"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.
На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.

петак, 6. април 2012.

КАКО САМ СИСТЕМАТСКИ УНУШТАВАН ОД ИДИОТА или како ми је Демократска странка укинула профил на Фејсбуку!

КАКО САМ СИСТЕМАТСКИ УНУШТАВАН ОД ИДИОТА или како ми је Демократска странка укинула профил на Фејсбуку!

Да Велики Брат постоји, то нисте ни сумњали. Нажалост, постоје многа Велика Браћа, повезани су, умрежени, нико им не може доакати. Иза Фејсбука, свакако стоје неколика Велика Браћа. Није Цукерберг највећи. Веће су америчке службе, и сама америчка администрација. То важи и за Гугл, Јаху, Твитер…итд. Уосталом и без случаја Викиликс, мреже су одавно под америчком контролом. Оне су и формално и суштински њихове.
У маленој Србији, опет постоје локална Велика Браћа. Ђилас, Шапер, Крстић…Они су локални контролори. Свакако локална Велика Браћа могу врло лако успоставити везу са оном већом Браћом. Могу све. Потезом малог прста могу вам, на пример, укинути профил на Фејсбуку.
Одмах да се разумемо, ја нисам битан. То што су мени у среду преподне укинули профил, то може да се догоди свакоме ко има профил. Изузетно лако.
Чињенице. Пре четири године имао сам профил на ФБ, кампање ради. По завршетку кампање, сам сам обрисао свој профил. Једноставно, све то ми се тада чинило као једно невероватно смарање и губљење времена. Пре три недеље, из сличних разлога (поседујем блог који сам желео да рекламирам -  http://www.nebojsabakarec.blogspot.com/ , због нове изборне кампање, итд…) сам отворио нови профил на ФБ. За те три недеље стекао сам преко 800 “пријатеља”, уложио доста рада, и почео да наносим приличну штету ДС-у. Такође, повелика група је почела да чита и прати мој профил и да шири садржаје (текстове, фотографије, музичке спотове…).У понедељак и уторак , 2. и 3. априла, поставио сам на свој “Зид” неколико “мини драма”, шаљивих текстова који су пратили фотографије из кампање, чији су актери били Борис Тадић, Драган Ђилас и Драган Шутановац. Коначно, у уторак увече сам на “Зид” поставио и један краћи текст, који је оспоравао кандидатуру Бориса Тадића. Сви ти садржаји су били много читани и “шеровани- дељени”. Сам последњи текст је одмах објављен на бескомпромисном, опозиционом сајту “Видовдан”. Неколико дана касније и на веома популарном опозиционом сајту “Стандард” (http://www.standard.rs/nebojsa-bakarec-sporna-kandidatura-borisa-tadica.html ). Беспотребно је рећи али ипак да кажем да садржаји које сам постављао на ФБ нису били спорни ни по ком основу.  У среду пре подне, када сам на “Зид”поставио две котрадикторне вести са сајта Б92, о председничким изборима, Велики Брат, је затражио да се верификујем и идентификујем. Уследила је сигурносна провера (пасворд, насумична шифра и захтев да се идентификујем путем мобилног – добио сам поруку од 32665 “Facebook Mobile confirmation code: dwnftc Or visit http://s.fb.com/1GQc9rLc9uwjRQu - све сам то успешно учинио али је уследила следећа провера – идентификација “пријатеља”. Тај процес се обавља тако што вам пошаљу насумичне (random) фотографије из колекције било ког вашег пријатеља (а те фотографије најчешће приказују различите садржаје а већином не и саму особу) те је вероватноћа да ћете на тај начин препознати свих пет власника фотографија тј. “пријатеља” равна нули (800 пријатеља). Данас када пишем овај текст, петак 6. април, мој профил на ФБ је закључан, очигледно трајно. Није велика штета, осим те да је ФБ, највећа  и најбоља “друштвена мрежа” која се показала веома употребљивом и за политичко пропагандну борбу. Пошто ја не желим да будем бенигни фикус или рододендрон на ФБ, већ човек опасних намера, који је рад да се и у сфери “виртуелне стварности” бори против  Тадићевог режима, немам намеру да отварам нови профил, јер ће се десити иста ствар. Разговарао сам са нашим страначким систем администратором и он ми је објаснио да је било довољно да одређени број лица пријави ФБ-у да кршим правила или имам неприличне садржаје на профилу, па да се деси то што се догодило. Слутим да ту има још нечега али… У сваком случају надлежне службе ДС-а су одрадиле свој посао.
О главном претпостављеном разлогу за уклањање профила сам вас обавестио. Хајде да вас упознам и са делом шаљивих садржаја, за које слутим да су били и важнији разлози за одстрел од поменутог текста.

ПРИЧА 1. Мала пропагандна прича (МПП)- Мини драма- “Десант на козе”
Место: Огледно ДС добро- ПКБ- фирма у пропадању. У позадини два метална силоса, зарђала, пред рушењем. Један хангар, такође пред колапсом. Свита ЈКП, ОКП, ДС…Летећи циркус кампање…Сви пригодно одевени: стајлинг Драгане Огњеновић…Татјанине најдругарице…Време  : Ведар мартовски дан. Присутни : Ја Као Председник (ЈКП), Он Као Градоначелник (ОКГ), Он Као Директор ПКБ (ОКДПКБ), СПС Антић, представници друштва за заштиту животиња (одсек за заштиту рогатих папкара), камермани, случајни пролазници, козе бр. 4867 и бр. 4840, светина…
ЈКП (благо наслоњен, ведар- одушевљен, мази козу здушно као да му од тога живот зависи…); Јао што су слатке ове козице…јао…
ОКГ (овлаш налакћен, изнервиран…): Немој да си ми тако ову белу…ј…..ћу ти све по списку…
ЈКП: Који ти је мој, што си надр… од раног јутра, види козице… мази их и ти, смири се мало…
ОКГ; Немој ти да ми с…., пун ми те је к….
ОКДПКБ (изненађен, држи се за стомак): Немојте људи, чему нервоза? Па, има довољно коза, позајмили смо и оне из ЗОО врта…
Коза бр.4867 (председникова коза, задовољно мекеће…): Јао, што ме овај Клунолики лепо мази…мееееее…мееееее…
Коза бр. 4840 (градоначелникова коза, незадовољно мекеће…): Јао, што мене нико не мази…меееее…мееееее…
ЈКП (усхићено): Ох…како је ово мекано…јел се каже руно, крзно, длака? Пипни и ти замениче мој…
ОКГ (и даље мрзовољно): Не дирај ми белку, ј….. те ружно…
СПС Антић (у позадини, смркнут, гледа доле, неугодно му): Шта ми је ово требало? Што сам долазио овде, какав блам? Мене су обавестили да ће бити јаретине испод сача…
Представник друштва за заштиту животиња (ћелав, сиво одело, окренуо главу не може да гледа ): Па мајку му, ови нису нормални…пријавићу их заштитници Невени…ово је лудило…
Камерман: Ја не могу ово да снимам…одвратно…
Светина (нервозна, гладна…): Дај те козе на ражањ председниче, да се обрне нешто…дајте и нама мало…
Коза бр. 4867: Нећееее ово на добро изаћи…меееее…
Коза бр. 4840 (ћути):…
(крај првог чина)
Представа је прекинута после првог чина јер је СПС Антић протестовао тврдећи да СПС-у, по коалиционом споразуму припада четвртина свакеееее козеееее. Спор је разрешен тако што су козе завршиле на ражњу. И Вук сит и козе на броју (минус две) (реч Вук не подразумева преокренутог Чединог Вука равногорца, јер он није био позван).
ПРИЧА 2. Мала пропагандна прича 2 (ММП2) – Мини драма “Мајстори,мајстори”
Место: Дом здравља Раковица, резултат молерских делиријума и халуцинација, све ново, угланцано, сгзерцир…Сви гости пригодно обучени, као да су изашли из ДС школе политичких вештина (школа у којој пудлице безуспешно уче како да буду пит бул теријери) или из Соњечкиног Фонда за политичку изузетност- сви одреда вешти и изузетни…Време: Ведар мартовски дан.  Присутни: Он Као Градонечелник (ОКГ), СПС Антић , ОКГ свита, новинари, сниматељи, лекари, медицинско и друго особље, пацијенти, случајни пролазници…(коза нема).
ОКГ (срећан, оће да пукне…само му мало десно око врљави од жутог бљеска): Честитам, честитам…како вам се допада? Да ли сте задовољни? (мисли- чик да кажу да нису задовољни, хе, хе…)
Први лекар: Јесмо задовољни, одушевљени смо, господине градоначелниче, никад срећнији нисмо били (мисли- чик да кажем да нисам задовољан…)…Допада нам се до јаја…милим, хоћу рећи боје су дивне…баш хепатитично…
Други лекар (шкиљи од блеска): Најлепши дан мог живота, господине градоначелниче мој, врло је ведро…(мисли- нестале су нам све уринокултуре док су мајстори били ту, а и оболели од жутице се негде дедоше, не можемо да их пронађемо…)
Сестре (ћуте, осмехују се снисходљиво и хорски мисле): “ Јао што су ови згодни…боље су прилике од доктора…кад би ми упала кашика у мед…не баш кашика и не баш у мед…али…то…”
СПС Антић (изнервирано мисли): “Опет су нас зај….. ови жути, по коалиционом споразуму свака четврта просторија је морала бити окречена у црвено…мајку им… и кад ће то послужење…”
Одушевљен виђеним, градоначелник је у налету заноса, издао наредбу да од сада и сви радни мантили у БГ здравству има да буду жути. Тако је лепше и практичније је.Крај.

Такође, на мом профилу своје место је нашло и неколико занимљивих ДС фотографија. Прва, одговор грађана на билборде ДС-а.
И друга, нови плакат ДС-а за кампању у Суботици, где у светложутој будућности треба да буде отворен погон компаније “Сваровски”.
Ја у свему овом, не видим разлог за укидање мог профила на Фејсбуку. А ви?

Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)