Хвала на лекцији коју сте им одржали!
Не спадам у оне који некритички подржавају све што ради Филхармонија, односно њен директор. На пример, није ми се допало то што је пре неколико година, дозвољено да у Филхармонији свирају “Црни пантери”, без обзира на тадашње разлоге солидарности (изгорео им сплав). Једноставно таквој музици није било место у сали Филхармоније. Ради се о принципу. Али то је и једини гаф који је директор Филхармоније направио од када је стао на чело те, својевремено, посрнуле установе. Иван Тасовац је Филхармонију подигао из мртвих, и одавно је она је онај врхунски бренд, односно заштитни знак или жиг, којим треба да се поносимо, пре него Егзитом и Гучом (према којима могу да искажем само одређену меру поштовања). Тасовац је од Филхармоније, направио установу светског нивоа, врхунски оркестар, али све то није за некакву “елиту”, већ обрнуто (о томе сведочи и публика на Коларцу). Што се мене тиче, карте за концерте Филхармоније је лакше набавити од карата за Егзит или Гучу, а Београђанима је сасвим сигурно много лакше и јефтиније да оду на концерте Филхармоније, него у Нови Сад или у Гучу (успут, чуће на Коларцу много квалитетнију музику).
Последњих година Филхармонија на изванредан маркетиншки начин обележава почетке својих сезона. Ове године такође. Опет нешто свеже, оригинално, провокативно, несвакидашње, са нотом хумора и поруком. Другог септембра, предвече, пет чланова оркестра, део дувачке секције, су одржали мини џез концерт на раскрсници улица Страхињића Бана и Капетан Мишине, између два популарна кефеа у силиконској долини (један је Пастис, а другом, опростите не знам име- често се реновира, претходни назив је имао неке везе са свињама). Филхармоничари су били одевени у концертне одежде- фракове и одсвирали су једну Диксиленд нумеру, ако не грешим. Изванредно. Мини концерт класичара, џез нумера, на месту које је духовна супротност свему ономе што класична и џез музика јесу, које је супротност духу и вредностима које Филхармонија представља. Гости два “елитна” кафеа су одушевљено саслушали филхармоничаре и наградили их овацијама и аплаузима, несвесни кваке и зачкољице, која је уследила на крају. На крају, је уследио хладан туш, али елегантан, са мером - филхармоничари су развили провокативан транспарент “Хвала што не долазите” са ознаком нове сезоне. Каква лекција. Минимална провокација а максимална оригиналност. “Хвала што не долазите” онима што сигуно никада нису и неће долазити у Коларац. “Хвала што не долазите” онима који, када и залутају на Коларац или у дворану Сава центра, не искључују мобилне телефоне, тапшу између ставова или у току ставова, касне, одлазе раније… Хвала им што не долазе, заиста.
Има ли бољег доказа да је Филхармонијин потез изванредан, од критике коју је добила од главног блогера Б92, Предрага Аздејковића, самозваног првог педера Србије. На свом Б92 блогу он жестоко напада овај симпатични потез. Шеф поносних парадера, вођа педерске “елите” каже “безобразлук Београдске филхармоније”, “арогантна група уметника “, “извређали присутне госте”, “одакле та малограђанска потреба “врхунских” уметника да оду међу “сељаке” и да им на нос набију како су они као “врхунски” уметници много бољи људи од њих силикомских “сељака”?”, “то што они цигулишу, шетају дупета по свету и свиркају и мисле да су много битни, плаћају ти исти сељаци који се гаде!”, “Београдска Филхармонија МОРА да се извини…јер је то чист безобразлук и вређање”, “Одувек сам презирао ароганцију и снобовштину, нарочито код оних натрипованих урбаних фејкера и “врхунских уметника који после буду судије у “Ја имам таленат””.
Тешко је наћи толико несувислости на једном месту, па макар то био и блог Б92, и то блог поносног парадног мужеложника. Има ли већих безобразлука, ароганције и увреда од оних које су нам упутили и приредили организатори параде срамоте, предвођени Аздејковићем, прошле године? Има ли већих безобразлука, ароганције и увреда од оних које нам сада упутићују организатори нове параде срамоте, предвођени истим тим Аздејковићем, ове године? У поступку Филхармоније нема ничег спорног а камоли безобразног, арогантног или увредљивог. Али зато срамотни парадери вређају свој град, вређају своју земљу, својим садистичким парадама, и тражењем већих права, од права која имају остали грађани. Код неколико стотина тих парадера, заиста их је било само толико, осећа се малограђански и паланачки комплекс “несхваћених” и “угрожених”, који су схаватили да је садистичка и срамотна парада, најбољи начин да лече своје фрустрације, комплексе и остале психичке проблеме. Сам Аздејковић показује запањујуће одсуство осећаја за исправно читање маркетинга, рекламе и провокације, на чему се, великим делом и заснивају кампање самих хомосексуалаца (наравно на погрешан начин). Шта очекивати од човека коме је Јелена Карлеуша идол и музички узор?
Хвала ти Аздејковићу, што не долазиш на коцерте Филхармоније. Немој очекивати од мене да за узврат не будем на улици у недељу 2. октобра ове године. Бићу на улици као и прошле године. Чекамо вас. 6.септембар 2011. године
Одреднице:
Нема коментара:
Постави коментар