СЛОВЕНИЈА И КРЕСАЊЕ КРЕСАЛОВЕ КРЕСАЛИЦЕ

БИ(ТИ) КРЕСАЛ, НЕ БИ(ТИ) КРЕСАЛ, ПИТАЊЕ ЈЕ ЗДАЈ?
СЛОВЕНИЈА И КРЕСАЊЕ КРЕСАЛОВЕ КРЕСАЛИЦЕ

Одмах да приопћим да је ово један потпуно политички некоректан чланак. Скандалозан.

Булдожер ми је била једна од најдражих група. Рокенрол и хумор, на куб. Марко Брецељ није (или јесте) ни сањао како ће његова песма “Словенија”(1), бити актуелна, жива и тако употребљива. Вреди сетити се текста.

Булдожер – »Словенија«

Словенија - земља моћна
Словенија - земља обећана
Словенија - земља моћна
Словенија - земља ноћна.

Ја сањам често једно мјесто
Мјесто каквог нема ни у сну
Високе горе са погледом на море
А доле у долини градићи фини.

Фини градићи, у њима фини кафићи
У њима фини младићи плешу по цијели дан ...

Словенија - земља моћна
Словенија - земља обећана
Словенија - земља моћна
Словенија - земља ноћна.

Људи су тамо паметни и здрави
Возе бицикле и скакућу по трави
Паркови су препуни цвијећа и озона
Правила бонтона су позната свима.

Викендом се жене пењу на планине
Викендом се мужеви пењу на жене.

Словенија - земља моћна
Словенија - земља обећана
Словенија - земља моћна
Словенија - земља ноћна.

Људи су тамо румени и плави
Ко марљиви мрави раде дан и ноћ
А њихове лијепе зене чекају мене
И сањају да ћу им ускоро доћ.

Долазим, долазим, долазим ...

Словенија - земља моћна
Словенија - земља обећана
Словенија - земља моћна
Словенија - земља ноћна.

Срце ме вуче ка мјесту том

Све то тако добро говори о скандалу који потреса Словенију. И боже, как' је згодна Кресалица? Ледена краљица. Катарина Кресал! (обавезно погледати и спот Стренглерса »Ице Qуеен« (2), поред Буллдожеровог спота »Словенија«). Вратимо се на Катарину (БиХ) кресал, пардон Кресал (БиХ- Босна и Херцеговина). Вратимо се на Катарину, знам да ви мушке звери, само то чекате. Да се вратимо НА Катарину. Ко се не би вратио? Ја бих! А ви? Катарина није желела да научи да игра тенис, али је постала министрица за нотрање задеве, или прва палица Словеније (колике су словеначке палице?) а онда је поднела оставку због низа скандала у које је уплетена. На сајту ЛДС, Либералне демокрације Словеније, чија је Кресалова председница, стоји оставка, под насловом »Непреклично одстопам з места министрице за нотрање задеве« (3). ЛДС(4) је посестрима нашег ЛДП-а.

Катарина Кресал је рођена (гола, ко од мајке рођена), 28. јануара 1973. године у Љубљани. Тако млада а већ (министарка) Словенка! По занимању је адвокат. Завршила је правни факултет и правосудни испит у истом граду. Радила је као приправница у Вишем суду у Љубљани, а касније и у Окружном суду. Од 2003. до 2008. године радила је у адвокатској канцеларији Мира Сенице, свог будућег невенчаног мужа (дечка) и саучесника у многим скандалима (Између младе приправнице и моћног адвоката брзо се родила „љубав“. Она је лепа млада жена, политички поткована. Воли добру амбијенталну музику, обожава Кафку и Хадријанове мемоаре, гледа романтичне филмове и пије бело вино, а он је познат по раскошном животу. Није му било тешко да Кресалову авионом води у Милано у шопинг или на позоришну представу у Берлину).

У јуну 2007. године изабрана је за председницу ЛДС. 2008. године изабрана је за посланицу у парламенту Словеније, а убрзо после тога и за министарку унутрашњих послова. Била је потпредседница Либералне интернационале (либерали свих земаља, уједините се). Десетог августа ове године поднела је неопозиву оставку на место госпође министарке.

За њен политички успех, поред тога што је она сама одличан политички производ, заслужан је супербогати и утицајни Миро Сеница. Сами Либерали су били пред сломом и са подршком од 2 посто пре него што је доведена Кресалова. То је била права формула за успех- плавокоса, млада, лепа, успешна и паметна.

Кажу да је Кресалова добро започела мандат. Међутим 2010. године започео је низ афера уз које се везује и њено и Сеничино име (5),(6),(7). Медији су њу и Сеницу повезивали с крвавом и бизарном афером „Булмастифи“ која је мјесецима тресла словеначку политичку сцену (пре него сто је успаван пар булмастифа, који је растргао трансвестита и Сеничиног пријатеља , извесног доктора, који је рођен као жена, утврђено је да су оба пса содомизована). Сам адвокат Сеница је и заступао покојног доктора-докторку када су ти исти булмастифи тешко повредили једног пролазника. Сеница је испословао да мастифи не буду убијени.

Неколико дана након смрти несрећног доктора, словеначкии медији су објавили да је управо адвокат Сеница те ноћи био изгрижен. Медији су износили тврдње да је круг оних који су били укључени у аферу „Булмастифи“ много шири и да сеже до самог врха словеначке политичке елите. Случај се претворио у прави друштвени скандал. Кресалова је десет дана ћутала. Афери се није назирао крај и после десет дана мука, министарка је негирала сваку повезаност ње и њеног партнера са афером.

Следећа афера је уследила убрзо. Неколико недеља после конференције за штампу, Кресалову су у службеном аутомобилу Ауди А8 који је јурио брзином већом од 200 километара на сат, зауставили полицајци после 30 километара јурњаве. Кажњен је службени возач са 500 евра. Новинари су тада напали Кресалову јер се тих дана управо она у јавности залагала за повећање сигурности на путевима.
А онда, крајем 2010. године, нови шок. Неки медији су објавили информацију како је министарка у децембру 2010. боравила у клиници за одвикавање Љубљанског клиничког центра због предозирања кокаином. Кресалова се тада „тестирала“ на све дроге и тест је био негативан (ајде и ти Чедо!).

Али, то није све. Медији су објавили и информацију како је државно тужилаштво против министаркине мајке подигло оптужницу због преваре. Такође, комисија за борбу против корупције је поднела казнену пријаву против министаркиног стрица, такође због афере „Булмастифи“.

Катарина Кресал није поднела оставку ни због једне од наведених афера. Оставку је поднела јер је комисија за борбу против корупције навела да постоје елементи корупције у уговору који је њено министарство склопило с извесним предузетником, иначе пријатељем адвоката Сенице, о најму просторија за рад „Националног истражног уреда“, полицијског одељења за прогон тежих облика привредног и другог криминала.

Афера је у току и влада Борута Пахора, за сада није пала.

Вратимо са ми нашој(мојој) политичкој некоректности. »Словенија - земља моћна,

Словенија - земља обећана, Словенија - земља моћна, Словенија - земља ноћна. Фини градићи, у њима фини кафићи... Људи су тамо паметни и здрави,возе бицикле и скакућу по трави... Људи су тамо румени и плави, ко марљиви мрави раде дан и ноћ, а њихова лијепа Катарина чека мене, и сања да ћу јој ускоро доћ. Долазим, долазим, долазим ...«. Да ли знате како почиње Набоковљева »Лолита«? Прва реченица је »Лолита, ватро мојих препона«. Желимо ли кликнути »Катарина ватро наших препона«?

Још нешто ми пада на памет, не знам зашто али не може да шкоди. ЛДП је у граду Београду узео под своје целу област везану за псе луталици, и азил у Овчи... Све. Има ту нешто. А и цело ЛДП село, воли бело...није тајна. ЛДП – странка моћна, ЛДП- странка обећана, ЛДП - странка моћна, ЛДП - странка ноћна. Шта ћеш Катарина у тој коњушарској Словенији у којој те муче низашта? Дођи у Србију и постаћеш популарнија од ЛДП Карлеуше, постаћеш председница ЛДП-а, и министарка полиције, уместо непоузданог Ивице. А зашто не и прва председница Србије? А слоган би могао бити »Ко је Кресал Кате? Добро знате. Од Вас зависи!«.

Напомене:

(1) http://www.youtube.com/watch?v=9vnYsrDPexM&feature=related
(2) http://www.youtube.com/watch?v=Fb-y5UNjtKY
(3) http://www.katarinakresal.si/aktualno/nepreklicno-odstopam-z-mesta-

ministrice-za-notranje-zadeve/
(4) http://www.lds.si/si/predsednica/
(5) http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=08&dd=22&nav_category=167&nav_id=536650
(6) http://www.politikis.si/?p=12027
(7) http://www.jutarnji.hr/lijepa-ministrica-katarina-kresal-usred-skandala

-s-malverzacijama--kokainom-i-orgijama-s-divljim-psima-/967367/

Театар апсурда или иронија судбине

Театар апсурда или иронија судбине

Четверац квислинга : Ђилас и Тадић као Прле и Тихи

Драган Ђилас данас може све. Кад му кажу. Као пре годину или две, Вук Јеремић. Данас је овај стармали тридесетшестогодишњи физичар!( увек сам се питао како успева да и у тим годинама делује стармало?) политички отпад своје странке. Много више поверења режим има у Борислава Стефановића, “политичког директора МСП” како га представљају у медијима, мада доказа о постојању Стефановића у том министарству нема, судећи по интернет презентацији МСП- тамо Стефановић не постоји (постоји само функција у органограму министарства: Шеф кабинета-Политички директор- чик пронађите његово име на овом сајту!)(1). Међутим Стефановић је именован од стране Владе за шефа  тима за разговоре са Приштином (он је човек који треба да утире пут ка признању лажне државе Косово, да истовремено сеје маглу и одаје утисак пожртвованог преговарача али, чини ми се и да једног дана буде означен као евентуални дежурни кривац за издају- нека виси Педро!). И ту није био крај. У јуну ове године, Стефановић је симболично награђен местом секретара Председништва ДС (које је до тада обављао Миодраг Ракић, шеф кабинета Председника Републике)(2). До пре годину, две и више, Јеремић је могао све. Неосновано је проглашаван за најпопуларнијег политичара, у чему је предњачио један политички аналитичар (док је онај други, умнији, то морао да прати- вољно или не). Јеремић је био човек задатка. Задатак је био да постоји неко за кога се може рећи да је другачији, бољи од просека режима и владајуће ДС странке. Мало за спољну, мало за унутрашњу употребу а задатак је био и да крадуцка политику ДСС. Данас тај задатак има Драган Ђилас. Он може и да критикује на један начин повлашћене грађане Србије- Роме, може да говори против параде педера, и први пут од недеље, 14. јула, може да изражава евроскептицизам и критикује ЕУ(3). Осим оног првог, небитног (ромског) питања, све то је део политике ДСС. Ђиласов задатак је још важнији него Јеремићев и има већу специфичну тежину, јер је Ђилас званични заменик Тадића као председника ДС, ( и  предвиђам, нажалост- наследник на месту председника ДС, и први кандидат за будућег председника владе а потом и кандидат за председника републике). Задатак је да се увери, антирежимски настројен народ, да режим има своје боље лице, да има способне људе, људе за будућа времена, ето већ за ону будућност која ће доћи са наредним изборима. Приметили сте да сам употребио израз- нажалост- за Ђиласа као Тадићевог наследника. Та жалост потиче од свести да су ДС и пре свега они који управљају овом странком  из иностранства и из земље, паметно одабрали за  будућег шефа ДС, много већег политичког преваранта и манипулатора, много бољи маркетиншки производ, од садашњег. Тадић је размажено дете суперобразованих и у односу на њега супериорних родитеља. Лажни дисидент, човек танке биографије до 2004. године, политички манекен, пријатне спољашњости. Од 2004. све то је допуњено једном неподношљивом председничком логорејом и умишљеношћу човека без својстава, уверењем да је човек за велика дела, да је велики мудрац и државник. О Ђиласовим родитељима не знамо ништа. Много је мање сујетан и умишљен од Тадића и делује много аутентичније. Лично познајем обојицу, и могу рећи да за разлику од Тадића, Ђилас има неприхватљиво танке живце, односно кратак фитиљ. Ђилас је мање пријатне спољашњости, мање је фотогеничан, али већ рекох то надокнађује већом уверљивошћу и аутентичношћу. Једноставно Тадић делује као некакав глумац у улози председника. Међутим, ван ових психолошких, естетских и маркетиншких разматрања, Тадић има једну велику предност. Није се обогатио. Ни законито, ни противзаконито. Не сумњам да су “пријатељи” одвојили и да одвајају, који милион евра за Тадића, да му се нађе, када више не буде председник, али о том потом. Ђилас је у политику ушао почетком 2004. године, везавши своју судбину за Тадића. Колико знам до тада Ђилас је био “тежак” свега пар милиона евра, које је стекао као повлашћени опозиционар из Милошевићевог времена и као повлашћени пријатељ утицајних људи у делу ДС-а. Од тада су приходи Ђиласових фирми за производњу магле, експлодирали. Све то захваљујући употреби и злоупотреби положаја који је стекао у ДС и у држави. Прво као шеф Народне канцеларије Председника Републике, потом као председник Градског одбора ДС, потом као министар за НИП, и на крају као градоначелник. Данас је Ђилас “тежак” стотине милиона евра. Како и одакле? Преко наше грбаче и из нашег џепа. И све је то истовремено иронија судбине, да ће Тадића, желео то овај или не, пре свега мислим на тајминг, наследити човек који је у политику ушао због Тадића. Ђилас има 44 године а Тадић 53, и нисам уверен да Тадић мисли да је његово време прошло.

Истовремено Ђилас и Тадић подсећају на Прлета и Тихог. Тихи је био приказан као леп и пријатан младић, кога би свака мајка пожелела за зета. И увек на линији партије. Прле је приказан као мангуп, заводник, недисциплинован и не баш на линији партије. Прле је био онај који је могао да каже и уради оно што партија не одобрава. Сетимо се да је у “Повратку отписаних” Тихи, капетан, а Прле, ражалован у коњовоца. Данас је Ђилас добио улогу Прлета ДС-а (а ражалован је Јеремић), док Тадићу и даље пристаје улога Тихог. Квака је у томе што ова два данашња пријатеља Прле и Тихи, раде као сарадници окупатора. Окупатор су пре свега САД, али одмах иза следи “стари добри” Рајх (не мислим на Вилхелма). Дакле, данашњи Прле и Тихи су Кригерова прва два човека у Србији. И гле апсурда, Кригер, стиже у Србију, 22. августа, у лику безобличне Ангеле Меркел, да помогне отимању Косова и Метохије, али и Војводине, коју ова свакако држи делом германског и аустроугарског домена, у чему ће јој Тадић и режим, не јавно наравно, и помоћи. Тако да Ђилас ако једном и постане председник државе, има велике изгледе да буде председник једне Србијице, земље без КИМ, без Војводине и без Рашке области.

Апсурд се састоји и у томе да су и оба популарна глумца, Војислав Брајовић и Драган Николић, чланови ДС (Брајовић) или да као ванстраначке личности подржавају режим , пре свега ДС (Николић). О томе најбоље сведочи спот који су ова два суперпопуларна глумца снимили за кампању ДС, 2007. године(4). Сам спот је одлично урађен али попут оних који су на Јутјубу оставили коментаре, сматрам га срамотним. Текст иде овако: Звони телефон. (Николић)Да,  (Брајовић)Хало, Гаго, ја сам  (Николић)О Војо, здраво, како иде? (Брајовић)Па шта како иде, човече, заглављени смо, не можемо да макнемо са места  (Николић)Па како ја да помогнем? (Брајовић)21. јануар (Николић)Шта 21.јануар? (Брајовић)Заокружимо 1. (Николић)Аа, заокружимо 1. (Брајовић)Јесте, и сигуран пут у нормалан и безбедан живот…(Николић)Договорено(смеши се, потврђује знаком палцем нагоре). Следи глас спикера преко знака слогана ДС:”Зато што живот не може да чека! Демократска странка Борис Тадић”. До дана данашег, четири године касније, када беда хара Србијом, када су просечне плате за четвртину мање, када је више од пола милиона људи остало без посла, када нам успешно отимају и КИМ и Војводину, до дана данашњег, господа Брајовић и Николић, се нису огласили по питању нормалног и безбедног живота који су обећали. Ништа не остаде од нормалног и безбедног живота, не само на КИМ, него у целој Србији. А припадници ДС, и осталих режимских странака похараше Србију, ко штеточине амбаре са житом. Господин Брајовић је био министар културе од маја 2007. до јула 2008.године и вишегодишњи је саветник у кабинету Председника Републике (5). Ово је био сигуран пут Војислава Брајовића у нормалан и безбедан живот. У јануару 2009.године медији су пренели вест да су Милена Дравић и Драган Николић затражили и добили црногорско држављанство(6). А ово је био сигуран пут Драгана Николића у нормалан и безбедан живот.

После овога, како да ми не буде драг покојни Стево Жигон, преживели логораш, апсурдно, а маестрално у улози Кригера(7). Испада да је био у праву. И хајде да послушамо такође маестралног Павла Вујисића(8). “Хоћемо ли ми ускоро да прекинемо ову зајебанцију?”.   14.август 2011.године

Одреднице:

(1).http://www.mfa.gov.rs/Srpski/indexs.htm

(2).http://pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/164744/Borko+Stefanovi%C4%87+novi+sekretar+Predsedni%C5%A1tva+DS.html

(3).http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/171790/Dragan+%C4%90ilas%3A+Evropa+ne+sme+da+ima+duple+ar%C5%A1ine+za+Srbiju.html

(4).http://www.youtube.com/watch?v=bydqDLwP7S8

(5).http://www.predsednik.rs/mwc/default.asp?c=102500&g=20060929132051&lng=cir&hs1=1

(6).http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/75726/Milena-Dravic-i-Dragan-Nikolic-dobili-crnogorsko-drzavljanstvo

(7).http://www.youtube.com/watch?v=8vX8eO2o2Ic

(8).http://www.youtube.com/watch?v=tFO3eTldK0c&feature=related

Гадости Биљане Србљановић

Гадости Биљане Србљановић

Биљана Србљановић је једна од оних острашћених особа које не маре за истину. Биљана Србљановић је екстремиста. Екстремно је нетолерантна, крајње острашћена. Своје незнање и екстремизам прикрива својим „угледом“ и „ауторитетом“ јер је у одређеним утицајним круговима, у Србији и ван ње, проглашена за великог драмског писца. Неспорно је да је госпођа Србљановић, драмски писац и предавач на факултетима у земљи и иностранству. Неспорно је и то да је супруга бившег француског амбасадора у Београду, а сада у Азербејџану, времешног Габријела Келера. Заслужено је била функционер ЛДП-а а незаслужено кандидат за градоначелника Београда,  јер је и том приликом могла да се похвали својим незнањем о послу за који се кандидовала. Била је хероина блогова, икона свих мрзитеља свог народа. Прво нам је држала своје проповеди из Париза, а сада просипа своју жуч из Бакуа. Многи верују у бајку како она живи овде, како дели судбину свог народа, како га разуме. Наравно да није спорно то где она живи, спорни су њена мржња, екстремизам и незнање.

Овако изгледа део њеног интервјуа датог „НИН“-у(1):„Питање-Живите на релацији Париз, Баку, Београд. У Београду и даље држите класу, спремате премијере. Као да сте стално ту. Одговор-Боравим у Београду велики део школске године, путујем на посао из централне Азије, што је доста компликовано и напорно, припремам дипломце на катедри за драматургију, сада предајем и у Бечу на Академији примењених, прве две године нашег боравка у Азербејџану, имала сам студенте и на миланској уметничкој школи, уз све своје друге позоришне пројекте и обавезе. То ме доста троши физички, та стална прелажења из једног у други свет, у готово различита агрегатна стања, јер сам с једне стране жена француског дипломате, са гомилом тих мени прилично страних обавеза, а са друге неко ко је навикао да живи и ради сам и сам преузима ризике за све своје одлуке, мисли или ризике. Ипак, чини ми се да је то мој прави баланс, да имам у животу све што ми је важно, ма како контрадикторно деловало. Ја сам сва у контрадикторностима. Сва у неком сталном раскораку, у некој дијалектици са самом собом.“

Госпођа путује на посао из централне Азије! Чиме? Ентерпрајзом? Госпођа вишеструко помућује својевремену славу мноштва посланика што су свакодневно путовали из најудаљених градова до Народне Скупштине и назад, и таманили путне трошкове. И поред свих обавеза она живи у Бакуу, Паризу и Београду а предаје, поред Београда, и у Бечу и у Милану. То не може да се постигне ни Ентерпрајзом. Госпођа сваки дан навлачи плави трико са жуто црвеним знаком  и црвеним плаштом. Онда суперменка лети на  Харијевој Нимбус метли на линији Баку-Париз-Београд-Беч-Милано. Госпођа је 2008.године  „Ширила даље“. Сад шири ноге на суперметли, како сама каже „Сва у неком сталном раскораку, у некој дијалектици са самом собом“.Дијалектика метле. И наравно све то је „доста троши физички, та стална прелажења из једног у други свет, у готово различита агрегатна стања“. Дијалектика агрегатних стања. Биљана у четири стања. Чврста Биљана. Течна Биљана. Гасовита Биљана. Плазматична Биљана. А тек Биљана у променама агрегатних стања - у фазним прелазима. И онда када долети у Београд, чисти Србију својом метлом, да не би упрљала руке.

Свој боравак овде госпођа Србљановић користи, да се врати својој занемареној блогерској страсти, препуна гадости што су се очигледно временом накупиле, јер је хероина престала да блогује. Прилика је за њу идеална. Хапшење Ратка Младића. Повампирена блог икона у два чланка истреса свој отров. И као код сваке отровнице, отров је јак, кад се накупи. Жесток. Бесраман.

Први чланак (2), 27.05.2011.године

„Оне плаве очи, онај поглед крволока...“, вели госпођа Србљановић за Ратка Младића. Већ од старта нам даје на знање да је стручњак за психологију злочинаца. Уме она одмах да препозна крволока. То знање није показивала током НАТО агресије, нити икада када су жртве у ратовима у бившој Југославији били Срби. Тада није препознала ни једног крволока, без обзира на боју очију. Ни Солану, ни Клинтона, ни Готовину, ни Орића, ни Харадинаја... Госпођи су крволоци само Срби. Реците нам госпођо Србљановић, на основу чега сте закључили да је Ратко Младић, крволок? Да је крив, дакле? На основу чега, када и за њега важи, сложићете се, претпоставка невиности? Или само за Србе та претпоставка не важи? И да ли сте тим својим методом препознали макар једног антисрпског крволока?

„ (...) За разлику од мене и Ратка Младића, оних готово осам хиљада побијених људи, није имало прилику да стари. Јер, да подсетим радосне, међу сребреничким жртвама било је и пет стотина деце, многи од тих дечака убијени су директно метком у потиљак, сви заједно побацани у јаме или у Дрину...“. Овде Биљана Србљановић показује своје фасцинантно незнање. И не стиди се. Што би се она стидела лажне тврдње о геноциду у Сребреници, кад је ту резолуцију усвојио и српски парламент? Међутим, очекивао сам бар црв сумње код гђе Србљановић. Па писац је. Пише тешке драме. Пише блогове. Све то подразумева и много истраживања. Подразумева да се проуче супротстављена мишљења, сви аспекти. То би један озбиљан писац урадио. У овом случају, у случају Сребренице, постоји толико озбиљних агрумената и чињеница који потпуно основано оспоравају лаж о геноциду. Погледајте госпођо Србљановић, сајт „Историјски пројекат Сребреница“

(3), потрудите се бар толико. Погледајте научне чиненице. Тачно је да се у Сребреници догодио ратни злочин. Ратни злочин а не геноцид. Таквих ратних злочина где су жртве били и Срби је било још. Истина о Сребреници, и о броју жртава није утврђена (али је извесно да је број драстично  мањи од 8000 , и жалосно је упуштати се у било какво лицитирање када потпуна истина није утврђена), јер они који то треба да учине инсистирају на миту о геноциду, у жељи да се докаже „геноцидна природа“ Срба. Прочитајте госпођо, књигу америчког универзитетског професора и писца, сарадника Ноама Чомског, Едварда Хермана „Политика геноцида“ или барем интервју са њим (4).

Хероина наставља:„Радујем се, није да није. Примам и честитке што пљуште из иностранства. А што и да их не примам?“.  Хм. У претходном цитату госпођа Србљановић помиње оне радосне... Очито жели да жигоше,оне само њој знане, који се радују сребреничком злочину. Међутим у новом цитату и она сама исказује морбидну радост што је неко ухапшен, неко за кога важи претпоставка невиности, и ко је, поред тога што је оптужен пред политичким и пристрасним хашким судом, особа која има значајне заслуге у одбрани свог народа. Исказивати радост над претпостављено невином особом која је постала сужањ противправне институције, је за мене морбидно. Нехотице, госпођа Србљановић себе ставља раме уз раме са „радоснима“ које сама помиње. Каже, неопрезно, да је иста као они. Госпођо Србљановић, правила пристојности налажу да се суздржите и да сачекате одлуку суда, по питању невиности или било чије кривице. Ви то никада не чините. Увек претпостављате да је оптужени Србин крив!

На крају првог чланка госпођа Србљановић, онако олако, у пост скриптуму набацује ноторну лаж: „ Сећате се оног плавокосог детета, што га на једном од безброј пута поновљених снимака,“генерал“ милује по глави? Годинама председникови људи приватно тврде да му је лобања нађена само неколико стотина метара даље“. Овде се госпођа упушта у подстицање релативно свежијег стереотипа о „геноцидним Србима“ и истовремено доприноси поништавању старе истине о геноциду над Србима у Јасеновцу. Овде се отворено алудира на „децоубилачки“ карактер ако не Срба, онда барем Ратка Младића. И при томе госпођа као извор наводи „председникове људе“. Тадићеве људе? Крстића? Шапера? Па ти људи не знају где им је дупе а где глава, а камоли било шта друго. И то „приватно“, вероватно на коктелу у некој амбасади, уз канапее, сви председникови људи причају баш Биљани Србљановић. Јадно, све заједно. Такође, поуздано је утврђено да је поменути дечак, жив и здрав, што је неко дојавио госпођи Келер Србљановић, што она сама, ноншалантно помиње у свом другом чланку, опет у пост скриптуму.

Други чланак (5), 31.05.2011.године

Јагоде су застале у грлу госпође Србљановић, што је и природно, с обзиром на лажи које је изнела у првом чланку. Али и поред наслова другог чланка „Јагоде у грлу“, Србљановићева опет иде „Грлом у јагоде“, и у истом скаредном стилу наставља.

„У том је селу „генерал“ више пута летовао(...),кад је већ напредовао и постао зликовац...“. И опет тај видовњачки дар за утврђивање кривице мимо суда, за предвиђање догађаја. Јесте, да се лако предвидети исход процеса пред неправним судом. Али опет, ред је сачекати ту одлуку. Међутим госпођа Србљановић неће да чека, она хоће преком пречицом, она оптужује, она пресуђује, као њен „херојски“ наследник, нови заштитни знак ЛДП-а, „генерал“ Јово Капичић.

Потом се госпођа губи у својој мржњи и бесу, и спушта се на ниво порнографије говора, својствене само најпрљавијим медијима. Ређају се увреде и скаредности: “дементни, шлогирани деда“,“Разочарање код олигофреничних је знатно...“,“крмељив и длакав“,“српски“херој“ има неконтролисано пражњење црева“,“болесни старац бизарног понашања и потреба...“,“ухватио на спавању неопраног старца ,пуних гаћа...“. Изговарајући ове речи, Биљана Србљановић не говори о Ратку Младићу већ говори о себи. Можемо јасно сагледати њен психолошки профил. Ради се о опсесивно-компулсивном карактеру, оптерећеном болесном уредношћу и опсесивном хигијеном. Ради се о особи која се грози смрти, болести, старости, нечистоће - свега оног једнако људског као што су људски и живот, здравље, младост и чистоћа. И као и многи екстремисти из „Друге Србије“ и ЛДП-а, своју нетолеранцију исказује увредама онима који су другачији, ометенима у развоју, или  упућује увреде на основу нечијег психичког или физичког инвалидитета, које се подсвесно омакну овим „либералним“ дискриминаторима. Сетимо се случаја Чедомира Јовановића, који је увредио становнике Африке, назвавши их „канибалима“ и особе оболеле од ахондроплазије- „мале људе“(како они себе називају), које је назвао кепецима. Тако и Биљана Србљановић. Она особе које имају умањене психичке и менталне способности проглашава следбеницима Ратка Младића, што ове особе могу а и не морају бити. Са друге стране оне који подржавају Ратка Младића назива увредљиво, олигофреничарима- тј. ретардираним особама.

Госпођа Србљановић и у другом чланку, у морбидном стилу алудира на геноцид за који оптужује Србе и Ратка Младића:“Ратко Младић одлично влада вештином ексхумација, зна како се у рупе кречом затрпавају људи, како им се ископавају и мешају кости, како се мртви људи преносе на даљину, он је, дакле,своја у рату стечена знања једноставно применио у мирнодопским условима“. Биљана Србљановић шири антисрпску пропаганду, режима из Сарајева, и подстиче митове о српском геноциду.

На крају другог чланка, већ поменух, опет, онако нехајно, као „хеј, сада сам се сетила и ове неважне ствари“, госпођа Србљановић, демантује сопствену лаж из претходног чланка, лаж о убијеном дечаку кога Ратко Младић милује по коси. Наравно, госпођа се не извињава, не говори да јој је жао што је изнела монструозну лаж, већ тај деманти саме себе, увија у обланду „релативно добре вести“. За морбидне гласине, госпођа драматург, не оптужује себе, већ председникове људе.

За крај, за наук љубитељки гадости, одломак из песме Тадеуша Ружевича, коју никада није прочитала:

Прича о старим женама

Волим старе жене

ружне жене

зле жене

оне су со земље

не гаде се

људског отпада

познају другу страну

новчића

љубави

судбине

...

Биљана Србљановић никада неће разумети овакве људе. Она сама није и никада неће бити жена као из Ружевичеве песме. Сада није стара, није ружна а није ни „зла“ онако како описује Ружевич. Биљана Србљановић је зла на онај начин на који су зли они које никада не можемо назвати добрим људима, нити за секунду помислити да су добри.

31.мај 2011. године

Одреднице:

1.http://www.nspm.rs/hronika/biljana-srbljanovic-tadicu-je-potreban-dramaturg.html

2.http://www.pescanik.net/content/view/6964/129/

3.http://www.srebrenica-project.com/sr/

4.http://www.standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/5122-edvard-herman-politika-genocida-knjiga-koja-e-promeniti-razumevanje-srebrenice.html

5.http://www.pescanik.net/content/view/6983/129/

10 карактеристика „правог“ Б92 мушкарца

10 карактеристика „правог“ Б92 мушкарца

Сваког дана, јер ми је то део посла, информишем се тако што прегледам дневне новине и десетак интернет портала. Сви смо свесни стања у коме се налазе наши медији. Под један, готово сви служе режиму, част изузецима. Под два, пристрасни су, непрофесионални, површни. Под три, често извештавају о небитним стварима а не о битним. Под четири, нису ни свесни глупости онога што су приказали или о чему су известили. Под пет, заговарају  и креирају вредности потрошачког друштва. Под шест, медији нас заглупљују а требало би да је обрнуто (не мислим на то да ми треба да заглупљујемо медије). И тако можемо ређати до бескраја. И свако од нас може направити сличну листу.

Отворивши портал Б92, 18.маја, на насловној страни, пажњу ми је привукао чланак из рубрике „Живот“- „10 карактеристика правог мушкарца“ (1). Пре него што пређем на тему, да подсетим да се ради о медијској кући која је (пр)оглашена, или о(зло)глашена за симбол професионалног, истраживачког новинарства. И то важи и за телевизију, за радио и за интернет портал. Ова медијска кућа, у власништву странаца, и њени „новинари“ добијају многе иностране и домаће награде и признања, за све и свашта. Притом се садржаји ове куће не разликују много од сличних медијских кућа код нас. Да, политички и информативни програм је +пристрасни, у подједнакој мери али на другачији начин. Најважније је да сви служе домаћем марионетском режиму и њиховом менторима у иностранству. И као и сегменти осталих медијских кућа и сегменти Б92 врве од глупости, површности, непрофесионалности и робовања потрошачком друштву. Само у случају Б92 се ради о симболу, хваљеном примеру „професионалног и истраживачког новинарства“.

Тако су награђивани, додуше, анонимни истраживачи Б92 (јер је спорни текст непотписан, а није наведен ни евентуални извор),ови богом дани будући добитници Пулицера, може бити и екипа „Инсајдера“, дошли до епохалних антрополошких открића која се тичу мушког рода. Пажљиво сам прочитао чланак „10 карактеристика правог мушкарца“ и увидео да се не ради ни о шаљивој рубрици, нити о шаљивом чланку. Претходни чланци у истој рубрици имају следеће знамените наслове:“Мушкарци:зашто“не“њима значи“да“,“Чешка тестира хомосексуалност азиланата“,“Религија је у свима нама?“,“Кан-кад су штикле превисоке“,“Шварценегер има дете са помоћницом“,“Карла Бруни Саркози у другом стању“,“Направите своја средства за чишћење“,“Србија и даље лоша за геј популацију“,“Маје су погрешиле, смак света 21.маја“,“Када наступа срећа у животу?“,“Како се мењао мушки полни орган“ итд.

Не слажем се са онима који ће рећи да придајем превелики значај овом тексту и овој ствари. Већ сам поменуо о каквој се медијској кући ради. Она има најбоље државне фреквенције- националне, једну од шест телевизијских, и једну од пет радијских. И веома посећен интернет портал. Ради се о медијској кући која има значајан утицај, поготово међу млађом популацијом. А глупост је заразна. Немају сви тако добру одбрамбену моћ, као ви или ја. Хиљаде ће помислити како су наведене одлике „правих“ мушкараца, истините, „праве“ одлике. Рекох већ, написане глупости, попут ових у тексту Б92, су заразне.

10 одлика Б92 мушкарчине

Одмах на почетку да кажем да чланак представља невероватно празноглаву мешавину увреда, дискриминаторских ставова, накарадно схваћене ничеовске идеологије, метросексуалности тако драге бедеведесетдвојци, мачо стереотипа, предрасуда, лажних подела, општих места и невиђених глупости. Огромну енигму представља питање, којим су се мисаоним процесом служили награђени истраживачи бедеведесетдва, при писању овог чланка? Такође, питам се да ли следи и величанствени наставак :“10 карактеристика праве жене“!?

Испод поменутог наслова стоји:“Треба да знате да прави мушкарац зна разлику између битних и небитних ствари(Али је не зна писац спорног текста. И ради се о фрази. Оп.аут.).Прави мушкарац не оговара(да ли то значи да само лажни мушкарци оговарају? Колико знам мушкарци оговарају једнако колико и жене.Оп.аут.).Он зна да се брани и да пронађе начин да успе (Од кога да се брани? Зар не треба свако да зна да се брани? И какве то везе има са проналажењем начина да се успе? Оп.аут.).Он доноси одлуке и сноси последице(Ово такође важи за све нас а не само за „праве мушкарце“? Оп.аут.).Прави мушкарац чита (Да ли лажни мушкарци не читају? Без обзира што сам велики читач и љубитељ књига, морам рећи да не постоји корелација између читања и мушкости. Да би неко био „прави“ не мора да прочита ни једну књигу. Оп.аут.). И уопште, шта значи израз „прави мушкарац“? Има ли лажних? Чак ни трансродне особе не треба називати лажним мушкарцима или женама.

„Црта број 1: прави мушкарац је јак

Он не плаче, не кука, не жали се, не разбољева се и не иде лекару сваки пут кад кине. Он је чврст и живи са последицама свог деловања. Он је мачо, јак, не показује емоције. Он је стуб породице и нема времена за слабости. Ако вас плаши паук, никада нећете бити мушко.“

Шта се подразумева под „јак“? Физички јак? Карактерно јак? Да ли је лажни мушкарац слаб? И физички и карактерно слаб мушкарац, је и даље мушкарац. Сва људска бића имају право да плачу, па чак и да кукају и да се жале. У ратовима нпр. Многи „прави“ мушкарци су итекако плакали. Болест најчешће није ствар избора, те да би „прави“ мушкарац могао да бира да ли ће се разболети или не. Да ли то значи да се разбољевају само „лажни“ мушкарци? Само слаби мушкарци? Ја знам једну ситуацију када мушкарац треба да буде чврст. У свему осталом треба да буде чврст или не, као и било ко други. Свако треба да живи са последицама свог деловања. Мачизам је оклоп појединих  мушкараца, у одређеним културама. Мачизам је страх, одбрана од непознатог. Осећања (емоције) треба да показује свако људско биће без обзира на пол. Да ли дакле, само „лажни“ мушкарци показују осећања? Да ли осећања кастрирају мушкарца? Да ли је показивање осећања знак слабости? Често се каже и да је жена стуб породице. Стога то може бити и мушкарац. Исто тако можемо тврдити и да су деца стуб породице. И какве везе има стуб породице са немањем времена за показивање слабости? Нема. Неко јако површан и склон фразирању је писао ове редове. Велика незналица награђиване и истраживачке медијске куће. И наравно арахнофобија-страх од паука, није ни у каквом односу са питањем мушкости.

„Црта број 2:прави мушкарац је фокусиран (Ваљда усредсређен?Оп.аут.)

Он не губи време на глупости које му не доносе профит. Наравно, може имати и хоби, али и он мора имати неки циљ. Прави мушкарац је окренут моћи, породици и послу и није му главни циљ секс. Секс дође као награда за стечену моћ, новац и жену. Ако вас не задовољава ваша, постоје многе које ће се утркивати да вас задовоље када постанете моћни и богати.“

Не видим да је од пресудног значаја било чија усредсређеност. Деца не доносе „профит“, па ипак мушкарци треба да „губе време“ на децу. Ни жена не доноси профит мужу, па ипак мушкарци треба да „губе време“ на жене. И тако даље. Већина ствари на овом свету не доноси „профит“. Ни љубав, ни доброта, ни људскост...Па ипак сви „губимо време“ на то. Хобији најчешће немају неки циљ. Хобији су најчешће сами себи сврха. Највећи циљ може бити забава или задовољство. Који циљ има филателија? Или свако друго колекционарство? И следи невероватан спој у коме су помешане неспојиве ствари попут моћи, породице, посла  и секса. Мушкарци јесу претерано окренути питању моћи, али таква им је одлика пола. Међутим то не значи да „прави“ мушкарац мора да буде окренут моћи и сексу. Породици и послу треба да је окренут свако. И већ уобичајено питање, да ли мушкарац није мушкарац ако није окренут моћи? Тачно је, као фраза, да никоме, па ни „правом“ мушкарцу секс не треба да буде главни циљ, али секс исто тако није ни награда за стечену моћ, новац или жену. У потрошачком друштву то постаје тачно тако али вредности потрошачког друштва не треба афирмисати. У потрошачком друштву нагласак, смисао је, на „имати“ а не на „бити“. У таквом друштву је секс (имати секс) награда за новац, моћ...Накарадно и апсурдно звучи то да је секс награда мушкарцу за стечену-освојену жену...Прави израз за секс је телесна љубав и то је само део љубави између мушкарца и жене. Посебно је увредљиво и дискиминаторно позивање на промену жене, као да се ради о роби, ствари, ако не задовољава „правог“ мушкарца, поготово када постане моћан и богат. Отуд не чуде многи тзв. риалити програми, где се размењују жене, програми за фаст фуд бракове, и остали провинцијски квази свингерај. Дакле, Б92, упућује „праве“ мушкарце али све остале да се „фокусирају“ на зло и дискриминацију.

„Црта број 3:прави мушкарац зна важности породице

Он ће држати до традиције и историје својих предака. Он зна да су му деца дар од Бога и да их тако треба третирати, чак и ако их је потребно понекад дисциплиновати. Друга његова породица је организација и обе се штите снагом воље.“

Свака особа треба да зна важност породице а не само „прави“ мушкарац. Да, свако треба да држи до традиције и историје својих предака. Деца нису и не могу бити „дар од Бога“ јер се ради о ентитету чије постојање није потврђено. Деца су дар љубави, деца су дар својих родитеља, својих твораца. Дар родитеља себи самима. И људском друштву. Стога их не треба третирати као да су „Божији дар“ већ их треба третирати као људска бића. Није здраво за дечији его да га третирате као „дар од Бога“. Тако се ствара генерација „ЈА“. Тако се стварају егоманијаци. Хероји Великог брата, Фарме, Двора...Последња реченица у Црти број 3. је фраза, потпуно лишена значења.

„Црта број 4:прави мушкарац не оговара

Он ћути и чува информације, не шири их около. Никада не открива више него што мора и не учествује у женским разговорима о другим особама. Никада не говори о особама које није упознао.“

Ево још једне предрасуде (позитивне) о „правим“ мушкарцима. Мушкарци не оговарају. Мушкарци оговарају подједнако колико и жене. Људска комуникација обухвата и размену лажи, предрасуда, ставова, грешака...Људи нису савршени, па тако ни у комуникацији. Не постоје „мушки“ и „женски“ разговори, као што не постоје мушки или женски послови. Сви се, редовно и често, бавимо особама које и не познајемо. Није то увек добро али... Нико од нас није упознао Хитлера, па ипак говоримо о њему нпр. Дакле, већина нас се бави оговарањем и говоримо о особама које нисмо ни упознали. У овој Црти се у ствари каже да „прави“ мушкарац треба да буде некакав стереотип „Дока Холидеја“ или самураја луталице. Глупости.

„Црта број 5:његова реч је његова заповест

Када год да обећање, испуњава га. Ако не може да га испуни, никада не обећава. Прави мушкарац би пре умро него да прекрши своје обећање. Он зна да су његове речи моћне колико и његова дела и да их мора озбиљно схватити.“

Опет ширење лажних стереотипа о мушкарцима. Или, како идиот схвата Ничеа. „Његова реч је његова заповест“. Као да је „прави“ мушкарац Бог или у најмању руку Мојсије. Већина људи, обећава али и крши обећања. Има ли бољег примера од политичара? Многи мушкарци за које би рекли да су „прави“ су прекршили толико обећања, као и сви остали. Многи „прави“ мушкарци би пре умрли него да признају да су давали лажна обећања. Дела су моћнија од речи. Остало су фразе.

„Црта број 6:прави мушкарац жели да се други угледају на њега

Он поштује себе и друге увек, осим када му се укаже непоштовање. Он поставља пример својим колегама и деци. Никада не доноси посао кући јер деца треба да га гледају као оца. Пред својом децом он не сме имати слабости.“

Свако од нас, свесно или несвесно жели да се други угледају на нас. Према томе то нема посебне везе са „правим“ или „лажним“ мушкарцима.  Кажу да је јунаштво бранити себе од других, а чојство друге од себе. Дакле, чојство је вредније. Стога свако, па и „прави“ мушкарац, треба да поштује друге, чак и када му не указују поштовање, или када искажу непоштовање. Свако, ако може, треба да поставља пример другима, а не само колегама и деци. Зашто не и жени? Родитељима? Доношење посла кући не умањује нечије очинство или родитељство. Поготово,на западу људи носе посао кући, раде и код куће. Радити није срамота. Наравно, то не значи да не треба имати времена за децу. Није слабост радити код куће. Једино ако „правог“мушкарца схватамо као патријарха који седи на трону и командује другима да раде, док он сам не ради, јер му је то испод части? Да ли на то треба да се угледамо?

„Црта број 7:прави мушкарац сам треба да кроји своју срећу

Никада не тражи милостињу за себе јер није задовољан ничијим новцем. Не воли да му помажу и сам ствара и кроји своју судбину. Ако је прави мушкарац наследио нешто добара он их увећава за 10 пута толико.“

Свако је ковач своје судбине. Да ли наслов ове одлике „правог“ значи да остали мушкарци, жене и деца не треба сами да кроје своју судбину, већ да им је други кроје? Управо „прави“ мушкарци? Зашто би „прави“ мушкарац, тај јаки, фокусирани, заповедни, угледни пример уопште тражио милостињу? И због чега „прави“мушкарац није задовољан ничијим (мисли се туђим)новцем? У црти број 2, се каже да је мр.“прави“ фокусиран само на профит, на моћ, на новац, на стицање моћи, новца и жена. Они које занима само профит, моћ и новац углавном то постижу туђим новцем, који постаје њихов. Ово су контрадикторности које доказују да је текст са насловне стране портала дичног Б92 писала особа лишена мозга. На остале глупости из ове црте, не треба трошити речи.

„Црта број 8:прави мушкарац не изгледа као жена

Он не носи дугу косу и минђуше, не брије груди. Са друге стране, маникир је прихватљив. Масаже су такође прихватљиве. Прави мушкарац зна да о његовој хигијени, ван фризерског салона, мора водити рачуна жена. Он има најмање 3 одела које су веома скупа и носи одела бар 3 пута недељно. Сваки мушкарац који не зна како се везује кравата треба да преда своје тестисе, одмах.

Ни један мушкарац не изгледа као жена. И обрнуто. Ради се о два пола. Стога чему горњи наслов? Да ли „лажни“ мушкарци изгледају као жене? И кроз историју и данас многи које сматрају баш „правим“ мушкарцима носили си и носе дугу косу и минђуше. Многи свештеници и монаси имају дугу косу. То их не чини мање мушкарцима. Такође цела модерна плејада метросексуалаца али и спортиста, мушкараца за које кажу да су „прави“, брије груди. Сама чињеница да брију груди не чини их мање мушкарцима. Робовање трендовима је једно и трендовима робују и многе жене, и хомосексуалци и метросексуалци и „прави“ мушкарци и многи други. Због чега би онда маникир био прихватљив а обријане груди не? И једно и друго је у тренду. И једно и друго је одраз ропства извитопереном потрошачком друштву и сујети. Следи прави бисер међу глупостима. То да жена мора водити рачуна о хигијени мушкарца. Можда међу едиповцима. Можда у поучним филмовима Живка Николића.У сваком случају о хигијени деце, па и оне мушке, најчешће води рачуна мајка. И то треба да буде све. Е сад та глупа тврдња је у потпуном нескладу са већином осталих наведених особина „правог“ мушкарца. А он је  на једној страни јак, фокусиран, моћан, богат, мења жену која га не задовољава, реч му је заповест а на другој страни о његовој хигијени мора да брине жена. Дакле, купа га, ко што га је мајка купала кад је био мали, маникира га, масира...Овде се ради о два неспојива модела. Због чега одела морају да буду скупа? „Прави“ мушкарац носи скупа одела! Да ли то значи да они мушкарци који не носе скупа одела, нису „прави“ мушкарци? Да ли одело чини човека? И какве везе имају кравате и тестиси, забога Веране Матићу?

Црта број9:прави мушкарац одржава ред у кући

Да ли сте видели како изгледа дом вашег шефа? Нема кутија од пица, веша и папира по поду. Рачуне не користи као подметаче за пиво. Прави мушкарац не може да влада ниједном територијом ако не уме својом. Ваш дом не сме имати никакве флеке, документи морају бити у реду, одела морају бити чиста.

Наслов је нејасан. Не зна се да ли се мисли да сам мушкарац одржава ред у кући или се стара да буде реда у кући? Из осталих особина „правог“ мушкарца видимо да је он ожењен и да има децу. При том се јасно каже да о његовој хигијени мора да брине жена (преттпостављам супруга). Под хигијеном се, поред личне, подразумевају и ствари и околина - стан, „правог“мушкарца. Дакле, хигијену одржава жена, по налогу „правог“ мушкарца, сећате се то је онај јаки, фокусирани, заповедни тип, који очас може да промени жену која га не задовољава. Ето како он влада територијом. Ето шта нам препоручују истраживачи Б92. Што се мене тиче кад прочитам нешто овако, дође ми да кличем- Живеле флеке, живео неред! Осим тога овом одликом се препоручује да „прави“ мушкарац, осим што је егоманијак и деспот, треба да буде тип болесно опседнут чистоћом и уредношћу, јер то одговара потрошачком друштву (рекламе подстичу ову појаву).

Црта број 10:прави мушкарац зна како да се одбрани

Данашњем свету недостају вође које умеју сами да се домогну врха.Углавном су то наслеђени послови или паре са татиног рачуна. Колико познајете вођа, шефова, директора који су сами себи пркрчили пут? Сваки пут када паднете, сетите се да нема времена за туговање, устајете као да се никад ништа није десило. И још једна ствар, ако знате велике речи, ретко их користите. Поготово пред незналицама које мисле да су паметније. Верујте снага долази изнутра.

Јадан Ниче. Право на одбрану је право свакога од нас. Већ сам помињао и чојство и јунаштво. Данашњем свету пун је к.... вођа. Данашњем свету је свеједно да ли су вође довели или су се саме довеле. Психопате и лудаци поготово знају сами себи да прокрче пут. И тешко одустају. Сваки пут када падну, устају као да се ништа није догодило. Вође увек користе само крупне речи. И снага им долази изнутра, јер су луди. Снага је у лудилу. Вође знају као да се одбране. Још боље знају како да нападају.

Погледајмо сада какав профил личности мушкарца, надчовека, сугерише овај дирљиви пример истраживачког Б92 новинарства, ова Б92 теза о „правим“ мушкарцима?

-Јак, снажан, доминантан, мачо, не показује осећања

-Фокусиран на моћ, новац и профит

-Своју децу третира не као своју, већ као „дар од Бога“

-Своју жену третира средство за секс, које може променити ако га не задовољава

-Његова реч је заповест

-Поштује друге само када га поштују

-У свом дому је деспот

-Одбија кућне послове, чак и о његовој личној хигијени брине жена (замењива)

-Носи скупа одела

-Опсесивно је уредан и склон хигијени

-Верује да је вођа

По свему судећи овај профил се поклапа са мноштвом личности које су нам познате. Адолф Хитлер. Јосиф Стаљин. Мао Цетунг. Бенито Мусолини. Франциско Франко. Иди Амин. Ким Ил Сунг. Аугусто Пиноче.

Браво Б92. Браво Веране, браво Бранкице.

Одреднице:

1.http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2011&mm=05&dd=18&nav_id=512868

18.мај 2011.године