Скаредне измене Закона о Агенцији за борбу против корупције
У тренутку најмање будности ионако ошамућене јавности, у сред јулских тропских врућина, режим Скупштини, као кукавичје јаје, подмеће измене и допуне Закона о Агенцији за борбу против корупције. И режим зна да су те измене скаредне и срамотне и бира најмање штетан тренутак када ће да их пласира.
Закон који се мења није идеалан и има више лоших одредби. Чланови 29., 30. и 31. као да су писани због Бориса Тадића, односно, индиректног омогућавања да врши функцију председника ДС и председника Републике, што је иначе у супротности са новим Уставом. Такође, други став члана 28. уводи непотребне изузетке и даје сувишно дискреционо право Агенцији, чиме се доводи у питање сама суштина Закона.
Кренимо редом од неспорног у предлогу измена и допуна Закона. Члан 2. измена и допуна уводи нову надлежност Агенције, да може да поступа по пријавама државних службеника. У мноштву чланова Закона уз реч „странака“ додају се речи „политичких субјеката“. Такође, постоји мноштво измена које су позитивне али небитне, јер суштински не доносе битнија побољшања Закона.
Са друге стране, спорно је свега неколико чланова Закона о изменама и допунама Закона о Агенцији за борбу против корупције. Међутим, тих неколико измена сасвим обесмишљавају првобитни Закон. Штетна, али мање битна измена је предлог да директор Агенције бира свог заменика. Одредба постојећег Закона је боља. Није у духу једног контролног антикорупцијског тела да директор бира и разрешава свог заменика, већ је много боље да то чини Одбор Агенције када већ постоји. Мање је битна штетна промена која дозвољава повећање плате директора и заменика. Очигледно је да сама директорка Агенције сматра да јој је мала плата – по Закону о Агенцији то је плата министра. Директорка очигледно у томе има подршку и Владе и Одбора. Стога се у предлогу измена Закона налази измена и предлаже се да директор Агенције добије једну од највиших плата у области правосуђа (плата судије Врховног касационог суда). Све је ту спорно. Прво, плата министра није мала. Друго, Агенција не спада у правосудну грану власти, већ је контролно тело извршне власти. Није у духу начела поделе власти на законодавну, судску и извршну да се један сегмент власти пореди и изједначава са другим, неспојивим сегментима. Уосталом, директорка Агенције је одавно прихватила избор по досадањшим условима. Уколико није задовољна, нека поднесе оставку и потражи посао са већом платом. Ова измена плате директора је лоша и због тога што тиме сам врх Агенције шаље поруку да користи измене и допуне Закона ради сопствене користи као што то чине и предлагачи из Владе, односно странака режима. Овај поступак личи на озакоњено корумпирање директора Агенције од стране предлагача Закона (у стилу, ево теби веће плате а ти подржи или се немој противити накарадним изменама овог Закона). Мења се и члан 31. Закона и непотребно се ублажавају и разводњавају дефиниције дате у том члану. Први став тог члана обавезује функционере да обавесте Агенцију о новој (дуплој) функцији, али и да затраже сагласност за обављање исте. Измене Закона траже од „угрожених“ функционера режима да само обавесте Агенцију али не и да траже сагласност. Непотребно се мења и члан 56. Закона који говори о заштити подносиоца пријаве и других лица у поступку. Изменом се заправо онемогућавају лица да поднесу пријаве јер се уводе штетне, растегљиве и правно нејасне норме „у доброј намери“ и „ако оправдано верује“. Неко се баш потрудио да пише бесмислице. Ова измена каже да могу бити заштићени само они подносиоци пријава који су пријаву поднели „у доброј намери“ и „ако оправдано верују“.... Постојање добре намере и оправданог веровања не треба доводити у било какву везу са подношењем пријава против функционера или са добијањем заштите. Наравно, поставља се питање ко ће ценити добру намеру или оправданост веровања подносиоца пријаве. Да ли се опет даје дискреционо право директору или пре неком службенику у Агенцији? Постојећи члан овог Закона сасвим добро регулише ово питање.
Две су кључне и штетне измене постојећег Закона. Измена члана 28. и измена члана 82. Већ смо рекли да члан 28. већ поседује изузетно штетан став 2. који Агенцији даје дискреционо право да одобрава вршење друге јавне функције. Међутим, садашњим властодршцима то није било довољно већ су предвидели и нови став који дозвољава њиховим функционерима да врше више функција „ако су непосредно бирани од грађана“. Као да постоји нека разлика у погледу корумпираности оних који су непосредно бирани од грађана и оних који то нису него су нпр. постављена или именована лица. И једни и други су на исти начин подложни корупцији. Сами функционери које грађани непосредно бирају, сходно другим законима и прописима имају заштиту у делу који се односи на престанак њихове функције, тј. на степен њихове смењивости или несмењивости. Све функције морају бити изједначене у погледу овог Закона и не сме се правити сумњиво и циљано рангирање функција које служи изигравању Устава и овог Закона. То нови став 3. Измена и допуна Закона управо и чини („Функционер изабран на јавну функцију непосредно од грађана може, без сагласности Агенције, да врши више јавних функција на које се бира непосредно од грађана, осим у случајевима неспојивости утврђених Уставом“). Ова цитирана одредба је супротна члану 102. став 3. Устава Републике Србије који изричито предвиђа да народни посланик не може да буде посланик у Скупштини Аутономне покрајине Војводине, нити функционер у органима извршне власти, правосуђа, нити може да обавља друге послове и дужности за које је Уставом утврђено да представљају сукоб интереса. Ова одредба је супротна самој суштини борбе против корупције и сукоба интереса. Ова одредба је подстицај корупцији. Ова одредба је најбољи доказ да овај послушнички режим, чак и када донесе неки делимично пристојан Закон, тај закон безобзирно гази само због тога што се показало да је закон „исувише европски“, исувише антикорупцијски и да исувише угрожава преобилне привилегије хиљада задриглих функционера режима. И Нерон и Калигула би могли да уче од овог режима.
Друга кључна штетна одредба је измена члана 82. Закона. Режим мења одредбу о дужности функционера који врше више функција да се изјасне коју ће (једну) функцију вршити и даље. Истовремено се мења и рок за изјашњење функционера који је постојећи Закон одредио (1. април 2010.). Јако је лоше да се, у овом случају, по истеку рока из једног Закона тај рок продужава другим Законом. Нема оправдања за овакав поступак. Разлога има. Разлог је срамотан. И овај члан постојећег Закона је угрозио хиљаде осетљивих властодржачких организама који опстају само у условима вршења више функција а вену када врше само једну. Измена члана 82. гласи: „Функционер који је вршио више јавних функција, односно уз јавну функцију обављао други посао или делатност на дан 1. јануара 2010. године, а није се до 1. априла 2010. године определио коју ће јавну функцију наставити да обавља, дужан је најкасније до 1.септембра 2010. године да обавести Агенцију које све функције, послове или делатности обавља“. Изменом одредбе о року за изјашњење функционера уводи се повратно дејство и озакоњује се постојеће стање у коме преко 1800 функционера ДС, Г 17, СПС и осталих странака, крши Устав и Закон јер и после 1. априла обавља више неспојивих функција. Ова одредба је подлегање Демократске странке политичком притиску сопствених функционера и функционера осталих странака режима.
Због чега је кршење Закона о Агенцији за борбу против корупције тако безочно и масовно? Борба против корупције и сукоба интереса се подрива од стране врха државе и режимских странака. Осим најпознатијих примера три посланика, два градоначелника и једног директора - Драгана Марковића, Верољуба Стевановића и Душана Бајатовића, закон о сукобу интереса крши и Драган Ђилас и на првом месту Борис Тадић који противно Уставу и Закону обавља две неспојиве функције – функцију председника ДС и функцију Председника републике.
Грађанима порука и питање. Да ли режим Бориса Тадића и Демократске странке ради обичних грађана гази законе ове земље? Да ли режим доноси нове законе који дерогирају постојеће да би створио олакшице и привилегије грађанима? Режим гази законе ради себе и својих обесних функционера и гази законе Србије да би себи донео још више бенефиција и привилегија. Режим Бориса Тадића је одабрао да живи бесно као власт а не скромно као народ.
19.07.2010.године
Нема коментара:
Постави коментар