"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.
На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.

среда, 18. мај 2011.

10 карактеристика „правог“ Б92 мушкарца

10 карактеристика „правог“ Б92 мушкарца

Сваког дана, јер ми је то део посла, информишем се тако што прегледам дневне новине и десетак интернет портала. Сви смо свесни стања у коме се налазе наши медији. Под један, готово сви служе режиму, част изузецима. Под два, пристрасни су, непрофесионални, површни. Под три, често извештавају о небитним стварима а не о битним. Под четири, нису ни свесни глупости онога што су приказали или о чему су известили. Под пет, заговарају  и креирају вредности потрошачког друштва. Под шест, медији нас заглупљују а требало би да је обрнуто (не мислим на то да ми треба да заглупљујемо медије). И тако можемо ређати до бескраја. И свако од нас може направити сличну листу.

Отворивши портал Б92, 18.маја, на насловној страни, пажњу ми је привукао чланак из рубрике „Живот“- „10 карактеристика правог мушкарца“ (1). Пре него што пређем на тему, да подсетим да се ради о медијској кући која је (пр)оглашена, или о(зло)глашена за симбол професионалног, истраживачког новинарства. И то важи и за телевизију, за радио и за интернет портал. Ова медијска кућа, у власништву странаца, и њени „новинари“ добијају многе иностране и домаће награде и признања, за све и свашта. Притом се садржаји ове куће не разликују много од сличних медијских кућа код нас. Да, политички и информативни програм је +пристрасни, у подједнакој мери али на другачији начин. Најважније је да сви служе домаћем марионетском режиму и њиховом менторима у иностранству. И као и сегменти осталих медијских кућа и сегменти Б92 врве од глупости, површности, непрофесионалности и робовања потрошачком друштву. Само у случају Б92 се ради о симболу, хваљеном примеру „професионалног и истраживачког новинарства“.

Тако су награђивани, додуше, анонимни истраживачи Б92 (јер је спорни текст непотписан, а није наведен ни евентуални извор),ови богом дани будући добитници Пулицера, може бити и екипа „Инсајдера“, дошли до епохалних антрополошких открића која се тичу мушког рода. Пажљиво сам прочитао чланак „10 карактеристика правог мушкарца“ и увидео да се не ради ни о шаљивој рубрици, нити о шаљивом чланку. Претходни чланци у истој рубрици имају следеће знамените наслове:“Мушкарци:зашто“не“њима значи“да“,“Чешка тестира хомосексуалност азиланата“,“Религија је у свима нама?“,“Кан-кад су штикле превисоке“,“Шварценегер има дете са помоћницом“,“Карла Бруни Саркози у другом стању“,“Направите своја средства за чишћење“,“Србија и даље лоша за геј популацију“,“Маје су погрешиле, смак света 21.маја“,“Када наступа срећа у животу?“,“Како се мењао мушки полни орган“ итд.

Не слажем се са онима који ће рећи да придајем превелики значај овом тексту и овој ствари. Већ сам поменуо о каквој се медијској кући ради. Она има најбоље државне фреквенције- националне, једну од шест телевизијских, и једну од пет радијских. И веома посећен интернет портал. Ради се о медијској кући која има значајан утицај, поготово међу млађом популацијом. А глупост је заразна. Немају сви тако добру одбрамбену моћ, као ви или ја. Хиљаде ће помислити како су наведене одлике „правих“ мушкараца, истините, „праве“ одлике. Рекох већ, написане глупости, попут ових у тексту Б92, су заразне.

10 одлика Б92 мушкарчине

Одмах на почетку да кажем да чланак представља невероватно празноглаву мешавину увреда, дискриминаторских ставова, накарадно схваћене ничеовске идеологије, метросексуалности тако драге бедеведесетдвојци, мачо стереотипа, предрасуда, лажних подела, општих места и невиђених глупости. Огромну енигму представља питање, којим су се мисаоним процесом служили награђени истраживачи бедеведесетдва, при писању овог чланка? Такође, питам се да ли следи и величанствени наставак :“10 карактеристика праве жене“!?

Испод поменутог наслова стоји:“Треба да знате да прави мушкарац зна разлику између битних и небитних ствари(Али је не зна писац спорног текста. И ради се о фрази. Оп.аут.).Прави мушкарац не оговара(да ли то значи да само лажни мушкарци оговарају? Колико знам мушкарци оговарају једнако колико и жене.Оп.аут.).Он зна да се брани и да пронађе начин да успе (Од кога да се брани? Зар не треба свако да зна да се брани? И какве то везе има са проналажењем начина да се успе? Оп.аут.).Он доноси одлуке и сноси последице(Ово такође важи за све нас а не само за „праве мушкарце“? Оп.аут.).Прави мушкарац чита (Да ли лажни мушкарци не читају? Без обзира што сам велики читач и љубитељ књига, морам рећи да не постоји корелација између читања и мушкости. Да би неко био „прави“ не мора да прочита ни једну књигу. Оп.аут.). И уопште, шта значи израз „прави мушкарац“? Има ли лажних? Чак ни трансродне особе не треба називати лажним мушкарцима или женама.

„Црта број 1: прави мушкарац је јак
Он не плаче, не кука, не жали се, не разбољева се и не иде лекару сваки пут кад кине. Он је чврст и живи са последицама свог деловања. Он је мачо, јак, не показује емоције. Он је стуб породице и нема времена за слабости. Ако вас плаши паук, никада нећете бити мушко.“
Шта се подразумева под „јак“? Физички јак? Карактерно јак? Да ли је лажни мушкарац слаб? И физички и карактерно слаб мушкарац, је и даље мушкарац. Сва људска бића имају право да плачу, па чак и да кукају и да се жале. У ратовима нпр. Многи „прави“ мушкарци су итекако плакали. Болест најчешће није ствар избора, те да би „прави“ мушкарац могао да бира да ли ће се разболети или не. Да ли то значи да се разбољевају само „лажни“ мушкарци? Само слаби мушкарци? Ја знам једну ситуацију када мушкарац треба да буде чврст. У свему осталом треба да буде чврст или не, као и било ко други. Свако треба да живи са последицама свог деловања. Мачизам је оклоп појединих  мушкараца, у одређеним културама. Мачизам је страх, одбрана од непознатог. Осећања (емоције) треба да показује свако људско биће без обзира на пол. Да ли дакле, само „лажни“ мушкарци показују осећања? Да ли осећања кастрирају мушкарца? Да ли је показивање осећања знак слабости? Често се каже и да је жена стуб породице. Стога то може бити и мушкарац. Исто тако можемо тврдити и да су деца стуб породице. И какве везе има стуб породице са немањем времена за показивање слабости? Нема. Неко јако површан и склон фразирању је писао ове редове. Велика незналица награђиване и истраживачке медијске куће. И наравно арахнофобија-страх од паука, није ни у каквом односу са питањем мушкости.

„Црта број 2:прави мушкарац је фокусиран (Ваљда усредсређен?Оп.аут.)
Он не губи време на глупости које му не доносе профит. Наравно, може имати и хоби, али и он мора имати неки циљ. Прави мушкарац је окренут моћи, породици и послу и није му главни циљ секс. Секс дође као награда за стечену моћ, новац и жену. Ако вас не задовољава ваша, постоје многе које ће се утркивати да вас задовоље када постанете моћни и богати.“
Не видим да је од пресудног значаја било чија усредсређеност. Деца не доносе „профит“, па ипак мушкарци треба да „губе време“ на децу. Ни жена не доноси профит мужу, па ипак мушкарци треба да „губе време“ на жене. И тако даље. Већина ствари на овом свету не доноси „профит“. Ни љубав, ни доброта, ни људскост...Па ипак сви „губимо време“ на то. Хобији најчешће немају неки циљ. Хобији су најчешће сами себи сврха. Највећи циљ може бити забава или задовољство. Који циљ има филателија? Или свако друго колекционарство? И следи невероватан спој у коме су помешане неспојиве ствари попут моћи, породице, посла  и секса. Мушкарци јесу претерано окренути питању моћи, али таква им је одлика пола. Међутим то не значи да „прави“ мушкарац мора да буде окренут моћи и сексу. Породици и послу треба да је окренут свако. И већ уобичајено питање, да ли мушкарац није мушкарац ако није окренут моћи? Тачно је, као фраза, да никоме, па ни „правом“ мушкарцу секс не треба да буде главни циљ, али секс исто тако није ни награда за стечену моћ, новац или жену. У потрошачком друштву то постаје тачно тако али вредности потрошачког друштва не треба афирмисати. У потрошачком друштву нагласак, смисао је, на „имати“ а не на „бити“. У таквом друштву је секс (имати секс) награда за новац, моћ...Накарадно и апсурдно звучи то да је секс награда мушкарцу за стечену-освојену жену...Прави израз за секс је телесна љубав и то је само део љубави између мушкарца и жене. Посебно је увредљиво и дискиминаторно позивање на промену жене, као да се ради о роби, ствари, ако не задовољава „правог“ мушкарца, поготово када постане моћан и богат. Отуд не чуде многи тзв. риалити програми, где се размењују жене, програми за фаст фуд бракове, и остали провинцијски квази свингерај. Дакле, Б92, упућује „праве“ мушкарце али све остале да се „фокусирају“ на зло и дискриминацију.

„Црта број 3:прави мушкарац зна важности породице
Он ће држати до традиције и историје својих предака. Он зна да су му деца дар од Бога и да их тако треба третирати, чак и ако их је потребно понекад дисциплиновати. Друга његова породица је организација и обе се штите снагом воље.“
Свака особа треба да зна важност породице а не само „прави“ мушкарац. Да, свако треба да држи до традиције и историје својих предака. Деца нису и не могу бити „дар од Бога“ јер се ради о ентитету чије постојање није потврђено. Деца су дар љубави, деца су дар својих родитеља, својих твораца. Дар родитеља себи самима. И људском друштву. Стога их не треба третирати као да су „Божији дар“ већ их треба третирати као људска бића. Није здраво за дечији его да га третирате као „дар од Бога“. Тако се ствара генерација „ЈА“. Тако се стварају егоманијаци. Хероји Великог брата, Фарме, Двора...Последња реченица у Црти број 3. је фраза, потпуно лишена значења.

„Црта број 4:прави мушкарац не оговара
Он ћути и чува информације, не шири их около. Никада не открива више него што мора и не учествује у женским разговорима о другим особама. Никада не говори о особама које није упознао.“
Ево још једне предрасуде (позитивне) о „правим“ мушкарцима. Мушкарци не оговарају. Мушкарци оговарају подједнако колико и жене. Људска комуникација обухвата и размену лажи, предрасуда, ставова, грешака...Људи нису савршени, па тако ни у комуникацији. Не постоје „мушки“ и „женски“ разговори, као што не постоје мушки или женски послови. Сви се, редовно и често, бавимо особама које и не познајемо. Није то увек добро али... Нико од нас није упознао Хитлера, па ипак говоримо о њему нпр. Дакле, већина нас се бави оговарањем и говоримо о особама које нисмо ни упознали. У овој Црти се у ствари каже да „прави“ мушкарац треба да буде некакав стереотип „Дока Холидеја“ или самураја луталице. Глупости.

„Црта број 5:његова реч је његова заповест
Када год да обећање, испуњава га. Ако не може да га испуни, никада не обећава. Прави мушкарац би пре умро него да прекрши своје обећање. Он зна да су његове речи моћне колико и његова дела и да их мора озбиљно схватити.“
Опет ширење лажних стереотипа о мушкарцима. Или, како идиот схвата Ничеа. „Његова реч је његова заповест“. Као да је „прави“ мушкарац Бог или у најмању руку Мојсије. Већина људи, обећава али и крши обећања. Има ли бољег примера од политичара? Многи мушкарци за које би рекли да су „прави“ су прекршили толико обећања, као и сви остали. Многи „прави“ мушкарци би пре умрли него да признају да су давали лажна обећања. Дела су моћнија од речи. Остало су фразе.

„Црта број 6:прави мушкарац жели да се други угледају на њега
Он поштује себе и друге увек, осим када му се укаже непоштовање. Он поставља пример својим колегама и деци. Никада не доноси посао кући јер деца треба да га гледају као оца. Пред својом децом он не сме имати слабости.“
Свако од нас, свесно или несвесно жели да се други угледају на нас. Према томе то нема посебне везе са „правим“ или „лажним“ мушкарцима.  Кажу да је јунаштво бранити себе од других, а чојство друге од себе. Дакле, чојство је вредније. Стога свако, па и „прави“ мушкарац, треба да поштује друге, чак и када му не указују поштовање, или када искажу непоштовање. Свако, ако може, треба да поставља пример другима, а не само колегама и деци. Зашто не и жени? Родитељима? Доношење посла кући не умањује нечије очинство или родитељство. Поготово,на западу људи носе посао кући, раде и код куће. Радити није срамота. Наравно, то не значи да не треба имати времена за децу. Није слабост радити код куће. Једино ако „правог“мушкарца схватамо као патријарха који седи на трону и командује другима да раде, док он сам не ради, јер му је то испод части? Да ли на то треба да се угледамо?

„Црта број 7:прави мушкарац сам треба да кроји своју срећу
Никада не тражи милостињу за себе јер није задовољан ничијим новцем. Не воли да му помажу и сам ствара и кроји своју судбину. Ако је прави мушкарац наследио нешто добара он их увећава за 10 пута толико.“
Свако је ковач своје судбине. Да ли наслов ове одлике „правог“ значи да остали мушкарци, жене и деца не треба сами да кроје своју судбину, већ да им је други кроје? Управо „прави“ мушкарци? Зашто би „прави“ мушкарац, тај јаки, фокусирани, заповедни, угледни пример уопште тражио милостињу? И због чега „прави“мушкарац није задовољан ничијим (мисли се туђим)новцем? У црти број 2, се каже да је мр.“прави“ фокусиран само на профит, на моћ, на новац, на стицање моћи, новца и жена. Они које занима само профит, моћ и новац углавном то постижу туђим новцем, који постаје њихов. Ово су контрадикторности које доказују да је текст са насловне стране портала дичног Б92 писала особа лишена мозга. На остале глупости из ове црте, не треба трошити речи.

„Црта број 8:прави мушкарац не изгледа као жена
Он не носи дугу косу и минђуше, не брије груди. Са друге стране, маникир је прихватљив. Масаже су такође прихватљиве. Прави мушкарац зна да о његовој хигијени, ван фризерског салона, мора водити рачуна жена. Он има најмање 3 одела које су веома скупа и носи одела бар 3 пута недељно. Сваки мушкарац који не зна како се везује кравата треба да преда своје тестисе, одмах.
Ни један мушкарац не изгледа као жена. И обрнуто. Ради се о два пола. Стога чему горњи наслов? Да ли „лажни“ мушкарци изгледају као жене? И кроз историју и данас многи које сматрају баш „правим“ мушкарцима носили си и носе дугу косу и минђуше. Многи свештеници и монаси имају дугу косу. То их не чини мање мушкарцима. Такође цела модерна плејада метросексуалаца али и спортиста, мушкараца за које кажу да су „прави“, брије груди. Сама чињеница да брију груди не чини их мање мушкарцима. Робовање трендовима је једно и трендовима робују и многе жене, и хомосексуалци и метросексуалци и „прави“ мушкарци и многи други. Због чега би онда маникир био прихватљив а обријане груди не? И једно и друго је у тренду. И једно и друго је одраз ропства извитопереном потрошачком друштву и сујети. Следи прави бисер међу глупостима. То да жена мора водити рачуна о хигијени мушкарца. Можда међу едиповцима. Можда у поучним филмовима Живка Николића.У сваком случају о хигијени деце, па и оне мушке, најчешће води рачуна мајка. И то треба да буде све. Е сад та глупа тврдња је у потпуном нескладу са већином осталих наведених особина „правог“ мушкарца. А он је  на једној страни јак, фокусиран, моћан, богат, мења жену која га не задовољава, реч му је заповест а на другој страни о његовој хигијени мора да брине жена. Дакле, купа га, ко што га је мајка купала кад је био мали, маникира га, масира...Овде се ради о два неспојива модела. Због чега одела морају да буду скупа? „Прави“ мушкарац носи скупа одела! Да ли то значи да они мушкарци који не носе скупа одела, нису „прави“ мушкарци? Да ли одело чини човека? И какве везе имају кравате и тестиси, забога Веране Матићу?
Црта број9:прави мушкарац одржава ред у кући
Да ли сте видели како изгледа дом вашег шефа? Нема кутија од пица, веша и папира по поду. Рачуне не користи као подметаче за пиво. Прави мушкарац не може да влада ниједном територијом ако не уме својом. Ваш дом не сме имати никакве флеке, документи морају бити у реду, одела морају бити чиста.
Наслов је нејасан. Не зна се да ли се мисли да сам мушкарац одржава ред у кући или се стара да буде реда у кући? Из осталих особина „правог“ мушкарца видимо да је он ожењен и да има децу. При том се јасно каже да о његовој хигијени мора да брине жена (преттпостављам супруга). Под хигијеном се, поред личне, подразумевају и ствари и околина - стан, „правог“мушкарца. Дакле, хигијену одржава жена, по налогу „правог“ мушкарца, сећате се то је онај јаки, фокусирани, заповедни тип, који очас може да промени жену која га не задовољава. Ето како он влада територијом. Ето шта нам препоручују истраживачи Б92. Што се мене тиче кад прочитам нешто овако, дође ми да кличем- Живеле флеке, живео неред! Осим тога овом одликом се препоручује да „прави“ мушкарац, осим што је егоманијак и деспот, треба да буде тип болесно опседнут чистоћом и уредношћу, јер то одговара потрошачком друштву (рекламе подстичу ову појаву).

Црта број 10:прави мушкарац зна како да се одбрани
Данашњем свету недостају вође које умеју сами да се домогну врха.Углавном су то наслеђени послови или паре са татиног рачуна. Колико познајете вођа, шефова, директора који су сами себи пркрчили пут? Сваки пут када паднете, сетите се да нема времена за туговање, устајете као да се никад ништа није десило. И још једна ствар, ако знате велике речи, ретко их користите. Поготово пред незналицама које мисле да су паметније. Верујте снага долази изнутра.
Јадан Ниче. Право на одбрану је право свакога од нас. Већ сам помињао и чојство и јунаштво. Данашњем свету пун је к.... вођа. Данашњем свету је свеједно да ли су вође довели или су се саме довеле. Психопате и лудаци поготово знају сами себи да прокрче пут. И тешко одустају. Сваки пут када падну, устају као да се ништа није догодило. Вође увек користе само крупне речи. И снага им долази изнутра, јер су луди. Снага је у лудилу. Вође знају као да се одбране. Још боље знају како да нападају.

Погледајмо сада какав профил личности мушкарца, надчовека, сугерише овај дирљиви пример истраживачког Б92 новинарства, ова Б92 теза о „правим“ мушкарцима?

-Јак, снажан, доминантан, мачо, не показује осећања
-Фокусиран на моћ, новац и профит
-Своју децу третира не као своју, већ као „дар од Бога“
-Своју жену третира средство за секс, које може променити ако га не задовољава
-Његова реч је заповест
-Поштује друге само када га поштују
-У свом дому је деспот
-Одбија кућне послове, чак и о његовој личној хигијени брине жена (замењива)
-Носи скупа одела
-Опсесивно је уредан и склон хигијени
-Верује да је вођа

По свему судећи овај профил се поклапа са мноштвом личности које су нам познате. Адолф Хитлер. Јосиф Стаљин. Мао Цетунг. Бенито Мусолини. Франциско Франко. Иди Амин. Ким Ил Сунг. Аугусто Пиноче.

Браво Б92. Браво Веране, браво Бранкице.

Одреднице:
1.http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2011&mm=05&dd=18&nav_id=512868

18.мај 2011.године
Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)