"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.
На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.

петак, 5. март 2010.

Toorah loorah looral…an irish lullaby

Toorah loorah looral…an irish lullaby или туларемија, ту ра ле ми ја- српска успаванка

„Јер он је знао(...) да ће, можда, доћи дан кад ће, на несрећу људи и њима на наук, куга разбудити своје пацове и послати их да липшу у неком срећном граду“

„Куга је свима отела могућност љубави, па и моћ пријатељства. Јер љубав захтева и нешто од будућности, а нама су остали само тренуци“
                                                                                                           Албер Ками - Куга
„Туларемија, акутна заразна болест слична куги...“
                                                                                              Енциклопедија Британика

Агенција Танјуг је трећег марта пренела вест да је у протеклих 15 дана од туларемије оболело девет особа у Врању, Бујановцу и Прешеву. Вест су објавили само листови Прес, Блиц, Ало, франкфуртске Вести а од електронских медија нишка телевизија Белами, ОК радио и неколико интернет портала. И РТС, само једном, четвртог марта, ујутру. Имајући у виду укупну бројност  медија(бар двадесетоструко  већи број оних који су ћутали), утицај (све главне телевизије ћутале)  и тему, склон сам да претпоставим да је власт издала директиву да се о избијању заразе не говори. Могу да разумем и да подржим евентуалну намеру да се не шири паника али сакривање чињеница може имати тешке последице, поготово ако је праћено непредузимањем одговарајућих мера о чему ништа не знамо а имајући у виду неспособност власти да се носи са проблемима, можемо претпоставити да надлежни у Београду не поступају како треба. Од надлежних из Београда (министар, неки помоћник, епидемиолози- оно мноштво особа ангажованих око наводне епидемије грипа изазваног вирусом АХ1Н1) се није огласио нико. Огласили су се надлежни у Врању. Од њих смо сазнали и да је претходна зараза избила пре две деценије али и запањујући податак да у Србији (оној на европском путу) ни једна државна лабораторија не ради анализе на ову врсту болести!
Свака част Томице. При помену овог неуништивог и суперотпорног (на све вирусе и бактерије промена, оставки, смена...) чиновничког организма, морамо се присетити државне хистерије око лажне епидемије вирусом АХ1Н1 чији је један од главних носилаца био и пелцовани Томи и милиона евра пореских обвезника, улудо потрошених. Међутим Новартис не производи вакцину против туларемије, и нема интерес да случају ове опасне заразе (пот)плати своје гласноговорнике и купце из, у мозак вакцинисане власти.

Ко ј... туларемију! Плати па (нас) клати. Нек неко плати, па да виш' како ћемо да (о)певамо епидемију! Тура лура лура, тура лура ла ! ( Toorah loorah looral…an irish lullaby).
Дотле, Пчињски окруже, свој си на своме, препуштен себи (децентрализација). Врање, Бујановац, Прешево, следећи пут више среће у подели  средстава НИП-а. Добили сте довољно бактерије Francisella tularensis  а ми ћемо вам послати и вакцину ДС1Г17.
А шта је то туларемија. Пише и на Википедији и на другим релевантнијим местима али хајде да погледамо шта каже угледна америчка организација ЦФР „Council on foreign relations”, веома поуздан извор. У својој свеобухватности овај Савет, на својој интернет презентацији, има и низ чланака који се баве питањима биолошког тероризма. У једном од њих се поставља и питање: Поред антракса и малих богиња, који још биолошки агенси највише брину америчке власти? Један од тих био агенса који највише брину власти САД (али не и еврољубиви српски режим) је и бактерија туларемије (остали су  ботулинум, куга и хеморагична грозница). Ово наводим да би видели који је ниво опасности од туларемије и у које заразно друштво спада.
Иначе, САД имају на свету најобимнији и најскупљи војни програм развоја биолошког оружја и бактерија која изазива туларемију је једна од најпопуларнијих за експерименте развоја биолошког оружја и то пре свега јер се лако аеросолизује, високо је заразна и лако се деконтаминира. Ето радости. САД су експерименте почеле још раних педесетих  и нпр.стандардизовали су сој туларемије ( назив- Schu S4), као агенс за пуњење М143 распрскавајуће сферне бомбе.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           
И каже се, црно на бело, да је туларемија једна од најзаразнијих болести на свету. Узрокује је бактерија Francisella tularensis. Болест је позната и као зечија грозница. Од ње обољевају и људи и животиње. Носиоци бактерије су пре свега  глодари али то могу бити и друге дивље и домаће животиње. Људи се могу заразити на више начина,  преко инсеката који уједу заражену животињу (индиректно), преко додира коже са зараженом животињом (директним контактом), уношењем заражене воде (хидрично), удисањем заражене прашине или аеросола (аерогено). Дакле, туларемија узрокује мању смртност од антракса, куге, хеморагичне грознице и ботулинума али је заразнија јер се као и антракс преноси и ваздухом. Болест је названа по калифорнијском округу Туларе где је забележен први препознат случај. Лечи се (извор, амерички Центар за контролу и превенцију болести – “CDC”) антибиотицима - стрептомицином, гентамицином, доксициклином и ципрофлоксацином. Постоји и вакцина али је она корисна само код превенције болести. Бактерија је осетљива на високу температуру, хлорне препарате, формалин и друга средства за дезинфекцију.

Болест има доста сличности и додирних тачака са кугом, али је мање смртоносна (то знају и студенти медицине). Дакле, у угоженим подручјима препоручују се адекватне мере личне хигијене , те хигијене воде и хране, употреба радних рукавица у контакту са домаћим животињама , дезинфекционе и дератизационе мере...
Данас 5. марта, у тренутку док пишем овај текст, ово и даље није вест за главне медије (куриозитета ради, да поменем да РТС и Студио Б нису ни реч рекли о дрвоциду у Булевару). Вакцинисани Тадићев режим се не оглашава.

05.03.2010.
Објавио у Нема коментара:
Пријавите се на: Постови (Atom)