100 KРИВИЧНИХ ПРИЈАВА ПРОТИВ ВЛАДЕ БОРИСА ТАДИЋА И МИРКА ЦВЕТКОВИЋА, ПОВОДОМ 1000 ДАНА ЊИХОВОГ ШТЕТОЧИНСКОГ РАДА
БОРБА ДСС ДА СЕ ЛОКАЛНИМ САМОУПРАВАМА ВРАТИ 500 МИЛИОНА ЕВРА КОЈЕ ЈЕ ИМ ЈЕ РЕЖИМ НЕЗАКОНИТО ОТЕО
Демократска странка Србије је предузела оштре мере поводом тога што режим незаконито смањује износе трансферних средстава локалним самоуправама. То противзаконито поступање траје три буџетске године.
Почетком априла, навршава се 1000 дана рада штеточинске владе Мирка Цветковића и Бориса Тадића. ДСС је одлучила да на прави начин обележи тих 1000 несрећних дана. ДСС је то учинила подносећи преко 100 кривичних пријава против Мирка Цветковића и Дијане Драгутиновић 11.априла 2011.године.
Влада Републике Србије је при предлагању и доношењу Закона о изменама и допунама закона о буџету Републике Србије за 2009. годину, Закона о буџету за 2010. годину и Закона о буџету за 2011. годину, прекршила Закон о финансирању локалне самоуправе. Одговорна лица за ту радњу су Мирко Цветковић и Диана Драгутиновић. Тиме су њих двоје извршили кривично дело злоупотребе службеног положаја.
О чему се у ствари ради? Као што знате значајни приходи градова и општина широм Србије потичу од тзв. ненаменских трансфера које им Република расподељује по Закону о финансирању локалне самоуправе, члан 37. став 1. тог Закона гласи: „Годишњи износ укупног ненаменског трансфера, који се расподељује јединицама локалне самоуправе, износи 1,7% оствареног бруто домаћег производа према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике“). Ти приходи су најзначајнији сиромашним општинама и њима представљају један од основних извора финансирања јер чине чак и половину буџета. Међутим, ти приходи су значајни чак и Београду, где чине 6,3 одсто буџета али представљају велики новац – у случају Београда- 5,6 милијарди динара (56 милиона евра) за 2009. годину нпр. Проблем је у томе што је ова штеточинска влада, крајем 2008. године, одлучила, да „због мера штедње“ градовима и општинама не преноси сва средства која је обавезна по Закону о финансирању локалне самоуправе, већ да крши Закон и да уплаћује, просечно, само 60% средстава. И тако више од две године.
Овде треба поменути да је влада Војислава Коштунице донела Закон о финансирању локалне самоуправе 14. јула 2006. године, који је ступио на снагу 1. јануара 2007. године и да је уредно током 2007. и 2008. године исплаћивала пун износ средстава јединицама локалне самоуправе. И током 2004., 2005. и 2006. године није било никаквих проблема у овом погледу.
Тадићева марионетска влада је тако током 2009. и 2010. године оштетила локалне самоуправе за више од 37 милијарди динара ( преко 370 милиона евра). Пошто је режим и новим буџетом за 2011.годину предвидео исто кршење Закона, укупна штета на крају 2011. ће бити преко 50 милијарди динара, односно 500 милиона евра - пола милијарде евра. Дакле, толико новца ће локалне самоуправе мање уложити, у локалне инфраструктурне објекте, у предшколско и основно образовање, и социјална давања итд.
Због тога је ДСС у свим градовима и већини општина поднела кривичне пријаве против одговорних лица, односно против Мирка Цветковића, председника владе и министра финансија и Диане Драгутиновић, бивше министарке финансија.
Огромну штету трпе сви градови и општине али ово кршење Закона и самовољно ускраћивање средстава највише погађа оне сиромашније градове и општине. Због тога је ДСС решила да предузме оштре и конкретне мере.
Да подсетим да је ДСС први пробни балон пустила још 4. јануара 2011. године када је посланик ДСС Милан Лапчевић поднео Основном јавном тужилаштву у Нишу Кривичну пријаву против Мирка Цветковића и Диане Драгутиновић. О томе сам писао у посебном чланку у јануару.
Да видимо како је незаконито ускраћивање новца коментарисано у локалним срединама прошле године.
По речима посланика Милана Лапчевића, град Ниш је за две године оштећен за 1,3 милијарде динара (13 милиона евра), и биће у 2011. години оштећен за још 600 милиона динара (6 милиона евра). Милан Лапчевић каже да би то било довољно за решавање свих комуналних проблема (вода, канализација, асфалтирање) приградских и сеоских насеља у Нишу. Његове речи је у октобру прошле године потврдио и високи функционер ДС и градоначелник града Ниша, Милош Симоновић у два писма које је упутио свим народним посланицима из тог рада (Прилог 1. и Прилог 2.). Ово потврђују и остали посланици из Ниша у својој изјави, укључујући и Бошка Ристића (ДС), Милета Илића (СПС), Бранислава Јовановића (Г17) и Душана Милисављевића (ДС) (Прилог 3.).
Да овај чланак није злонамерна творевина из кухиње ДСС-а, сведоче и речи локалних функционера широм Србије, током 2010. године, који су сви одреда из странака режима. Потврду даје и СКГО (Стална конференција градова и општина) у свом допису (Прилог 4.). У 2011. години критике у вези са овим проблемом од стране локалних функционера странака режима су потпуно престале с обзиром да ће 2011. а не 2012.година, бити изборна година.
У граду Нишу, где учешће трансфера износи 17% буџета, кажу да су умањени износи нарушили буџетску ликвидност, што признаје и начелница Управе за финансије Града Ниша, Снежана Јовановић (ДС):“Све је веће кашњење у измиривању обавеза директних и индиректних буџетских корисника, а могућности инвестирања су значајно смањене“. Према њеним речима Град Ниш је остао без 13 милиона евра (за две године).
Тако Никола Павић, члан градског већа (испред ЛДП-а) у Београду каже :“Да није било оволиког смањења (трасфера оп. Н.Б.) у последње две године, град не би био принуђен да се у овој години задужи за око пет милијарди динара (50 милиона евра) код домаћих банака, а и износ задужења за изградњу моста преко Саве и приступних саобраћајница свакако би био мањи“. Ово потврђује и Душко Никодијевић из Градског секретаријата за финансије (ресор ДС-а):“Смањењем смо остали без скоро шест милијарди динара (60 милиона евра). То је цифра са којом би град, да је има, нормално функционисао“. Из овога се може закључити, оно што и врапци на грани знају, али не и режимски медији, па тиме ни грађани, да Град Београд не функционише нормално. Можете тек замислити како функцонишу остали градови, где је одреда, ситуација много гора од оне у Београду. Влада Србије је Београду и у 2009. и у 2010.години, умањила трансферна средства за целих 53% (док је просечно умањење у остатку Србије износило 40%).
Трансфери у новосадски буџет смањени су са 1,8 на мање од милијарду, док је читав градски буџет олакшан за целих 100 милиона евра. Градоначелник НС Игор Павличић (из ДС) каже:“То је огроман новац са којим се може изградити нови мост преко Дунава“.
У Крагујевцу је учешће трансфера 15% од буџета. Члан Градског већа Небојша Васиљевић (члан Динкићевог УРС-а) каже да се терет кризе не може пребацивати само на локалне самоуправе:“Недопустиво је да држава убира порезе, а не испуњава своје обавезе. Крагујевац више доприноси, него што му се враћа и таква ситуација ће ускоро постати неиздржива“. У Крагујевцу су због смањених трансфера будуће инвестиције замрзнуте. То значи да у Крагујевцу неће бити зграде Хитне помоћи, здравствене амбуланте, нове аутобуске станице, градске библотеке и биоскопа.
Јован Марковић, градоначелник Ужица (из ДС) наводи смањење трансфера као основни разлог за кашњење у измиривању обавеза:“За грејање школа, поправку и чишћење улица, град тренутно дугује 150 милиона динара“. У Ужицу средства трансфера чине 22% буџета.
У Врању учешће трансфера је 23%. Врање је остало без 260 милиона динара за две године. Драган Спирић, помоћник градоначелника задужен за буџет и финансије (ДС) каже да је за 2011. годину био предвиђен велики инфраструктурни пројекат замене канализационих и водоводних цеви али да реализације неће бити због смањених трансфера.
У Лесковцу где трансфери чине 23% буџета, је слична ситуација. Само у 2010. години Лесковац је оштећен за 150 милиона динара.
У Новом Пазару трансфер износи 27% буџета. Због смањеног трансфера Нови Пазар се задужио за 55 милиона динара. Љајићев градоначелник Мехо Махмутовић каже: „Имамо 98 улица које нису асфалтиране, канализација није решена...“ и каже да уколико влада не врати законом прописане трансфере ови и многи други проблеми неће бити решени.
Према речима Начелнице за финансије Пожаревца Биљане Кочи (ДС) били су принуђени да режу трошкове и да се задужују:“Морали смо да одсечемо део буџета који се односио на инвестициона улагања у основно и средње образовање, у културу...“. Пожаревац је 2010. године узео кредит од 345 милиона динара.
Као што видите последица штеточинског и противзаконитог деловања владе Бориса Тадића, су одрицање од локалних инфраструктурних улагања и пројеката, одрицање од улагања у школске и предшколске објекте, кресање здравствене заштите, и смањење већине социјалних дотација. Поред тога општине су принуђене да се задужују код банака, што је, дугорочно гледано, веома штетно. Локалне самоуправе масовно смањују субвенције јавним предузећима, и улагања по месним заједницама. Такође, остали дугови локалних самоуправа се гомилају (према јавним комуналним и другим предузећима).
Борис Тадић је 14. децембра 2010. године, на састанку са представницима неразвијених општина рекао :“Држава није непресушна каса и она се пуни из реалних извора. Држава треба да инвестира у инфраструктуру(...) све остало треба да буду подстицаји за инвестиције приватника и предузетника“. Тадић, као и цела влада, губи из вида да се мора поштовати Закон о финасирању локалне самоуправе. На истом скупу Божидар Ђелић је рекао :“Било би праведно да се трансфери из буџета врате општинама пропорционално колико им и законом припада, али би у том случају поједина министарства морала да се одрекну својих апетита у 2011. години“. Овде је сасвим јасно да су режиму важнији сопствени апетити него интерес грађана широм Србије.
Али вратимо се на укупан износ штете која је настала и која ће настати по локалне самоуправе (370 милиона евра за две, односно преко 500 милиона евра за три године). Размислимо само о расипништву овог режима током ове три године њихове штеточинске власти. Навешћу само пар примера.
Режим је својевремено одлучио да Србија једнострано примењује ССП, што је и чињено до његове ратификације. Процењено је да је штета од тог несхватљивог потеза износила око 250 милиона евра годишње.
Град Београд гради мост преко Аде, који кошта најмање троструко више него што би била цена једног нормалног, функционалног моста. Општа процена је да ће бити утрошено око 330 милиона евра више него што је потребно.
Дакле, када посматрамо само први пример - да режим није једнострано применио ССП прикупио би у буџет још 250 милиона евра а за трансфере локалној самоуправи је потребно до 190 милиона евра. Режим је могао, што би био одличан потез, и да повећа трансфере на 250 милиона годишње, уз промену члана 37. Закона о финасирању локалне самоуправе, којим би проценат издвајања био подигнут на 2,1% БДП-а. То би многе уверило да су бајке о децентрализацији утемељене.
Вратимо се стварности. Једина доследно опозициона странка, ДСС, је повукла одлучан потез, и поднела преко 100 потпуно основаних кривичних пријава против одговорних, председника владе и бивше министарке финансија. Потписници кривичних пријава ДСС су председници градских и општинских одбора. ДСС, и њени градски и општински одбори су одлучили да се боре да се локалним срединама врати 500 милиона евра средстава које је током три године незаконито отео режим.
11.04.2011.године
Прилог 1- Допис Милану Лапчевићу (lapcevic [1])
Прилог 2- Допис посланицима из Ниша (scan 0002)
Прилог 3- Изјаве посланика из Ниша(scan 0001)
Прилог 4- Допис СКГО (fast color scan to a PDF file_3)
Нема коментара:
Постави коментар