ЗАШТО ЋЕ ДСС И КОШТУНИЦА УВЕК БИТИ ТРН У ОКУ САД?
Новообјављене чињенице које је изнео Викиликс, а које се тичу односа према Коштуници и ДСС-у половином 2008.године – депеша на четири стране и у дванаест тачака)(1) указују на то да САД, зовите их “Империја” (на заласку) или и даље најмоћнија сила на планети, свеједно, указују да САД поимају ДСС, на сасвим другачији начин - реалнији начин, од онога што саме намећу јавности, као господари медија у Србији. У јавности је годинама (тачније, пуну деценију -од 2001. до 2011.) стварана најнегативнија могућа слика о Коштуници и ДСС-у. Не хиљаду пута, него милион пута изговорене неистине, створене предрасуде, негативни стереотипи, који на крају чак представљају ДСС као злочиначку организацију, али у последње три године, увек представљену као слабу, у паду, у унутрашњим сукобима…Дакле,те монструозне лажи су морале после десет година , да оставе неке последице. Машина Империје је немилосрдна, и када се укључи, после извесног времена, унос налога од господара више није потребан. Машина ради сама, по инерцији. Последице су да је део јавности почео да верује у лажи, чак и део оних који су наклоњени десници. Последице су да се неистине узимају здраво за готово.
Тачно је да депеша претходног америчког амбасадора Камерона Мантера, врви произвољностима (“Ненад Коматина,… кога неки унутар партије виде као будућег лидера”- шта рећи а не насмејати се?), површностима (поимање стања и односа у ДСС-у – “Многи унутар партије верују да Коштуница мора да поднесе оставку да би се ДСС опоравила и вратила као конструктивна партија десног центра”, “Коштуничин очајнички тон у интервјуу”… ) и нетачностима (нпр. “Портпарол ДСС Милош Алигрудић”). Међутим једна друга ствар је много јаснија. САД веома озбиљно поимају ДСС, веома студиозно се баве озбиљним противником, до детаља покушавају да проникну у унутрашње односе и то све у странци која је од потпуне власти, дошла у потпуну опозицију, и коју јавно, сви отписују. Немојте мислити да и данас САД не раде исто, и имају исти однос према ДСС-у. Хоћу да укажем на огроман несклад између онога што се намеће јавности о ДСС-у и онога што САД стварно мисле о ДСС-у. Јавно је створен утисак да се ДСС распада, да нестаје, да је неважна. Пред сваку Скупштину ДСС-а се износе потпуно измишљене гласине о струјама и сукобима (а сопственим измишљотинама подлеже чак и Мантер, како видимо у депеши). Тајно, из депеше се то види, изражава се велика забринутост што тај ДСС и даље постоји, што је тај проклети Коштуница и даље председник ДСС-а, тако снажно се прижељкује некакав наследник, који ће заступати, цитирајмо депешу :”проевропске и пробизнис, вредности и интересе”. Наравно, Америка није рачунала на Викиликс, и на обелодањивање депеша, јер иначе, све депеше у којима се помиње Коштуница, ненамерно, говоре најпохвалније о истом. Овом приликом Коштуницу нехотице, хвале да није еврофанатик и заступник лопова, тј. да не заступа “проевропске и пробизнис, вредности и интересе”. Чујте, лажем кад кажем да САД само прижељкују нешто. САД, увек одлазе неколико корака испред својих жудњи и хтења. САД их реализују. Сетимо се само колико лидера разних земаља су САД насилно, отворено али и прикривено, свргнуле. Сетимо се само колико својих марионета су САД инсталирале широм света. Колико влада су срушиле и поставиле. Са Либијом су управо завршили, а операција “Сирија” је у току. Инсталирање марионетске владе у Србији средином 2008. године је био мачији кашаљ за САД. Међутим , тај Коштуница и ДСС су се показали као зачуђујуће тврд орах. Нема мачијег кашља кад је у питању свргавање Коштунице са врха ДСС-а (најлакши начин да се уклони ДСС - начин лакши од неког покушаја фронталног уништења ДСС-а…). Тај човек одбија да оде, замислите. И што је најгоре, немају чиме да му укаљају образ - изузев бизарних и шупљих конструкција (типа-“убио Ђиђића” итд.). И тако се пре три године Империја упрла из петних жила да дестабилизује ДСС, да нађе наследника Коштуници…Али не бива. Разговарали су и са Куртом (Париводићем) и са Муртом (Дракулићем), али ништа. У свом очају, као наследника, разматрали су чак и Ненада Коматину! А свим Куртама и Муртама, што би Матија реко’, трокапићима, а шатровци- двоцевкама, поручујем да убудуће воде рачуна шта и где лају, све се открије, све процури. Јасна је немоћ Империје, која је данас и даље моћна да освоји једну огромну земљу попут Либије, али је немоћна (најмање пет година ) да свргне једног човека, који је на челу странке која је преко три године у потпуној илегали, отписана (мислим на медијску и финасијску блокаду). Коштуници једна ствар иде у прилог, Србија нема нафту. Србија је у светским размерама, нека даља рупа на свирали САД, али то не значи да о тој рупи нико не води рачуна. Води, и то стално. Једино се на тој рупи мање свира, истина.
Из депеше се јасно види да су са представницима амбасаде САД, тада, у другој половини 2008. године разговарали: Зоран Дракулић(тада већ ван ДСС), Раде Обрадовић, Милан Париводић (који анкетарима из ДСС и дан данас одбија да каже да ли је члан ДСС или не- какав јасан и храбар човек), Ненад Поповић, Ненад Коматина (колико знам и даље члан ДСС). Колико ми је познато, Американци не обмањују људе када разговарају са њима, лажно се престављајући. Хоћу да кажем сви са којима су разговарали, знали су са киме разговарају. Да ли су знали и зашто разговарају, не питајте мене. Људе са којима су разговарали, Американци оцењују као “релативно прогресивне чланове ДСС” али недовољно “Бруталне” или “Касијалне”- “Ниједан од релативно прогресивних чланова ДСС са којима смо разговарали још увек није спреман да потегне нож на Цезара”. А ето, тим неспремним и незахвалним прогресистима они, Американци, нуде и нож и двадесет сребрњака.
На крају депеше следи највећа похвала ДСС-у. Осим што је време развејало трабуњања о распаду ДСС у депеши, дало је за право ДСС-овом евроскептичном ставу, и тврдњама изреченим још 2008. године да је признавање лажне државе Косово, цена за улазак у ЕУ. Амбасадор Мантер каже : “Доказ за ту кризу (у ДСС-оп.аут.): ДСС је сада једина странка у парламенту која се активно опире тешњим везама са Европском унијом, а то указује на задивљујуће погрешно тумачење приоритета у Србији”. Камерон Мантер, у ствари, још тада каже да је ДСС јединствена опозициона странка, која не лаже свој народ и која, исправно сагледава питање евроинтеграција и која задивљујуће исправно тумачи приоритете у Србији. А после три године и економска криза, односно њене последице у ЕУ, су дале за право ДСС-у (који је још тада о тој кризи отворено говорио и на кризу упозоравао, док су представници марионетске власти о кризи говорили као о развојној шанси!).
И не будимо наивни, постоје ствари које су за депешу и оне које су таквог нивоа важности да нису за депешу. Нису то једини људи са којима је амбасада Империје разговарала. Нису то једине ствари које је Империја по овом питању чинила. И није то чинила само Империја, већ, не сумњам и Немци, Британци… Једина разлика је та што њихове депеше нису проваљене. У сваком случају ни Американци не пишу у депешама овог нивоа ништа о свргавању режима, влада, појединаца, нити о инсталирању марионета. Вратимо се у 2008.годину и погледајмо цео контекст. Американци су натерали Коштуницу да одступи са власти јер су убедили његове већинске партнере, ДС и Г17, да издају своју земљу и одрекну се КиМ. Коштуница је то одбио. Потом су инсталирали издајничку и марионетску владу. Потом су се, како сама депеша каже, забавили тражењем наследника Коштуници. У ствари, покушали су да свргну Коштуницу са места председника ДСС-а али, једноставно нису могли то да реализују. Ради се о озбиљној ствари. Смртно озбиљној. Прво су срушили владу Србије, инсталирали марионете а потом су покушали да свргну председника странке коју сами називају јединственом и једином опозицијом еврофанатизму и продаји КиМ. Да свргну бившег председника државе, бившег премијера са чела његове странке. То говори о важности тог човека и те странке. Истовремено, организованима, озбиљнима и способнима (са ресурсима, за зло) какви јесу, Американцима је ово била само “сајдшоу” операција. Главна операција у другој половини те године, је било уништење СРС, странке са којом Коштуница, мало је фалило, није направио владу. Овај залогај је био много крупнији али се показало и много лакши за гутање. Оно што им није успело са Коштуницом и ДСС-ом, успело је са СРС-ом. ДСС се показао као претврд орах за америчко зубало. Американци у ДСС-у нису успели да пронађу Томислава и Александра.
У истинитост информација које објављује Викиликс, нико озбиљан не сумња. И сам сам учествовао у многим догађајима из друге половине 2008.године,и почетком 2009. године. Почетком јесени из одбора ДСС-а у Београду су почеле да стижу поуздане информације да појединци из странке озбиљно врбују чланове да пређу у нешто што се зове “Модерна Србија”. По подацима које сам прикупио и презентовао врху ДСС, радило се о организацији иза које стоје западне паре и Милан Париводић (цитат из депеше: “Париводић је указао да би он могао да формира нову странку десног центра. (Међутим, Дракулић и остали су нам рекли да Париводић готово да нема подршку у ДСС.”))(3)(4). Цела организација је алармирана и наум је осујећен. Пре тога, десетак релативно познатих појединаца је већ било, јавно, у једној другој организацији под називом “ Центар за конзервативне студије” коју је основао бивши Коштуничин саветник Миша Ђурковић (4). Шта везује Ђурковића и Париводића? Годину дана, раније, у лето 2007. године срео сам Милана Париводића на Копаонику. Попричали смо мало о политици и Париводић ме је изненада питао шта мислим о Миши Ђурковићу (а било је јасно да он мисли све најбоље)?. Одговорио сам да исти има одређене квалитете али да му на челу пише да жели да буде председник нечега, односно указује на превелику сујету.. Ви повежите два и два. Крајем новембра 2008. припреман је Главни одбор ДСС, одржан у децембру. Основна ствар је била превазилажење кризе која је постојала у Градском одбору Београда. Наиме врх тог одбора, ја тврдим, је тада радио за ДС а из депеше видимо, још и за кога. На челу одбора је био Ненад Коматина, како се у депеши и тврди и који је разматран као могући амерички наследник Коштунице (цитат из депеше:“Ненад Коматина, шеф београдског одбора ДСС кога неки унутар партије виде као будућег лидера…”). Епилог је било тихо именовање новог привременог,Градског одбора, и кроз три месеца је одржана Скупштина Београдског огранка ДСС на којој је изабран нови Градски одбор Београда. На тој седници Главног одбора ојачан је и Извршни одбор ДСС (потпредседник ИО ДСС, задужен за Београд, је изашао из ДСС-а и био је врбован од стране Париводића да води пропалу кампању учлањења у несуђену Модерну Србију - иначе, у згради на Тргу Николе Пашића, где је седиште листа “Правда” се налазе просторије са таблом “Модерна Србија”). На место овог потпредседника је дошао аутор овог текста.
У сваком случају је занимљив навод из депеше који говори и о дволичности Американаца који су изразили спремност да сарађују са ДСС-ом ако Коштуница буде уклоњен (цитат из депеше:”Другог септембра, функционер ДСС Милан Париводић нам је рекао како се нада у вођење реформисане ДСС у којој би Коштуница и даље имао своју улогу. Када смо му рекли да америчка влада неће бити у стању да ради са његовом странком под таквим околностима…”). И показало се да би то било тако. Наиме Американци сасвим лепо сарађују са СНС-ом и ови са њима. Очигледно је да су западњаци, њихове амбасаде, агентуре и испоставе, имали много “страначког” посла тог лета и јесени, када није замењен Коштуница и када се јесте располутила СРС а није и ДСС.
А одговор на питање из наслова је јасан. Зато што неће да раде у интересу САД, уместо у интересу Србије. И зато што је Коштуница опасан као потенцијални политички повратник који може да помрси рачуне Американцима.
На крају две непотребне (а тако потребне) напомене. Прво, ДСС, није савршена и непогрешива. Друго, овај чланак, као и све своје чланке пишем за свој рачун и у своје име.
Одреднице:
Нема коментара:
Постави коментар