НОВОГОДИШЊА ЧЕСТИТКА - У ИМЕ ИСТИНЕ (представљам вам писмени састав једне тринаестогодишњакиње)
До мене је случајно доспео писмени састав тринаестогодишње девојчице А. Познајем и оца и мајку те девојчице. Имају још једну, осмогодишњу ћерку. Од родитеља и девојчице сам добио сагласност да вам представим њен састав. Мене је текст потресао. Желим да чујем и ваше мишљење.
Младе генерације су жртве времена у коме живимо, жртве потрошачког друштва, медијског друштва, жртве погрешних идеала, идеала који тежиште стављају на “имати” (to have) а не на “бити” (to be), жртве света који ослонац налази у материјалним добрима а не у духовној и телесној људскости , света (цивилизације и културе) који добро проглашава за слабост, а зло промовише као снагу и моћ. Они су највеће жртве опште емоционалне неписмености, духовне и осећајне куге, површности и суровости, жртве немаштине, одсуства саосећајности и емпатије.
Састав девојчице А. потврђује да нада лежи у свима нама а највише у младима. И још је лепше што се потврђује да не мисле сви млади само на новац, на статусне симболе, на интернет и Фејсбук, на мобилне телефоне, фирмирану одећу и обућу, на телевизију, на ријалити програме, на то како да постану познати без разлога и покрића (без рада и резултата)… Многи млади, као и девојчица А., размишљају и о суштини ствари, размишљају на узвишен начин, поред тога што сигурно размишљају, такође о суштини ствари, о егзистенцијалним питањима, која се тако сурово намећу њиховим родитељима и њима самима. Девојчица А. говори у име истине, обраћа нам се као што би нам се истина обратила да може да се отелотвори. Истина говори гласом невиног детета.
Писмени састав из Српског језика, девојчице А.:
“ИСТИНА”
”Лажи, преваре,заблуде. Свесни сте да вас окружују. Свесни сте да су неки људи без њих, нико и ништа. У сваком минуту, свакој секунди рађају се нове лажи, неизмерно страшне, дубоке и зле…Овладале су вашим животима. Полако и сигурно, милећи, подвлаче нам се под кожу и покушавају немилосрдно уништити сваки трачак истине у вашим душама и умовима. Океани лажи преплавили су све око вас.
Последице…много ме брину. Многи људи се олако користе преварама и лажима, а на последице готово да и не помишљају. Толики животи су уништени заблудама и веровањима у погрешно. И онда коначно, као да су једва чекале, последице вас сигурним кораком сустижу и одводе у вечни мрак разочарања. Али зашто? Чему сво то бежање од мене? Зар сам толико страшна? Зар ме се стварно треба тек тако одрећи, бацити ме у бунар без дна, не дати ми шансу да изађем на видело?
Као чаробна бела светлост, пронаћи ћу и најмањи путељак кроз густе мрачне шуме лажи, пробићу се једног дана и као једина смерница показаћу се пред тобом и показаћу ти прави пут. Јер, многе друге ствари могу те чинити срећним, али ништа као ја. Без мене нема ничега. И, ево ме. Ту сам! Стојим пред тобом, кристалних очију и чисте душе. Спремна сам да уђем у твој живот и избавим те од таме. Ја сам злато твога ума. Ја сам ИСТИНА!”
Рекох већ, да сматрам овај текст узвишеним и потресним. Пре неколико дана мајка девојчице А. је добила отказ на послу. Десет дана пре доласка Нове године. То је још потресније. Наш велики мудрац Душан Радовић је у својој “Новогодишњој песми” написао:
“Видећете, то ће бити лепа и важна година.
Биће велика – од јануара све до децембра.
У њу ће стати сви рођендани и много незаборавних тренутака.
Биће то година која се памти.
Негде ће саградити пут, негде мост, негде школу.
Многи ће се уселити у нове станове.
Сви ће се нечему обрадовати.
Слушаћемо добре вести.
То ће бити година у којој се расте.
Деца Србије порашће у новој додини за преко 10 милиона центиметара и за више од 10 милиона килограма.
Много ће се продавати огледала и чешљеви.
Лекари ће зевати у амбулантама јер ћемо бити здравији него икад.
Биће то година лепа као слика.
Процветаће багрем и липа. Родиће поново трешње, шљиве и грожђе.
Небо ће бити плаво и велико. Сунце ће нам бити лепо и топло.
Неко ће написати нову песму.
Неко ће се први пут заљубити.
Нове мајке носиће у рукама нову децу.
То ће бити добра година.
Радићемо, учити и певати. Кад се заморимо, увек ће на време доћи субота и недеља.
Завршићемо неке важне послове и започети неке још важније.
Сви ћемо се сликати, за успомену на ту добру годину.
Кад се поново сретнемо, 31.децембра, нећемо се познати. Сви ћемо бити већи, лепши и паметнији.
Причаћемо једни другима како је била лепа и незаборавна, славна … година!“
Песма која се никада није и неће остварити у целини. Али важна је наша неугасла нада да ће управо наредна година и она после ње, и она после ње…бити таква као у песми. Желим да вам свима наредна година буде као у “Новогодишњој песми”. Посебно породици девојчице А.
Стицајем животних околности, новогодишњу ноћ ћу провести сам. Друштво и утеху, будите уверени, правиће ми речи девојчице А. и песма Душана Радовића. Срећна Нова година!
Београд 23.децембар 2011. Небојша Бакарец