"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.

На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.


понедељак, 13. децембар 2010.

Ја тебе "Политикумом"

Ја тебе „Политикумом“, ти мене „Политикумом“, или свако има свој „Политикум“

У понедељак 6. децембра лист „Прес“(благо наклоњен опозицији) је пренео „новембарско“ истраживање „Агенције Политикум“. Искрено, иако ми текстове објављује и „НСПМ“, поред Фонда Слободан Јовановић и сајта ДСС-а, изгубио сам из вида ко стоји иза „Агенције Политикум“. Прочитавши истраживање на сајту „Преса“ са све скенираним табелама, схватио сам да нешто није у реду са тим „истраживањем“. Гугловао сам ту агенцију и прве три референце као и већина њих су указивали на „НСПМ“. Прочешљао сам мало те референце и уверио се да иза те агенције стоји „НСПМ“. Такође сам схватио да „Агенција Политикум“ нема свој сајт, а то ме је навело на претпоставку  да није посебно правно лице, тј. привредни субјекат, тј. да није агенција попут „Медијум Галупа“ или „Стратеџик маркетинга“. Следеће што сам се запитао, јесте зашто се онда назива „агенцијом“? Постало ми је јасно да је опште познато да је „Политикум“ само параван за „НСПМ“, па сам се онда запитао шта је проблем у томе да „НСПМ“ као угледна институција, угледан политички сајт и часопис, спроводи истраживања јавног мњења под својим угледним именом, а не под параваном агенције која није агенција? Ја не видим проблем у томе али не могу да одговорим шта је другима био проблем. Разумем и подржавам потребу да се својим снагама истражује јавно мњење, разумем и жељу да се има поверења само у своје истраживање. Већ најмање осам година сведоци смо урушавања угледа агенција за истраживање јавног мњења (почев од председничких избора 2002.) које су данас пре агенције за креирање, него за испитивање јавног мњења. И све агенције су се курвале највише са онима који су на власти, а потом и са свим осталим наручиоцима истраживања. Због тога разумем потребу једног угледног политичког сајта и часописа да има „права“ и своја истраживања. Али не разумем то што је објављено у „Пресу“ у понедељак, нити то што је у петак објављено у „Блицу“, и једно и друго под фирмом „Агенције Политикум“ а оба потпуно контрадикторна једно другом и оба представљена као једно истраживање, једне агенције. При том „НСПМ“, тј. „Агенција Политикум“ се током ове недеље нису огласили- уколико се ради о фалсификованим резултатима истраживања или о некој другој неподопштини (текст пишем у петак око поднева) већ је „НСПМ“ у понедељак пренео писање „Преса“ о свом истраживању.
Проблем је у томе што „Прес“(благо опозицион) и „Блиц“(жестоко режимски) приказују резултате два различита истраживања а наводе да је то последње истраживање „Агенције Политикум“, дакле једно те исто истраживање, при чему оба делују врло неуверљиво (у стилу, истина је - кеве ми, или, истина је - часна пионирска).
У „Пресу“ од понедељка је  нагласак у чланку „Гласају за Тому а воле Јеремића“ (кеве ми) стављен на  две табеле. Прву „За кога би сте гласали на изборима“- табелу рејтинга странака (СНС 34%, ДС 31%, СПС 7,7%, ЛДП 5,4%, СРС 5,2%, ДСС 5,1% и остали испод цензуса) која делује нетачно из низа разлога али по којој су садашње странке режима у предности над опозицијом (и то изазива подозрење) поготово када се зна да СРС неће да сарађује са СНС. И другу табелу рејтинга министара која је по релевантности истраживања мање битна, јер је много релевантнија табела рејтинга политичара. По тој другој табели, најуспешнији министар је Вук Јеремић. Ово изазива још веће подозрење од претходне табеле јер је објективно гледано Вук Јеремић један од најнеуспешнијих министара (пораз пред МСП, пораз у УН, шамар и контраодлука о одласку на доделу Нобелове награде за мир итд.). Сумњу изазива и чињеница да је у току кампања за избор потпредседника ДС-а, где ствари јако лоше стоје по кандидата Јеремића, кога је и његов разредни старешина, а психолог, пустио низ воду, као тринаесто прасе. Све изгледа као да су „Прес“ и „Политикум“ хтели да упуте „малу“ помоћ  низводном тринаестом вучету. Сетимо се и полемике и оптужби на рачун лидера „НСПМ“ поводом њихове подршке министру сполних послова. Још веће подозрење, па чак и смех, изазива табела рејтинга политичких личности, на коју „Прес“ није ставио нагласак, уведивши и сам да је смешна. По тој табели најпопуларнији српски политичар је ...ко?...ко?. Вук Јеремић! Кеве ми, часна пионирска. Дакле Вук Јеремић са просечном оценом  2,89(оцене од 1 до 5). Други је, кеве ми, Расим Љајић 2,75, трећи Тадић 2,71, четврти Палма 2,69, па следе Дачић 2,68, Николић 2,63, Ђилас 2,62, Вучић 2,52, Мркоњић 2,29, десети Веља Илић 2,26, тринаести Чанак 2,15, потом Коштуница 2,15 и још 13 политичара тј. политичарки. Посебан куриозитет у „Пресу“ представља загонетна табела која није помињана у тексту већ се налази на скенираним прилозима на крају чланка, под називом „Како странке оцењују политичке личности“. Тешко је одгонетнути шта представља ова табела али и на њој је приказан некакав рејтинг политичара сасвим другачији од оног приказаног у трећој табели коју сам навео. Овај пут срећа се осмехнула Тадићу са оценом 4,07- врло добар, замало одличан, седи! Други је свакако Вук Наташе Јеремић, са 3,76, трећи Ђилас, мајке ми, са 3,57, четврти Божа са 3,27, пети Расим са 3,26, шести Шуле са 3,22, осми Чанак са 2,96, Палма  овај пут тек десети са 2,76, у следећем извлачењу више среће а Коштуница, дежурни кривац, на завидном 23 месту од 27, са оценом 1,82. Изгледа као да се неко играо са цифрама у табелама, без вођења рачуна да и табеле морају поседовати неке логичне међуодносе. Замерке се морају упутити и ономе ко је ово истраживање радио („Политикум“) и послао („Политикум“?) и онима који су га објавили – „Прес“ и „Блиц“. „Пресу“ и „Блицу“ због тога што је истраживање очигледно фалш, без обзира на то што су „Пресу“ послати скенирани прилози. Било би занимљиво да знамо да ли су и како, листови  „Прес“, „Блиц“ и „Агенција Политикум“ међусобно комуницирали? И шта су једни другима рекли, и ко је шта рекао и у чије име?

Сензација- купиш један, добијеш два- „Нијансе истог“

Овај чланак не би настао да дара није превршила меру, да и жутогласник „Блицкриг“није није објавио истраживење „Агенције политикум“. Онда је све прерасло у фарсу. Изгледа да „колеге“ из режимског „Блицкрига“ не читају благо опозициони „Прес“и да нису били свесни да је тамо пет дана раније већ објављено истраживање „Агенције Политикум“. Или су читали али је неко проценио да је јавност толико заглупљена да је већа корист од штете објављивања једног одбеглог истраживања. Али да , то није „Блицов“ Политикум, већ „Пресов“. „Блицов“ Политикум је истраживање радио „протекла два месеца“ а „Пресов“ у новембру. Код „Блицовог“ Политикума најпопуларнији политичар је, наравно Борис Тадић са 27% популарности а код „Пресовог“ Политикума нај политичар је Вук Јеремић, обојица из ДС! Други нај политичар код „Блицовог“ Политикума је свети Тома са 21% а код „Пресовог“ Политикума други је Расим. Трећи нај политичар код „Блицовог“ Политикума је, невероватно, Коштуница (да се Власи не досете да истраживање не ваља) са скромних 6,5% (али хвала „Блицу“ на додељеном трећем месту) а код „Преса“ трећи је, гле, Тадић. И тако даље. Ове две табеле из ова два листа се нигде не поклапају, а да подсетим ради се о једном те истом истраживању „Агенције Политикум“! Што се рејтинга странака тиче ту има много мање места за манипулације али ни то није спречило „Блицкриг“ да изнесе другачије податке , „истог“ истраживања. Код „Блица“ СНС има 28,6% а код „Преса“ 34,2%. Разлика свега 6%. Код „Блица“ другопласирана ДС има 27%, тек проценат мање од СНС,  код „Преса“ ДС има 31,2%. Разлика свега 4%. А приказују исто истраживање. Трећи је код „Блица“ СПС али „Блиц“лукаво не спомиње проценат СПС, код „Преса“ трећи СПС има 7,7%. Четврти је код „Блица“ ЛДП , без процената, а код „Преса“ четврти ЛДП има 5,4%. Код „Блица“ су СРС и ДСС изједначени са 6% а код „Преса“ СРС има 5,2% а ДСС 5,1%.  И табеле које приказују ставове грађана према НАТО и ЕУ се разликују. Код „Блица“ за НАТО је 22,8% а против 57,9%. Код „Преса“ за НАТО је 21% а против 63%. Код „Блица“ за ЕУ је 62% а против 26%. Код „Преса“ за ЕУ је 58% а против 30%. Код „Блица“ табеле о ставу грађана према несврстанима и Русији не постоје а код „Преса“ постоје. Код „Блица“ постоји табела о четири стуба спољне политике а код „Преса“ не постоји. У „Блицу“ није приказана (или не постоји?) табела о успешности министара и  загонетна табела „Како странке оцењују политичке личности“. Занимљиво је да код режимског „Блицовог“ Политикума ДСС и Коштуница стоје знатно боље него код опозиционог „Пресовог“ Политикума. Наравно „Блиц“ протежира Тадића и ДС у приказу истраживања Политикума, а „Прес“ протежира СНС и Вука Јеремића.

Сва три учесника ове фарсе треба да се огласе и објасне јавности о чему се ради. „Агенција Политикум“ која „мудро“ ћути пет дана, треба да каже да ли је неко фалсификовао и неовлашћено послао необрађене и несређене резултате истраживања или није? Ако јесте, она треба да саопшти праве резултате свог истраживања. Ако није, онда да објасни све нејасноће и нелогичности у резултатима. Ако је истраживање постојало, треба да каже када је вршено, на који начин, на ком узорку итд. Лист „Прес“ треба да саопшти од кога је добио резултате спорног истраживања, као и то да ли се било ко из редакције упустио у разматрање очигледних слабости истраживања, које онда није требало ни објавити? Лист „Блиц“ такође треба да саопшти од кога је добио резултате спорног истраживања? Лист „Блиц“ као злонамерно и обмањивачко гласило режима не мора да објашњава да ли се било ко упустио у разматрање слабости спорног истраживања, јер се то од непрофесионалног гласила и не очекује. Такође, сасвим је јасно да је „Блиц“ сам мењао бројке, сходно политичким афинитетима, у ионако лошем истраживању. Не би било на одмет да се огласе и УНС и НУНС, јер се оваква свињарија није никада десила.
У сваком случају жртва ове фарсе и свињарије је јавност, пре свега грађани. И истина.


P.S. Од мене очекујте децембарско истраживање „Агенције Политикум“, кроз који дан.Сређујем податке. За сада вам могу открити да је дошло до сензационалних промена у ставовима грађана, који су узроковани кризом и бедом. Најпопуларнији политичар сам ЈА, а потом Коштуница. ДСС има рејтинг од 30%. И ми Политикум за трку имамо!

13.12.2010.године

Линкови ка објављеним истраживањима:
1.http://www.blic.rs/Vesti/Politika/222637/Gradjani-najvise-veruju-Tadicu-pa-Nikolicu
2.http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/143043/Glasaju+za+Tomu%2C+a+vole+Jeremi%C4%87a.html

Нема коментара:

Постави коментар