУ организација које финансирају НВО широм света, које углавном раде против интереса својих земаља. Имајући ово у виду, да ли вас чуди толика званична подршка САД-у широм света? И да ли вас онда чуди то да су сви они који нису означени као пријатељи САД, или су (не мислим на терористе) означени као непријатељи, попут ДСС-а и Коштунице, у Србији, суочени са предрасудама, негативним стереотипима, сатанизацијом и финансијским проблемима?

Сам НЕД  на свом сајту наводи да је на овом подручју циљ да се „помогну реформе неопходне за остварење Евро-Атлантских интеграција (читај, улазак у НАТО а не у ЕУ) и доврши процес транзиције(...)“. Чак и из овог, јавно прокламованог циља се види штетност по интересе Србије. А већина циљева, није јавног карактера ... можете тек њих замислити.

Хрватска дакле, није почашћена ни једним „грантом“, нити тамо постоји НЕД. Црна Гора је добила један „грант“. Македонија четири. Албанија осам. Молдавија девет. Косово дванаест. БиХ петнаест. Апсолутни рекордер по средствима које су добиле организације које раде против интереса свог народа, је Србија. Србија је 2009.године, добила 24 „гранта“, плус два која су добиле америчке организације, ИРИ и НДИ, за рад на овом подручју. Двадесет четири гранта за двадесет организација и медија, у укупном износу од 1.109.833 долара, плус 1.190.000 за ИРИ, и 450.000 за НДИ. Ред је да наведемо срећне добитнике:

1. Продукција Архител-72.500 2.АНЕМ-66.610 3.Асоцијација локалних независних медија „Локал прес“-40.000  4.БИРН Србија- 42.000 5.Центар за развој цивилних ресурса-42.142  6.Европски покрет у Србији-49.500 7.Фонд Б92 35.000 8.Фонд Б92-22.750 9.Радио Б92-52.500 10. Хелсиншки комитет-36.800 11.Пешчаник-38.700 12. Независно удружење новинара Војводине-29.440 13.ЈУКОМ-39.900 14.ЛиНет(Истиномер)-29.900 15.Миленијум (бивши роштиљџија а садашњи виноградар, Зоран Живковић)-27.000 16.Центар за ресурсе Лесковац-34.700 17.Урбан ин-35.000 18. Иницијатива младих за људска права-51.000 19. Иницијатива младих за људска права-99.790 20. Иницијатива младих за људска права-79.900  21.Зајечарска иницијатива-43.900  22.Агенција БЕТА-49.800 23.Центар за хуманитарно право-50.000 24.“Војвођанка“-регионална женска иницијатива-39.000.

При том, многе од ових и многе друге НВО организације су конкурисале и код многих других иностраних субјеката који дају „грантове“, и добиле „грантове“, односно средства. Десет од горе наведених двадесет организација је добило „грантове“ и од Стејт дипартмента (АНЕМ, Асоцијација локалних независних медија „Локал прес“, БИРН Србија, Центар за развој цивилних ресурса, Европски покрет у Србији, Пешчаник,  Независно удружење новинара Војводине, Миленијум, Иницијатива младих за људска права, Агенција БЕТА и Центар за хуманитарно право), у непознатом износу, али претпостављам, не мање, од укупно пола милиона долара. Понављам, постоје и многе друге америчке и европске организације које шаком и капом деле средства онима који раде против свог народа. Ово што сам навео је само врх леденог брега. Такође, петоколонашке невладине организације ником не полажу рачуне, па је готово немогуће доћи до укупних података о средствима које добијају.

Остаје мучан и горак утисак, после ових делимичних података о средствима које деле наши поробљивачи- САД и ЕУ. Док народ грца под теретом кризе, док режим растаче државу, а његови припадници постају све имућнији, дотле се квислиншке невладине организације богате, истовремено ширећи болест ропства. Докле бре?

30.12.2010.године

Отворено писмо Борису Тадићу

Срам те било Борисе Тадићу

Три наслова ми падају на памет (Отворено писмо Борису Тадићу, Срам те било Борисе Тадићу и Спаси Србију и убиј се Борисе, Борисе), три градације, три стања. Као што је Борисе твој режим истовремено и марионетски и квислиншки и издајнички (јер је шароликог састава и деловања), тројак дакле, тако и ја имам тројака осећања. Истовремено желим да будем уљудан и да ти напишем отворено писмо у коме ћу се држати начина обраћања који заслужује институција председника државе. Нажалост ти ту функцију злоупотребљаваш, пре свега у последњем мандату, који обаваљаш по новом Уставу а истовремено обављаш и функцију председника странке што Устав не дозвољава.

 

Та твоја злоупотреба јесте евидентна, али није највећа. Много већа је она злоупотреба којом де факто узурпираш и место председника владе, а често и функције појединих министара. Још је иритантнија твоја злоупотреба могућности да се обраћаш јавности преко поданичких медија, када наступаш као апсолутни тумач и арбитер готово свих политичких па чак и друштвених питања. Због свега тога не заслужујеш да ти се обраћам по строгом протоколу. Заслужујеш да будеш аргументовано критикован без респекта према твојој функцији.

Међутим, ти Борисе еволуираш уназад, тј. дееволуираш. Мењаш се али нагоре. Уместо да ти политичко искуство и проток година доносе квалитет, да се мењаш набоље, да будеш бољи према свом народу и држави, ти си све гори. Твој режим је у све већој агонији (што би ми било мило, да у пропаст не водите цео народ), и осим оне три наведене карактеристике твог режима, које није било лако објединити, приметни су и све већи хаос и анархија. И ту није крај, најболније је што ти и твоји постајете све обеснији, све корумпиранији, све богатији и све више зли. Због тога онда имам порив као и многи грађани, да ти певам песму коју грађани Србије певају сваком свом диктатору, тиранину, султану и узурпатору, тврдом или меком (ти спадаш у меке) – Спаси Србију и убиј се Борисе, Борисе.

Приметно је да си сваке године, сваког месеца, а у последње време и сваке недеље и сваког дана, све агресивнији Борисе. Твоја агресивност и учесталост твојих запањујуће лоших речи и дела су у директној сразмери са кризом твог режима али и општом бедом у друштву. Да ли ти мислиш да ће та агресивност у изјавама и поступцима компензовати или спречити, твоје неуспехе и неуспехе твог режима? Да ли ти мислиш да ће толика количина твојих  лоших и погрешних изјава, ставова, наредби, претњи, поука, најмање две сваки дан, поправити ствари, да ћеш се том логорејом допасти грађанима, постати ауторитет? Наравно да нећеш. Па зашто се онда тако понашаш?! Могу само да претпоставим. Власт те је променила. Постао си пун себе. Одвикао си се од мишљења супротних твом. Нав(у)(и)као се на одобравање, подаништво, дивљење твојој личности, подилажење сујети, на  хвалоспеве теби…То су тешке и опојне дроге. Томе се нису одупрле ни много јаче личности од тебе, а ти никада ниси био познат као јака личност, зар не Борисе?

 

Уосталом, ако не верујеш мени, веруј твом вршњаку, левичару, раном опозиционару и синдикалисти,  неспорног угледа, Павлушку Имшировићу који је дао интервју утицајном загребачком  листу „Новости“ (самостални српски тједник) 12.марта 2010. године,( www.novossti.com/2010/03/tadicevi-rani-jadi/ ). У том по тебе поразном интервјуу, а опет тачном и коректном, Павлушко Имшировић, те описује на један пристојан и уљудан начин, на начин који води рачуна и о твојој породици и о твојој личности и без ниских удараца. Он каже да никада ниси био дисидент и да си био само пратилац своје девојке и будуће супруге, „лепе и особене“ Веселинке Заставниковић, „снажне, горде и интелигентне личности која је доминирала у вашој вези и за тебе била ауторитет“. Имшировић наводи да је твоје хапшење (којим волиш да се хвалиш)  јула 1982.године „једна од најкомичнијих прича из историје овдашње политичке репресије“. Твој другар Павлушко  Имшировић те овако описује: “Борис напросто није био неко ко је ту икада имао шта да каже о било чему. Његово образовање било је тек обавештеност о понечему из друге или треће руке и није никада одавао утисак младог човека који  чита и труди се да се озбиљно образује. Пре је личио на прилично лењог конформисту. Тај утисак оставља и дан данас (…)“. Претпостављам да је то основни разлог што Зоран Ђинђић није много марио за тебе и што никада ниси био његов близак сарадник – није подносио лење конформисте а сам је био сушта супротност томе. Павлушко каже да су те од осталих издвајале две ствари : „то што је био син праксисовца Љубе Тадића и то што је био Веселинкин дечко“. Имшировић износи озбиљну тврдњу :“(…) данас мислим да су ондашње (1985. година оп. аут.) везе оца и сина Тадића са државном безбедношћу биле много тешње него што смо ми то тада слутили“.

 

Можда ће ти засметати присан тон обраћања. То сам већ објаснио али да додам и да  се познајемо Борисе, овлаш додуше, као што после двадесет година бављења политиком познајем већину актера нашег политичког живота. У последњој деценији сам изрекао и неке лепе речи на  твој рачун, а то помињем као залог томе да немам ништа лично против тебе, и томе да се мењаш нагоре. У Милошевићевој деценији смо се срели неколико пута, једном барем, у вези проблема у општини Стари град, где је долазио као потпредседник ИО ДС. У овој деценији смо се срели неколико пута. Први пут као учесници емисије „Клопка“ 2001. године, на тв „Пинку“. Тада сам, ако се добро сећам, у емисији, на питање водитељке, поменуо да ми из ДСС, не би напуштали ДС, да су се тада сви у тој странци понашали као ти Борисе. Следеће лепе речи сам изрекао на конференцији за штампу ДСС коју сам водио (данас се кајем и признајем да то није било место за похвалу теби) почетком априла 2004.године, када ДСС још није изашла са својим кандидатом за наступајуће председничке изборе. Тада сам неопрезно и непотребно изнео свој став о два кандидата за те изборе, о Николићу и теби. За првог сам начелно рекао да председник Србије не треба да буде личност која подсећа на јунаке романа Душана Ковачевића, а за тебе да си пристојан човек. Тај тада пристојни (ако си тада био пристојан?) човек је данас еволуирао у агресивног и непристојног вођу једног малигног режима, еволуирао у  егоманијакалног козера и позера. Срели смо се и 2005. године, крајем лета, на једној утакмици Европског првенства у одбојци. Тада смо кратко и поразговарали. Чини ми се да смо једном попричали и у скупштини Србије, марта 2004. када смо обојица били посланици. То је све.

Хајде да сведемо рачуне у ове три године, када је твоја власт Борисе, твоје странке и камариле, постала режим. Да видимо има ли основа за тврдње које сам изрекао о твом режиму?

Што се најважнијег- државног питања тиче, ту су резултати најгори. Твој режим је продао, предао и одрекао се Косова и Метохије и служи се пузећим методама признања лажне државе Косово. При свему томе твој режим нас је сам довео до пораза, прво, пред Међународним судом правде, а потом и пред Скупштином УН,  по питању КиМ. Твој режим је од Војводине, де факто, направио државу, усвајајући противуставни и противзаконити  Статут. Твој режим не чини ништа да спречи ескалирање исламског екстремизма и сепаратизма у  Рашкој области а једна од твојих узданица  Борисе, ЛДП, тај сепаратизам отворено подржава.

У економском погледу твој режим је потпуно уништио Србију и довео је у завистан положај од запада. На почетку економске кризе, која није узрок наше, режим је кроз твоја уста Борисе, светску економску кризу назвао развојном шансом. Да ли ти је познато да је незапосленост преко 20%, да имамо преко милион незапослених, да инфлација прелази 10% и расте? Знаш ли да су несташице све чешће, а поскупљења свакодневна? Осећаш ли се одговорним што је просечна плата  сто евра мања него 2008. године, на крају Коштуничиног мандата? Погађа ли те то што људи у унутрашњости Србије, умиру од глади и зиме? Поимаш ли да Србија слабо шта производи а да твој режим потпуно разара српску пољопривреду?

Независно судство је уништено неизбором хиљаду судија а избором судија, по строгом партијском критеријуму, твоје странке и твојих људи, Снежане Маловић, Бошка Ристића и Нате Месаровић.

Медији су као никада до сада, под потпуном контролом твог режима и твојих пријатеља Срђана Шапера, Драгана Ђиласа и Небојше Крстића. Постоји само један опозициони лист,  и то недељник. Сви електронски медији су слуге твог режима, изузев неколико алтернативних интернет портала где постоји слободна мисао.

Ти и твој режим сте наметнули две срамотне резолуције. Једну, о Сребреници, којом су српске жртве постале жртве другог реда и којом је де факто признат непостојећи геноцид, и другу о српским жртвама, којом је потврђен другоразредни статус српских жртава али уведен и трећеразредни статус српских жртава НАТО злочина.

Твој режим и ти лично, сте дозволили да најмање 10.000 функционера странака на власти, а највише твоје Демократске странке, обавља више функција и прима више плата, а да, у суштини, лоше обавља све те функције. Тиме је обесмишљена Агенција за борбу против корупције.

У Београду, представници твог режима Борисе, предвођени твојим наследником Драганом Ђиласом, троше две трећине годишњег буџета града на бесмислено скуп и нефункционалан мост преко Аде (преко 400 милиона евра) и уништили су амбијент највећег градског булевара, посекавши 400 столетних стабала.

Ти и твој режим сте, за разлику од претходних година, коначно подлегли притиску запада, како је признао вицепремијер Ивица Дачић, подржали и организовали хомосексуалну параду срама, када је твој режим довео до сукоба 6000 полицајаца и 6000 противника параде настраности, дакле до сукоба 12000 младих, здравих, хетеросексуалних грађана Србије, чију сте крв подастрли пред ноге неколико стотина хомосексуалаца и њихових гостију, који су за узврат марширали под паролом „Смрт држави Србији“.

Да би преживео наредне изборе, тј. да би победио на њима,  твој режим је Борисе, одлучио да обезбеди новац за то, тако што ће продати пола „Телекома“, најпрофитабилније фирме у Србији, стратешког ресурса који се не сме продати. При томе сте двоструко потценили вредност „Телекома“ намештајући тендер према потребама будућег купца „Дојче телекома“.

Сваког дана се у режимским медијима појави мноштво информација о штеточинским потезима твоје власти. Док грађани масовно умиру због неадекватне здравствене заштите (онколошки случајеви, бубрежни болесници, оболели од дијабетеса и срчаних болести), где ће само у Војводини умрети хиљаде људи који не могу да дођу на ред за зрачење, јер твоји и Пајтићеви, на листе стављају стране  грађане који масно плаћају те услуге. Док су медији пуни апела очајних и сиромашних родитеља чија деца могу да буду лечена само у иностранству, функционери твог режима се лече управо тамо, попут вечитог министра здравља, а за твоје лечење Борисе, се доводи страни ортопед, Финац, ради рутинске операције и онда се пласирају огавне манипулације како ти као председник не идеш на лечење у иностранство и како угледни ортопед долази да оперише тебе као председника бесплатно, славе ради. Да ли те је бар мало срамота због тога?

Твој режим у Србији, која постаје једна од најстаријих нација, подстиче белу кугу, потпуним игнорисањем тог проблема, пропагирањем хомосексуалности и опорезивањем жена предузетница трудница и породиља.

У најсвежијој афери, лансираној 22. децембра, најављује се масовно кршење Устава, бесплатном легализацијом бесправно саграђених објеката. Од 2005. године бесправна градња је постала кривично дело и за инвеститора и за градитеља, ако ниси знао? После пропасти Дулићевог (твој човек Борисе, који је познат по томе што је, када је постао председник скупштине Србије, на твој предлог, пожелео да буде кртица и да ископа тунел између скупштина и који је сада у вишеструком сукобу интереса и за кога се сумња да је злоупотребио положај, доводећи у привилегован положај своје две фирме) Закона о планирању и градњи, којим је заустављена легална градња и који је уместо да убрза, успорио легализацију, сада се предлаже још гори закон, лекс криминалис, који ће поништити Уставне норме о једнаком третману и равноправности грађана. Наградиће се неодговорни, несавесни и они који су починили кривична дела бесправне градње а казниће се они који су поштовали законе и држави плаћали све дажбине, а истовремено ће бити доведени у неравноправан положај сви савесни грађани градитељи и инвеститори. Тиме ћете послати поруку грађанима да не треба поштовати законе и Устав (што ти и твоји одавно чините).

Да те подсетим Борисе, да си, по објављивању Извештаја Дика Мартија, који потврђује раније познате чињенице да су грађани Србије касапљени, убијани и да су им вађени телесни органи ради продаје, и који за то оптужује Хашима Тачија, несхватљиво пожурио да аболираш  тог злочинца, изјавом да је он за тебе легитимни представник Арбанаса и да ћеш преговарати са њим. Тада си нагласио да те оптужбе треба доказати и да ћеш тек када се докажу, моћи да се одредиш по том питању. Вероватно си хтео и да нам саопштиш правило (историја је показала да постоје изузеци) да је свако невин док се не докаже супротно? Потсетићу те и да је Адолф Хитлер умро „невин“, и да је био „невин“ пуних дванаест година власти. Као што је и Тачи „невин“ готово исто толико. Оптужбе против Хитлера и нациста су „доказане“ тек на Нирнбергшком процесу, после 1945. године. Да ли то значи да свет није требао да се супротстави Хитлеру 1941. године, јер није било доказа? Да ли то значи да Тачи није крив, зато што су  злочин који је починио, починиле и држава Албанија и провизоријум звани „Косова“, под међународном, читај, америчком управом? И ту изјаву си толико пригрлио па је понављаш до бесвести, да нам се чини да желиш да пригрлиш и Тачија самог (чувај бубреге Борисе).

И то ти није било довољно него си на конгрес своје странке, што је посебан скандал и срамота, односно скаредност, позвао као почасног госта, да присуствује и да беседи, заменика премијера Албаније, Иљира Мету, који је био председник албанске владе у време када су у Албанији касапљене стотине грађана Србије, и када су им узимани и продавани органи, а они убијани, како стоји у извештају Дика Мартија. Мета је цео викенд провео у Београду (меркајући органе, шта ли?) састао се са твојим лажним председником владе нејаким Мирком (лажним, јер си ти прави председник владе) и на крају говорио на  конгресу  твоје ДС. Не знамо да ли је Мета говорио о догађајима када је био премијер Албаније и да ли је делегате Демократске странке обавестио колико је и он зарадио на целом злочину? Међутим присуство пријатеља твоје Демократске странке, Иљира Мете, не изненађује, јер већ рекох да си ти, егоманијакални председниче Борисе, по објављивању извештаја Дика Мартија, баш онако квислиншки и поданички, први пожурио да се додвориш Американцима. Немој се чудити што те после тога грађани зову Борис Тачи-ћ.

Из свега наведеног јасно ти је да су моје тврдње о твом режиму потпуно основане.

Као што видиш, на челу свих ових недела углавном стојиш ти Борисе као председник државе и ти као председник Демократске странке, ти који, или најављујеш потезе свог режима или накнадно пружаш подршку неделима.

Зашто то радиш Борисе Тадићу? Да ли су те тако учили мајка Невенка и отац Љубомир? Кад си се већ испрсио и стојиш иза или испред свих срамотних дела свог режима, и кад не кријеш да си, прво, амерички играч, па тек потом „просрпски председник“, хајде онда Борисе понашај се онако како се понашају амерички политичари. Кажи нам истину о свом здравственом стању, стави на увид јавности свој здравствени картон. Кажи нам истину Борисе о стању свог брака, јер искрено, већ ти се и хомосексуалци подсмевају на ту тему (Предраг Аздејковић на свом блогу), а ми те Борисе уопште не виђамо са супругом, а виђамо те сваки дан.

Још важније Борисе, извести нас о стварном имовинском стању функционера свог режима, својих пријатеља из младости и осталих твојих главоња, о томе како је могуће да су многи од њих, са министарским и другим функционерским платама, постали необично богати олигарси, а да не производе ништа опипљивије од маркетиншке, рекламне магле, времена за оглашавање, или лиценци за ријалити шоу програме?

Кад смо већ код функционера твог режима и твоје странке, хајде да се осврнемо на онај шири ешалон твоје камариле. Знаш ли Борисе како изгледа профил твог просечног функционера, којих имаш неколико десетина хиљада?

Ти сам  Борисе никада ниси поседовао изразита својства и велике могућности. Напросто и ти си био типични функционер Демократске странке (изузев педигреа који су ти давали отац и мајка), који доказује и тезу да се људи сличних карактера и морала, често окупљају око једне организације. То се дешава у великој мери, и то можемо приметити у свим организацијама, а људи се окупљају и сабирају и по узрасту, полу, образовању  и по многим другим  карактеристикама. Када се окупе по политичкој припадности онда Борисе можемо приметити и друге заједничке особености, друге слојеве и валере. Демократска странка  постоји већ двадесет и једну годину и њена традиција сеже тачно толико  а не дуже и поред несувислог настојања  те странке и твог режима, да докажете да баштините наслеђе предратне Демократске странке Давидовића и Грола. То настојање је једнако настојању неког скоројевића да себи прибави некакво аристократско порекло. И то настојање је оличено у четворотомној публикацији „Историја Демократске странке“ у издању Службеног гласника, чији је директор, гле изненађења, бивши потпредседник твоје странке. Сасвим је јасно да прва три тома немају никакву суштинску везу са четвртим томом „1989-2009“ осим жеље твоје садашње странке, да себи обезбеди политичко племство и патину. Уосталом сети се  Борисе да су таква настојања, која нису имала дубоко утемељење, настала почетком деведесетих када је обновљен парламентаризам у Србији и када су опозиционе странке (Народна радикална странка, Демократска странка, монархистички и равногорски СПО итд.) себи желеле да прибаве некакав континуитет и историјат, насупрот моћном СПС-у који је био наследник СК Србије. Но, вратимо се на причу о садашњем типичном функционеру твоје и осталих странака на власти, пре свега ЛДП-а и Г-17.

Типични функционер ДС, Борисе, је биће најсличније човечијој рибици. Биће без изразитих својстава. Припадник странке без јасне политичке идеје и програма, управо и привучен таквом флуидношћу, несталношћу и превртљивошћу. По правилу је мушкарац, малограђанин, скоројевић, „wannabe“, често сноб, стар је између 25 и 40 година, воли да буде виђен на „фенси“ и „ин“ местима, на отварањима, затварањима, промоцијама, амбасадама по могућству, а ако не, барем тамо где има пуно странаца. Обожава „Кемпер“ ципеле, носи пастелне боје, увезан шал и квалитетне фармерке, често качкет. Кратко је ошишан, углавном због тога што је већ добрано оћелавио. Себе доживљава као јапија, иако је у ствари лењи конформиста. Воли да одлази у Силиконску долину (суза), иако,наводно, презире спонзоре и спонзоруше. Најомиљенији кафе у долини суза му је „Пастис“ али не зазире ни од „Наћоса“, те осталих кафеа и ресторана. Свраћа и у „Магацин“и „Фриду“. Претерује са употребом англицизама и латинизама као и свака покондирена тиква. Обавезно има најмање два најновија мобилна телефона и лаптоп. Омиљени изрази су му: бенефит, офис, адвертајзинг, маркетинг, шопинг, едукација, конекција, брендирање и многи други. Површан је и ограничен, иако најчешће факултетски образован. У ствари слабо чита али воли да се похвали са неким текућим празноглавим хитом (нпр. „Једи, моли, воли“). Иде у биоскоп са девојком или женом, по могућности у Ушће или Делта сити и прилично му је свеједно шта гледа. Омиљени медиј му је Б92. Омиљене новине, јавно- Блиц, Сторија, Глори. Музички укус му обликују и Б92 и Пинк, тј. и потреба за помодношћу (Лејди Гага) и потреба за „домаћицом“ била она турбофолк  (Карлеуша и остало) или шлагопоп (Јоксимовић, Георгијев итд.). Обожава кафу „за понети“. Пије кока-колу, капућино или продужени еспресо, а од алкохола вино на чашу, или неки коктел. Омиљена храна му је паста. Вози ауто средње класе. Ако је ожењен, деца му се обавезно зову Маша, Ања, Лана, Ива, Матеја, Филип, Лука, и слично. Супруга најчешће има равну плаву фарбану косу и чланица је исте странке. И он и она раде у некој банци или страном представништву, често у државној управи, у зависности од положаја у ДС-у или раде у некој од многобројнох  фирми за обраду тржишта (маркетинг), односно за оглашавање (адвертајзинг). То је Борисе једна страна медаље, уосталом то ти је познато јер си и ти прошао тај пут.

Са друге стране, тог твог просечног функционера стално нешто жуља. Није му потаман. Нешто му недостаје. У суштини, подсвесно је назадовољан својим малограђанским, испразним животом. Очекивао је нешто више од живота, посебно његова супруга. Али пошто нема знања ни свести да учини свој живот достојним, он остаје у лимбу и одаје се парафилијама. Парафилије су, да те подсетим  Борисе, ово је твој фах, мада је било давно када си то учио, сексуални поремећаји или патолошке сексуалне склоности  ка абнормалном сексуалном чину или објекту. А то су педофилија, садизам, мазохизам, фетишизам, егзибиционизам, воајеризам, фротеризам, трансвеститизам, некрофилија, зоофилија, геронтофилија и нимфоманија. Ја бих додао да су парафилије и педерастија, лезбијство и бисексуалност, са чиме се ти нећеш сложити, потпомогнут тренутним званичним ставовима. Твој страначки функционерски модел је погођен и другим друштвеним поремећајима: потошачким друштвом, робовањем материјализму, односно филозофији имати, уместо живота по филoзофији бити, живљењем туђег живота кроз гледање телевизије или интернета ( у томе постајемо прваци света Борисе, знаш ли то?), насиљем у породици (као изазивач тог насиља), агресијом у друштву (исто), агресијом у твојој странци – где се негује такмичарски дух грамзивости према функцијама у држави и странци, корупцијом (сваки твој функционер је ендемски навикнут на 10%) итд.

Није ни чудо што се такав твој функционер просечно, много чешће разводи од просека. Што више напредује, чешће се разводи, јер себе онда сагледава у лажном, бољем светлу, и помишља да, нпр. заслужује бољи-млађи-новији модел супруге и кола, од оног који већ поседује. Овде треба додати да је и у овој деценији, можда више него икада, настала пошаст да се на функције постављају или бирају они који су потпуно недорасли томе (то се и теби догодило више пута Борисе). Мање или више потајно тај твој просечни функционер гледа и „Фарму“ и „Великог брата“, а чита „Скандал“ и „Таблоид“, иако све то јавно презире. Мало више потајно је гледао меке порниће на твојим телевизијама Борисе, али му нису одговарали, тако да купује оне тврђе, на улици.  И онда се затвара у своју канцеларију на послу или радну собу код куће, и гледа то што је купио, а још чешће посећује опскурне порнографске садржаје на интернету, или комуницира са женама?или већ са ким било, преко сајтова за упознавање, где поставља свој лажни профил, и у том виртуелном односу постаје све оно што његова машта може да пожели,све оно што у стварном свету није или не може. У пракси то се своди  на губљење времена, на отуђење и дружење са шаком, у ствари, своди се на одавање својим садистичким маштаријама и нагонима, уместо да се потражи помоћ, па да се потом пронађе свој изгубљени однос са супругом. Наравно, многи се упуштају у ванбрачне везе и онда пожеле „промену“.

Пратиш ли ме Борисе? Наравно, ствари се неће променити са новом супругом, са новим моделом кола, са новим набуџеним сатом, са мобилним бољим од блекберија, са новим моћима, положајима, синекурама, нити већим дотоком новца. Само ће динамика проблема и зла добијати на интензитету, неурозе ће се продубљивати, до потпуне заражености осећајном кугом, како је то назвао Вилхелм Рајх. И онда такви воде ову земљу. А водите је у пропаст. Борисе, врх твоје пирамиде власти – пре би се могло рећи и цела пирамида  је такав – морално труо, корумпиран, обестан, у суштини јадан, безосећајан,отуђен, неуротичан, егоцентричан, егоманијакалан и нарцисоидан. Политички гледано је марионетски, квислиншки и издајнички, као што сам на почетку навео. Ако и не познајеш историју Борисе, осврни се на последњу деценију прошлог века, која ти је тако позната, видећеш исти механизам, исти метод власти и схватићеш да то не може на добро изаћи. Можда си слабо заинтересован за судбину народа, што твоја владавина показује, али сам сигуран да си јако заинтересован за своју судбину. Мисли на то!

Желим ти брз опоравак, у твом председничком апартману на ВМА. Проблем једне Ахилове пете си решио, али сети се да их твој режим и ти, имате још 666 и да се те Ахилове пете, тетиве, срца, бубрези, јетре, плућа и рожњаче, не могу решити ни Финцима, ни операцијама, ни отимањем органа, ни подаништвом према Америци. Једноставно, тих 666 Ахилових пета твог режима је проблем који се решава једино одласком са власти. Осети стид Борисе, суочи се са њим, због свега што си учинио, покај се, погни главу и иди. Народ ће ти опростити.

Поздрав

Пад Демократске странке

ПАД  ДЕМОКРАТСКЕ  СТРАНКЕ

Георгина се коначно породила. Ближи се крај теленовеле, приче коју су магови маркетинга и адвертајзинга из ДС, вртели по медијима преко месец дана а да никакве неизвесности око исхода није било, од почетка. Та теленовела, као и све остале преваре ће ускоро пасти у заборав, кад утихну последње анализе, углавном све повољне по ДС, за разлику од ове. Да, демократска стеона јуница, неки би рекли краветина, се коначно отелила и изврцала своје „ново“ потомство. Наравно, ничег новог нема. Нов је додуше требао да буде електронски систем гласања, још невиђен до сада, како је наглашавано пред конгрес ДС, што је требало да нас додатно увери у авангардност и лидерство те странке.

Соко зове орла. Орао пао.

Међутим тај систем за гласање је постао парадигма режима ДС-а - споља гладац, изнутра јадац. Декларативност потпуно супротна делању. Громогласно најављени електронски систем гласања је срамотно пао усред гласања. Рикнуо. Мајкао. Медији (Б92 нпр.) су најавили да ће резултати избора бити познати већ у 17 часова у суботу. Резултати су саопштени нешто пре поноћи тог дана.  О одговорности, за тај фијаско нема ни речи. Већ када нам је  ДС  преко својих медија скренула пажњу на ту револуционарну новину, ред је био да нам саопшти да ће неко одговарати за ту бламажу. Колико је мени познат начин функционисања партијских олигархија, огдоворност лежи на организационом одбору, изборној комисији и Извршном одбору. Председник ИО и председник организационог одбора је једна те иста личност - Марко Ђуришић, инжењер информатике и посланик, чувен по својој урнебесној изјави  године, да је опозиција крива за земљотрес у Краљеву, јер је тамо пре земљотреса држала митинг (иако опозиција уопште није одржала митинг у Краљеву, већ у Крушевцу, да ствар буде још смешнија). Е тај бистри момак је организовао гласање на конгресу ДС и дао интервју „Данасу“, издање од понедељка у коме нема ни речи о одговорности, већ фијаско описује као нешто потпуно регуларно. Поставља се питање колико је коштао пропали електронски систем гласања? Рекао бих , рачунајући софтвер, хардвер и остало (80 кабина са рачунаром), не мање од 50.000 евра. Одмах се надовезује питање цене целог Конгреса ДС-а? И то због тога што је све то само формално платила ДС а суштински, као и државне изборе, све су платили грађани.  Чак и да су олигарси ДС-а, Ђилас, Шапер, Крстић и остали, све поклонили странци и све платили, опет остаје иста констатација, пошто су се сви они обогатили захваљујући злоупотреби свог политичког положаја. А Конгрес ДС-а је  био баш обесан. Три хиљаде делегата (храна, пиће, превоз), четири стотине педесет гостију (трошкови превоза, смештаја...), од којих су многи били из иностранства, вишедневни закуп сала СЦ, бесна сценографија, не само сале, већ целог Сава центра, штампана галантерија, већ поменути систем за гласање ( 80 кабина за гласање), па резервни систем гласања, медијски трошкови, кетеринг, свечани коктел, ВИП салони, и још много тога. По мојој процени све заједно то није коштало мање од 300.000 евра. И  понављам, нека никоме не пада на памет да тај и толики новац, за толику обесну светковину, прогласи за новац ДС. То је новац грађана Србије.

„Монструозна крађа“

Постоји немали број написа у медијима који доводе у сумњу регуларност избора у ДС-у. Листови „Ало“, „ Прес“ те медијска кућа „Б92“, и многи алтернативни политички сајтови, који служе као прави извори објективног информисања. Шта кажу листови „Ало“ и „Прес“ од недеље, односно понедељка? Лист „Ало“, који је  таблоиднија форма „Блица“ и који има истог власника (Рингијер), је на својој интернет страници, нешто после поноћи, са суботе на недељу, објавио чланак који говори о крађи гласова током Конгреса ДС. Ујутру је тај текст нестао са веб сајта „Ало“. Портал „ Нови стандард“ преноси текст са веб страница листа „Ало“. Цитирам: „ Вук Јеремић оптужиуо је врх Демоктарске странке за крађу на изборима за ново руководство. Шеф дипломатије био је један од шест кандидата за место потпредседник . После изненадног квара електронског система и преласка на „ручно“ гласање, Јеремић је видно узнемирен истакао да је монструозно покраден, сазнаје „Ало“. Он је наиме тврдио да се квар десио у тренутку док је био у убедљивом вођству у односу на остале кандидате, те  да је потоње доношење унапред одштампаних листића превара. „Ово је најмонструознија крађа која се икада десила! Када су видели да њихови кандидати неће проћи, покрали су ме на најстрашнији начин! Када је гласало око 50 одсто људи и када су видели да мимо свих њихових очекивања водим и имам највише гласова, лажирали су све и донели нове листиће, па сада гласају како им падне на памет! Гомила чланова ДС ми прилази, стежу ми руку и говоре : „Издржи! Ти си  наш човек! Не дај се!“, готово у даху, видно изнервиран и у афекту, рекао је Јеремић. „Ако нам се ово деси, шта нас разликује од оног СПС-а? Па, да ли треба и нама да вичу : „Спаси Србију и убиј се“? Да ли треба да се понови 5. октобар? упитао се Јеремић, који је убрзо после тога „спустио лопту“ и примирио се, чекајући резултате гласања“. Даље у тексту се наводе изјаве делегата који су подржавали Јеремића, о убацивању мноштва унапред заокружених листића у кутије. У недељном издању тог листа од целе приче остао је само део текста :“ По кулоарима Сава центра могло се чути да је ова одлука  изазвала велико негодовање Вука Јеремића који је наводно изразио јако незадовољство променом гласачког система, али се он, наводно, после неког времена смирио и спустио лопту“. У  штампаном издању листа „Ало“ од понедељка опет имамо траг од поноћног текста на трећој страни:“Иако на Скупштини ДС Јеремић није хтео да призна пораз, уз тврдњу да је „монструозно покраден“, несуђени потпредседник демократа је дан касније спустио лопту“.  Лист „ Прес“ у свом издању од понедељка, на трећој страни  и на својој интернет страници доноси текст „ Скупштина ДС-а: Јеремић није хтео да призна резултате“у коме стоји:“ Кандидат за потпредседника ДС Вук Јеремић није хтео да призна резултате изборне Скупштине, тврдећи да је покраден након што је пао електронски систем за гласање. Како „Прес“ сазнаје, Јеремић је чак уложио и званичан приговор Изборној комисији ДС указујући на нерегуларност и тражећи проверу гласања. Тек када је Јеремићу из Изборне комисије незванично речено да му недостаје  500 гласова за потпредседничку функцију и да је сулудо да малтретира чланове комисије да пролазе кроз 2700 листића, он је одустао од идеје да тражи да се поново броје гласови а чланови његовог штаба су потписали записник“.

Облик ствари које долазе

Више је него очигледно да нечег трулог у држави Данској има. Размотримо ову реалну претпоставку. Новинарка Милица Дакић је била репортер листа „Ало“ на скупштини ДС (потписана је испод чланка у електронском издању од 11:40 пре подне а вероватно је била и аутор поноћног чланка). Током вечери је разговарала са незадовољним Вуком Јеремићем који је рекао то што је и пренето. Написала је чланак о конгресу ДС, и на ударно место у тексту ставила Јеремићеве изјаве. Текст је касно увече објављен на интернет страници „Ало“. Неко из самог листа „Ало“ или из „Блица“ или из „НИН“-а, (исти власник и иста адреса редакција), или неко из ДС-а (могуће и Јеремић) је прочитао тај чланак, наслутио штету и чланак је повучен. То је било лако, јер су сва три листа сервиси режима, а пре свега ДС-а. Међутим траг је остао, јер су и други видели електронско издање и снимили га, а трагови су остали и у штампаним издањима које помињем. Поставља се питање да ли је тачно то што је Јеремић видео? Из његове изјаве се може закључити да је електронски систем био такав да је све време приказивао и резултат гласања, током самог гласања. Вероватно он није једини сведок тога. Његова реакција је драстична и он тврди да је био у вођству на пола гласања. Они који познају изборе и токове гласања, знају да се тренд успостави далеко пре половине пребројаних гласова и да се потом јако мало мења. Узмимо да је тачно то што је видео и да је новинарка у редакцију однела медијску бомбу. Која је и активирана али је демонтирана јер су медији под потпуном контролом ДС-а. Стога можемо извући закључке. Прво, Демократској странци крађа на сопственим конгресима није страна (сетите се оног из прве половине када је Ђинђић на једвите јаде, захваљујући Зорану Живковићу и Горану Весићу и њиховим манипшулацијама, победио потпредседника Слободана Вуксановића). Друго, Демократској странци крађа на изборима није страна. Најсвежији пример, су избори у Бору, али и у многим општинама у последњих годину дана. Највећи пример су председнички избори 2002. године. Тада је владајућа ДС, успела да два пута поништи регуларне изборе - чистом крађом преко Републичке изборне комисије коју је контролисала, јер није желела Коштуницу за председника Србије. Стога не треба чудити да та странка није желела ништа да препусти случајности ни на свом конгресу од пре три дана. „Уљез“ Јеремић није имао шансе. Дакле, какве државне изборе ће организовати странка која покраде сопсвени изборни конгрес? Какве све манипулације и марифетлуке ће припремити за наредне изборе? У току је израда новог изборног закона, новог закона о финансирању странака а смеше се и промене Устава. Све то ће бити искоришћено да се Демократска странка и њена камарила одрже на власти. Као и Милошевић у претходној деценији, тако ће се и ДС на крају ове, помогнут управо Милошевићевом странком, потрудити да следеће изборе тако припреми да их не може изгубити. Међутим мора посегнути за драстично недемократским средствима, јер не може да рачуна на велику подршку грађана, као раније, јер је народ прозрео сва лажна обећања. Али, може да рачуна на подршку иностранства, за разлику од Милошевића. Да ли ће опозиција, на следећим изборима проћи као Вук Јеремић? Да ли ће и на следећим изборима да „падне систем за бројање“  РИК-а  па ће да пређу на „ручни“ систем (један пишем, два памтим...)?

Прикљученија

Остали утисци са  жутог конгреса су далеко слабији од оних које сам навео, осим оног који ћу поменути на крају. Егоманијакални дуплекс председник је држао говор од преко сат времена. Поред свега и свачега, најавио је већ урађен програм „стратегије развоја државе у наредној деценији“ под називом „Србија 2020“. Тадић је рекао:“ да су избори протекли у фер и демократској атмосфери“. Председник је рекао и једну збуњујућу ствар, фантастичну ствар, како стоји на сајту ДС „да је циљ садашње владајуће коалиције да освоји 40% гласова“. То значи да је „циљ садашње владајуће коалиције“, по Тадићу, да изгуби изборе, јер ако садашња владајућа коалиција од осамнаестак странака освоји 40% гласова, значи да је изгубила изборе и власт. Хвала ти Борисе, али ипак, шалу на страну, шта си тиме хтео да кажеш црни Борисе? Ово је још један доказ да председник не зна о чему говори. Он говори, и говори, сваки дан говори, има по сто изјава сваки дан, логорејични егоманијак, и онда се изгуби. Тадић је честитао Дачићу „на храбрости и визији“ а Чедомира Јовановића је назвао „парнером“.

Потпредседник владе, Елмер Фад (ловац из цртаћа о Душку Дугоушку), алијас Божа Ђелић, је извалио да је конгрес ДС био „празник демократије“и цитирам, верујте :“Ми смо на власти и у моменту кризе, како се видело, бавили смо се програмом који је председник ставио на сајт www. predsednik. rs  који сви могу да консултују“. Ето, ја сам „консултовао“ и тај сајт и сајт ДС-а и нисам нашао ни трага том „Програму“. Нема. Нема програма „Србија 2020“, нити било чега сличног. Мали Божа је о квару система рекао следеће :“ Хтели смо да иновирамо изборни процес а они који први крену (нисте први Божо, тај систем је у употреби широм света дуже од деценије оп.аут.) одређеним путем, понекад имају и понеко горко искуство. Нисмо се баш прославили у овом домену. Не због гласања, него што изгледа, није било довољно информацијског капацитета да се одштампа гласачки листић“. Како странка која „нема  довољно информацијског капацитета да одштампа гласачки листић“и која нема капацитет да организује сопствене изборе, може да организује државне изборе или да води државу?

Драгољуб Мићуновић је као и Петровић, говорио о политичкој дебати на конгресу, иако дебате није било, јер се од 3000 делегата за расправу јавио само један, који је одустао.

Ђилас је такође булазнио о „празнику демократије“и рекао да они „морају наставити истим путем, као до сада, док њихове вредности не буду опште прихваћене у Србији“. Јао нама!

Пајтић је био оштар па је у ДС-у пронашао оне који „мисле да су незаменљиви и који своје интересе стављају изнад страначких“, пазите „изнад страначких“! Тачан одговор који Пајтић не зна је – изнад државних, али је сваком деесовцу страначки интерес изнад личног, штоје у реду, али и изнад државног. Поремећене свести Пајтић је филозофирао о томе „да је ДС увек била граница и разграничење (плеоназам оп.аут.) између вере и похлепе, визије и инспирације, знања и незнања“. Шта значи граница између вере и похлепе, и осталог што наводи? Значи да ДС није верна, него благо похлепна, што није похвално. Значи да нема ни визије ни инспирације. И да је на средини између знања и незнања, што је и даље чини незналицом а не зналцем. У суштини Пајтић је тачно описао и себе и ДС – као човечију рибицу, као бића без својстава, као странку без политичке идеје и програма.

Шутановац је говорио као Чеда, два пута помињући „промену система вредности“ о чему он и његови, последњи смеју да говоре јер су увели поданички однос грађана и јавности  према себи а сами су прихватили  поданички однос према западним господарима.

Триванова није рекла ништа вредно помена.

И Јеремићу је ушла вода у уши па је тачно а неопрезно изјавио и :“ један део изборних обећања није остварен, а  сиромаштво  је веће...“.

Посебан скандал и срамоту, односно скаредност, је представљало присуство и беседа заменика премијера Албаније, Иљира Мете, који је био председник албанске владе у време када су у Албанији касапљене стотине грађана Србије, и када су им узимани и продавани органи,а они убијани, како стоји у извештају Дика Мартија. Мета је цео викенд провео у Београду, састао се са председником владе Србије и на крају говорио на конгресу ДС-а. Не знамо да ли је Мета говорио о догађајима када је био премијер Албаније и да ли је делегате Демократске странке обавестио колико је и он зарадио на целом злочину? Међутим присуство пријатеља Демократске странке, Иљира Мете, не изненађује, јер је егоманијакални председник Борис, по објављивању извештаја Дика Мартија, баш онако квислиншки и поданички, први пожурио да се додвори Американцима, изјавивши да је и даље спреман да разговара са Хашимом Тачијем.

Конгрес Демократске странке је био права парада скаредности, дезорганизације, кича, обести и глупости.

20.12.2010.године

Док село гори, баба чешља вуну

ДОК СЕЛО ГОРИ, БАБА ЧЕШЉА ВУНУ

Тако у ствари гласи народна пословица. Пред Нову годину узврвеле су активности режима и његових ментора, конгреси, појачања странака, најаве промена Устава, годишње награде...на Андрићевом венцу ври као у кошници, нови мерцедеси, председниковичина изложба... Ударили конгреси режимских странака па све пршти. Видела жаба да се коњи поткивају па и она дигла ногу. Хоћу рећи, тако је и „преподобни“ Расим, иако је имао конгрес прошле године, организовао и одржао „конгрес“ Градског огранка СДПС-а, непотребно а тако потребно, у Дому синдиката. Све ове манифестације делују потпуно бизарно, виртуелно, потпуно ишчашено у односу на стварност. У суштини обесно. И поред огромне пажње медија упућених конгресима странака које често не прелазе цензус и поред улизичких приказа тих догађаја, до грађана не допире порука коју би режим да им упути – оптимизам, ведрина, слога, сјај, већ само супротност жељене поруке. До грађана допире порука како режимлијама јако добро иде. Они су сви намирени, запослени, сити, лепо одевени, и много више од тога, они су богати али се нису обогатили својим радом већ отимањем од народа. Најмање 10.000 функционера режима је у сукобу интереса и обавља две и више функција и крши Закон о агенцији за борбу против корупције, који су сами донели па га срушили.

По штети која ће бити нанета држави, међу свом том вуном коју чешљају штеточине, треба прво поменути најаве промене Устава. Подршка том антидржавном чину је изгледа досегла двотрећинску у Скупштини Србије. Осим странака режима тој работи се прикључила и СНС, извесно и НС. Од доношења Устава то тражи и ЛДП. Свака од тих многобројних странака има своје разлоге и чланове Устава које хоће да мења. Од преамбуле о КиМ, до могућности истополних бракова. Очито да ће и режимске и опозиционе штеточине да поцепају Устав ко маче мушкатлу. Тада ће процеси разградње државе још брже да теку. Од државе неће остати камен на камену. Промени Устава се противе једино ДСС и СРС.

Прошле недеље је конгресну ногу повукао „честити“ СеПеО. Шести Сабор је одржан под геслом „За нову српску десницу“ а усвојен је и „Европски програм СеПеО“. И слепцима је јасно да је уместо да буде „нова српска десница“, СПО услужна Десанка Шакић режима. На опште изненађење за председника је изабран Вук Драшковић!

Мала, мала, мала група...

Потом је свој Осми конгрес одржао СПС. Овде се удесеторосручила количина пажње медија. Данима пред конгрес били смо бомбардовани разним незанимљивим детаљима партијске комбинаторике. Једна ствар се мени чини очигледном – Дачићева звезда је у успону. У овој тужној стварности он очигледно најбоље плива. Омиљен је у странкама режима, а ни опозиција га не напада. Рејтинг му је у успону а чини се и рејтинг његове странке. Одабрао је компатибилне коалиционе партнере (ПУПС и ЈС). За ове две и по године направио је најмање грешака од свих из режима. Из свог искуства је извукао многе поуке а једно је добро научио - како да не иритира људе. Изјаве су му помирљиве али јасне. Није его манијак који се меша у све, као Тадић. Игра само на сигурно а ризикује само онда када зна да је и тај ризик сигуран. И догурао је дотле да га главна жута новина „Блицкриг“ прогласи за будућег председника владе, после најављене реконструкције. На сву срећу, то се изгледа неће десити? Јер тај малени, социјалистички и демагошки Буда би опасно замутио воду која се бистри народу - да је режим катастрофалан. И то га чини најопаснијим човеком овог режима, поготово када се зна да је и министар полиције. Колико видим он је решио да се чврсто веже уз овај режим, што га чини још опаснијим јер ће сву своју вештину употребити да се очува овај истовремено, марионетски, квислиншки и издајнички режим. Бизарност је што су чланови СПС-а а истовремено и Главног одбора постали режисер Срђан Драгојевић и хомосексуални активиста и бивши председник „Геј стрејт алијансе“ Борис Милићевић, обојица учесници Параде срама. Директно са Параде у Главни одбор СПС! Па ред је да врате услугу Дачићу и полицији, који су их тако лепо заштитили. Мижда ће поред СПС, сад и у полицију да примају педере? Успут, као градски одборник сведок сам да је Дачић у свом четрдесетоминутном излагању пред Скупштином града 29. октобра, рекао да се нада да идуће године неће бити Параде. Сад се питам да ли је педерског активисту учланио јер је одустао од става и наде да параде срама неће бити? Или баш Милићевић треба да му помогне у настојању да се идуће године парада не одржи? Нешто сумњам. Бизарно је и зато што је то исти онај СПС из прошле деценије. Кажу нису исти? Променили су се? Помирили су се са ДС-ом, декларативно уваживши своје „болове“ (у ком пределу- седално абдоминално карличном?)? Да, променили су се, али су остали исти. Па није њихова заслуга то што је Слободан умро? Или јесте? Променили су се тачно онолико колико су се променили Николић и Вучић. Суштински, дакле, нису.

Што се Драгојевића тиче, нико нас неће уверити да је одувек био „помало социјалиста“. Двоцевка, да, али социјалиста не. Срђан само тражи новог заштитника јер жели да сними нови „пројекат“. То је све. Срђана се сећам из изборне ноћи септембра 2000. године када је изражавао своју подршку и наклоност Коштуници и ДСС-у, у просторијама у Браће Југовића. Медији су забележили и његово присуство у просторијама Г17 много година касније. Потом, његову појаву на бини уз Тадића, пред последње председничке изборе. Али до сада није био ничији члан а камоли функционер. А сада је открио да му је срце на левој страни. Са Дачићевог становишта добар потез и за њега и за СПС. То где ће Срђан отићи кроз неко време и када добије паре за „пројекат“, није сада битно.

Још је бизарније учлањење и чланство у ГО СПС, Бориса Милићевића. Слободан се заиста у гробу окреће. Овај хомосексуални активиста је постао познат у фебруару прошле године, када је као председник ГСА, најавио и поднео тужбу против ЈП „Сава центар“, чији је директор, иначе високи функционер СПС, Драган Вучићевић забранио одржавање конференције за штампу ГСА, с обзиром на то да је термин био изнајмљен „Медија центру“ а не ГСА. У априлу је, очито грамзива хомосексуална организација заиста и тужила Сава центар и тражила 11 милиона динара одштете због „претрпљеног душевног бола“. У овом тренутку пријема Милићевића на високу функцију, остаје нејасна судбина  поднете тужбе? Можда су  се СПС  и  Борис Милићевић договорили да тај „претрпљени душевни бол“ „Геј а опет стрејт алијансе“ и није тако велики, и да СПС и ГСА имају друге болове који их везују, па ће и ти болови бити преточени у неку „позадинску“ декларацију? Свакако, у СПС-у се сада ори онај  хит групе „Фамилија“, који их је својевремено толико нервирао „Мала група педера“ :

„Ја сам срећан што постојим

мене гуза вукује

треба само мало воље

да се човек радује.

Јако дупе, добра душа

нико други да се слуша

стара гуза иза оста

свега нам је вала доста.

Немој рећи да се плашиш

ко се плаши пропада

ако своју гузу тражиш

она с неба не пада.

Мораш ти по њу да дођеш

много тога сам да прођеш

соба нам је откључана

биће нама бољих дана.

(рефрен)

Мала, мала, мала група педера

дуго нам је вала сметала

мала, мала, мала, мала нам је да

рупа нам је мала, ал` је гуза велика“

Са нашег становишта чланство Бориса Милићевића је бизарно и лицемерно. Са становишта СПС-а, ово је прави потез. Ширење бирачког тела. Политичка инклузија ЛГБТ особа. Лазар Павловић, садашњи председник ГСА је овим поводом рекао „ГСА  је тужила СЦ а не Борис Милићевић. ГСА подржава, поред друштвене, и политичку инклузију ЛГБТ особа. Ми верујемо и знамо да ће и остале партије бити спремне да чине исте потезе следећи позитиван пример СПС-а“. И сад, ван сваке шале видимо у ком грму лежи зец, и због чега је одлука добра по СПС а поготово по педере, а лоша по друштво. Ивица Дачић је учинио огромну услугу хомосексуалном лобију. Учинио им је оно до чега им је највише стало. Укључио их је у политички живот. Политички их је етаблирао. Поред друштвеног етаблирања које су доживели када је режим дозволио Параду настраности, сада су и политички етаблирани. Зато Лазар Павловић добро предвиђа – и остале партије режима ће повући сличне потезе. Имамо првог политичара хомосексуалца- Бориса Милићевића, који неће морати ни да „изађе из ормара“, тј.да се изјасни као педер, што иначе још нико није урадио, јер је он као већ оглашени педер постао функционер СПС. Какво утркивање ће сад да настане. Сви ће сад да кликну :“И ми педере за трку имамо“! И наравно, кад дође време ти оглашени педери ће, осим партијских, заузимати и државне функције. Тада ће садашње режимске педерчине, морати да направе место за праве педере. Тек тада ће „милог“ Гидицу Вестервелеа овде имати ко да сачека, како ред налаже - позадински. Можда то буде брже него што мислимо ако ДС на функцију министра СПОЛНИХ послова постави нпр. Предрага Аздејковића, по сопственим речима, првог педера Србије. А како је СПС у великом успону, отвара се и нада за Вука Јеремића. СПС, као што је створио ПУПС, треба да обнови и рад ЈУЛ-а, чији је Јеремић својевремено био члан, као син свога оца директора и потомак клана Поздераца, и управо Вук Јеремић, који је очигледно изгубио све позиције у ДС-у, треба да постане нови лидер ЈУЛ-а. Замислите онда тек ту коалицију Дачић, Палма, Кркобабић и Јеремић!

„Богиња“ Дијана

Осим Драгојевића и Милићевића, високи функционер СПС-а – потпредседница чак, је постала Дијана Вукомановић, доктор наука, научни сарадник Института за политичке студије, раније позната и као политички аналитичар, коментатор и колумниста, бивши стипендиста Сорош фонда, на чијем будимпештанском универзитету је и магистрирала. Овде није у првом плану бизарност, мада и она постоји, већ очигледно мудар потез Ивице Дачића, опет са његовог становишта, али и објективно гледано. Од пет потпредседника, СПС сада има две веома образоване жене, од којих је једна и веома вешта и политички искусна, а друга прави прототип интелектуалке (да ли је заиста толико паметна видећемо касније). Ни њихов физички изглед није без утицаја. Једна се, готово шездесетгодишњакиња, од када је постала председник скупштине, видно пролепшала и подмладила (пошто еликсир младости не постоји, онда је јасно да се ради о „еликсирима“ естетске хирургије) а друга је очигледно, природно пријатне спољашњости а може се рећи и млада, за наше услове (43 године). Дакле, јасно је да је са становишта Дачића и СПС-а, ово сјајан потез. А шта је са становиштем Дијане Вукомановић? Она је изјавила да жели да следи пут Славице Ђукић Дејановић. Не знам на који пут мисли? Да ли на онај пут када је Славица била организатор изборне крађе у Крагујевцу 1996. и 1997. године, када су почињена одређена кривична дела, ако се не варам? Сама Дијана, за коју сам претпоставио да је члан СПС постала онда када је изабрана за потпредседницу партије, је на опште изненађење, за лист „Данас“ изјавила :“ Постала сам члан СПС 1996. године. Тада су социјалисти тврдили да имају 600.000 чланова. Посумњала сам у истинитост тих тврдњи и упитала Милана Јовановића,социјалисту, може ли та бројка да се провери. Одговорио ми је да најбоље могу да проверим ако се учланим у СПС. Послушала сам га и добила чланску карту која је у основи имала бројку 600.000“. Е сад да се вратимо на питање памети. Колико има памети у поступку Дијане В. пре четрнаест година? Па онолико колико памети има у жељи неке особе да се увери у отровност змије отровнице, дозволивши да је змија уједе. Мислим, Дијана, било је и других начина да се увериш у бројност чланства СПС-а. У томе има и толико мудрости, као када би се неко запитао о природи мафије, па постао њен члан да то провери (и био то четрнаест година).

Не треба заобићи ни једну колумну Дијане Вукомановић из „Политике“ од 29. јула ове године: „Уосталом, у политици је валидна једна брутална, колико и банална истина: у политици само будала не мења мишљење. Отуда је могуће да на власт дођу или опстану политички конвертити ...“. Сад, хм...госпођа Дијана је четрнаест година члан СПС-а, дакле, са тог становишта изгледа да није мењала мишљење? По бруталној, колико и баналној истини- дефиницији коју је сама исказала, то саму  Дијану Вукомановић чини .......? Или је госпођа ипак за ових четрнаест година мењала мишљење? Учланила се у СПС, па остала пасивна. Била стипендиста и магистрант, по СПС-у непријатељског Сороша. У неком тренутку писала програм СПС са Миломиром Минићем. Била саветник  потпредседника владе Вука Обрадовића, владе која је свргнула СПС, његове СДП (била и члан те странке?), вероватно негде 2000. и 2001. године. И коначно постала потпредседница СПС-а. Хајде да будемо пристојни и да спасемо Дијану Вукомановић сопствене бруталне и баналне дефиниције. Али онда је не можемо спасти од њеног следећег навода који говори о политичким конвертитима. Да ли се и вама чини да све чињенице које сам навео из биографије коју је сама изнела у више листова, чине госпођу Дијану Вукомановић, политичким конвертитом - превртачем, парекселанс? У следећем пасусу колумне Дијана мудро предвиђа, јавља јој се:“ Када је реч о емоцијама, аналитички је интересантно посматрати да ли ће жене на лидерским позицијама (...) унети један нови квалитет, и сензибилитет у политику?“. Мени се ипак чини да је још у јулу месецу Ивица изнео Дијани свој предлог, па је она написала своју умну колумну.

Има у овим догађајима још једна појава, која побуђује пажњу. Накнадна памет. Вукомановићева каже да је члан СПС већ четрнаест година. Драгојевић изјављује да другује са социјалистима једну деценију. Вероватно ће и Борис Милићевић изјавити како му је Слоба род, да је рођен у Житорађи а да је члан СПС од оснивања. Па да, сви смо ми помало социјалисти. Одувек социјалисти, левичари... Сад ће да настане поплава вађења старих чланских карата СПС-а и присећања бивших и заборављених функционера и чланова СПС-а како су све ове године увек били уз СПС, како су остали левичари...А Дијана Вукомановић је у првој половини ове деценије била, како стоји у „Данасу“, блиска сарадница Вука Обрадовића и Социјалдемократске партије. Да ли је Вуку Обрадовићу тада саопштила да је члан СПС-а? Не сећамо се њене улоге у ондашњој „Афери Обрадовић“? Ако размишљамо о чланству госпође Вукомановић у СПС-у долазимо до неких спорних ствари. Прво, госпођа се учланила у години изборне крађе коју је починио СПС, у средини деценије наше пропасти. Као образована и зрела особа (тада 29 година) сасвим је била свесна свог поступка. Учланила се у странку која је упропастила ову земљу и тиме је Дијана допринела, макар мало, општој пропасти. Истовремено је била  Сорошев стипендиста, о чему вероватно није обавестила СПС, који је свих десет година своје власти водио кампању против Сороша. Сада, је после 14 година обзнанила своје чланство, које је извесно крила у овој деценији, и постала потпредседник те странке. Због чега? Да доврши започето? Не. Претпостављам да је ствар прозаичнија и од конвертитства. Дијана је доктор наука и научни сарадник ИПС-а. У ових десет година је градила каријеру и нагледала се како свакојака фукара постаје министар, државни секретар и слично, па се богати онолико – као и у претходној деценији, када јој то није сметало чим се учланила у СПС. А плате у институтима су бедне. Наука је ван приoритета овог режима, као и култура. Стога је Дијана одлучила да узме ствар у своје руке. А била је спремна. И мирис и укус. Хоћу рећи, и титула и углед. Мало је похватала старе везе, сетила се своје чланске карте СПС-а број шестстотинахиљада и нешто, сетила се да је студирала са Ивицом, сетила се да је својевремено са Миломиром Минићем писала програм СПС-а, сетила се садашње кризе и свеколике фукаре, сетила се да се женама у српској политици смеши колатерална корист, и...voila…постала потпредседница СПС-а. Смеши јој се светла будућност о којој је сањала 14 година. Сада су ту, на дохват руке...министарска места, позиције државних секретара, функције у управним одборима... коњи врани по ливади разиграни, каруце, чилаши...

А Срђан ће снимити свој следећи „пројекат“, јер од „Рана“ више не снима филмове већ ради „пројекте“. А  гејстрејт Борис, први педер политичар, ће бити још више позадински инклузиран у све поре овог друштва.

Жути пиромани чешљају још вуне

Наравно, нисам заборавио главни догађај, ту серију у бескрајним поновцима, која траје већ месец дана, ту теленовелу чији ће врхунац бити 18.децембра, када ће се „највољенија! стеона институција- Демократска странка, породити и даровати нам своја нова врховна чеда. Већ месец дана траје та драма, тај колоплет, тај хичкоковски заплет и саспенс, та напетост која нас помера, са 220 у волтима. И трајаће још најмање месец после порођаја. Ох, како смо узбуђени, како бридимо...како једва ишчекујемо... како се тресемо... Ко ће? Како ће? Где ће? Када ће? С ким ће? А ко неће? Шта ће нам еротски филмови, кад је ово узбудљивије.

Судећи по медијима то је главни догађај ове године. Без премца. Ни Тадић нема премца, нема ни прамца...нема ни крме, ни кормилара... али плови, плови...И никада, никада неће признати...

У свој тој напетости, тој бременитости, без прамца, пардон без премца, председник и његова камарила су се поновили новим мерцедесима, којима их је частио народ. Поред блиндираног мерцедеса за председника, вредног свега 620.000 евра, како јављју медији „најновије класе и највиших стандарда, који може да издржи експлозију противтенковске мине, директан удар из тешког топовског наоружања и напад бојним отровима“ (предосећа ли то наш председник гнев народа, погрешно мислећи да народ има мине, топове или бојне отрове?), дакле поред те тенк мечке, набављена су и још два за припаднике обезбеђења који нису више могли да издрже тешке муке у два аудија „стара“ четири године. Осим тих играчкица, режим увелико разматра и набавку новог авиона, јер се два постојећа много кваре, а нова летилица (фалкон 900) за камарилу треба да кошта свега 30 до 40 милиона евра у зависности од опреме (седишта од алигатора, позлата, тип озвучења, complementary blowjob и сл.).

Свој хвале вредан допринос општој ствари је дала и госпођа председниковица Татјана Тадић, после претходног доприноса када се жртвовала за народ летовавши на Бријунима. Овај пут допринос најбоље другарице чувене кројачице Драгане Огњеновић, је немерљиво већи. Овај пут, цитирам РТС :“ Поводом новогодишњих празника, супруга председника Србије, Татјана Тадић приредила је за супруге амбасадора, изложбу поклона које је председник добио у последњих шест година, као и оних поклона које он поклања страним државницима“. Отварајући изложбу за мали број одабраних госпођа се обратила медијима. Преко слика се може закључити да је изложба организована у палати на Андрићевом венцу, радном месту супруга, у дворани. Изложба је богато опремљена и изложени предмети су представљени на белим, светлећим постољима и паноима. Види се да се жена нарадила и да је уложила надљудски труд. Могли су ту да донесу и поклоне које је Тито добио, јер је реч о истом типу изложбе. Додуше, Титове поклоне су могли да виде и обични смртници, док је госпођа Татјана одлучила да је радни мир њеног супруга најважнији, а и криза је тешка, зашто излагати народ вишеструким искушењима – да позајме који поклончић или да мало упитају председника за здравље јуначко. Стога су ову изложбу смртници могли да виде само преко медија, а уживо само супруге амбасадора (зли језици тврде да то није било дозвољено ни супругама чланова владе, јер Наташа Јеремић има пик на Тадића, ових дана). Задивљује  пожртвовање које је председниковица исказала са народом подаривши му овако диван поклон. И огроман труд, умни напор. И није било лако сетити се једне овако корисне ствари. Сав приход од изложбе, без обзира што постоје само расходи ихахај, ће бити упућен Краљеву и поплављеним подручјима. Хвала Татјана.

Јуче су нам још вунице упрели многобројни жути и мултикулти бизнис делатници, оличени у организацији НАЛЕД (National Alliance for Local Economic Development) која има енглески назив а послује само у Србији, па је нејасно зашто има такав страни назив. НАЛЕД је званично само локални НВО, са огромним амбицијама. На сајту НАЛЕД-а стоји :“Национална алијанса за локални екоиномски развој настала је као иницијатива формирана у оквиру програма „Подстицај економском развоју општина“(МЕГА) финансираног од стране америчког народа кроз америчку  Агенцију за међународни развој (USAID) а коју реализује Урбан институт из Вашингтона. Мисија НАЛЕД-а је да омогући дијалог локалних и републичких власти, институција и приватног сектора, и тако створи привредни амбијент који ће олакшати пословање у Србији, привући нове инвестиције и убрзати економски развој“. Није место да се сада бавимо многобројним слабостима и нејасноћама у овим наводима, већ је ред да знамо да је ова америчка НВО, доделила награде терминаторима, пардон реформаторима године. Награде је у репрезентативном холу РТС-а, уручила америчка амбасадорка Мери Ворлик. Награде су добила двојица врхунских терминатора, пардон реформатора – Драган Ђилас, и Драган Шутановац. Ђилас је добио награду јер је успешно терминирао Булевар, а и терминација Београда је у току, јер ће буџет „моста на реци Квај“, иносити око 500 милиона евра (две трећине буџета за 2010.), што већ уништава буџет града. Шутановчев допринос није ништа мањи, он је наставио посао који је својевремено започео Тадић, посао терминације Војске Србије. Тај посао Шутановац је успешно окончао. Ова два поносна терминатора су насмејани примили награду од намеснице Србије, америчке амбасадорке. Свакако леп поклон пред скупштину ДС, и Нову годину. Хвала Мери.

И тако се све ове штеточине веселе, славе сопствене успехе у растурању државе и понижавању народа, кроз многобројне обесне и бизарне манифестације, пред крај прве деценије овог века. Неће то још дуго.

Поручимо режиму - тек ћемо да видимо чија ће мајка црну вуну да преде?

18.12.2010.године

Ја тебе "Политикумом"

Ја тебе „Политикумом“, ти мене „Политикумом“, или свако има свој „Политикум“

У понедељак 6. децембра лист „Прес“(благо наклоњен опозицији) је пренео „новембарско“ истраживање „Агенције Политикум“. Искрено, иако ми текстове објављује и „НСПМ“, поред Фонда Слободан Јовановић и сајта ДСС-а, изгубио сам из вида ко стоји иза „Агенције Политикум“. Прочитавши истраживање на сајту „Преса“ са све скенираним табелама, схватио сам да нешто није у реду са тим „истраживањем“. Гугловао сам ту агенцију и прве три референце као и већина њих су указивали на „НСПМ“. Прочешљао сам мало те референце и уверио се да иза те агенције стоји „НСПМ“. Такође сам схватио да „Агенција Политикум“ нема свој сајт, а то ме је навело на претпоставку  да није посебно правно лице, тј. привредни субјекат, тј. да није агенција попут „Медијум Галупа“ или „Стратеџик маркетинга“. Следеће што сам се запитао, јесте зашто се онда назива „агенцијом“? Постало ми је јасно да је опште познато да је „Политикум“ само параван за „НСПМ“, па сам се онда запитао шта је проблем у томе да „НСПМ“ као угледна институција, угледан политички сајт и часопис, спроводи истраживања јавног мњења под својим угледним именом, а не под параваном агенције која није агенција? Ја не видим проблем у томе али не могу да одговорим шта је другима био проблем. Разумем и подржавам потребу да се својим снагама истражује јавно мњење, разумем и жељу да се има поверења само у своје истраживање. Већ најмање осам година сведоци смо урушавања угледа агенција за истраживање јавног мњења (почев од председничких избора 2002.) које су данас пре агенције за креирање, него за испитивање јавног мњења. И све агенције су се курвале највише са онима који су на власти, а потом и са свим осталим наручиоцима истраживања. Због тога разумем потребу једног угледног политичког сајта и часописа да има „права“ и своја истраживања. Али не разумем то што је објављено у „Пресу“ у понедељак, нити то што је у петак објављено у „Блицу“, и једно и друго под фирмом „Агенције Политикум“ а оба потпуно контрадикторна једно другом и оба представљена као једно истраживање, једне агенције. При том „НСПМ“, тј. „Агенција Политикум“ се током ове недеље нису огласили- уколико се ради о фалсификованим резултатима истраживања или о некој другој неподопштини (текст пишем у петак око поднева) већ је „НСПМ“ у понедељак пренео писање „Преса“ о свом истраживању.

Проблем је у томе што „Прес“(благо опозицион) и „Блиц“(жестоко режимски) приказују резултате два различита истраживања а наводе да је то последње истраживање „Агенције Политикум“, дакле једно те исто истраживање, при чему оба делују врло неуверљиво (у стилу, истина је - кеве ми, или, истина је - часна пионирска).

У „Пресу“ од понедељка је  нагласак у чланку „Гласају за Тому а воле Јеремића“ (кеве ми) стављен на  две табеле. Прву „За кога би сте гласали на изборима“- табелу рејтинга странака (СНС 34%, ДС 31%, СПС 7,7%, ЛДП 5,4%, СРС 5,2%, ДСС 5,1% и остали испод цензуса) која делује нетачно из низа разлога али по којој су садашње странке режима у предности над опозицијом (и то изазива подозрење) поготово када се зна да СРС неће да сарађује са СНС. И другу табелу рејтинга министара која је по релевантности истраживања мање битна, јер је много релевантнија табела рејтинга политичара. По тој другој табели, најуспешнији министар је Вук Јеремић. Ово изазива још веће подозрење од претходне табеле јер је објективно гледано Вук Јеремић један од најнеуспешнијих министара (пораз пред МСП, пораз у УН, шамар и контраодлука о одласку на доделу Нобелове награде за мир итд.). Сумњу изазива и чињеница да је у току кампања за избор потпредседника ДС-а, где ствари јако лоше стоје по кандидата Јеремића, кога је и његов разредни старешина, а психолог, пустио низ воду, као тринаесто прасе. Све изгледа као да су „Прес“ и „Политикум“ хтели да упуте „малу“ помоћ  низводном тринаестом вучету. Сетимо се и полемике и оптужби на рачун лидера „НСПМ“ поводом њихове подршке министру сполних послова. Још веће подозрење, па чак и смех, изазива табела рејтинга политичких личности, на коју „Прес“ није ставио нагласак, уведивши и сам да је смешна. По тој табели најпопуларнији српски политичар је ...ко?...ко?. Вук Јеремић! Кеве ми, часна пионирска. Дакле Вук Јеремић са просечном оценом  2,89(оцене од 1 до 5). Други је, кеве ми, Расим Љајић 2,75, трећи Тадић 2,71, четврти Палма 2,69, па следе Дачић 2,68, Николић 2,63, Ђилас 2,62, Вучић 2,52, Мркоњић 2,29, десети Веља Илић 2,26, тринаести Чанак 2,15, потом Коштуница 2,15 и још 13 политичара тј. политичарки. Посебан куриозитет у „Пресу“ представља загонетна табела која није помињана у тексту већ се налази на скенираним прилозима на крају чланка, под називом „Како странке оцењују политичке личности“. Тешко је одгонетнути шта представља ова табела али и на њој је приказан некакав рејтинг политичара сасвим другачији од оног приказаног у трећој табели коју сам навео. Овај пут срећа се осмехнула Тадићу са оценом 4,07- врло добар, замало одличан, седи! Други је свакако Вук Наташе Јеремић, са 3,76, трећи Ђилас, мајке ми, са 3,57, четврти Божа са 3,27, пети Расим са 3,26, шести Шуле са 3,22, осми Чанак са 2,96, Палма  овај пут тек десети са 2,76, у следећем извлачењу више среће а Коштуница, дежурни кривац, на завидном 23 месту од 27, са оценом 1,82. Изгледа као да се неко играо са цифрама у табелама, без вођења рачуна да и табеле морају поседовати неке логичне међуодносе. Замерке се морају упутити и ономе ко је ово истраживање радио („Политикум“) и послао („Политикум“?) и онима који су га објавили – „Прес“ и „Блиц“. „Пресу“ и „Блицу“ због тога што је истраживање очигледно фалш, без обзира на то што су „Пресу“ послати скенирани прилози. Било би занимљиво да знамо да ли су и како, листови  „Прес“, „Блиц“ и „Агенција Политикум“ међусобно комуницирали? И шта су једни другима рекли, и ко је шта рекао и у чије име?

Сензација- купиш један, добијеш два- „Нијансе истог“

Овај чланак не би настао да дара није превршила меру, да и жутогласник „Блицкриг“није није објавио истраживење „Агенције политикум“. Онда је све прерасло у фарсу. Изгледа да „колеге“ из режимског „Блицкрига“ не читају благо опозициони „Прес“и да нису били свесни да је тамо пет дана раније већ објављено истраживање „Агенције Политикум“. Или су читали али је неко проценио да је јавност толико заглупљена да је већа корист од штете објављивања једног одбеглог истраживања. Али да , то није „Блицов“ Политикум, већ „Пресов“. „Блицов“ Политикум је истраживање радио „протекла два месеца“ а „Пресов“ у новембру. Код „Блицовог“ Политикума најпопуларнији политичар је, наравно Борис Тадић са 27% популарности а код „Пресовог“ Политикума нај политичар је Вук Јеремић, обојица из ДС! Други нај политичар код „Блицовог“ Политикума је свети Тома са 21% а код „Пресовог“ Политикума други је Расим. Трећи нај политичар код „Блицовог“ Политикума је, невероватно, Коштуница (да се Власи не досете да истраживање не ваља) са скромних 6,5% (али хвала „Блицу“ на додељеном трећем месту) а код „Преса“ трећи је, гле, Тадић. И тако даље. Ове две табеле из ова два листа се нигде не поклапају, а да подсетим ради се о једном те истом истраживању „Агенције Политикум“! Што се рејтинга странака тиче ту има много мање места за манипулације али ни то није спречило „Блицкриг“ да изнесе другачије податке , „истог“ истраживања. Код „Блица“ СНС има 28,6% а код „Преса“ 34,2%. Разлика свега 6%. Код „Блица“ другопласирана ДС има 27%, тек проценат мање од СНС,  код „Преса“ ДС има 31,2%. Разлика свега 4%. А приказују исто истраживање. Трећи је код „Блица“ СПС али „Блиц“лукаво не спомиње проценат СПС, код „Преса“ трећи СПС има 7,7%. Четврти је код „Блица“ ЛДП , без процената, а код „Преса“ четврти ЛДП има 5,4%. Код „Блица“ су СРС и ДСС изједначени са 6% а код „Преса“ СРС има 5,2% а ДСС 5,1%.  И табеле које приказују ставове грађана према НАТО и ЕУ се разликују. Код „Блица“ за НАТО је 22,8% а против 57,9%. Код „Преса“ за НАТО је 21% а против 63%. Код „Блица“ за ЕУ је 62% а против 26%. Код „Преса“ за ЕУ је 58% а против 30%. Код „Блица“ табеле о ставу грађана према несврстанима и Русији не постоје а код „Преса“ постоје. Код „Блица“ постоји табела о четири стуба спољне политике а код „Преса“ не постоји. У „Блицу“ није приказана (или не постоји?) табела о успешности министара и  загонетна табела „Како странке оцењују политичке личности“. Занимљиво је да код режимског „Блицовог“ Политикума ДСС и Коштуница стоје знатно боље него код опозиционог „Пресовог“ Политикума. Наравно „Блиц“ протежира Тадића и ДС у приказу истраживања Политикума, а „Прес“ протежира СНС и Вука Јеремића.

Сва три учесника ове фарсе треба да се огласе и објасне јавности о чему се ради. „Агенција Политикум“ која „мудро“ ћути пет дана, треба да каже да ли је неко фалсификовао и неовлашћено послао необрађене и несређене резултате истраживања или није? Ако јесте, она треба да саопшти праве резултате свог истраживања. Ако није, онда да објасни све нејасноће и нелогичности у резултатима. Ако је истраживање постојало, треба да каже када је вршено, на који начин, на ком узорку итд. Лист „Прес“ треба да саопшти од кога је добио резултате спорног истраживања, као и то да ли се било ко из редакције упустио у разматрање очигледних слабости истраживања, које онда није требало ни објавити? Лист „Блиц“ такође треба да саопшти од кога је добио резултате спорног истраживања? Лист „Блиц“ као злонамерно и обмањивачко гласило режима не мора да објашњава да ли се било ко упустио у разматрање слабости спорног истраживања, јер се то од непрофесионалног гласила и не очекује. Такође, сасвим је јасно да је „Блиц“ сам мењао бројке, сходно политичким афинитетима, у ионако лошем истраживању. Не би било на одмет да се огласе и УНС и НУНС, јер се оваква свињарија није никада десила.

У сваком случају жртва ове фарсе и свињарије је јавност, пре свега грађани. И истина.

P.S. Од мене очекујте децембарско истраживање „Агенције Политикум“, кроз који дан.Сређујем податке. За сада вам могу открити да је дошло до сензационалних промена у ставовима грађана, који су узроковани кризом и бедом. Најпопуларнији политичар сам ЈА, а потом Коштуница. ДСС има рејтинг од 30%. И ми Политикум за трку имамо!

13.12.2010.године

Линкови ка објављеним истраживањима:

1.http://www.blic.rs/Vesti/Politika/222637/Gradjani-najvise-veruju-Tadicu-pa-Nikolicu
2.http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/143043/Glasaju+za+Tomu%2C+a+vole+Jeremi%C4%87a.html