"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.
На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.

понедељак, 9. април 2012.

НИЈЕ ВРЕМЕ ЗА ШОУ, ВРЕМЕ ЈЕ ЗА БАТИНЕ! (Not a Showtime – Бeattime!)

НИЈЕ ВРЕМЕ ЗА ШОУ, ВРЕМЕ ЈЕ ЗА БАТИНЕ! (Not a Showtime – Бeattime!)
Један излет у популарну културу

Nouvelle Vague

Пре извесног времена оглашено је одржавање концерта, мени драге групе Нувел Ваг (Nouvelle Vague) за суботу, 7.април 2012.године. Моје друштво је прибавило и  карте - платили смо их у билет сервису. И у суботу смо се организовали за целовечерњи излазак – пошто је цео догађај имао подужу сатницу (отварање врата “Беко” хале у 21час, прва предгрупа- Лејди Јелена  у 22, друга предгрупа, Земља грува у 22 и 30 и коначно Нувел Ваг у 11 и 30). Све уредно забележено и на сајту Б92, који је организовао и живи пренос на Радију те куће. На истом сајту се на дан концерта појавила и информација да је концерт распродат (1), као и  сатница. Цене карата, “ситница”- 1600 динара у претпродаји и најављена је продаја одређеног броја карата по цени од 1800 динара. Нажалост, раније нисам био у хали “Беко” па нисам могао да претпоставим шта ме чека. Да сам био, схватио бих да се ради о простору неусловном за концерте овог типа из више  разлога  (неадекватна вентилација, неадекватна висина плафона, неадекватни улази и излази, премали простор испред бине итд.). Али био нисам.

Око 23 часа, друштво и ја приступисмо тешком задатку уласка на концерт. Био сам непријатно изненађен. Прва ограда са обезбеђењем је била и прва препрека. Неколико стотина је чекало ту, уз чињеницу да људи стално пристижу. Гужва је била неописива. Испред се видела друга ограда, а између брисан простор. У тај простор је обезбеђење несрећне посетиоце пуштало у турама. После 20 минута чекања, пуштени смо до друге ограде. Ту су се показивале и цепале улазнице. Да нагласим да су сви људи били непријатно изненађени још на првој препреци и да су то и показивали. После 10 минута чекања на другој препреци, поништене су нам карте и пуштени смо у невелики простор - невелики простор за тај број људи- испред хале. Ту је гужва била неописива. Тело до тела. Два улаза- излаза- један до другог. Чудио ме је велики број људи који излази на обе капије сале. Тај број је био истоветан оном који је пристизао. Мало боље сам осмотрио ту реку људи и видео 1. Разочарана лица  2. Потпуно мокре и ознојене људе. Пошто смо се кретали једни поред других, упитах их зашто излазе? Резигнирано су одговорили да је унутра неиздрживо због, 1.Превеликог броја људи и 2.Превелике температуре (срећа те је то вече била нижа спољна температура и температура у паду). Ми настависмо да улазимо али су притисак и згуснутост  људи били све већи. После много напора ушли смо у салу, да би установили то што су излазећи људи и рекли- услови су били неподношљиви. Могли сте да стојите ненормално стешњени а температура је изазивала знојење. Како смо ушли, тако смо изашли. Постало је сасвим јасно да смо сви жртве још једне преваре, грамзивих организатора, који су по мојој процени продали 50% карата више него што је требало. На изласку сам кратко поразговарао са обезбеђењем и сазнао да је продато 2500 карата а да по њима није требало да буде продато више од 2000. Хм. Хајде да кажемо да је обезбеђење било мало пристрасно. По мени продато је барем 800 улазница више од броја који хала може да прими. То исто ми је потврдило и обезбеђење и одговорни у одличном клубу  “Дивљина” који се налази у истој хали (на почетку те хале), у који смо отишли после фијаска са концертом. Као и већина разочараних, имао сам природну жељу да се физички обрачунам са организаторима концерта- једино нисам знао ко су.
Данас, у понедељак док пишем овај текст- то знам. На сајту Б92 се у понедељак појавила вест (2) “Шоутајм враћа новац незадовољнима” (прочитати коментаре) (3). Нигде на сајту Б92 нисам приметио вест која би говорила о фијаску организатора, онако критички како Б92 корифеји истраживачког новинарства то умеју. Наравно из саме вести број два коју сам навео, види се да је проблема било али се у њој цитира организатор. Нигде нема става Б92. Одговор је јасан, организатор је “екипа” блиска кући Б92, екипа блиска са влашћу. Стога, нема много таласања. Сама вест “Шоутајм враћа новац незадовољнима” као да је писана да изазове додатни бес оних који су на концерту били. Прво,  иритирају дебилни ставови организатора (приче о улазима и излазима и безбедности, приче о томе да је, у ствари крива публика јер је касно долазила итд.). И те приче су лажне јер је публика дошла на време- једино што је публике било 50 посто више него што је хала могла да прими. Такође, да је у хали у 23 и 30 часова, избио пожар, постојећи излази не би били довољни за евакуацију, јер су главна два улаза била блокирана онима који су излазили и онима који су улазили. Настао би стампедо превеликог броја људи у премалом и закрченом простору и нажалост, било би много повређених, а претпостављам и мртвих. Срећом, ништа се није догодило. Друго, што највише иритира је срамни и лицемерни позив организатора “да ће вратити новац незадовољнима”! Због чега износим ове квалификације? У поменутој вести, односно у саопштењу организатора стоји болдовано “ Право на повратак новца имају они посетиоци који су сачували непоништену карту због немогућности да услед гужве приступе догађају”. То изазива бес. То значи да новац неће бити враћен никоме, јер је 99% незадовољних  морало да поништи карте, на другој препреци, а тек потом су постали свесни немогућих услова. Јасно је да су цело саопштење организатора и деловање Б92, усмерени на смиривање јавности и на заташкавање скандала и да се не ради о забринутости за гледаоце због пропуста организатора и да се не ради о намери да се грамзиви организатори лише свог непоштено стеченог профита.

Хајде да се прво, осврнемо на организатора, а потом на профит. Организатор је дакле “Шоутајм” тв и филмска продукција. Интернет претрагом долазите до сајта  те продукције (4). Сајт је жут. То је прво што пада у очи. Не будимо, параноици, то је само случајно боја ДС-а. Сајт је, што је изненађујуће, ружан и штур- неинформативан. О томе ко су власници или запослени у тој кући, нема ни ретка. Под назнаком “Еkipa ShowTime-a” се налази пет фотографија, очито “екипе”. Три мушкарца и две жене. Без имена. Са фотографија се види да је један мушкарац шеф “екипе” (тамно сиво одело, светло плава кошуља, пуши…). На сајту стоји адреса “екипе”- Светозара Марковића 27а. Телефон 064 1109789. Електронска пошта office@showtime.co.yu (колико знам ово је застарело). Нигде не стоје референце, клијенти…нигде не стоји да се продукција и “екипа” баве организацијом догађаја, концерата (што је иначе озбиљан занат и посао, па постоје фирме које се успешно баве само тиме). Такође, претрагом нета се види да не постоји друга фирма Шоутајм. Интересантно је да претрагом АПР-а нисам успео да пронађем ову фирму. Стиче се утисак да је сајт запуштен и неажуриран. Очито је “екипи” понестало новца па су решили мало да зараде организујући концерт.
                                         
Шоутајм – анонимна “Екипа” за “батине”, по
                                          гузи…шеф је са цигаретом (no smoking?)…



И ту долазимо до рачунице и питања профита. Цене карата су биле 1600 динара (занемаримо цену од 1800 јер је ирелевентна због малог броја тих карата). Пута 2500 гледалаца (распродате улазнице). Долазимо до профита од четири милиона динара или 40.000 евра. Расходи су били, новац за бенд, промоција, закуп сале (ако није већ у њиховом закупу?), обезбеђење…Све заједно то не може прећи 15000 евра. Остаје 25000 евра чисте добити. Лепо. “Вајдица”. Кога брига за оне који се осећају превареним и који нису могли да уђу у халу или за оне који нису могли да издрже нељудске услове? Важно је да је “екипа” заштићена и да може да се ослони на своје пријатеље из Б92 и на своје пријатеље из власти. Које пријатеље на власти? Па то се види са фотографија које је “екипа” поносно истакла на сајту, поводом догађаја који су очигледно организовали поводом издавања милионите Виза картице.
Ако неко препознаје чланове “екипе”, нека то напише у коментерима. Такође, хајде да позивамо број који се налази на сајту и да пишемо “екипи” на електронску адресу. Толико од мене.
                                         “Пријатељи”…

                                         Још “пријатеља”…

(1).http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2012&mm=04&dd=09&nav_id=598743

(2).http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2012&mm=04&dd=07&nav_id=598305

(3).http://www.b92.net/kultura/komentari.php?nav_id=598743

(4).http://www.showtime.co.rs/

Београд 09.04.2012.године

Објавио у

1 коментар:

  1. Анониман10. април 2012. 04:13

    Odlican tekst, ali jedan glas nije dovoljan. Nije mi jasno kako se drugi ne pobune. Danasnjem coveku u Srbiji je toliko ispran mozak, da mi lici na onog Hakslijevog iz ''Vrli novi svet'': dobro uhranjen, dobro obucen, seksualno zadovoljen, ali bez svog ''ja'', bez ikakvog identiteta koji bi makar probao da se odbrani od nepravde menadzerske birokratije u zutoj nam Srbijici.

    ОдговориИзбриши

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)