УСА И ДЕСА
Демократска странка Србије је најжешћи противник овом режиму и може бити означена као најбоља, најдоследнија опозициона странка, при том несумњиво опозициона (читај, неће се курвати са овом влашћу ни за мале ни за велике паре, нити због јефтиних политичких поена, нити због тобожњег јединства…није се курвала ни пре 2000. године). Да ли кажем да је ДСС савршена? Не није савршена, далеко од тога…
Пошто сам у тој странци од почетка, а и пре почетка (од 90` до 92` у ДС),и ту сам био и у добрим и у лошим временима (ових других је било много више) и бићу до краја (ово помињем само фигуративно, јер верујем да ДСС неће дозволити да нестане, да је угасе), сасвим је јасно да знам како ДСС дише. Прошле су више од две године од како је ДСС опозиција и сада после те две године поуздано могу да кажем да ми се сопствена странка много више допада када је опозициона него када је владајућа. Једноставно искушења власти су за многе превелики терет. Људи се тада промене, не могу да одоле атрибутима власти. Постану бахати и осиони, пуни себе…Да, и тада много више раде а ко ради тај и греши. Међутим и најгори деесесовац никада не би издао или продао своју отаџбину. А ови данас…
Долази септембар, крај годишњих одмора, почетак школе, све се враћа у радну нормалу. Демократска странка Србије ће морати на терен. Нешто мало више је присутна само у штампаним медијима, далеко мање утицајним него што су електронски. А у медијима генерално влада једноумље које је наметнуо режим и упадљиво одсуство критичког мишљења. Ићи ће ДСС на терен, међ људе. Колико ја видим мораће да дефинише нека питања. Мораће да буде јасна по тим питањима. Не магловита, не амбивалентна него јасна. Већина политичких ставова ДСС је јасна и за похвалу - Државно питање (Косово и Метохија, Војводина, Рашка област, Економска и социјална питања ( имамо остварив економски програм, економски савет који покрива све те области у влади), исправан однос и програм у области просвете, науке и културе. Имамо јасан став по већини питања, евентуално је потребно још боље артикулисати те ставове.
Али већ рекох ставови ДСС по неким питањима су остали или постали недовољно јасни јер се околности мењају. Која су то питања? Пре него што наведем та питања да кажем да ћу дати свој допринос тако што ћу покушати да дефинишем јасне ставове по неким питањима. Нажалост на нека питања немам одговор. Те одговоре морају дати они који су за та питања били или јесу надлежни у странци.
Прво је питање одговорности за оно што је чињено у периоду када је ДСС била носилац власти (део 2004, 2005, 2006 и део 2007) или у власти (део 2007 и део 2008). Ово питање ће грађани постављати јер знају да је ДСС четири године била у Влади и имала председника Владе. Постоји мноштво аргумената који иду у прилог ДСС-у. Сасвим је јасно да се док је Коштуница био премијер 2008. живело боље него после тога. Вођена је одговорна и патриотска национална политика. Три године је Коштуница водио мањинску Владу а годину дана је водио Владу у којој је ДСС била у мањини, односно преко пола Владе је чинила ДС сама. Они који су учествовали у овим владама и у кабинету председника Владе сасвим сигурно могу, ако желе дефинисати убедљиве одговоре на ово питање. Једину потешкоћу видим у погледу објашњења око питања тајкунизације Србије и ту немам одговор.
Друго питање је питање односа према Eвропској Унији, то јест питање чланства Србије у ЕУ и НАТО. Тренутна позиција ДСС по овом питању је, чини се, недовољно дефинисана. Сматрам да ДСС треба јасно да искаже став да се противи уласку Србије у ЕУ (и у НАТО, али то се подразумева). ДСС је то већ и рекла када је рекла да у ЕУ можемо ући само са КиМ. Данас је и врапцима јасно да, што се ЕУ тиче, ако икада одлуче да нас приме а свакако не пре 2017. или 2002., примиће нас без КиМ. Али то није једини разлог зашто не треба да уђемо у ЕУ. Осим што је то штетно за наше државно националне интересе то је штетно и за наше економске интересе. Економска криза је оголила неспособност евробирократије да управља са ЕУ и да води ту заједницу. Да нема економске снаге Немачке, ЕУ не би могла да опстане. Па пола земаља је пред банкротом као што је и Грчка, само се то невешто скрива. Уосталом Европском Унијом, на првом месту управљају САД, земља која је највећи конкурент ЕУ. А Америка управља Европом и економски и политички. И зато Европа није права држава, зато нема Устав, војску, нити самосталну власт. Има евробирократе, америчке крпе. У такву творевину не треба ући. Уосталом осим што нам је ЕУ отела КиМ, ЕУ нас је и бомбардовала, а отима нам и Војводину и Рашку област. Американци се подразумевају. Дакле, ДСС, треба да оде корак даље од неисказаног евроскептицизма и да се отворено изјасни како сам предложио. Наравно, осим аргумената који иду у прилог предложеном ставу постоје и многи други. Неко ће рећи, то је опасно због рејтинга ДСС. Није опасно, јер ДСС нема више шта да изгуби а и оно што предлажем је добро за Србију. Верујем да ДСС није на ивици цензуса како кажу истраживачи, пардон, креатори јавног мњења. Међутим извесно је да се и режим и страни фактор упиру из петних жила да униште ДСС или га бар спусте испод цензуса.
Треће питање је питање односа међу странкама, питање вододелнице између власти и опозиције, питање ко је опозиција а ко није, ко је власт а ко није, питање шта то једну странку чини опозицијом, а шта влашћу, питање да ли постоје странке које су „нешто између“? Треће питање није питање односа према ЛДП, већ питање односа према СНС. А обе странке су то „нешто између“. Једна је више наклоњена режиму а друга мање. Обе за себе кажу да су опозиционе. ЛДП је и формално више власт него опозиција. То екстремно крило ДС-а је на власти у великом броју општина у Србији, у већини београдских општина, у граду Београду...Нису у републичкој власти и из тога црпу свој мали (а медијски велики) опозициони потенцијал.
Српска напредна странка је настала као резултат спољних и унутрашњих тежњи да се отклони сметња и чињеница да је 30% Срба, готово 15 година гласало за, по њима-странцима, екстремну, антиевропску и антиамеричку опцију. Највише их је бринуло то што тих 30% Срба не ужива у благодетима транзиционе Србије, проамеричких и проевропских влада, и никако не воли пету другосрбијанску колону, Г17, а касније и ЛДП. Службе, и стране и домаће су вероватно прикупиле све податке о трвењима у СРС, а страни фактор је одлучио да заједно са једноумним и малоумним режимом подстакне распад СРС, који се без њиховог деловања и опипљивих понуда, можда не би ни догодио. Овако, дали су непристојну понуду, понуду која се пружа једном у животу, двојици гладних „wannabe“ политичара. Наравно, услов је био да убудуће већина поменутих Срба буде утерана у европски фенси тор. Тако и би. И „ fiat lux“( не из Крагујевца, а опет баш из Крагујевца), и би светло, роди се чудо од странке, чедо које је на свет дошло са бар двадесет килограма, опростите, процената. Такво ч(е)(у)до је могла да роди само велика вошингтонска пуденда. После посете родном граду чедо је рекло да без САД живота нема. Љуби га мајка. А чедо се родило и без политичке идеје, и без програма, и без начела, голо чедо, ал` алаво и грлато, мали туђин (alien),са седам гладних дедова у стомаку, седам дедова а осми путник. Увидом у извод из матичне књиге рођених, међутим, стоји, име оца- Уса Вошингтон, име мајке ДеСа, рођена Тадић. Лепа химера, ил` ће бити хибрид? Кад се родила евровештице бабице су прорекле да ће бити власт. Са ДС или без.
Од када је настала С НС показала да нема политички програм , што је врло корисно јер ће увек рећи да је програм оно што се народу најбоље продаје. СНС нема ни чврсту страначку организацију (осим врха странке), што је такође корисно јер би толика количина радиоактивног политичког отпада у свакој појединачној општини изазивала унутрашње ланчане реакције. СНС је просто речено друга страна кованице исковане у Вошингтону (прва страна је ДС). Или одраз у огледалу ДС или слика ДСоријана Греја. СНС је европскија од ДС. СНС је већи ДС од ДС. Жућа је од жутих. ДС је жуто подвучено плавим. СНС жуто подвучено жутим. Они су видели да ће „успети“ ако раде све што ради ДС, само „више“ и „боље“. Флуидни програм и идеје, маркетинг „до јаја“. Актуелна афера око чланства (бивших) судија је најбољи пример. Ако ДС има својих хиљаду судија имаће и СНС. Да поменем и заједнички пројекат ДС и СНС, „Двопартијски систем“, који нешто килаво иде, али не одустају.
Дакле, ДСС треба јасно да каже истину о СНС. Не треба да нападамо СНС али не треба ни да ћутимо или да понављамо фразе о задацима опозиције. А СНС метаморф се шири и шири. На чији рачун? Формално СНС јесте опозиција, странка настала после последњих избора, али пошто су лице или наличје ДС, и имају једног заједничког родитеља, непријатеља Србије, онда суштински није опозиција. Свакодневне чарке ДС и СНС не треба никога да заварају, јер то су чарке браће и сестара, али ниједно од та два деришта неће ударити на свог родитеља. Свађаће се, тући ал` кад родитељ подвикне биће мањи од маковог зрна. На следеће изборе ће изаћи заједно с родитељем, који ће их држати за нејаке ручице.
23.08.2010.године
