Животињска фарма „ необавезујућег мишљења“

Животињска фарма „ необавезујућег мишљења“

Јавност је могла пажљиво да саслуша једноипосатно излагање председника Међународног суда правде (у даљем тексту МСП). Свако нормалан би после тога помислио да неко мора да одговара због тешког пораза Србије. Свако нормалан би помислио да неко мора да плати за нокаут који је доживела држава. Свако нормалан би помислио да министар иностраних послова мора да поднесе оставку. Свако нормалан би помислио да председник владе и цела влада морају да поднесу оставке. Свако нормалан би помислио да председник Републике  мора да поднесе оставку. Свако нормалан али не и они. Јер сви они су инспиратори и творци идеје да се Србија обрати МСП-у. Тај једноумна власт ДС, Г17, СПС, ЛДП, ПУПС, ЈС и осталих, та једноумна власт Бориса Тадића коју подржавају сви непријатељи Србије, сав западни инофактор и сви олигарси, је инсистирала и испословала да се Србија обрати МСП-у. Сада је јасно да су Американци или са режимом договорили целу шараду у Генералној скупштини УН ( када је Србија, наводно победила у залагању, односно гласању око питања обраћања МСП-у) или су „ наместили „ Вука Јеремића и цео режим. Поводом штетног обраћања Србије МСП-у, Демократска странка Србије је још тада упозоравала да је то обраћање непотребно и нефункционално и говорила је да Србија мора да тужи сваку (барем европску) државу која призна лажну државу Косово. Наравно, инсталирани амерички режим у Србији, то себи није могао да дозволи већ је посегао за неискреним манифестним и маркетиншким деловањем а на за суштинским и ефикасним. Исход је могао бити познат. Прво, чак и да је суд дао мишљење повољно по Србију, нашој држави то не би много користило ( користило би само режиму у Србији да се бесомучно рекламира ) јер би надзорници међународне политике, пре свега САД, релативизовали то мишљење суда и не би дозволили да оно изазове било какве ефекте или последице. Са друге стране није било тешко претпоставити да ће неповољно мишљење суда имати тешке и несагледиве последице по Србију.

Режим и његове главне странке ДС и Г17 никада нису били искрени у борби за Косово и Метохију већ су једно мислили  („ брига нас за КиМ – наша брига је - у се, на се и пода се“ ), друго говорили ( „никад, никад, никад нећемо признати Косово“ ) а треће радили ( пузеће признање Косова – тако да се народ не досети ). Сада је време да плате за своју неискреност. Нажалост, прво ће платити Србија. Србија ће се суочити са несагледивим последицама веома јасног става МСП у корист Шиптара. Апетити на Косову ће порасти. Имају на чему и да расту. Став МСП је разоран. Шиптари ће желети, овај  пут ојачани ставом МСП, да ставе под контролу целу територију своје лажне државе. У томе ће имати подршку САД и Европе. Србија ће бити изложена свакојаким притисцима и уценама. Притисци ће бити утолико тежи, јер осим што је мишљење МСП поразно јасно, то мишљење је дато на основу захтева Србије у УН. Шта је режим тражио то је и добио. Али, неће трпети режим, трпеће Срби на КиМ, трпеће цела Србија. Режим је ушушкан у вишеструке привилегије и функције које његови људи имају, у бенефиције и обесан стил живота. Режим је сам себе заштитио од сукоба интереса. Заштитио се од опозиције. Заштитио се од полиције, тужилаштва и судства. Заштитио се од медија ( да ли треба помињати срамне насловне стране новина 23.јула и уопште срамно извештавање већине медија који сакривају пораз режима и извештавају у стилу „борба се  наставља“). Режим се заштитио од судбине, отпора и речи грађана, заштитио се од живота нормалних људи. Да ли и вас мучи дилема, да ли су на власти дивље или обичне свиње? На овом месту навире сећање на завршне пасусе “ Животињске фарме „  Џорџа Орвела:

„ Док су споља посматрале тај призор, животињама се учинило да се догађа нешто чудно. Шта се то променило у изгледу свиња ? Кловерине остареле, мутне очи прелазиле су с једне на другу. Неке од њих имале су пет подвољака, неке четири а неке три. Али шта је то изгледало као да се преображава и мења?  Пљесак се утишао, друштво је узело карте и наставило прекинуту игру, а животиње су се потихо одшуњале назад. 

Али, застадоше после двадесетак метара. Из куће се чуло урликање. Потрчале су назад и поново провириле кроз прозор. Оштра свађа је постајала све бучнија. Галамило се, лупало по столу, гледало оштро и сумњичаво, одлучно негирало. Свађа је почела  у тренутку када су Наполеон и господин Пилкингтон истовремено одиграли пиковог аса.

Дванаест гласова бесно је викало, и сви су били једнаки. Сада је било јасно шта се променило у изгледу свиња. Поглед животиња које су стајале напољу клизио је од свиње до човека, од човека до свиње и поново од свиње до човека. Али, већ је било немогуће распознати ко је свиња, а ко човек“.

23.07.2010.године

             

Скаредне измене Закона о Агенцији за борбу против корупције

Скаредне измене Закона о Агенцији за борбу против корупције

У тренутку најмање будности ионако ошамућене јавности, у сред јулских тропских врућина, режим Скупштини, као кукавичје јаје, подмеће измене и допуне Закона о Агенцији за борбу против корупције. И режим зна да су те измене скаредне и срамотне и бира најмање штетан тренутак када ће да их пласира.

Закон који се мења није идеалан и има више лоших одредби. Чланови 29., 30. и 31. као да су писани због Бориса Тадића, односно, индиректног омогућавања да врши функцију председника ДС и председника Републике, што је иначе у супротности са новим Уставом. Такође, други став члана 28. уводи непотребне изузетке и даје сувишно дискреционо право Агенцији, чиме се доводи у питање сама суштина Закона.

Кренимо редом од неспорног у предлогу измена и допуна Закона. Члан 2. измена и допуна уводи нову надлежност Агенције, да може да поступа по пријавама државних службеника. У мноштву чланова Закона уз реч „странака“ додају се речи „политичких субјеката“. Такође, постоји мноштво измена које су позитивне али небитне, јер суштински не доносе битнија побољшања Закона.

Са друге стране, спорно је свега неколико чланова Закона о изменама и допунама Закона о Агенцији за борбу против корупције. Међутим, тих неколико измена сасвим обесмишљавају првобитни Закон. Штетна, али мање битна измена је предлог да директор Агенције бира свог заменика. Одредба постојећег Закона је боља. Није у духу једног контролног антикорупцијског тела да директор бира и разрешава свог заменика, већ је много боље да то чини Одбор Агенције када већ постоји. Мање је битна штетна промена која дозвољава повећање плате директора и заменика. Очигледно је да сама директорка Агенције сматра да јој је мала плата – по Закону о Агенцији то је плата министра. Директорка очигледно у томе има подршку и Владе и Одбора. Стога се у предлогу измена Закона налази измена и предлаже се да директор Агенције добије једну од највиших плата у области правосуђа (плата судије Врховног касационог суда). Све је ту спорно. Прво, плата министра није мала. Друго, Агенција не спада у правосудну грану власти, већ је контролно тело извршне власти. Није у духу начела поделе власти на законодавну, судску и извршну да се један сегмент власти пореди и изједначава са другим, неспојивим сегментима. Уосталом, директорка Агенције је одавно прихватила избор по досадањшим условима. Уколико није задовољна, нека поднесе оставку и потражи посао са већом платом. Ова измена плате директора је лоша и због тога што тиме сам врх Агенције шаље поруку да користи измене и допуне Закона ради сопствене користи као што то чине и предлагачи из Владе, односно странака режима. Овај поступак личи на озакоњено корумпирање директора Агенције од стране предлагача Закона (у стилу, ево теби веће плате а ти подржи или се немој противити накарадним изменама овог Закона). Мења се и члан 31. Закона и непотребно се ублажавају и разводњавају дефиниције дате у том члану. Први став тог члана обавезује функционере да обавесте Агенцију о новој (дуплој) функцији, али и да затраже сагласност за обављање исте. Измене Закона траже од „угрожених“ функционера режима да само обавесте Агенцију али не и да траже сагласност. Непотребно се мења и члан 56. Закона који говори о заштити подносиоца пријаве и других лица у поступку. Изменом се заправо онемогућавају лица да поднесу пријаве јер се уводе штетне, растегљиве и правно нејасне норме „у доброј намери“ и „ако оправдано верује“. Неко се баш потрудио да пише бесмислице. Ова измена каже да могу бити заштићени само они подносиоци пријава који су пријаву поднели „у доброј намери“ и „ако оправдано верују“.... Постојање добре намере и оправданог веровања не треба доводити у било какву везу са подношењем пријава против функционера или са добијањем заштите. Наравно, поставља се питање ко ће ценити добру намеру или оправданост веровања подносиоца пријаве. Да ли се опет даје дискреционо право директору или пре неком службенику у Агенцији? Постојећи члан овог Закона сасвим добро регулише ово питање.

Две су кључне и штетне измене постојећег Закона. Измена члана 28. и измена члана 82.  Већ смо рекли да члан 28. већ поседује изузетно штетан став 2. који Агенцији даје дискреционо право да одобрава вршење друге јавне функције. Међутим, садашњим властодршцима то није било довољно већ су предвидели и нови став који дозвољава њиховим функционерима да врше више функција „ако су непосредно бирани од грађана“. Као да постоји нека разлика у погледу корумпираности оних који су непосредно бирани од грађана и оних који то нису него су нпр. постављена или именована лица. И једни и други су на исти начин подложни корупцији. Сами функционери које грађани непосредно бирају, сходно другим законима и прописима имају заштиту у делу који се односи на престанак њихове функције, тј. на степен њихове смењивости или несмењивости. Све функције морају бити изједначене у погледу овог Закона и не сме се правити сумњиво и циљано рангирање функција које служи изигравању Устава и овог Закона. То нови став 3. Измена и допуна Закона управо и чини („Функционер изабран на јавну функцију непосредно од грађана може, без сагласности Агенције, да врши више јавних функција на које се бира непосредно од грађана, осим у случајевима неспојивости утврђених Уставом“). Ова цитирана одредба је супротна члану 102. став 3. Устава Републике Србије који изричито предвиђа да народни посланик не може да буде посланик у Скупштини Аутономне покрајине Војводине, нити функционер у органима извршне власти, правосуђа, нити може да обавља друге послове и дужности за које је Уставом утврђено да представљају сукоб интереса. Ова одредба је супротна самој суштини борбе против корупције и сукоба интереса. Ова одредба је подстицај корупцији. Ова одредба је најбољи доказ да овај послушнички режим, чак и када донесе неки делимично пристојан Закон, тај закон безобзирно гази само због тога што се показало да је закон „исувише европски“, исувише антикорупцијски и да исувише угрожава преобилне привилегије хиљада задриглих функционера режима. И Нерон и Калигула би могли да уче од овог режима.

Друга кључна штетна одредба је измена члана 82. Закона. Режим мења одредбу о дужности функционера који врше више функција да се изјасне коју ће (једну) функцију вршити и даље. Истовремено се мења и рок за изјашњење функционера који је постојећи Закон одредио (1. април 2010.). Јако је лоше да се, у овом случају, по истеку рока из једног Закона тај рок продужава другим Законом. Нема оправдања за овакав поступак. Разлога има. Разлог је срамотан. И овај члан постојећег Закона је угрозио хиљаде осетљивих властодржачких организама који опстају само у условима вршења више функција а вену када врше само једну. Измена члана 82. гласи: „Функционер који је вршио више јавних функција, односно уз јавну функцију обављао други посао или делатност на дан 1. јануара 2010. године, а није се до 1. априла 2010. године определио коју ће јавну функцију наставити да обавља, дужан је најкасније до 1.септембра 2010. године да обавести Агенцију  које све функције, послове или делатности обавља“. Изменом одредбе о року за изјашњење функционера уводи се повратно дејство и озакоњује се постојеће стање у коме преко 1800 функционера ДС, Г 17, СПС и осталих странака, крши Устав и Закон јер и после 1. априла обавља више неспојивих функција. Ова одредба је подлегање Демократске странке политичком притиску сопствених функционера и функционера осталих странака режима.

Због чега је кршење Закона о Агенцији за борбу против корупције тако безочно и масовно? Борба против корупције и сукоба интереса се подрива од стране врха државе и режимских странака. Осим најпознатијих примера  три посланика, два градоначелника и једног директора - Драгана Марковића, Верољуба Стевановића  и Душана Бајатовића,  закон о сукобу интереса крши и Драган Ђилас и на првом месту Борис Тадић који противно Уставу и Закону обавља две неспојиве функције – функцију председника ДС и функцију Председника републике.

Грађанима порука и питање. Да ли режим Бориса Тадића и Демократске странке ради обичних грађана гази законе ове земље? Да ли режим доноси нове законе који дерогирају постојеће да би створио олакшице и привилегије грађанима? Режим гази законе ради себе и својих обесних функционера и гази законе Србије да би себи донео још више бенефиција и привилегија. Режим Бориса Тадића је одабрао да живи бесно као власт а не скромно као народ.

19.07.2010.године

И ЖУТА РИБА СМРДИ ОД ГЛАВЕ

И ЖУТА РИБА СМРДИ ОД ГЛАВЕ

Демократска странка која има једноумну, тоталитарну власт у држави на свим нивоима и над већином медија, са сателитима (Г17, СПС, ПУПС, ЈС, ЛДП итд.) је одавно одлучила да за њих на власти и сва остала са њима интересно повезана лица, важи један начин живота, један стандард, недоступан обичним смртницима а за све остале грађане важи други начин живота, други стандарди и аршини. Грађанима следују откази, незапосленост, сиромаштво и растакање државе а припадницима режима неконтролисана власт, вишеструке плаћене функције, бенефиције, гламур, џет сет статус, сторије, глорије и непристојно и незаслужено богатство. А тај режим има пуну подршку српских олигарха, САД и ЕУ.

У пракси то изгледа овако. Пре више од седам месеци режим је донео Закон о Агенцији за борбу против корупције (који је иначе веома мањкав али не из разлога које сада наводе његови функционери). Закон је усвојен и остављено је пола године времена онима на које се Закон односи да ускладе своје положаје са Законом. Закон о Агенцији за борбу против корупције је почео да се примењује 1. априла 2010. године. Барем је тако требало да буде. Међутим, априлилили. Тадићев режим се определио за минималну примену тог Закона и за игнорисање истог, кад год је то могуће. Први април је био рок да се функционери режима определе коју ће, ЈЕДНУ, од многобројних функција, да наставе да обављају, а да на остале поднесу оставке. Такође, то је био рок и да припреме извештаје о имовини. Око првог априла Агенција је била затрпана са готово 2000 захтева функционера ДС, Г17 и осталих странака власти, за дозволу да обављају више функција иако то Закон изричито забрањује (то је изгледа неопходно за правилан рад властодржачких организма). Агенција је на седници од 7. априла усвојила „Правне ставове“ у вези са применом Закона који кажу: „Агенција даје сагласност само функционерима који ће након почетка примене Закона бити кандидовани за обављање још неке јавне функције АЛИ НЕ И ОНИМА КОЈИ СУ У ТАКВОЈ СИТУАЦИЈИ ЗАТЕЧЕНИ. Тако да ће постојећи захтеви бити одбачени као неосновани а против ових и других функционера који се до 1. априла нису определили за једну јавну функцију биће покренути поступци“. Агенција је једно од наводно независних регулаторних тела. Колико је независна показаће својим радом. Многи функционери ДС и Г17 се јавно жале да нису добили одговор Агенције. Не треба им веровати, али није искључено да је Агенција направила одређене пропусте у свом раду да би функционери власти (која је основала Агенцију) могли да имају алиби за кршење Закона. У самој Агенцији кажу да су свима који су се обратили послали негативне одговоре на адресе које су сами навели. Иначе, куриозитет је да Агенција не ради са странкама (не мисли се на политичке), изузев за пријем поднесака. То је вашем аутору у Агенцији саопштио руководилац групе за сукоб интереса а потврдили сви службеници у писарници. Такође, није могућа ни комуникација електронским путем. Врло чудно.

Крајем марта ове године јавност је усталасана Одлуком Скупштине Војводине да покрајински посланици могу обављати више функција. Оваква одлука је вишеструко штетна. Прво, Одлука значи да за војвођанске функционере не важе исти закони као и за остале. Друго, још штетније, овом Одлуком је Скупштина Војводине срушила први српски закон, односно одлучила да један закон Србије не важи у Војводини. Постоји и апсурд а то је да је непризнати закон донела коалиција истоветна оној у покрајини. Шеф владајуће посланичке групе у Покрајини је неопрезно изјавио да од 120 покрајинских посланика, 60 има две до три функције! Чак је и режимски лист „Блиц“ објавио списак од 24 посланика који крше Закон о борби против корупције и сукобу интереса: Горан Јешић,ДС, (председник општине Инђија); Живорад Смиљанић,СПС,(председник општине Апатин); Томислав Богуновић,ДС, (председник општине Бач); Игор Павличић, ДС,(градоначелник Новог Сада); Синиша Лазић,ДС,(председник СО Сомбор); Жељко Видовић,ДС,(заменик председника општине Врбас); Миливој Вребалов, ЛДП,(председник општине Нови Бечеј); Коста Стакић,ДС,(председник општине Бачка Паланка); Миленко Филиповић,ДС, (председник општине Сремски Карловци); Бранко Гајин,Г17, (председник општине Србобран); Мирослав Кришанин, ДС,(председник општине Ковачица); Живко Марковић, ДС,(председник СО Пећинци); Светозар Буквић,ДС, (председник СО Кула); Ненад Боровић, ДС,(председник СО Рума); Горан Каурић,Г17,(заменик градоначелника Зрењанина); Миленко Германац,СРС,(заменик председника општине Пландиште); Саво Добранић,ДС,(директор „Дневник Холдинга“); Борислав Новаковић, ДС,(директор Завода за изградњу града); Србољуб Бубњевић,ДС,(директор ЈКП „Лисје“); Радован Нинковић,ДС,(директор Националног парка); Золтан Сомбати, СВМ,(директор ЈКП Кањижа); Милан Ђукић,СПО,(члан градског већа НС); Драгослав Петровић,ДС,(покрајински секретар) и Иштван Пастор,СВМ, (потпредседник Извршног већа и секретар за привреду).

 Кључни доказ о томе да режим Бориса Тадића инвазивно крши Законе о сукобу интереса и борби против корупције је сама чињеница да је скоро 2000 обесних режимских функционера захтевало да обавља више функција иако то закон изричито забрањује. Већина већ преко месец дана некажњено крши закон. Треба поменути да се барем још хиљаду мултифотељаша није ни јавило агенцији, нити су поднели оставке.

Да је кршење Закона о борби против корупције масовна појава у ДС, Г17, СПС, ЛДП, СВМ, итд. показује још једно легло кршења закона, градска скупштина Београда. Писац ових редова, градски одборник ДСС, је установио да је најмање 16 одборника ДС и Г17 у Скупштини града Београда до пре неки дан било у сукобу интереса: Златко Петрин, бивши шеф Одборничке групе ДС (члан Већа Звездаре); Бранислав Белић, ДС, (председник Скупштине Савског Венца); Душан Динчић, ДС(начелник општинске управе Савски Венац); Невенка Николић, ДС,(саветник министра одбране за медије); Петар Ђорђевић, ДС,(члан Већа Раковице); Весна Животић, ДС,(директор О.Ш.); Душко Јанићијевић, ДС,(помоћник председника општине); Томислав Јеремић, СПО,(заменик председника Општине Обреновац); Владимир Лалић, ДС, (директор ЈКП Обреновац); Милан Љубојевић, ДС,(директор „Протент“); Зоран Пласковић, Г17,(члан Већа Н.Београда) Мирослав Рајлић, Г17,(директор ЈП ПП Звездара), Дејан Станулов, ДС,(члан Већа Раковице); Маја Стефановић, ДС,(директор Вртића Н.Београд); Милош Хетлеровић,ДС,(пом.предс. Општине Н.Београд) и Драган Вујевић, ДС, (члан Већа Н.Београд).

После изношења наведених података од стране аутора овог текста, у име ДСС, на седници градске скупштине 4. маја 2010, седам одборника ДС и Г17 је поднело оставке укључујући и шефа Одборничке групе ДС. Међутим, девет прозваних одборника није поднело оставке наставивши да крше Закон. После овога седница Скупштине града је прекинута јер је владајућа коалиција у Београду изгубила већину. Иначе, број градских одборника ДС и Г17 који крше Закон је много већи од преосталих девет јер многи одборници врше и друге функције а то крију. Нико од десет одборника ДСС није у сукобу интереса. Демократска странка и њени сателити су већ сутрадан 5. маја, у наставку седнице пожурили да на незаконит начин поврате изгубљену власт а опозиција је напустила градску скупштину. Извештавање медија о овом случају, за разлику од покрајинског, је било срамотно а то можемо да захвалимо утицају једног од медијских диктатора, свемоћном Драгану Ђиласу. ДСС је већ 6. маја предала две Жалбе Управном суду поводом противзаконитог потврђивања мандата седам одборника ДС у београдском парламенту. Жалбе је поднео потписник ових редова.

Због чега је кршење Закона о борби против корупције тако масовно и дрско, од стране оних који су тај Закон донели? Функционери ДС, Г17, СПС, ЛДП, ПУПС, ЈС и осталих паразитских странака се угледају на своје лидере, носиоце највиших функција. Највише безобразлука су показали посланици и градоначелници Драган Марковић Жирафа (ЈС) и Верољуб Стевановић Фијат (Г17). Следе их Душан Бајатовић Тигрица (СПС) посланик и директор „Србија гаса“ и Саша Миленић звани Жалосна Сова (Г17) посланик и председник Скупштине Крагујевца. Али да ли је то врх  леденог брега отпора борби против корупције и сукоба интереса? Није, наравно. Градоначелник Београда, супербогати псовач и болесно амбициозни Драган Ђилас је под сумњом да је у вишеструком сукобу интереса као власник многобројних фирми. Не постоје докази да је он свој статус у фирмама које поседује, регулисао на начин предвиђен законом. Да ли је ту крај? Погледајте наслов овог текста. О да. Шампион сукоба интереса је Борис Тадић. Устав Републике Србије је јасан. Председник Републике, истовремено и првенствено (по понашању) председник ДС, од почетка свог другог мандата крши чланове 6. и 115. Устава РС: Члан 6. „ЗАБРАНА СУКОБА ИНТЕРЕСА –Нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама, пословима или приватним интересима.

Постојање сукоба интереса и одговорност при његовом решавању одређује се Уставом и законом“.

Члан 115. „НЕСПОЈИВОСТ ФУНКЦИЈА – Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност“.

У његовој странци  кажу да то нису неспојиве функције и да Тадић не прима плату у ДС. Ирелевантно. Тадић не поседује претпоставку непристрасности док год је председник странке. Тиме није, а по Уставу мора бити, председник свих грађана.

Да ли је то довољан одговор на питање због чега функционери странака које су донеле поменути Закон, тако безочно и са задовољством газе тај исти Закон. Они сматрају да су грађани првог, а сви остали, грађани другог реда. Мисле да су свемоћни. Одабрали су да живе бесно, као власт а не скромно, као народ. Неће још дуго!

07.05.2010.године

МАСОВНИ СУКОБ ИНТЕРЕСА ОДБОРНИКА ДС И Г17

МАСОВНИ СУКОБ ИНТЕРЕСА ОДБОРНИКА ДС И Г17

У ГРАДУ БЕОГРАДУ

Демократска странка која има једноумну, готово тоталитарну власт у држави на свим нивоима и над већином медија, са сателитима ( Г17, СПС, ПУПС, ЈС, ЛДП итд.) је одавно одлучила да за функционере и чланове странака на власти и сва остала са њима интересно повезана лица , важи један начин живота, један стандард и аршин, недоступан обичним смртницима а за све остале грађане, укључујући и опозицију, важи други начин живота, други стандарди и аршини. Грађанима  следују откази, незапосленост, сиромаштво и растакање државе а режиму неконтролисана власт, вишеструке плаћене функције, бенефиције и богатство. При томе тај режим има  пуну подршку српских олигарха, САД  и ЕУ.

У пракси то изгледа овако. Пре више од седам месеци тај режим је донео Закон о Агенцији о борби против корупције. Тај Закон је заменио Закон о сукобу интереса а Агенција је преузела послове Одбора за процену сукоба интереса. Закон је усвојен и остављено је пола године времена онима на које се Закон односи да ускладе своје пложаје са Законом. Закон о Агенцији за борбу против корупције је почео да се примењује 1. априла 2010. године. Барем је тако требало да буде. Међутим, априлилили, Тадићев режим се определио за половичну примену тог закона и за игнорисање истог, кад год је то могуће. А Закон, већ поменух (који је иначе веома мањкав али не из разлога које сада наводе функционери режима) су предложили и изгласали они сами. Први април је био рок да се функционери режима определе коју ће, ЈЕДНУ, од многобројнох функција, да наставе да обављају, а да на остале поднесу оставке. Такође то је био рок и да припреме извештаје о имовини. Око првог априла Агенција је била затрпана са око 2000 захтева обесних функционера ДС, Г17  и осталих странака власти, за дозволу да се обавља више функција, иако Закон то изричито забрањује. Агенција је 7. априла

Градски одборник и потпредседник ИО ДСС, Небојша Бакарец је у име Одборничке групе ДСС прикупио податке и установио да је најмање 16 одборника ДС и Г17 у Скупштини града Београда и даље у сукобу интереса и поред става Агенције за борбу против корупције која је одбила све (преко 2000) молбе функционера ДС, Г17, СПС и осталих из власти да обављају више функција. Потпредседник ИО ДСС је установио да су у сукобу интереса:

1. Златко Петрин, шеф Одборничке групе ДС (члан Већа Звездаре),
2. Бранислав Белић, ДС (председник Скупштине Савског Венца),
3. Душан Динчић, ДС (начелник општинске управе Савски Венац)
4. Невенка Николић, ДС (саветник министра одбране за медије),
5. Петар Ђорђевић, ДС (члан већа Раковица),
6. Весна Животић, ДС (директор ОШ),
7. Душко Јанићијевић (ДС),
8. Томислав Јеремић, СПО (заменик председника Општине Обреновац),
9. Владимир Лалић, ДС (директор ЈКП Обреновац),
10. Милан Љубојевић, ДС (директор „Протент“),
11. Зоран Пласковић, Г17 (члан Већа Н.Београд)
12. Мирослав Рајлић, Г17 (директор ЈП ПП Звездара),
13. Дејан Станулов, ДС (члан Већа Раковица),
14. Маја Стефановић, ДС (директор Вртића Н.Београд),
15. Милош Хетлеровић, ДС (пом.предс. Општине Н.Београд) и
16. Драган Вујевић, ДС (члан Већа Н.Београд).

После прозивке седам одборника ДС и Г17 је поднело оставке укључујући шефа Одборничке групе ДС. Међутим, још девет прозваних одборника није поднело оставке. После овога седница Скупштине града је прекинута јер владајућа коалиција у Београду више нема већину. Број одборника ДС и Г17 који крше закон о Агенцији за борбу против корупције је много већи од наведених 16, али то тренутно није могуће проверити јер општине и град крше Закон о доступности информација, па се не зна ко су чланови управних и надзорних одбора у многобројним предузећима и установама.

Да подсетимо да је Закон о Агенцији за борбу против корупције донела управо власт ДС и Г17 прошле године а да управо они масовно крше тај Закон у Војводини, Београду и остатку Србије.

Власт ДС, Г17, СПС, ЛДП и осталих, осталих, грађанима нуди отказе, незапосленост, сиромаштво и растакање државе а себи и својима вишеструке плаћене функције, бенефиције и богатство.

Неће још дуго!

Нико од 10 одборника ДСС није у сукобу интереса.

05.05.2010.