"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.

На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.


понедељак, 21. мај 2012.

ЖИВ ЈЕ НАРОД, УМРО НИЈЕ

ЖИВ ЈЕ НАРОД, УМРО НИЈЕ – Земљотрес на крају председничких избора

Тачно у 21 час 20. маја 2012. године Србију је погодио снажан земљотрес магнитуде 8 јединица Рихтерове скале са интензитетом од IX степени Меркалијеве скале. Епицентар земљотреса је био на подручју београдског гребена, на релацији Крунска- Андрићев венац. Земљотрес је изазвао ненадокнадиву нематеријалну штету и  разарање у Крунској 69 и на Андрићевом венцу 1. Још увек нема извештаја о жртвама, осим једној. Земљотрес је изазвао велику панику на поменутим адресама, док су грађани са тих адреса провели  тешку и бесану ноћ (нажалост не под ведрим небом, него у својим огромним и обесним вилама).Утврђено је да су земљотрес изазвали грађани и Томислав Николић, коме честитамо.

На председничким изборима се догодило оно што апсолутно нико није очекивао. Нико. Није било могуће то предвидети. Аутор овог чланка је очекивао да ће после бестијалне кампање против грађанина Николића, разлика износити 20 % у корист Тадића (иако сам тачно предвидео резултате од 6. маја). Признајем, нисам очекивао да се народ може опаметити. Да се може одупрети медијском испирању мозга. Али догодило се чудо. То даје наду. То враћа осмех на лице. Народ, грађани, ипак одлучују. Није све тако црно као што је изгледало 6. маја. Народ размишља. Народ делује. Народ награђује. Народ кажњава.

Шта је довело до неочекиваног обрта, који је изазвао опште изненађење у земљи и иностранству? Шта је навело грађане да направе велеобрт? И да ли се уопште ради о велеобрту. Подсетимо се прво онога што сам навео у претходном чланку. Грађани су 6. маја тешко казнили Демократску странку чија је листа освојила 11% мање (пола милиона гласова) него на изборима 2008. године. Мало ли је? Дакле тај тренд је настављен и у другом кругу председничких избора. Ту су грађани још боље могли да изразе свој став и да своје незадовољство упере на онога ко је то заслужио, ко је то и скривио. И грађани су казнили кривца. Бум. Трас. Оде Борис Тадић.  Нема трећег мандата. Нема више кршења Устава обављањем две јавне функције. Нема више логорејичног нарциса. Нема више клунирања. Нема џогирања. Нема више “баци коску” и “give me five”. Уместо петака, народ је Тадића двојкирао. Нема више зајебавања народа у поплављеном Трговишту.  Нема више мажења коза и прасића. Нема више пет резиденција, нових блинд лимузина. Готово. Енде. Нема више наложница, суложница, мелемница. А тек кад га “пукне” сопствена странка. Ууууу. Али о томе касније.

Осим ових које сам навео, узроци политичког земљотреса су и следећи. Две недеље је трајала срамотна и бестијална кампања против Николића. Овераван је од стране већине медија, од режима и режимских странака. То се очито огадило народу и окренуло као бумеранг против Тадића.  То је била кампања сто на једнога. Николић је проглашен за опасност по Србију, оптужен је за мрачну политику, за повратак у деведесете (опет те деведесете, невероватно!). Његове дипломе су проучаване под електронским микроскопима, на форензичким институтима, створена је читава наука која се бавила историјатом некретнина породице Николић,  тражили су му бактерије у мокраћи, перут на сакоу… Тражили, тражили, шутирали, оверавали, сатанизовали ал’ ништа нису нашли. Немојте погрешно да ме схватите, никада нисам био (и нећу бити) љубитељ политике грађанина Николића, али ћу увек реално сагледавати његове поступке. Нећу имати никакве предрасуде према њему. Друго, питање изборне крађе која је постојала  је и поред медијске блокаде, утицало на народ, у чему је Николићу помогла и ДСС. Треће, једину и кључну подршку Николић је добио од Коштунице и ДСС-а, али и о томе касније. Четврто, у народу је прорадио инат. Инат због неравноправне борбе Давида и хепатитичног Голијата.

По прелиминарним резултатима РИК-а,  Николић је освојио 49, 5% гласова а Тадић 47,3% (без гласова са КиМ). Излазност је била 12% мања него 6.маја. Односно, гласало је 3,12 милиона грађана, без гласова са КиМ. На КиМ је вероватно гласало око 20.000 грађана и претпостављам да је Николић добио бар 15.000. Дакле гласало је око 3,14 милиона грађана са КиМ,  док је Николић добио 1,56 милиона а Тадић  1,48 милиона гласова. Дакле, Николић је био бољи за око 80.000 гласова или 2,7%. Број неважећих је био опет велики, скоро 3,2% или готово 100.000.

Јасно је да је више ствари утицало на ток другог круга гласања. Али шта је било пресудно. По мишљењу аутора овог текста, пресудни тренутак је била подршка ДСС-а и Коштунице, у оном тренутку када је то Николићу било потребно. И то је било спроведено у форми једног озбиљног и компромисног споразума, СНС-а и ДСС-а. У прошлом чланку о томе сам рекао :”Јако је важно што су ДСС и СНС потписале политички споразум пред други круг председничких избора и што је ДСС подржала Томислава Николића. Изузетно је значајно да Борис Тадић не буде изабран за председника Србије” (1). Подршка ДСС-а Николићу, је далеко одјекнула у атмосфери сатанизације и опште јавне подршке која је пљуштала ка Тадићу. Срам било, све оне који су подржали Бориса Тадића, што је бесомучно понављано преко медија.  Одлука ДСС-а је била одлучна и без оклевања и ДСС, уопштено гледано и треба да настави да дела без оклевања и предомишљања.

А срамота?

Ах, да…Господу из Двери и СРС треба да је срамота што нису подржали Томислава Николића. СРС је кроз уста губитника Немање Шаровића рекла да су Николић и Тадић исти. То напросто није тачно. Овим је СРС стала на Тадићеву страну.
Са дверчицама или дверовима (како се тачно зову?), ствар стоји још горе. Они су водили активну кампању у корист Тадића тиме што су позивали на бојкот другог круга избора (Танјугова вест од 12.маја- пренели сви медији- гласи: “Нови Сад- Покрет “Двери” је током протеста у Новом Саду позвао на бојкот другог круга председничких избора, 20.маја. “Двери” су позвале на “активан бојкот другог круга избора”, јер, како је синоћ рекао повереник “Двери” за Нови Сад Мирослав Паровић, “ако имамо нерегуларан први круг, јасно је да ћемо имати нерегуларан и други”)(2) и послали још једно увредљиво писмо Николићу и Коштуници (треће по реду у овој кампањи). У том писму “рајски” Дверјани кажу:
“Можда наш увид није целовит, али би онда било неопходно да нас обавестите о промењеним околностима које су Вас руководиле у доношењу по нашем мишљењу веома ризичне одлуке о изласку на други круг председничких избора против којег смо сви заједно донедавно били. Посебан проблем је што се тиме легитимише изборна крађа на парламентарним изборима.
Зато Вас молимо за одговор на следећа питања која имамо као непознаницу у деловању Ваше две странке у последњих 7 дана:
1.Како објашњавате излазак у други круг председничких избора када је први покраден? Ко гарантује да се то исто неће десити и у другом кругу? Како учествовати у легализацији изборне крађе давањем легитимитета организаторима крађе?
2.Зашто у последњих седам дана није дошло до контакта и сарадње између свих нас који основано сумњамо да смо покрадени на изборима? Зар наш заједнички фронт не би имао огромну снагу да оголи нелегитимност режима и натера режим на понављање избора под регуларним условима, све то без већих друштвених трзавица?
3.Који су Ваши даљи кораци у борби против изборне крађе?
Сматрамо да без Ваших одговора на ова питања ми не можемо да разумемо Ваше потезе у овом тренутку. Од Ваших одговора зависе наши међусобни политички односи у будућности.
У Београду, 16. маја 2012. Старешинство Покрета Двери”
(3). Крај цитата.

 Да ли је могуће да група релативно образованих људи (тврде да су млади али “старешинство” има просечно  четрдесетак година) који се дуго баве друштвеним и јавним послом, буде толико ментално ограничена и острашћена? И шта на то утиче? Обратите молим вас, пажњу, на реч “старешинство”. Као да су монаси или свештеници,  не дај Боже. Оно што “Двери” јесу, то је политичка секта, коју подржавају одређени кругови у цркви и режим. И то политичко секташтво је противно светосавском и православном духу, а иманентно је католичанству и протестантизму. Амин.

А Борис Тадић?

У мноштву чланака, током последње три, четири године, опширно сам се бавио ликом и делом Бориса Тадића, као и ликом и делом Драгана Ђиласа, будућег председника Демократске странке. Волео бих да смо имали пренос догађаја из Крунске 69, све време од 20 часова па до тамо негде, поноћи. То би било право уживање. То би био прави риалити шоу.  Са псовањем, плакањем, режањем, урлањем, вређањем…Ууууу. Ооооо. Почело је, почело…Шта су радили потпредседници ДС  Шутановац, Триванова, Пајтић и Петровић?.  За Ђиласа, који није потпредседник, него заменик председника ДС, не питам. Знам. Ђилас је уживао. Долази његово време, знатно раније него што се надао и планирао. И он је помало био затечен услугом коју му је учинио Николић. Ускоро ће се сви они, као лешинари, обрушити на политички леш Бориса Тадића, који треба уклонити из Крунске. Јер жути су немилосрдно прагматични. Као жуте пиране. Зачас ће га оглодати. Биће заказана, као фол, на миру, да се Власи не досете, Скуштина ДС, вероватно у сред лета у јулу, августу, изван погледа. Биће изабран Ђилас за председника ДС. Све, привидно мирно, грађански, културно…Привидно. Настаће од данас немилосрдна борба за позиције у ДС-у. Биће као у кошници. Жуте пчелице ће да мењају трута. Вредне жуте пчелице. Тадић је и сам најавио у свом “фрајерском” ћаскању са  новинарима, које је трајало једно 20 минута, пред свим медијима, да ће постати “политички аналитичар”(анални литичар) и једно три пута је окривио интелектуалце за неразумевање и свој пораз. Ја то не разумем. А ви? “Кривци” су, овим редом - народ, Николић и Коштуница а не неки хипотетички интелектуалци. И где ће сад да станује Борис Тадић? Његов отац је пре неколико година изјавио: “Борис је сиромах, нема ништа од своје плате. Нема стан. Када би му престала функција, изашао би из државних просторија и не знам шта би било са њим” (4). И чиме ће да се бави? Тешко ће ‘леба да се наједе као “политички аналитичар”. Али немојте бринути за њега. Гарантујем вам да ће он ускоро да се башкари у некој луксузној вили на Дедињу а неће да се “злопати” ко’ Динкић, у неком тамо станчићу или ко’ Божа код тетке на каучу. А апанажа већ постоји. Одвајали су му његови барони и тајкуни у фонд за црне дане. Живи били па видели. А вероватно ће Борису да оснују неку невладину организацију, некакав фонд (нпр. Фонд за изузетно политичко медиокритетство, нарцизам и логореју- ФИПМНЛ), ко што га има Зоран Живковић, одакле ће повремено да мудрује са олимпијских висина (Немци то кажу: “Scheisse Scheisse meine Taube weisse” а и ми имамо исту пословицу, лако ћете погодити коју).
У свом чланку “Отворено писмо Борису Тадићу” (5),из децембра 2010. године, сам написао:
Три наслова ми падају на памет (Отворено писмо Борису Тадићу, Срам те било Борисе Тадићу и Спаси Србију и убиј се Борисе, Борисе), три градације, три стања. Као што је Борисе твој режим истовремено и марионетски и квислиншки и издајнички (јер је шароликог састава и деловања), тројак дакле, тако и ја имам тројака осећања. Истовремено желим да будем уљудан и да ти напишем отворено писмо у коме ћу се држати начина обраћања који заслужује институција председника државе. Нажалост ти ту функцију злоупотребљаваш, пре свега у последњем мандату, који обаваљаш по новом Уставу а истовремено обављаш и функцију председника странке што Устав не дозвољава. Та твоја злоупотреба јесте евидентна, али није највећа. Много већа је она злоупотреба којом де факто узурпираш и место председника владе, а често и функције појединих министара. Још је иритантнија твоја злоупотреба могућности да се обраћаш јавности преко поданичких медија, када наступаш као апсолутни тумач и арбитер готово свих  политичких па чак и друштвених питања.  

 А Драган Ђилас?

Овај жутолики олигарх је много опаснији противник од Тадића. Паметнији је, мање нарцисоидан, мање пун себе. Много вештији преварант од Бориса. Много богатији. Његови резултати на изборима су за 10% бољи од Тадићевих у остатку Србије. Убедио је Београђане да је сасвим добар. Мало оштро према Ромима, мало оштро против педера, мало градске прохибиције, па онда мало сигурних кућа за исте оне педере, и мало контејнера за Роме, па мало критике ЕУ, па градитељски промашаји представљени као успеси, и главно, сви медији под тоталном  контролом. Ради човек за себе. И голуб Гута. И кучићи и мачићи. И нова жена и ново дете. Све. Што би народ на билбордима рекао: “Озбиљна времена, озбиљан посао, озбиљан човек, озбиљан лопов”.
У свом чланку “Истина о платанима” из фебруара 2010. године (6), сам за Ђиласа рекао:
“После обимне анализе већине чињеница, доступних докумената, постало је потпуно јасно шта је истина о сечи платана, Драгана Ђиласа, слободно можемо назвати београдским Саруманом или Сауроном ако баш хоћете. Господар жутих београдских Орка (гномова), са једне стране – јавно – слаткоречив, умиљат, љубитељ залуталих голубова, ромски цар, very straight g(u)(a)y- but not gay at all, мостоградитељ, са друге стране (не баш тако) тајно – мултимилионер у еврима, човек у  потпуном сукобу интереса као власник многобројних фирми, контролор медија, власник великог и малог брата, лиценци за fast food бракове и провинцијски квазисвингерај, псовач, човек танких нерава, несвикао на критику и супротно мишљење…”
Потом сам у јануару у чланку “Мит о Ђиласу” који је објављен на сајту “Стандарда” за Ђиласа рекао:
Потом је на фијаско Скупштини ДС, добио највише гласова од свих кандидата за потпредседнике странке, и тиме се устоличио као други човек ДС. То ће му помоћи у остваривању његових прекомерних амбиција (Тадићев наследник на месту председника ДС, избор за председника Србије или председника владе Србије, нешто раније, по његовом плану).
То што је он мање лош од Тадића, Владе итд. не значи да је и добар. Овде неки задовољавају своју несхватљиву потребу да у помрчини и помору режима нађу неко светло или неку добру страну режима. То није Драган Ђилас. Та светла страна режима не постоји. Ђилас је само будућа верзија, нови, непотрошени модел вође ДС-а. Уосталом, по свом положају он нема такве терете и одговорност као његова браћа по злочину, са вишег нивоа власти, и не среће се са тако великим и нерешивим проблемима.  Такође због свог богатства и директне контроле над медијима, је у прилици да себи обезбеди повлашћенији положај, него други појединци режима”.
Било је тога још, али да не замарам.(7)

Питање владе

Кључна личност по овом питању, председник СПС-а, Ивица Дачић више није изричит око формирања владе са ДС-ом. На питање да ли досадашњи коалициони договори са ДС-ом настављају да важе, Дачић је рекао да нова ситуација поставља нову позицију на политичкој сцени: “То значи да мандатара поставља председник и питање је коме ће дати мандат. Свакако све ће бити компликованије” изјавио је Дачић за Блиц а преноси Б92 (8). О чему се овде ради? Да ли само о  тврђењу пазара или…? Рекао бих да овде постоји нешто друго. Дачић је вешт, искусан, лукав и бескрајно прагматичан. Он наиме непогрешиво прати и препознаје трендове. Политичка кретања. Пре четири године он је још пре оног невештог глуматања (због сопствених бирача) препознао проевропски, победнички тренд и прикључио му се, оставивши на цедилу Николића и Коштуницу. Овај пут може да учини обрнуто. Дачић је свестан да је ДС у паду за пола милиона гласова. То је један тренд. Потом је дошло изненађење, две недеље касније када је народ казнио Тадића и ДС, давши победу Николићу. То је други тренд, у истом правцу. Намирише ли Дачић да је то будући, победнички тренд (он ипак размишља и мало унапред), а ја бих рекао да јесте, он ће окренути леђа Демократској странци. И од тога  га неће моћи разуверити ни странци, нико. Има човек коалициони потенцијал, па то ти је. То је прилика за Николића и Коштуницу. И питање је ко ће Дачићу понудити више, нпр. положај мандатара, број министарских фотеља и остале изборне инсигније. Питање је дакле, како Дачић процењује трендове за наредних неколико година?

Покрајина  Војводина и Београд

 Покрајинска изборна комисија, нит ромори нит говори, по традицији. Покрајински ДС саопштава а нико не демантује да већ има 58 од 60 покрајинских посланика. Изгледа да је још један жутолики трут - Пајтић. вредно радио, као и Ђилас, четири године. Стога ће ДС лако наставити да влада  Војводином.

У Београду ЛДП, лако помогнут ДС-ом, није успео да се на поновљеном гласању на 16 бирачких места, домогне око 2500 гласова и пређе цензус за градску скупштину. Правда је задовољена.

Закључак

Странци ће ових дана да се разлете. Амбасадори западних земаља ће све покушати не би ли саставили владу ДС-а , СПС-а, УРС-а , ЛДП-а и мањина. Уцењиваће, претиће, подмићиваће. Осмехиваће се, нудиће…Међутим после Тадићевог пораза, посао им неће бити лак. Наиме, назире се тај проклети тренд. Клатно је почело да се креће на другу страну и то сви почињу да виде. Биће свега и свачега у наредним недељама. Одуговлачења са конституисањем Скупштине Србије и потврђивањем мандата председника. Биће журбе у конституисању локалних власти у градовима и општинама са СПС-ом и осталима. Биће журбе у преговорима о формирању владе са СПС-ом итд. Озбиљно уздрманој и пораженој Демократској странци ће свашта пасти на памет. Ту ће конце повлачити Ђилас али не би изенадила и извесна конфузија у тој странци, и штеточински потези, због тога. ДС је као грогирани боксер. Хајде да их дотучемо.

21.мај 2012. године






Нема коментара:

Постави коментар