Отворено писмо Борису Тадићу

Срам те било Борисе Тадићу

Три наслова ми падају на памет (Отворено писмо Борису Тадићу, Срам те било Борисе Тадићу и Спаси Србију и убиј се Борисе, Борисе), три градације, три стања. Као што је Борисе твој режим истовремено и марионетски и квислиншки и издајнички (јер је шароликог састава и деловања), тројак дакле, тако и ја имам тројака осећања. Истовремено желим да будем уљудан и да ти напишем отворено писмо у коме ћу се држати начина обраћања који заслужује институција председника државе. Нажалост ти ту функцију злоупотребљаваш, пре свега у последњем мандату, који обаваљаш по новом Уставу а истовремено обављаш и функцију председника странке што Устав не дозвољава.

 

Та твоја злоупотреба јесте евидентна, али није највећа. Много већа је она злоупотреба којом де факто узурпираш и место председника владе, а често и функције појединих министара. Још је иритантнија твоја злоупотреба могућности да се обраћаш јавности преко поданичких медија, када наступаш као апсолутни тумач и арбитер готово свих политичких па чак и друштвених питања. Због свега тога не заслужујеш да ти се обраћам по строгом протоколу. Заслужујеш да будеш аргументовано критикован без респекта према твојој функцији.

Међутим, ти Борисе еволуираш уназад, тј. дееволуираш. Мењаш се али нагоре. Уместо да ти политичко искуство и проток година доносе квалитет, да се мењаш набоље, да будеш бољи према свом народу и држави, ти си све гори. Твој режим је у све већој агонији (што би ми било мило, да у пропаст не водите цео народ), и осим оне три наведене карактеристике твог режима, које није било лако објединити, приметни су и све већи хаос и анархија. И ту није крај, најболније је што ти и твоји постајете све обеснији, све корумпиранији, све богатији и све више зли. Због тога онда имам порив као и многи грађани, да ти певам песму коју грађани Србије певају сваком свом диктатору, тиранину, султану и узурпатору, тврдом или меком (ти спадаш у меке) – Спаси Србију и убиј се Борисе, Борисе.

Приметно је да си сваке године, сваког месеца, а у последње време и сваке недеље и сваког дана, све агресивнији Борисе. Твоја агресивност и учесталост твојих запањујуће лоших речи и дела су у директној сразмери са кризом твог режима али и општом бедом у друштву. Да ли ти мислиш да ће та агресивност у изјавама и поступцима компензовати или спречити, твоје неуспехе и неуспехе твог режима? Да ли ти мислиш да ће толика количина твојих  лоших и погрешних изјава, ставова, наредби, претњи, поука, најмање две сваки дан, поправити ствари, да ћеш се том логорејом допасти грађанима, постати ауторитет? Наравно да нећеш. Па зашто се онда тако понашаш?! Могу само да претпоставим. Власт те је променила. Постао си пун себе. Одвикао си се од мишљења супротних твом. Нав(у)(и)као се на одобравање, подаништво, дивљење твојој личности, подилажење сујети, на  хвалоспеве теби…То су тешке и опојне дроге. Томе се нису одупрле ни много јаче личности од тебе, а ти никада ниси био познат као јака личност, зар не Борисе?

 

Уосталом, ако не верујеш мени, веруј твом вршњаку, левичару, раном опозиционару и синдикалисти,  неспорног угледа, Павлушку Имшировићу који је дао интервју утицајном загребачком  листу „Новости“ (самостални српски тједник) 12.марта 2010. године,( www.novossti.com/2010/03/tadicevi-rani-jadi/ ). У том по тебе поразном интервјуу, а опет тачном и коректном, Павлушко Имшировић, те описује на један пристојан и уљудан начин, на начин који води рачуна и о твојој породици и о твојој личности и без ниских удараца. Он каже да никада ниси био дисидент и да си био само пратилац своје девојке и будуће супруге, „лепе и особене“ Веселинке Заставниковић, „снажне, горде и интелигентне личности која је доминирала у вашој вези и за тебе била ауторитет“. Имшировић наводи да је твоје хапшење (којим волиш да се хвалиш)  јула 1982.године „једна од најкомичнијих прича из историје овдашње политичке репресије“. Твој другар Павлушко  Имшировић те овако описује: “Борис напросто није био неко ко је ту икада имао шта да каже о било чему. Његово образовање било је тек обавештеност о понечему из друге или треће руке и није никада одавао утисак младог човека који  чита и труди се да се озбиљно образује. Пре је личио на прилично лењог конформисту. Тај утисак оставља и дан данас (…)“. Претпостављам да је то основни разлог што Зоран Ђинђић није много марио за тебе и што никада ниси био његов близак сарадник – није подносио лење конформисте а сам је био сушта супротност томе. Павлушко каже да су те од осталих издвајале две ствари : „то што је био син праксисовца Љубе Тадића и то што је био Веселинкин дечко“. Имшировић износи озбиљну тврдњу :“(…) данас мислим да су ондашње (1985. година оп. аут.) везе оца и сина Тадића са државном безбедношћу биле много тешње него што смо ми то тада слутили“.

 

Можда ће ти засметати присан тон обраћања. То сам већ објаснио али да додам и да  се познајемо Борисе, овлаш додуше, као што после двадесет година бављења политиком познајем већину актера нашег политичког живота. У последњој деценији сам изрекао и неке лепе речи на  твој рачун, а то помињем као залог томе да немам ништа лично против тебе, и томе да се мењаш нагоре. У Милошевићевој деценији смо се срели неколико пута, једном барем, у вези проблема у општини Стари град, где је долазио као потпредседник ИО ДС. У овој деценији смо се срели неколико пута. Први пут као учесници емисије „Клопка“ 2001. године, на тв „Пинку“. Тада сам, ако се добро сећам, у емисији, на питање водитељке, поменуо да ми из ДСС, не би напуштали ДС, да су се тада сви у тој странци понашали као ти Борисе. Следеће лепе речи сам изрекао на конференцији за штампу ДСС коју сам водио (данас се кајем и признајем да то није било место за похвалу теби) почетком априла 2004.године, када ДСС још није изашла са својим кандидатом за наступајуће председничке изборе. Тада сам неопрезно и непотребно изнео свој став о два кандидата за те изборе, о Николићу и теби. За првог сам начелно рекао да председник Србије не треба да буде личност која подсећа на јунаке романа Душана Ковачевића, а за тебе да си пристојан човек. Тај тада пристојни (ако си тада био пристојан?) човек је данас еволуирао у агресивног и непристојног вођу једног малигног режима, еволуирао у  егоманијакалног козера и позера. Срели смо се и 2005. године, крајем лета, на једној утакмици Европског првенства у одбојци. Тада смо кратко и поразговарали. Чини ми се да смо једном попричали и у скупштини Србије, марта 2004. када смо обојица били посланици. То је све.

Хајде да сведемо рачуне у ове три године, када је твоја власт Борисе, твоје странке и камариле, постала режим. Да видимо има ли основа за тврдње које сам изрекао о твом режиму?

Што се најважнијег- државног питања тиче, ту су резултати најгори. Твој режим је продао, предао и одрекао се Косова и Метохије и служи се пузећим методама признања лажне државе Косово. При свему томе твој режим нас је сам довео до пораза, прво, пред Међународним судом правде, а потом и пред Скупштином УН,  по питању КиМ. Твој режим је од Војводине, де факто, направио државу, усвајајући противуставни и противзаконити  Статут. Твој режим не чини ништа да спречи ескалирање исламског екстремизма и сепаратизма у  Рашкој области а једна од твојих узданица  Борисе, ЛДП, тај сепаратизам отворено подржава.

У економском погледу твој режим је потпуно уништио Србију и довео је у завистан положај од запада. На почетку економске кризе, која није узрок наше, режим је кроз твоја уста Борисе, светску економску кризу назвао развојном шансом. Да ли ти је познато да је незапосленост преко 20%, да имамо преко милион незапослених, да инфлација прелази 10% и расте? Знаш ли да су несташице све чешће, а поскупљења свакодневна? Осећаш ли се одговорним што је просечна плата  сто евра мања него 2008. године, на крају Коштуничиног мандата? Погађа ли те то што људи у унутрашњости Србије, умиру од глади и зиме? Поимаш ли да Србија слабо шта производи а да твој режим потпуно разара српску пољопривреду?

Независно судство је уништено неизбором хиљаду судија а избором судија, по строгом партијском критеријуму, твоје странке и твојих људи, Снежане Маловић, Бошка Ристића и Нате Месаровић.

Медији су као никада до сада, под потпуном контролом твог режима и твојих пријатеља Срђана Шапера, Драгана Ђиласа и Небојше Крстића. Постоји само један опозициони лист,  и то недељник. Сви електронски медији су слуге твог режима, изузев неколико алтернативних интернет портала где постоји слободна мисао.

Ти и твој режим сте наметнули две срамотне резолуције. Једну, о Сребреници, којом су српске жртве постале жртве другог реда и којом је де факто признат непостојећи геноцид, и другу о српским жртвама, којом је потврђен другоразредни статус српских жртава али уведен и трећеразредни статус српских жртава НАТО злочина.

Твој режим и ти лично, сте дозволили да најмање 10.000 функционера странака на власти, а највише твоје Демократске странке, обавља више функција и прима више плата, а да, у суштини, лоше обавља све те функције. Тиме је обесмишљена Агенција за борбу против корупције.

У Београду, представници твог режима Борисе, предвођени твојим наследником Драганом Ђиласом, троше две трећине годишњег буџета града на бесмислено скуп и нефункционалан мост преко Аде (преко 400 милиона евра) и уништили су амбијент највећег градског булевара, посекавши 400 столетних стабала.

Ти и твој режим сте, за разлику од претходних година, коначно подлегли притиску запада, како је признао вицепремијер Ивица Дачић, подржали и организовали хомосексуалну параду срама, када је твој режим довео до сукоба 6000 полицајаца и 6000 противника параде настраности, дакле до сукоба 12000 младих, здравих, хетеросексуалних грађана Србије, чију сте крв подастрли пред ноге неколико стотина хомосексуалаца и њихових гостију, који су за узврат марширали под паролом „Смрт држави Србији“.

Да би преживео наредне изборе, тј. да би победио на њима,  твој режим је Борисе, одлучио да обезбеди новац за то, тако што ће продати пола „Телекома“, најпрофитабилније фирме у Србији, стратешког ресурса који се не сме продати. При томе сте двоструко потценили вредност „Телекома“ намештајући тендер према потребама будућег купца „Дојче телекома“.

Сваког дана се у режимским медијима појави мноштво информација о штеточинским потезима твоје власти. Док грађани масовно умиру због неадекватне здравствене заштите (онколошки случајеви, бубрежни болесници, оболели од дијабетеса и срчаних болести), где ће само у Војводини умрети хиљаде људи који не могу да дођу на ред за зрачење, јер твоји и Пајтићеви, на листе стављају стране  грађане који масно плаћају те услуге. Док су медији пуни апела очајних и сиромашних родитеља чија деца могу да буду лечена само у иностранству, функционери твог режима се лече управо тамо, попут вечитог министра здравља, а за твоје лечење Борисе, се доводи страни ортопед, Финац, ради рутинске операције и онда се пласирају огавне манипулације како ти као председник не идеш на лечење у иностранство и како угледни ортопед долази да оперише тебе као председника бесплатно, славе ради. Да ли те је бар мало срамота због тога?

Твој режим у Србији, која постаје једна од најстаријих нација, подстиче белу кугу, потпуним игнорисањем тог проблема, пропагирањем хомосексуалности и опорезивањем жена предузетница трудница и породиља.

У најсвежијој афери, лансираној 22. децембра, најављује се масовно кршење Устава, бесплатном легализацијом бесправно саграђених објеката. Од 2005. године бесправна градња је постала кривично дело и за инвеститора и за градитеља, ако ниси знао? После пропасти Дулићевог (твој човек Борисе, који је познат по томе што је, када је постао председник скупштине Србије, на твој предлог, пожелео да буде кртица и да ископа тунел између скупштина и који је сада у вишеструком сукобу интереса и за кога се сумња да је злоупотребио положај, доводећи у привилегован положај своје две фирме) Закона о планирању и градњи, којим је заустављена легална градња и који је уместо да убрза, успорио легализацију, сада се предлаже још гори закон, лекс криминалис, који ће поништити Уставне норме о једнаком третману и равноправности грађана. Наградиће се неодговорни, несавесни и они који су починили кривична дела бесправне градње а казниће се они који су поштовали законе и држави плаћали све дажбине, а истовремено ће бити доведени у неравноправан положај сви савесни грађани градитељи и инвеститори. Тиме ћете послати поруку грађанима да не треба поштовати законе и Устав (што ти и твоји одавно чините).

Да те подсетим Борисе, да си, по објављивању Извештаја Дика Мартија, који потврђује раније познате чињенице да су грађани Србије касапљени, убијани и да су им вађени телесни органи ради продаје, и који за то оптужује Хашима Тачија, несхватљиво пожурио да аболираш  тог злочинца, изјавом да је он за тебе легитимни представник Арбанаса и да ћеш преговарати са њим. Тада си нагласио да те оптужбе треба доказати и да ћеш тек када се докажу, моћи да се одредиш по том питању. Вероватно си хтео и да нам саопштиш правило (историја је показала да постоје изузеци) да је свако невин док се не докаже супротно? Потсетићу те и да је Адолф Хитлер умро „невин“, и да је био „невин“ пуних дванаест година власти. Као што је и Тачи „невин“ готово исто толико. Оптужбе против Хитлера и нациста су „доказане“ тек на Нирнбергшком процесу, после 1945. године. Да ли то значи да свет није требао да се супротстави Хитлеру 1941. године, јер није било доказа? Да ли то значи да Тачи није крив, зато што су  злочин који је починио, починиле и држава Албанија и провизоријум звани „Косова“, под међународном, читај, америчком управом? И ту изјаву си толико пригрлио па је понављаш до бесвести, да нам се чини да желиш да пригрлиш и Тачија самог (чувај бубреге Борисе).

И то ти није било довољно него си на конгрес своје странке, што је посебан скандал и срамота, односно скаредност, позвао као почасног госта, да присуствује и да беседи, заменика премијера Албаније, Иљира Мету, који је био председник албанске владе у време када су у Албанији касапљене стотине грађана Србије, и када су им узимани и продавани органи, а они убијани, како стоји у извештају Дика Мартија. Мета је цео викенд провео у Београду (меркајући органе, шта ли?) састао се са твојим лажним председником владе нејаким Мирком (лажним, јер си ти прави председник владе) и на крају говорио на  конгресу  твоје ДС. Не знамо да ли је Мета говорио о догађајима када је био премијер Албаније и да ли је делегате Демократске странке обавестио колико је и он зарадио на целом злочину? Међутим присуство пријатеља твоје Демократске странке, Иљира Мете, не изненађује, јер већ рекох да си ти, егоманијакални председниче Борисе, по објављивању извештаја Дика Мартија, баш онако квислиншки и поданички, први пожурио да се додвориш Американцима. Немој се чудити што те после тога грађани зову Борис Тачи-ћ.

Из свега наведеног јасно ти је да су моје тврдње о твом режиму потпуно основане.

Као што видиш, на челу свих ових недела углавном стојиш ти Борисе као председник државе и ти као председник Демократске странке, ти који, или најављујеш потезе свог режима или накнадно пружаш подршку неделима.

Зашто то радиш Борисе Тадићу? Да ли су те тако учили мајка Невенка и отац Љубомир? Кад си се већ испрсио и стојиш иза или испред свих срамотних дела свог режима, и кад не кријеш да си, прво, амерички играч, па тек потом „просрпски председник“, хајде онда Борисе понашај се онако како се понашају амерички политичари. Кажи нам истину о свом здравственом стању, стави на увид јавности свој здравствени картон. Кажи нам истину Борисе о стању свог брака, јер искрено, већ ти се и хомосексуалци подсмевају на ту тему (Предраг Аздејковић на свом блогу), а ми те Борисе уопште не виђамо са супругом, а виђамо те сваки дан.

Још важније Борисе, извести нас о стварном имовинском стању функционера свог режима, својих пријатеља из младости и осталих твојих главоња, о томе како је могуће да су многи од њих, са министарским и другим функционерским платама, постали необично богати олигарси, а да не производе ништа опипљивије од маркетиншке, рекламне магле, времена за оглашавање, или лиценци за ријалити шоу програме?

Кад смо већ код функционера твог режима и твоје странке, хајде да се осврнемо на онај шири ешалон твоје камариле. Знаш ли Борисе како изгледа профил твог просечног функционера, којих имаш неколико десетина хиљада?

Ти сам  Борисе никада ниси поседовао изразита својства и велике могућности. Напросто и ти си био типични функционер Демократске странке (изузев педигреа који су ти давали отац и мајка), који доказује и тезу да се људи сличних карактера и морала, често окупљају око једне организације. То се дешава у великој мери, и то можемо приметити у свим организацијама, а људи се окупљају и сабирају и по узрасту, полу, образовању  и по многим другим  карактеристикама. Када се окупе по политичкој припадности онда Борисе можемо приметити и друге заједничке особености, друге слојеве и валере. Демократска странка  постоји већ двадесет и једну годину и њена традиција сеже тачно толико  а не дуже и поред несувислог настојања  те странке и твог режима, да докажете да баштините наслеђе предратне Демократске странке Давидовића и Грола. То настојање је једнако настојању неког скоројевића да себи прибави некакво аристократско порекло. И то настојање је оличено у четворотомној публикацији „Историја Демократске странке“ у издању Службеног гласника, чији је директор, гле изненађења, бивши потпредседник твоје странке. Сасвим је јасно да прва три тома немају никакву суштинску везу са четвртим томом „1989-2009“ осим жеље твоје садашње странке, да себи обезбеди политичко племство и патину. Уосталом сети се  Борисе да су таква настојања, која нису имала дубоко утемељење, настала почетком деведесетих када је обновљен парламентаризам у Србији и када су опозиционе странке (Народна радикална странка, Демократска странка, монархистички и равногорски СПО итд.) себи желеле да прибаве некакав континуитет и историјат, насупрот моћном СПС-у који је био наследник СК Србије. Но, вратимо се на причу о садашњем типичном функционеру твоје и осталих странака на власти, пре свега ЛДП-а и Г-17.

Типични функционер ДС, Борисе, је биће најсличније човечијој рибици. Биће без изразитих својстава. Припадник странке без јасне политичке идеје и програма, управо и привучен таквом флуидношћу, несталношћу и превртљивошћу. По правилу је мушкарац, малограђанин, скоројевић, „wannabe“, често сноб, стар је између 25 и 40 година, воли да буде виђен на „фенси“ и „ин“ местима, на отварањима, затварањима, промоцијама, амбасадама по могућству, а ако не, барем тамо где има пуно странаца. Обожава „Кемпер“ ципеле, носи пастелне боје, увезан шал и квалитетне фармерке, често качкет. Кратко је ошишан, углавном због тога што је већ добрано оћелавио. Себе доживљава као јапија, иако је у ствари лењи конформиста. Воли да одлази у Силиконску долину (суза), иако,наводно, презире спонзоре и спонзоруше. Најомиљенији кафе у долини суза му је „Пастис“ али не зазире ни од „Наћоса“, те осталих кафеа и ресторана. Свраћа и у „Магацин“и „Фриду“. Претерује са употребом англицизама и латинизама као и свака покондирена тиква. Обавезно има најмање два најновија мобилна телефона и лаптоп. Омиљени изрази су му: бенефит, офис, адвертајзинг, маркетинг, шопинг, едукација, конекција, брендирање и многи други. Површан је и ограничен, иако најчешће факултетски образован. У ствари слабо чита али воли да се похвали са неким текућим празноглавим хитом (нпр. „Једи, моли, воли“). Иде у биоскоп са девојком или женом, по могућности у Ушће или Делта сити и прилично му је свеједно шта гледа. Омиљени медиј му је Б92. Омиљене новине, јавно- Блиц, Сторија, Глори. Музички укус му обликују и Б92 и Пинк, тј. и потреба за помодношћу (Лејди Гага) и потреба за „домаћицом“ била она турбофолк  (Карлеуша и остало) или шлагопоп (Јоксимовић, Георгијев итд.). Обожава кафу „за понети“. Пије кока-колу, капућино или продужени еспресо, а од алкохола вино на чашу, или неки коктел. Омиљена храна му је паста. Вози ауто средње класе. Ако је ожењен, деца му се обавезно зову Маша, Ања, Лана, Ива, Матеја, Филип, Лука, и слично. Супруга најчешће има равну плаву фарбану косу и чланица је исте странке. И он и она раде у некој банци или страном представништву, често у државној управи, у зависности од положаја у ДС-у или раде у некој од многобројнох  фирми за обраду тржишта (маркетинг), односно за оглашавање (адвертајзинг). То је Борисе једна страна медаље, уосталом то ти је познато јер си и ти прошао тај пут.

Са друге стране, тог твог просечног функционера стално нешто жуља. Није му потаман. Нешто му недостаје. У суштини, подсвесно је назадовољан својим малограђанским, испразним животом. Очекивао је нешто више од живота, посебно његова супруга. Али пошто нема знања ни свести да учини свој живот достојним, он остаје у лимбу и одаје се парафилијама. Парафилије су, да те подсетим  Борисе, ово је твој фах, мада је било давно када си то учио, сексуални поремећаји или патолошке сексуалне склоности  ка абнормалном сексуалном чину или објекту. А то су педофилија, садизам, мазохизам, фетишизам, егзибиционизам, воајеризам, фротеризам, трансвеститизам, некрофилија, зоофилија, геронтофилија и нимфоманија. Ја бих додао да су парафилије и педерастија, лезбијство и бисексуалност, са чиме се ти нећеш сложити, потпомогнут тренутним званичним ставовима. Твој страначки функционерски модел је погођен и другим друштвеним поремећајима: потошачким друштвом, робовањем материјализму, односно филозофији имати, уместо живота по филoзофији бити, живљењем туђег живота кроз гледање телевизије или интернета ( у томе постајемо прваци света Борисе, знаш ли то?), насиљем у породици (као изазивач тог насиља), агресијом у друштву (исто), агресијом у твојој странци – где се негује такмичарски дух грамзивости према функцијама у држави и странци, корупцијом (сваки твој функционер је ендемски навикнут на 10%) итд.

Није ни чудо што се такав твој функционер просечно, много чешће разводи од просека. Што више напредује, чешће се разводи, јер себе онда сагледава у лажном, бољем светлу, и помишља да, нпр. заслужује бољи-млађи-новији модел супруге и кола, од оног који већ поседује. Овде треба додати да је и у овој деценији, можда више него икада, настала пошаст да се на функције постављају или бирају они који су потпуно недорасли томе (то се и теби догодило више пута Борисе). Мање или више потајно тај твој просечни функционер гледа и „Фарму“ и „Великог брата“, а чита „Скандал“ и „Таблоид“, иако све то јавно презире. Мало више потајно је гледао меке порниће на твојим телевизијама Борисе, али му нису одговарали, тако да купује оне тврђе, на улици.  И онда се затвара у своју канцеларију на послу или радну собу код куће, и гледа то што је купио, а још чешће посећује опскурне порнографске садржаје на интернету, или комуницира са женама?или већ са ким било, преко сајтова за упознавање, где поставља свој лажни профил, и у том виртуелном односу постаје све оно што његова машта може да пожели,све оно што у стварном свету није или не може. У пракси то се своди  на губљење времена, на отуђење и дружење са шаком, у ствари, своди се на одавање својим садистичким маштаријама и нагонима, уместо да се потражи помоћ, па да се потом пронађе свој изгубљени однос са супругом. Наравно, многи се упуштају у ванбрачне везе и онда пожеле „промену“.

Пратиш ли ме Борисе? Наравно, ствари се неће променити са новом супругом, са новим моделом кола, са новим набуџеним сатом, са мобилним бољим од блекберија, са новим моћима, положајима, синекурама, нити већим дотоком новца. Само ће динамика проблема и зла добијати на интензитету, неурозе ће се продубљивати, до потпуне заражености осећајном кугом, како је то назвао Вилхелм Рајх. И онда такви воде ову земљу. А водите је у пропаст. Борисе, врх твоје пирамиде власти – пре би се могло рећи и цела пирамида  је такав – морално труо, корумпиран, обестан, у суштини јадан, безосећајан,отуђен, неуротичан, егоцентричан, егоманијакалан и нарцисоидан. Политички гледано је марионетски, квислиншки и издајнички, као што сам на почетку навео. Ако и не познајеш историју Борисе, осврни се на последњу деценију прошлог века, која ти је тако позната, видећеш исти механизам, исти метод власти и схватићеш да то не може на добро изаћи. Можда си слабо заинтересован за судбину народа, што твоја владавина показује, али сам сигуран да си јако заинтересован за своју судбину. Мисли на то!

Желим ти брз опоравак, у твом председничком апартману на ВМА. Проблем једне Ахилове пете си решио, али сети се да их твој режим и ти, имате још 666 и да се те Ахилове пете, тетиве, срца, бубрези, јетре, плућа и рожњаче, не могу решити ни Финцима, ни операцијама, ни отимањем органа, ни подаништвом према Америци. Једноставно, тих 666 Ахилових пета твог режима је проблем који се решава једино одласком са власти. Осети стид Борисе, суочи се са њим, због свега што си учинио, покај се, погни главу и иди. Народ ће ти опростити.

Поздрав