"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.
На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.

петак, 7. мај 2010.

И ЖУТА РИБА СМРДИ ОД ГЛАВЕ

И ЖУТА РИБА СМРДИ ОД ГЛАВЕ

Демократска странка која има једноумну, тоталитарну власт у држави на свим нивоима и над већином медија, са сателитима (Г17, СПС, ПУПС, ЈС, ЛДП итд.) је одавно одлучила да за њих на власти и сва остала са њима интересно повезана лица, важи један начин живота, један стандард, недоступан обичним смртницима а за све остале грађане важи други начин живота, други стандарди и аршини. Грађанима следују откази, незапосленост, сиромаштво и растакање државе а припадницима режима неконтролисана власт, вишеструке плаћене функције, бенефиције, гламур, џет сет статус, сторије, глорије и непристојно и незаслужено богатство. А тај режим има пуну подршку српских олигарха, САД и ЕУ.
У пракси то изгледа овако. Пре више од седам месеци режим је донео Закон о Агенцији за борбу против корупције (који је иначе веома мањкав али не из разлога које сада наводе његови функционери). Закон је усвојен и остављено је пола године времена онима на које се Закон односи да ускладе своје положаје са Законом. Закон о Агенцији за борбу против корупције је почео да се примењује 1. априла 2010. године. Барем је тако требало да буде. Међутим, априлилили. Тадићев режим се определио за минималну примену тог Закона и за игнорисање истог, кад год је то могуће. Први април је био рок да се функционери режима определе коју ће, ЈЕДНУ, од многобројних функција, да наставе да обављају, а да на остале поднесу оставке. Такође, то је био рок и да припреме извештаје о имовини. Око првог априла Агенција је била затрпана са готово 2000 захтева функционера ДС, Г17 и осталих странака власти, за дозволу да обављају више функција иако то Закон изричито забрањује (то је изгледа неопходно за правилан рад властодржачких организма). Агенција је на седници од 7. априла усвојила „Правне ставове“ у вези са применом Закона који кажу: „Агенција даје сагласност само функционерима који ће након почетка примене Закона бити кандидовани за обављање још неке јавне функције АЛИ НЕ И ОНИМА КОЈИ СУ У ТАКВОЈ СИТУАЦИЈИ ЗАТЕЧЕНИ. Тако да ће постојећи захтеви бити одбачени као неосновани а против ових и других функционера који се до 1. априла нису определили за једну јавну функцију биће покренути поступци“. Агенција је једно од наводно независних регулаторних тела. Колико је независна показаће својим радом. Многи функционери ДС и Г17 се јавно жале да нису добили одговор Агенције. Не треба им веровати, али није искључено да је Агенција направила одређене пропусте у свом раду да би функционери власти (која је основала Агенцију) могли да имају алиби за кршење Закона. У самој Агенцији кажу да су свима који су се обратили послали негативне одговоре на адресе које су сами навели. Иначе, куриозитет је да Агенција не ради са странкама (не мисли се на политичке), изузев за пријем поднесака. То је вашем аутору у Агенцији саопштио руководилац групе за сукоб интереса а потврдили сви службеници у писарници. Такође, није могућа ни комуникација електронским путем. Врло чудно.
Крајем марта ове године јавност је усталасана Одлуком Скупштине Војводине да покрајински посланици могу обављати више функција. Оваква одлука је вишеструко штетна. Прво, Одлука значи да за војвођанске функционере не важе исти закони као и за остале. Друго, још штетније, овом Одлуком је Скупштина Војводине срушила први српски закон, односно одлучила да један закон Србије не важи у Војводини. Постоји и апсурд а то је да је непризнати закон донела коалиција истоветна оној у покрајини. Шеф владајуће посланичке групе у Покрајини је неопрезно изјавио да од 120 покрајинских посланика, 60 има две до три функције! Чак је и режимски лист „Блиц“ објавио списак од 24 посланика који крше Закон о борби против корупције и сукобу интереса: Горан Јешић,ДС, (председник општине Инђија); Живорад Смиљанић,СПС,(председник општине Апатин); Томислав Богуновић,ДС, (председник општине Бач); Игор Павличић, ДС,(градоначелник Новог Сада); Синиша Лазић,ДС,(председник СО Сомбор); Жељко Видовић,ДС,(заменик председника општине Врбас); Миливој Вребалов, ЛДП,(председник општине Нови Бечеј); Коста Стакић,ДС,(председник општине Бачка Паланка); Миленко Филиповић,ДС, (председник општине Сремски Карловци); Бранко Гајин,Г17, (председник општине Србобран); Мирослав Кришанин, ДС,(председник општине Ковачица); Живко Марковић, ДС,(председник СО Пећинци); Светозар Буквић,ДС, (председник СО Кула); Ненад Боровић, ДС,(председник СО Рума); Горан Каурић,Г17,(заменик градоначелника Зрењанина); Миленко Германац,СРС,(заменик председника општине Пландиште); Саво Добранић,ДС,(директор „Дневник Холдинга“); Борислав Новаковић, ДС,(директор Завода за изградњу града); Србољуб Бубњевић,ДС,(директор ЈКП „Лисје“); Радован Нинковић,ДС,(директор Националног парка); Золтан Сомбати, СВМ,(директор ЈКП Кањижа); Милан Ђукић,СПО,(члан градског већа НС); Драгослав Петровић,ДС,(покрајински секретар) и Иштван Пастор,СВМ, (потпредседник Извршног већа и секретар за привреду).
 Кључни доказ о томе да режим Бориса Тадића инвазивно крши Законе о сукобу интереса и борби против корупције је сама чињеница да је скоро 2000 обесних режимских функционера захтевало да обавља више функција иако то закон изричито забрањује. Већина већ преко месец дана некажњено крши закон. Треба поменути да се барем још хиљаду мултифотељаша није ни јавило агенцији, нити су поднели оставке.
Да је кршење Закона о борби против корупције масовна појава у ДС, Г17, СПС, ЛДП, СВМ, итд. показује још једно легло кршења закона, градска скупштина Београда. Писац ових редова, градски одборник ДСС, је установио да је најмање 16 одборника ДС и Г17 у Скупштини града Београда до пре неки дан било у сукобу интереса: Златко Петрин, бивши шеф Одборничке групе ДС (члан Већа Звездаре); Бранислав Белић, ДС, (председник Скупштине Савског Венца); Душан Динчић, ДС(начелник општинске управе Савски Венац); Невенка Николић, ДС,(саветник министра одбране за медије); Петар Ђорђевић, ДС,(члан Већа Раковице); Весна Животић, ДС,(директор О.Ш.); Душко Јанићијевић, ДС,(помоћник председника општине); Томислав Јеремић, СПО,(заменик председника Општине Обреновац); Владимир Лалић, ДС, (директор ЈКП Обреновац); Милан Љубојевић, ДС,(директор „Протент“); Зоран Пласковић, Г17,(члан Већа Н.Београда) Мирослав Рајлић, Г17,(директор ЈП ПП Звездара), Дејан Станулов, ДС,(члан Већа Раковице); Маја Стефановић, ДС,(директор Вртића Н.Београд); Милош Хетлеровић,ДС,(пом.предс. Општине Н.Београд) и Драган Вујевић, ДС, (члан Већа Н.Београд).
После изношења наведених података од стране аутора овог текста, у име ДСС, на седници градске скупштине 4. маја 2010, седам одборника ДС и Г17 је поднело оставке укључујући и шефа Одборничке групе ДС. Међутим, девет прозваних одборника није поднело оставке наставивши да крше Закон. После овога седница Скупштине града је прекинута јер је владајућа коалиција у Београду изгубила већину. Иначе, број градских одборника ДС и Г17 који крше Закон је много већи од преосталих девет јер многи одборници врше и друге функције а то крију. Нико од десет одборника ДСС није у сукобу интереса. Демократска странка и њени сателити су већ сутрадан 5. маја, у наставку седнице пожурили да на незаконит начин поврате изгубљену власт а опозиција је напустила градску скупштину. Извештавање медија о овом случају, за разлику од покрајинског, је било срамотно а то можемо да захвалимо утицају једног од медијских диктатора, свемоћном Драгану Ђиласу. ДСС је већ 6. маја предала две Жалбе Управном суду поводом противзаконитог потврђивања мандата седам одборника ДС у београдском парламенту. Жалбе је поднео потписник ових редова.
Због чега је кршење Закона о борби против корупције тако масовно и дрско, од стране оних који су тај Закон донели? Функционери ДС, Г17, СПС, ЛДП, ПУПС, ЈС и осталих паразитских странака се угледају на своје лидере, носиоце највиших функција. Највише безобразлука су показали посланици и градоначелници Драган Марковић Жирафа (ЈС) и Верољуб Стевановић Фијат (Г17). Следе их Душан Бајатовић Тигрица (СПС) посланик и директор „Србија гаса“ и Саша Миленић звани Жалосна Сова (Г17) посланик и председник Скупштине Крагујевца. Али да ли је то врх  леденог брега отпора борби против корупције и сукоба интереса? Није, наравно. Градоначелник Београда, супербогати псовач и болесно амбициозни Драган Ђилас је под сумњом да је у вишеструком сукобу интереса као власник многобројних фирми. Не постоје докази да је он свој статус у фирмама које поседује, регулисао на начин предвиђен законом. Да ли је ту крај? Погледајте наслов овог текста. О да. Шампион сукоба интереса је Борис Тадић. Устав Републике Србије је јасан. Председник Републике, истовремено и првенствено (по понашању) председник ДС, од почетка свог другог мандата крши чланове 6. и 115. Устава РС: Члан 6. „ЗАБРАНА СУКОБА ИНТЕРЕСА –Нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама, пословима или приватним интересима.
Постојање сукоба интереса и одговорност при његовом решавању одређује се Уставом и законом“.
Члан 115. „НЕСПОЈИВОСТ ФУНКЦИЈА – Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност“.
У његовој странци  кажу да то нису неспојиве функције и да Тадић не прима плату у ДС. Ирелевантно. Тадић не поседује претпоставку непристрасности док год је председник странке. Тиме није, а по Уставу мора бити, председник свих грађана.
Да ли је то довољан одговор на питање због чега функционери странака које су донеле поменути Закон, тако безочно и са задовољством газе тај исти Закон. Они сматрају да су грађани првог, а сви остали, грађани другог реда. Мисле да су свемоћни. Одабрали су да живе бесно, као власт а не скромно, као народ. Неће још дуго!
07.05.2010.године
Објавио у Нема коментара:

среда, 5. мај 2010.

МАСОВНИ СУКОБ ИНТЕРЕСА ОДБОРНИКА ДС И Г17

МАСОВНИ СУКОБ ИНТЕРЕСА ОДБОРНИКА ДС И Г17
У ГРАДУ БЕОГРАДУ

Демократска странка која има једноумну, готово тоталитарну власт у држави на свим нивоима и над већином медија, са сателитима ( Г17, СПС, ПУПС, ЈС, ЛДП итд.) је одавно одлучила да за функционере и чланове странака на власти и сва остала са њима интересно повезана лица , важи један начин живота, један стандард и аршин, недоступан обичним смртницима а за све остале грађане, укључујући и опозицију, важи други начин живота, други стандарди и аршини. Грађанима  следују откази, незапосленост, сиромаштво и растакање државе а режиму неконтролисана власт, вишеструке плаћене функције, бенефиције и богатство. При томе тај режим има  пуну подршку српских олигарха, САД  и ЕУ.
У пракси то изгледа овако. Пре више од седам месеци тај режим је донео Закон о Агенцији о борби против корупције. Тај Закон је заменио Закон о сукобу интереса а Агенција је преузела послове Одбора за процену сукоба интереса. Закон је усвојен и остављено је пола године времена онима на које се Закон односи да ускладе своје пложаје са Законом. Закон о Агенцији за борбу против корупције је почео да се примењује 1. априла 2010. године. Барем је тако требало да буде. Међутим, априлилили, Тадићев режим се определио за половичну примену тог закона и за игнорисање истог, кад год је то могуће. А Закон, већ поменух (који је иначе веома мањкав али не из разлога које сада наводе функционери режима) су предложили и изгласали они сами. Први април је био рок да се функционери режима определе коју ће, ЈЕДНУ, од многобројнох функција, да наставе да обављају, а да на остале поднесу оставке. Такође то је био рок и да припреме извештаје о имовини. Око првог априла Агенција је била затрпана са око 2000 захтева обесних функционера ДС, Г17  и осталих странака власти, за дозволу да се обавља више функција, иако Закон то изричито забрањује. Агенција је 7. априла

Градски одборник и потпредседник ИО ДСС, Небојша Бакарец је у име Одборничке групе ДСС прикупио податке и установио да је најмање 16 одборника ДС и Г17 у Скупштини града Београда и даље у сукобу интереса и поред става Агенције за борбу против корупције која је одбила све (преко 2000) молбе функционера ДС, Г17, СПС и осталих из власти да обављају више функција. Потпредседник ИО ДСС је установио да су у сукобу интереса:
  1. Златко Петрин, шеф Одборничке групе ДС (члан Већа Звездаре),
  2. Бранислав Белић, ДС (председник Скупштине Савског Венца),
  3. Душан Динчић, ДС (начелник општинске управе Савски Венац)
  4. Невенка Николић, ДС (саветник министра одбране за медије),
  5. Петар Ђорђевић, ДС (члан већа Раковица),
  6. Весна Животић, ДС (директор ОШ),
  7. Душко Јанићијевић (ДС),
  8. Томислав Јеремић, СПО (заменик председника Општине Обреновац),
  9. Владимир Лалић, ДС (директор ЈКП Обреновац),
  10. Милан Љубојевић, ДС (директор „Протент“),
  11. Зоран Пласковић, Г17 (члан Већа Н.Београд)
  12. Мирослав Рајлић, Г17 (директор ЈП ПП Звездара),
  13. Дејан Станулов, ДС (члан Већа Раковица),
  14. Маја Стефановић, ДС (директор Вртића Н.Београд),
  15. Милош Хетлеровић, ДС (пом.предс. Општине Н.Београд) и
  16. Драган Вујевић, ДС (члан Већа Н.Београд).

После прозивке седам одборника ДС и Г17 је поднело оставке укључујући шефа Одборничке групе ДС. Међутим, још девет прозваних одборника није поднело оставке. После овога седница Скупштине града је прекинута јер владајућа коалиција у Београду више нема већину. Број одборника ДС и Г17 који крше закон о Агенцији за борбу против корупције је много већи од наведених 16, али то тренутно није могуће проверити јер општине и град крше Закон о доступности информација, па се не зна ко су чланови управних и надзорних одбора у многобројним предузећима и установама.

Да подсетимо да је Закон о Агенцији за борбу против корупције донела управо власт ДС и Г17 прошле године а да управо они масовно крше тај Закон у Војводини, Београду и остатку Србије.

Власт ДС, Г17, СПС, ЛДП и осталих, осталих, грађанима нуди отказе, незапосленост, сиромаштво и растакање државе а себи и својима вишеструке плаћене функције, бенефиције и богатство.

Неће још дуго!

Нико од 10 одборника ДСС није у сукобу интереса.

05.05.2010.

Објавио у Нема коментара:
Пријавите се на: Постови (Atom)