"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.

На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.


понедељак, 22. август 2011.

СЛОВЕНИЈА И КРЕСАЊЕ КРЕСАЛОВЕ КРЕСАЛИЦЕ

БИ(ТИ) КРЕСАЛ, НЕ БИ(ТИ) КРЕСАЛ, ПИТАЊЕ ЈЕ ЗДАЈ?
СЛОВЕНИЈА И КРЕСАЊЕ КРЕСАЛОВЕ КРЕСАЛИЦЕ
Одмах да приопћим да је ово један потпуно политички некоректан чланак. Скандалозан.
Булдожер ми је била једна од најдражих група. Рокенрол и хумор, на куб. Марко Брецељ није (или јесте) ни сањао како ће његова песма “Словенија”(1), бити актуелна, жива и тако употребљива. Вреди сетити се текста.

Булдожер – »Словенија«

Словенија - земља моћна
Словенија - земља обећана
Словенија - земља моћна
Словенија - земља ноћна.

Ја сањам често једно мјесто
Мјесто каквог нема ни у сну
Високе горе са погледом на море
А доле у долини градићи фини.

Фини градићи, у њима фини кафићи
У њима фини младићи плешу по цијели дан ...

Словенија - земља моћна
Словенија - земља обећана
Словенија - земља моћна
Словенија - земља ноћна.

Људи су тамо паметни и здрави
Возе бицикле и скакућу по трави
Паркови су препуни цвијећа и озона
Правила бонтона су позната свима.

Викендом се жене пењу на планине
Викендом се мужеви пењу на жене.

Словенија - земља моћна
Словенија - земља обећана
Словенија - земља моћна
Словенија - земља ноћна.

Људи су тамо румени и плави
Ко марљиви мрави раде дан и ноћ
А њихове лијепе зене чекају мене
И сањају да ћу им ускоро доћ.

Долазим, долазим, долазим ...

Словенија - земља моћна
Словенија - земља обећана
Словенија - земља моћна
Словенија - земља ноћна.

Срце ме вуче ка мјесту том


Све то тако добро говори о скандалу који потреса Словенију. И боже, как' је згодна Кресалица? Ледена краљица. Катарина Кресал! (обавезно погледати и спот Стренглерса »Ице Qуеен« (2), поред Буллдожеровог спота »Словенија«). Вратимо се на Катарину (БиХ) кресал, пардон Кресал (БиХ- Босна и Херцеговина). Вратимо се на Катарину, знам да ви мушке звери, само то чекате. Да се вратимо НА Катарину. Ко се не би вратио? Ја бих! А ви? Катарина није желела да научи да игра тенис, али је постала министрица за нотрање задеве, или прва палица Словеније (колике су словеначке палице?) а онда је поднела оставку због низа скандала у које је уплетена. На сајту ЛДС, Либералне демокрације Словеније, чија је Кресалова председница, стоји оставка, под насловом »Непреклично одстопам з места министрице за нотрање задеве« (3). ЛДС(4) је посестрима нашег ЛДП-а.
Катарина Кресал је рођена (гола, ко од мајке рођена), 28. јануара 1973. године у Љубљани. Тако млада а већ (министарка) Словенка! По занимању је адвокат. Завршила је правни факултет и правосудни испит у истом граду. Радила је као приправница у Вишем суду у Љубљани, а касније и у Окружном суду. Од 2003. до 2008. године радила је у адвокатској канцеларији Мира Сенице, свог будућег невенчаног мужа (дечка) и саучесника у многим скандалима (Између младе приправнице и моћног адвоката брзо се родила „љубав“. Она је лепа млада жена, политички поткована. Воли добру амбијенталну музику, обожава Кафку и Хадријанове мемоаре, гледа романтичне филмове и пије бело вино, а он је познат по раскошном животу. Није му било тешко да Кресалову авионом води у Милано у шопинг или на позоришну представу у Берлину).
У јуну 2007. године изабрана је за председницу ЛДС. 2008. године изабрана је за посланицу у парламенту Словеније, а убрзо после тога и за министарку унутрашњих послова. Била је потпредседница Либералне интернационале (либерали свих земаља, уједините се). Десетог августа ове године поднела је неопозиву оставку на место госпође министарке.
За њен политички успех, поред тога што је она сама одличан политички производ, заслужан је супербогати и утицајни Миро Сеница. Сами Либерали су били пред сломом и са подршком од 2 посто пре него што је доведена Кресалова. То је била права формула за успех- плавокоса, млада, лепа, успешна и паметна.
Кажу да је Кресалова добро започела мандат. Међутим 2010. године започео је низ афера уз које се везује и њено и Сеничино име (5),(6),(7). Медији су њу и Сеницу повезивали с крвавом и бизарном афером „Булмастифи“ која је мјесецима тресла словеначку политичку сцену (пре него сто је успаван пар булмастифа, који је растргао трансвестита и Сеничиног пријатеља , извесног доктора, који је рођен као жена, утврђено је да су оба пса содомизована). Сам адвокат Сеница је и заступао покојног доктора-докторку када су ти исти булмастифи тешко повредили једног пролазника. Сеница је испословао да мастифи не буду убијени.
Неколико дана након смрти несрећног доктора, словеначкии медији су објавили да је управо адвокат Сеница те ноћи био изгрижен. Медији су износили тврдње да је круг оних који су били укључени у аферу „Булмастифи“ много шири и да сеже до самог врха словеначке политичке елите. Случај се претворио у прави друштвени скандал. Кресалова је десет дана ћутала. Афери се није назирао крај и после десет дана мука, министарка је негирала сваку повезаност ње и њеног партнера са афером.
Следећа афера је уследила убрзо. Неколико недеља после конференције за штампу, Кресалову су у службеном аутомобилу Ауди А8 који је јурио брзином већом од 200 километара на сат, зауставили полицајци после 30 километара јурњаве. Кажњен је службени возач са 500 евра. Новинари су тада напали Кресалову јер се тих дана управо она у јавности залагала за повећање сигурности на путевима.
А онда, крајем 2010. године, нови шок. Неки медији су објавили информацију како је министарка у децембру 2010. боравила у клиници за одвикавање Љубљанског клиничког центра због предозирања кокаином. Кресалова се тада „тестирала“ на све дроге и тест је био негативан (ајде и ти Чедо!).
Али, то није све. Медији су објавили и информацију како је државно тужилаштво против министаркине мајке подигло оптужницу због преваре. Такође, комисија за борбу против корупције је поднела казнену пријаву против министаркиног стрица, такође због афере „Булмастифи“.
Катарина Кресал није поднела оставку ни због једне од наведених афера. Оставку је поднела јер је комисија за борбу против корупције навела да постоје елементи корупције у уговору који је њено министарство склопило с извесним предузетником, иначе пријатељем адвоката Сенице, о најму просторија за рад „Националног истражног уреда“, полицијског одељења за прогон тежих облика привредног и другог криминала.
Афера је у току и влада Борута Пахора, за сада није пала.
Вратимо са ми нашој(мојој) политичкој некоректности. »Словенија - земља моћна,
Словенија - земља обећана, Словенија - земља моћна, Словенија - земља ноћна. Фини градићи, у њима фини кафићи... Људи су тамо паметни и здрави,возе бицикле и скакућу по трави... Људи су тамо румени и плави, ко марљиви мрави раде дан и ноћ, а њихова лијепа Катарина чека мене, и сања да ћу јој ускоро доћ. Долазим, долазим, долазим ...«. Да ли знате како почиње Набоковљева »Лолита«? Прва реченица је »Лолита, ватро мојих препона«. Желимо ли кликнути »Катарина ватро наших препона«?
Још нешто ми пада на памет, не знам зашто али не може да шкоди. ЛДП је у граду Београду узео под своје целу област везану за псе луталици, и азил у Овчи... Све. Има ту нешто. А и цело ЛДП село, воли бело...није тајна. ЛДП – странка моћна, ЛДП- странка обећана, ЛДП - странка моћна, ЛДП - странка ноћна. Шта ћеш Катарина у тој коњушарској Словенији у којој те муче низашта? Дођи у Србију и постаћеш популарнија од ЛДП Карлеуше, постаћеш председница ЛДП-а, и министарка полиције, уместо непоузданог Ивице. А зашто не и прва председница Србије? А слоган би могао бити »Ко је Кресал Кате? Добро знате. Од Вас зависи!«.
Напомене:

(1) http://www.youtube.com/watch?v=9vnYsrDPexM&feature=related
(2) http://www.youtube.com/watch?v=Fb-y5UNjtKY
(3) http://www.katarinakresal.si/aktualno/nepreklicno-odstopam-z-mesta-
ministrice-za-notranje-zadeve/
(4) http://www.lds.si/si/predsednica/
(5) http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=08&dd=22&nav_category=167&nav_id=536650
(6) http://www.politikis.si/?p=12027
(7) http://www.jutarnji.hr/lijepa-ministrica-katarina-kresal-usred-skandala
-s-malverzacijama--kokainom-i-orgijama-s-divljim-psima-/967367/


недеља, 14. август 2011.

Театар апсурда или иронија судбине

Театар апсурда или иронија судбине
Четверац квислинга : Ђилас и Тадић као Прле и Тихи

Драган Ђилас данас може све. Кад му кажу. Као пре годину или две, Вук Јеремић. Данас је овај стармали тридесетшестогодишњи физичар!( увек сам се питао како успева да и у тим годинама делује стармало?) политички отпад своје странке. Много више поверења режим има у Борислава Стефановића, “политичког директора МСП” како га представљају у медијима, мада доказа о постојању Стефановића у том министарству нема, судећи по интернет презентацији МСП- тамо Стефановић не постоји (постоји само функција у органограму министарства: Шеф кабинета-Политички директор- чик пронађите његово име на овом сајту!)(1). Међутим Стефановић је именован од стране Владе за шефа  тима за разговоре са Приштином (он је човек који треба да утире пут ка признању лажне државе Косово, да истовремено сеје маглу и одаје утисак пожртвованог преговарача али, чини ми се и да једног дана буде означен као евентуални дежурни кривац за издају- нека виси Педро!). И ту није био крај. У јуну ове године, Стефановић је симболично награђен местом секретара Председништва ДС (које је до тада обављао Миодраг Ракић, шеф кабинета Председника Републике)(2). До пре годину, две и више, Јеремић је могао све. Неосновано је проглашаван за најпопуларнијег политичара, у чему је предњачио један политички аналитичар (док је онај други, умнији, то морао да прати- вољно или не). Јеремић је био човек задатка. Задатак је био да постоји неко за кога се може рећи да је другачији, бољи од просека режима и владајуће ДС странке. Мало за спољну, мало за унутрашњу употребу а задатак је био и да крадуцка политику ДСС. Данас тај задатак има Драган Ђилас. Он може и да критикује на један начин повлашћене грађане Србије- Роме, може да говори против параде педера, и први пут од недеље, 14. јула, може да изражава евроскептицизам и критикује ЕУ(3). Осим оног првог, небитног (ромског) питања, све то је део политике ДСС. Ђиласов задатак је још важнији него Јеремићев и има већу специфичну тежину, јер је Ђилас званични заменик Тадића као председника ДС, ( и  предвиђам, нажалост- наследник на месту председника ДС, и први кандидат за будућег председника владе а потом и кандидат за председника републике). Задатак је да се увери, антирежимски настројен народ, да режим има своје боље лице, да има способне људе, људе за будућа времена, ето већ за ону будућност која ће доћи са наредним изборима. Приметили сте да сам употребио израз- нажалост- за Ђиласа као Тадићевог наследника. Та жалост потиче од свести да су ДС и пре свега они који управљају овом странком  из иностранства и из земље, паметно одабрали за  будућег шефа ДС, много већег политичког преваранта и манипулатора, много бољи маркетиншки производ, од садашњег. Тадић је размажено дете суперобразованих и у односу на њега супериорних родитеља. Лажни дисидент, човек танке биографије до 2004. године, политички манекен, пријатне спољашњости. Од 2004. све то је допуњено једном неподношљивом председничком логорејом и умишљеношћу човека без својстава, уверењем да је човек за велика дела, да је велики мудрац и државник. О Ђиласовим родитељима не знамо ништа. Много је мање сујетан и умишљен од Тадића и делује много аутентичније. Лично познајем обојицу, и могу рећи да за разлику од Тадића, Ђилас има неприхватљиво танке живце, односно кратак фитиљ. Ђилас је мање пријатне спољашњости, мање је фотогеничан, али већ рекох то надокнађује већом уверљивошћу и аутентичношћу. Једноставно Тадић делује као некакав глумац у улози председника. Међутим, ван ових психолошких, естетских и маркетиншких разматрања, Тадић има једну велику предност. Није се обогатио. Ни законито, ни противзаконито. Не сумњам да су “пријатељи” одвојили и да одвајају, који милион евра за Тадића, да му се нађе, када више не буде председник, али о том потом. Ђилас је у политику ушао почетком 2004. године, везавши своју судбину за Тадића. Колико знам до тада Ђилас је био “тежак” свега пар милиона евра, које је стекао као повлашћени опозиционар из Милошевићевог времена и као повлашћени пријатељ утицајних људи у делу ДС-а. Од тада су приходи Ђиласових фирми за производњу магле, експлодирали. Све то захваљујући употреби и злоупотреби положаја који је стекао у ДС и у држави. Прво као шеф Народне канцеларије Председника Републике, потом као председник Градског одбора ДС, потом као министар за НИП, и на крају као градоначелник. Данас је Ђилас “тежак” стотине милиона евра. Како и одакле? Преко наше грбаче и из нашег џепа. И све је то истовремено иронија судбине, да ће Тадића, желео то овај или не, пре свега мислим на тајминг, наследити човек који је у политику ушао због Тадића. Ђилас има 44 године а Тадић 53, и нисам уверен да Тадић мисли да је његово време прошло.

Истовремено Ђилас и Тадић подсећају на Прлета и Тихог. Тихи је био приказан као леп и пријатан младић, кога би свака мајка пожелела за зета. И увек на линији партије. Прле је приказан као мангуп, заводник, недисциплинован и не баш на линији партије. Прле је био онај који је могао да каже и уради оно што партија не одобрава. Сетимо се да је у “Повратку отписаних” Тихи, капетан, а Прле, ражалован у коњовоца. Данас је Ђилас добио улогу Прлета ДС-а (а ражалован је Јеремић), док Тадићу и даље пристаје улога Тихог. Квака је у томе што ова два данашња пријатеља Прле и Тихи, раде као сарадници окупатора. Окупатор су пре свега САД, али одмах иза следи “стари добри” Рајх (не мислим на Вилхелма). Дакле, данашњи Прле и Тихи су Кригерова прва два човека у Србији. И гле апсурда, Кригер, стиже у Србију, 22. августа, у лику безобличне Ангеле Меркел, да помогне отимању Косова и Метохије, али и Војводине, коју ова свакако држи делом германског и аустроугарског домена, у чему ће јој Тадић и режим, не јавно наравно, и помоћи. Тако да Ђилас ако једном и постане председник државе, има велике изгледе да буде председник једне Србијице, земље без КИМ, без Војводине и без Рашке области.

Апсурд се састоји и у томе да су и оба популарна глумца, Војислав Брајовић и Драган Николић, чланови ДС (Брајовић) или да као ванстраначке личности подржавају режим , пре свега ДС (Николић). О томе најбоље сведочи спот који су ова два суперпопуларна глумца снимили за кампању ДС, 2007. године(4). Сам спот је одлично урађен али попут оних који су на Јутјубу оставили коментаре, сматрам га срамотним. Текст иде овако: Звони телефон. (Николић)Да,  (Брајовић)Хало, Гаго, ја сам  (Николић)О Војо, здраво, како иде? (Брајовић)Па шта како иде, човече, заглављени смо, не можемо да макнемо са места  (Николић)Па како ја да помогнем? (Брајовић)21. јануар (Николић)Шта 21.јануар? (Брајовић)Заокружимо 1. (Николић)Аа, заокружимо 1. (Брајовић)Јесте, и сигуран пут у нормалан и безбедан живот…(Николић)Договорено(смеши се, потврђује знаком палцем нагоре). Следи глас спикера преко знака слогана ДС:”Зато што живот не може да чека! Демократска странка Борис Тадић”. До дана данашег, четири године касније, када беда хара Србијом, када су просечне плате за четвртину мање, када је више од пола милиона људи остало без посла, када нам успешно отимају и КИМ и Војводину, до дана данашњег, господа Брајовић и Николић, се нису огласили по питању нормалног и безбедног живота који су обећали. Ништа не остаде од нормалног и безбедног живота, не само на КИМ, него у целој Србији. А припадници ДС, и осталих режимских странака похараше Србију, ко штеточине амбаре са житом. Господин Брајовић је био министар културе од маја 2007. до јула 2008.године и вишегодишњи је саветник у кабинету Председника Републике (5). Ово је био сигуран пут Војислава Брајовића у нормалан и безбедан живот. У јануару 2009.године медији су пренели вест да су Милена Дравић и Драган Николић затражили и добили црногорско држављанство(6). А ово је био сигуран пут Драгана Николића у нормалан и безбедан живот.

После овога, како да ми не буде драг покојни Стево Жигон, преживели логораш, апсурдно, а маестрално у улози Кригера(7). Испада да је био у праву. И хајде да послушамо такође маестралног Павла Вујисића(8). “Хоћемо ли ми ускоро да прекинемо ову зајебанцију?”.   14.август 2011.године

Одреднице: