"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.

На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.


среда, 16. мај 2012.

ИЗБОРИ 2012. – СВЕ СУМЊЕ У ИЗБОРНУ КРАЂУ СУ УТЕМЕЉЕНЕ

ИЗБОРИ 2012. – СВЕ СУМЊЕ У ИЗБОРНУ КРАЂУ СУ УТЕМЕЉЕНЕ

На изборе 2012. године је изашло 3,91 милиона грађана. На претходне изборе 2008. године је изашло 4,14 милиона грађана. Дакле, на овогодишње изборе је изашло 230.000 хиљада грађана мање. Прошли пут су ти људи за некога гласали. Сада нису. А и време је било идеално лепо. А времена су грозна. Коначан број бирача је овај пут био 6,77 милиона. Број оних који нису изашли на изборе је 2,86 милиона и тај број константно расте, из циклуса у циклус. Број неважећих листића је у порасту и износи 4,5%, односно 175. 000 хиљада грађана је предало неважеће листиће на председничким изборима а њих 171.000 је предало неважеће листиће на парламентарним  изборима (из незнања или из намере).  На парламентарним изборима 2008. године је било 88.000 неважећих листића. Можемо рећи да је број неважећих листића готово удвостручен, што је забрињавајући податак, уз податак о паду излазности. Први пут је установљен јединствени, електронски, бирачки списак. Нажалост не постоје докази да тај бирачки списак заиста постоји, пошто нико нема право увида у њега, осим министра државне управе и локалне самоуправе, кадра ДС-а. Ни РИК није добила тај списак, што ствара додатну сумњу да тај списак постоји и сумњу да нешто није у реду са тим списком, када се пореди са резултатима пописа и уз податак да је РИК два пута утврђивао коначан број бирача (једном на 7,03 милиона а други пут на 6,77 милиона, односно на 261.000 бирача мање). По попису у Србији живи 7,12 милиона становника. Коначан број бирача, који су саопштили РИК (подаци Министарства за државну управу и локалну самоуправу)  је 6,77 милиона. Популација до осамнаест година броји око  милион људи. Ако упоредимо број становника и број бирача, испада да је број малолетних становника свега  350.000. Где нестаде преко 600.000 малолетних лица. Односно, по тој логици у бирачком списку имамо око 600.000 лица више. Дакле, или не ваља нови попис, који је спровео режим или не ваља тзв. Јединствени бирачки списак који је произвео тај исти режим.  Ово су запањујуће  логичке нерегуларности које су потпуно необјашњиве. Изборе су пратиле велике формалне нерегуларности на бирачким местима после затварања бирачких места. За то је одговорна власт која је дозволила, вероватно намерно, да на бирачким местима током пребројавања настане хаос, први пут у 22 године колико у Србији постоје вишестраначки избори. Ово је потребно истражити. Огроман број записника са преко 8000 бирачких места није регуларан.  Изборни материјал на огромном броју места није сређен, упакован и транспортован по законској процедури, што је оставило простор за манипулације и малверзације. Непознат део бирачког материјала је нестао (вреће). Изборни материјал  са различитих нивоа избора је помешан у исте вреће. Један од показатеља је рад ПИК-а. Покрајинска изборна комисија,  је три дана после избора још прикупљала изборни материјал и сабирала резултате за покрајински парламент (у уторак је у ПИК стигло тек 10% изборног материјала, односно записника са бирачких места).

Представници ДСС, који су извршили покушај увида у изборни материјал који се налази у седишту РИКа, тај увид нису могли уредно да обаве јер је РИК на више начина опструисао рад контролора ДСС. Прво, на дан контроле ДСС, нико од овлашћених представника РИК-а, намерно није био у седишту РИК-а, па тиме није ни могао да одговори на писмене захтеве које су представници ДСС (један од њих је био и аутор овог текста) упућивали на лицу места. И наравно, ни на један од писмених захтева контролора ДСС и овлашћеног лица ДСС (Алигрудић) није одговорено, чиме је увид био ефективно спречен. Овлашћено лице ДСС је још 4.маја, тражило од РИК-а у писаној форми, увид у 261.000 гласачких листића који су били вишак после смањивања коначног броја бирача. РИК никада није одговорио на тај захтев, чиме је спречио ДСС у остваривању овог законског права. Дана 11. маја, Алигрудић је поново интервенисао, писаним дописом- опоменом РИК-у, у коме каже да му на претходни захтев није одговорено и у коме понавља захтеве. Одговора није било. Зашто? Ако је све било у реду са вишковима одштампаних листића за парламентарне изборе, због чега је ДСС био онемогућен да оствари своје законско право? Истог дана, овлашћено лице ДСС, је упутило РИК-у још два захтева. Један, у коме се тражи потврда за чињеницу да недостаје врећа са изборним материјалом на бирачком месту 13 у Кучеву (прво бирачко место које је ДСС проверио). Иначе, гласачких листића за парламентарне изборе на том месту нема али су ти гласови ушли у обрачун РИК-а за парламентарне изборе, што је скандал. Такође у том захтеву је тражено да се представницима ДСС, покаже извештај о пријему бирачког материјала у седишту РИК, за парламентарне изборе, тзв. инвентура, да би се видело колико врећа недостаје, али је све то остало без одговора. Дакле, не зна се колики број врећа са бирачких места за парламентарне изборе недостаје, што сумњу у изборну крађу, уз остало, чини потпуно основаном. Такође ДСС је захтевала да јој се пружи увид у оригиналне записнике (који се налазе у РИК-у) са свих бирачких места у општини Кучево, као и са б.м 43 у Врању и са б.м.148 у Лесковцу, за почетак. И овај захтев је игнорисан. Као кандидат за посланика који је вршио увид у изборни материјал, о коме говорим, основано сумњам да постоје хиљаде неправилности, налик оним у општини Кучево. Највише у Војводини, али и у остатку Србије. Били смо онемогућени да остваримо контролу бирачког материјала јер је рок за контролу истицао 11. маја у 20 часова. Прегледом дела материјала за Кучево, Врање и Лесковац, установили смо запањујуће недостатке у врећама са материјалом (помешани листићи, неслагања података у записницима са бројем листића, недостајуће вреће итд.), а то је био тек почетак контроле ДСС-а. Наставак контроле је онемогућен од стране РИК-а. Због очигледних и јавних сазнања о хаосу на бирачким местима широм Србије, после затварања бирачких места и због невероватних неправилности које су представници ДСС утврдили овлашном контролом 11. маја, Демократска странка Србије је потпуно оправдано и логично захтевала од РИК-а поновно пребројавање целокупног изборног материјала. РИК је тај захтев одбио.

Председнички избори

У апсолутној тишини је прошла чињеница да се Борис Тадић, кандидовао трећи пут за председника државе, што је противно Уставу. По подацима РИК-а  на основу коначно обрађених резултата редослед је следећи: Тадић 25,3%, Николић 25%, Дачић 14,2%, Коштуница 7,4%, Станковић 6,6%, Јовановић 5%, Шешељ 3,8%, Глишић 2,8% итд. У други круг иду Тадић и Николић са по 989.000 односно са 979.000 хиљада гласова. Дакле, Тадић је био бољи за свега 10.000 гласова од Николића. Занимљиво је и индикативно да ниједан кандидат није премашио милион гласова што се скоро није догодило у првом кругу председничких избора (то се догодило у првом кругу председничких избора 2004.) а колико ме сећање служи, то се никада није догодило у периоду од 1990. до 2000. године). То говори да, генерално гледано, опада подршка и једном и другом кандидату. Уочљиво је да подршка више опада Тадићу него Николићу. Досадашњи режим ће наставити и даље да влада, саставиће нову владу,  (са или без ЛДП-а  или УРС-а – како странци буду наложили), али о томе касније, а СНС-у, Николићу и Вучићу, власт је поново и чини се неопозиво измакла. Јако је важно што су ДСС и СНС потписале политички споразум пред други круг председничких избора и што је ДСС подржала Томислава Николића. Изузетно је значајно да Борис Тадић не буде изабран за председника Србије.

Парламентарни избори (пола милиона гласова мање за жуте)

По подацима РИК-а  резултати су следећи: СНС(коалиција)-24%-941.000 гласова-73 посланика, ДС(коалиција)- 22%- 863.000 гласова-67 посланика, СПС(коалиција)-14,5%- 568.000 гласова- 44 посланика, ДСС-7%- 274.000 гласова-21 посланик, ЛДП(коалиција)-6,5%- 256.000 гласова-19посланика, Г17-УРС(коалиција)-5,5%-216.000 гласова-16посланика, СВМ (мањине)- 1,8%-5 посланика, СДА(мањине)-0,7%-2посланика, Све заједно(калиција мањина)-0,6%-1посланик, КАПД-0,4%-1 ПОСЛАНИК, НОПО(лажне мањине)-0,6%-1посланик, СРС- 4,6%-181.000 гласова-испод цензуса, Двери-4,3%- 170.000 гласова, испод цензуса, итд.

Прво пада у очи да је постало неопходно и модерно да се готово све непопуларне странке-вукови, заогрћу јагњећом кожом, односно преименују, да се Власи не досете (али не мислим на Влаха Црног Ђоку- он се лепо досетио). Ретко се која странка не стиди свога имена и храбра је да са њим изађе на изборе (ДСС, СРС, СВМ-од битнијих).

Друго, упадљив је пад коалиције окупљене око ДС-а. На изборима 2008. године ЗЕС (зез коалиција) је освојила 1,59 милиона гласова или 38,4% а овај пут су ИБЖ (избор за бољи живот) коалиција, плус УРС (упоредиво са 2008.) освојили 1,07 милиона гласова или 27,6%, што је преко пола милиона гласова мање (тачно 520.000 мање) или 10,8% мање него 2008.године. Дакле, грађани су казнили Демократску странку и то тешко. Међутим, истовремено, грађани су наградили СПС коалицију, готово стопостотно. Што изгуби режим на једној страни, доби на другој. СПС коалиција је 2008. освојила 314.000 гласова или 7,6% а ове године су добили 568.000 гласова или 14,5%. Хајде да кажем да су узроци успеха СПС, ЈС и ПУПС-а вишеструки. Добро синергијско дејство узроковано- влашћу, новцем, и вештом политичком и маркетиншком демагогијом, где је СПС очигледно успевао да се прикаже као некаква опозиција режиму  ДС-а и Г17(апсурдно- суштински- да се прикаже као опозиција самом себи-јер је недељиви део режима). А ту игру су игграли и ЛДП и УРС. Такође, са становишта обичног грађанина, СПС и Дачић су деловали способно, меко, погодбено, стабилно, поуздано а били су лишени и већих напада и афера. У суштини, мислим да су сви у владајућем режиму вешто одиграли подељене улоге.

СНС је доживела неуспех јер неће бити на власти. Неуспех је и проценат који су добили- 24% јер су очекивали 10% више. Успех, додуше, представља чињеница да су први пут изашли на опште изборе и постали појединачно, најјача странка али је та чињеница одавно позната, па изненађења нема, као у случају СПС-а. Кад се саберу резултати СНС и СРС, добије се 1,12 милиона гласова или 28,6%. Јединствена СРС је пре  четири године освојила 1,21 милион гласова (29,5%) или 90.000  гласова више. СРС сада није прешла цензус (4,6%), први пут од оснивања. Недостајало им је свега 16.000 гласова. Освојили су за њих скромних 181.000 гласова. Предвиђам да ће СРС лагано нестајати са политичке сцене.

По мени, кључ ових избора није био СПС, јер се знало да ће они освојити више од 12% , већ УРС. Кључ није ни ЛДП, за који се исправно претпостављало да сигурно прелазе цензус. Али УРС је неколико месеци пре избора био на око 3%. Међутим и страни владари и режим, су знали да морају да обезбеде да УРС пређе цензус. То није било лако, али су страни новац и медији (отворени за бесомучну кампању УРС-а, маркетиншки вешту, јер је у први план истурен Станковић а не непопуларни Динкић) обезбедили  тих 20.000 гласова колико је УРС добио (5,5%- 216.000) преко цензуса (цензус-5% једнако 196.000гласова). УРС, који је једва прешао цензус, је према јавно објављеним подацима потрошио највише новца на маркетиншку кампању. То је један од доказа за сумње да су странкама режима финасијску помоћ пружали странци и домаћи олигарси.

ЛДП је имао, као и УРС, сву финансијску помоћ странаца и сву помоћ режимских медија. Генерално, четничко-либерална коалиција брадатог двојца и ЛДП-а и СПО-а је добила 1,3% гласова (40.000) више него ЛДП пре четири године. Међутим ЛДП је у свом главном упоришту Београду, доживео неуспех јер на градском нивоу није прешао цензус (учествовао је у садашњој градској власти ). Иста судбина је  задесила ЛДП и на покрајинским изборима јер је Војводина мала за две екстремистичке странке. У Војводини нема места и за Лигу и за ЛДП.  На републичком нивоу ЛДП је освојио 256.000 гласова или 6,5% али 19 , уместо 13(2008.) посланика (могу да се похвале некаквим успехом али део посланика иде СПО-у).

Покрет Двери је начинио успех на првим изборима на којима су се појавили. Добили су 170.000 гласова или 4,3% и недостајало им је нешто мање од 30.000 гласова да пређу цензус. Догодило се оно на шта сам упозоравао када сам анализирао програм Двери и водио расправе у неколико чланака на порталу             “Стандарда” прошле године.
Двери су у кампањи једнако нападале и опозицију и власт (“Сви су исти!”), што власти није штетило, али опозицији јесте.  Такође, Двери су се маркетинга ради, преко медија, два пута са непоштовањем обраћали лидерима три опозиционе странке (Николићу, Коштуници и Шешељу), хтевши да покажу, како су они- Двери- фактор који ће да обједини неспособну опозицију. Двери нису прешле цензус и ти гласови и мандати су углавном отишли трима првопласираним странкама (СНС, ДС и СПС). Гласови које су Двери добиле нису пали са неба (из раја). Хоћу рећи, то су само мањим делом гласови нових бирача а већим делом преузети гласови. Преузети од кога? Од СРС-а и од ДСС-а. Да, свака част, то су сада гласови Двери. Али, ДСС је добила 75.000 гласова мање него пре четири године а СРС није прешао цензус (наравно ни за једно нису првенствено одговорне Двери, али јесу делом одговорне- којим делом просудите сами). По мојој процени, Двери се неће гасити, за разлику од СРС. СРС је време прегазило (уз напомену да су 2008. кључну улогу у разбијању СРС одиграли странци, режим и преумљени двојац). Двери имају младе и религиозне гласаче, те незадовољнике. Жилави су, амбициозни, имају подршку дела СПЦ. Иначе, финасије СПЦ, нису под увидом државних финасијских институција и потпуно су ван регуларних финасијских токова- што оставља отворен простор за много тога. Подразумева се да постојећи режим вишеструко помаже кругове унутар СПЦ, који су му блиски. Уз све, тренутном кампањом за бојкот другог круга председничких избора, Д            вери директно раде у корист Бориса Тадића.

Демократска странка Србије је задржала извесни статус кво. Освојила је једнак број посланика као и 2008. године (21 мандат). Ово говорим и са становишта чињенице да је 2008. као власт ДСС освојио 8,5% или 350.000 гласова (када се одбију гласови НС- 130.000 гласова или 3,1%) а да је као опозициона странка у најтежим тренуцима финасијског гушења, медијске блокаде и лажних афера, освојила само 1,5% (75.000 гласова) процената  мање него када је била власт. Подсећам, коалиција ДСС-НС је 2008. освојила 480.000 гласова или 11,6%. ДСС је изашао на изборе под својим именом и уочљива је била финансијска скромност кампање ДСС-а. ДСС се једноставно није разбацивала спотовима, билбордима и плакатима. За ту намену ДСС је потрошила само средства која је од државе добила за председничке и парламентарне изборе (као и остале странке), док су остале странке трошиле додатне десетине милионе евра на медијске кампање. Такође, медијска блокада ДСС-а је настављена и у кампањи. Кад се све то сагледа, резултат ДСС-а од 7% представља релативан успех. Али, ради се о исувише малом проценту, где сваки евентуални будући пад процента представља ризик пада испод цензуса.

Једина светла тачка ових избора је чињеница да је замисао ДС-а и СНС-а, о двопартиском систему, промовисана после председничких избора 2008. године, дефинитивно пала у воду.

Избори у покрајинама

Очигледно је да су намерно лоша организација избора и бројност нивоа избора у Војводини (5 бирачких кутија на сваком бирачком месту) узроковали хаос на бирачким местима у Војводини, после затварања бирачких места. Покрајинска изборна комисија се огласила у уторак, сопштивши да има доставњено и обрађено свега 10% материјала. По подацима ПИК-а резултати су следећи: Шезедесет мандата за покрајинске посланике који су изабрани на листама за изборе по пропорционалном систему, у новом сазиву Скупштине АПВ биће расподељено је на следећи начин: Листа Избор за бољу Војводину - др Бојан Пајтић, са освојених 20,980 процената гласова добила је 16 посланичких места; Покренимо Војводину - Томислав Николић 14 мандата са освојених 18,322 гласа; Листа СПС Ивица Дачић, ПУПС, ЈС и СДПС имаће 9 места са 11,263 освојена гласа; Лига социјал-демократа Војводине Ненад Чанак има 8 посланика и освојена 11,04 процента гласова. Српска Радикална странка - др Војислав Шешељ освојила је 6,303 процента гласова и обезбедила 5 посланичких места, Листа СВМ Иштван Пастор 6,157 процената гласова и 4 посланичка мандата, као и Листа ДСС др Војислав Коштуница која је са 5,926 процената гласова такође добила 4 посланичка места.

Цензус од 5,0 процената нису прешле листе УРС - Млађан Динкић са 3,853 процена гласова, Листа Војвођански преокрет ЛДП, СПО Чедомир Јовановић, Двери за српску Војводину 4,565 процената гласова, итд.

За избор посланика по већинском систему у другом изборном кругу, који ће бити одржан 20. маја 2012. године, највише је кандидата за посланике са Листе Избор за бољу Војводину др Бојан Пајтић њих 50. Листа Покренимо Војводину Томислав Николић има 29 кандидата, Листа СПС Ивица Дачић, ПУПС, ЈС, СДПС 16, СВМ Иштван Пастор 10 посланичких кандидата, ЛСВ Ненад Чанак 8, УРС 2, ДСВМ 1 и ДСС др Војислав Коштуница 1 кандидата за покрајинског скупштинског посланика у другом изборном кругу. Треба сачекати резултате другог круга покрајинских избора али је чигледно је да ако посматрамо предочене резултате да ће  странке садашње власти у Војводини, највероватније поново саставити већину у покрајинском парламенту.

На Косову и Метохији ствари стоје овако. Уписано је 112.000 бирача.  Изашло је нешто мало више од 31% или око 35.000 грађана. На председничком изборима су следећи резултати: Николић 21%, Дачић 20,4%, Коштуница 20,3%, Тадић 19,9%, Станковић 5,5%, Шешељ 7,0%, Глишић 1,8% итд. На парламентарним : СПС 20,5%, СНС 19,7%, ДСС 19,5%, ДС 18,5%, СРС 8,5%, УРС 6% и Двери 2,9%. У суштини четири странке су изједначене по резултатима на КиМ и грубо гледано, имају свака око 20%.

Београд и локални избори

У Београду је гласало 840.000 грађана. Излазност износи 54,5%. Пре четири године излазност је била за 5 процената већа (59,5%- 904.000) или већа за  64.000 гласова. Резултати избора за градску скупштину су: ДС(коалиција)- 35,2%- 296.000 гласова-50 одборника,  СНС(коалиција)-25,7%-216.000 гласова-37 одборника, СПС(коалиција)-9,1%- 77.000 гласова- 13одборника, ДСС-7,5%- 63.000 гласова-10 одборника, ЛДП(коалиција)-4,6%- 39.000 гласова, СРС- 4,0%-33.000 гласова , Двери-3,6%- 30.000 гласова , Г17-УРС(коалиција)-2,8%-23.000 гласова итд. Из овога се јасно види да ће већину лако могу да формирају ДС и СПС (већина од 63 одборника од 110).  Постоји занемарљив пад  коалиције око ДС сада, у односу на 2008. годину јер садашњем резултату те коалиције треба додати проценат УРС, јер је 2008. године, Г17 била у коалицији са ДС-ом. Дакле сада је проценат ДС +УРС-38%, а пре четири године је тај проценат био 39,2%. Очигледно је да је Драган Ђилас, много успешнији у обмањивању грађана, него Борис Тадић. Из тог разлога је и одабран да буде његов наследник. ДСС је задржала исти број одборника- десет. СПС је повећала број одборника са 6 на 13. СНС је освојила 37 одборника.  Чак три странке - СРС, ЛДП и УРС су изгубиле статус парламентарне странке у граду Београду.

Колико је аутору овог текста познато, у београдским општинама у којима су одржани локални избори, власт ће бити једнообразна, по узору на републичку и градску, уз вероватно учешће ЛДП-а и УРС-а поред ДС-а и СПС-а.

Резултати у већини осталих градова и општина потврђују ову тенденцију.

То значи да ће власт у Србији бити још једноумнија на свим нивоима. То значи да ће контрола над медијима бити још потпунија него до сада. То значи да ће обмањивање грађана бити још веће него до сада. Најважније а најгоре, то значи да ће Србија и њени грађани наставити да пропадају још брже. То значи да ће се задуживање и економско пропадање Србије наставити до неслућених размера. То значи да ће Косово и Метохија, бити продавани још лакше а да ће осамостаљење Војводине бити убрзано. То значи да ће у Србији радити и просперирати само оно што је повезано са режимом и странкама које га чине. Фирме ће се гасити, број незапослених повећавати. Грађани нису ни свесни, а и како би били, шта су урадили наградивши СПС коалицију – јер су они једнако одговорни за пропадање Србије као и ДС, Г17 и ЛДП.

Напоменућу да сам још пре годину дана предвидео резултате ових избора, што сам и изнео у обраћању Главном одбору ДСС – 26.јуна 2011.године. Постоји неколико стотина сведока. Такође, 26. марта сам у писаној форми, путем електронске поште (онима у ДСС-у, којима је то требало) изнео предвиђање, које се обистинило, у коме сам изнео ко ће и како формирати власт и где сам предвидео резултате парламентарних избора. Ово помињем за случај да неко каже да је лако бити генерал, после битке. Такође, овај текст је пре свега, делимична анализа избора.

Пошто садашња и будућа једноумна власт, очито имају успеха у макијавелистичкој вештини владања, због тога што имају политичку и финасијску подршку Запада, олигарха, медија- имају потпуну власт у земљи- предвиђам да Србију чека политичка судбина Црне Горе, у којој ДПС са партнерима влада дуго- непрекидно од 1989. године (ако се не варам). Економски, Србија стоји лошије од Црне Горе, која је мини држава, којом је релативно лако управљати. Али, Србија је Западу много важнија од ЦГ, па ће сходно томе режим добијати сву неопходну помоћ – политичку помоћ. Не, финасијску, наравно. Запад ће помагати режиму да од Србије направи потпуну економски и политички зависну колонију и обрнуто. Одувек је познато каква је тужна судбина колонијалних поданика. На шта је Србија спала, да постане трећеразредна колонија у сред Европе! Резултати избора показују да се грађани томе нису одупрли.

16. мај 2012.године









Нема коментара:

Постави коментар