ДЕБАТА О ДВЕРИМА- ИСТИНА НАЈВИШЕ БОЛИ-ДА ЛИ ЈЕ ЗАБРАЊЕНО КРИТИКОВАТИ ДВЕРИ?
Прочитавши све коментаре по питању Дебате о Дверима и чланке Драгослава Павкова, на Стандарду и Бранимира Нешића на Дверима, стекао сам утисак да је забрањено било шта рећи о Дверима, изузев похвала. Ова примедба се не односи на чланак Владана Глишића (Стандард), коме хвала. На питање у наслову овог текста, одговор је јасан- Да, дозвољено је критички писати и говорити о Дверима.Чланак „Рајске Двери“ је написан пристојним речником, хладан и аналитичан, детаљан, лишен било каквих дисквалификација а поготово оних инсајдерског типа, лишен било какве острашћености, писан са уважавањем. Додуше лишен је и хвалоспева и некритичког клањања „рају“ који нуде Двери. Ако смо се договорили да је дозвољено писати о Дверима, ако је дозвољено чак и критиковати Двери, у чему је онда проблем? У томе што нисам пао у занос понет „новим одушевљењем“? У томе што другачије мислим? Што не идем низ длаку?
О забрањеном. Неке текстове које пишем, неће да објави нико. Неке, неће већина. Неке објаве сви. Већину текстова ДСС неће и не треба да објави на свом сајту, попут овог о Дверима. Већину текстова, хоће да објаве Стандард, Видовдан и Фонд СЈ. Примећујем, у токовима времена, да постоје неке забрањене теме. Поједине личности, поједине институције. Рецимо, текст о молитвеном доручку није хтео да објави нико. Објавио га је само Драгослав Павков, на свом блогу, на чему сам му захвалан.
О коментарима. Углавном сматрам да је залудно водити комуникацију са анонимнима, баш због тога што су непотребно заштићени анонимношћу. Међутим, поштујем труд Драгослава Павкова да учествује у дебати у коментарима. Занимљиво је да коментари поводом дебате о Дверима, по својој острашћености и количини дисквалификација подсећају на коментаре са својевременог блога Срђе Поповића, на Пешчанику, који је отворен поводом два текста, одговора која сам тада упутио адвокату Поповићу, поводом његове кривичне пријаве против Војислава Коштунице. Поред личних дисквалификација и тада и сада, коментарима је заједничко и то што је јасно да већина коментатора није у стању да прочита један текст, без шума, без страсти и беса. Потом нису у стању да га интерпретирају или цитирају. Потом је јасно да већина коментатора не може да поднесе и уважи другачије мишљење, углавном аутора текста који коментаришу али и супротстављена мишљења других коментатора. Такође, заједничка црта свим тим коментарима је што некоме одричу право да пише о нечему. У оба случаја било је доста таквих коментара - Шта је он умислио, ко је, па да пише о томе? или – Одакле му право да пише о томе? У суштини то је негирање права на изношење слободног мишљења и уопште противљење слободи мисли. Из коментара у оба случаја, видим и да већина коментатора чита или прати само оне медије који су им идеолошки блиски. Пошто је у коментарима изнет низ дисквалификација на мој рачун, ево једног одговора на питање „Одакле ми право...?“ или „У чему се ја разликујем од осталих...?“. Право да мислим и изражавам своје мишљење имам и без тога што ме чини различитим. А разликујем се од осталих, од свих осталих, само у једној ствари, коју дисквалификатори намерно заобилазе, а то је да сам два пута учествовао у спашавању живота деце (Уроша и Милане), којима сам донирао по осам процената своје коже, подвргнувши се двема операцијама на ВМА. Ето то ме чини различитим.
Поводом свог писања ћу рећи следеће. Прво, за последње две године написао сам око 60 текстова, на око 400 страница, који су објављени углавном на сајтовима Фонда Слободан Јовановић, НСПМ( већ три месеца не шаљем им текстове), Видовдана и Стандарда. Друго, пишем искључиво у своје име, а не у име ДСС. То је од почетка јасно. Не износим ни званичне, ни незваничне ставове ДСС. Не тражим подршку ДСС. Такође, до сада је постало јасно да ДСС нема и не треба да има став поводом мог писања (камо среће да је више оних који пишу). Јасно је као дан да имам право да пишем. Има свако. Само не пише свако, јер не може, не уме, неће, мрзи га, не зна како, итд. Такође, било је више случајева да су моји текстови били одбрамбеног карактера и веома корисни по ДСС, и да су били једина или правовремена одбрамбена реакција (афера станови, Срђа Поповић, афера Колубара итд.). Треће, претпостављам да пишем из истог разлога због кога пишу колумнисти Двери, Драгослав Павков и сви они који се до пре неколико година нису бавили писањем чланака о нашој стварности - ти разлози су потпуно одсуство критичке мисли у званичним медијима и жеља за променама у друштву. Четврто, да бих имао добар увид у ту стварност, да бих био што непристраснији и аналитичнији, већ годинама уназад не читам и не пратим само медије, са којима мање или више делим исто мишљење, већ редовно и оне друге.
Идемо редом. Одговори на три чланка.
Одговор на чланак Драгослава Павкова (сајт Стандарда). Господине Павков, нисам „напао“ Двери. Већ сам рекао, дозвољено је критички писати о њима. Критичко посање о „Дверима“ није и напад на њих. Нападао их је нпр. Инсајдер. Шта то значи „заслужити“ нечији напад? Или „не заслужити“? Шта је по вама „памфлет“? То што ви мој текст називате памфлетом, то је дисквалификација. Тако било ко може рећи и да ви пишете памфлете, са истим утемељењем. Питате одакле се финансира ДСС? ДСС се сада финансира као ниједна друга странка опозиције. То значи тешко и једва. Не знам да ли сте приметили да је ДСС трн у оку режима, главни кривац за све - од убиства Зорана Ђинђића, преко организације навијачких и екстремних група за време протеста Паради педера, скривања хашких оптуженика, па до пљачке 130 милиона евра у Колубари, и после две и по године ван власти. ДСС се финансира, између осталог и од новца, који није мали, који добија од државе, легално,на основу броја посланика у српској Скупштини. Финансира се од донација, било богатих чланова, било од донација људи добре воље и од донација чланова. Финасира се и из чланарине, поготово функционера. Питате одакле ДСС-у новац да помаже било кога? Већ сам навео одакле. ДСС је учествовала, мада режимски медији то не преносе, у многобројним хуманитарним активностима, када је и сада док је у опозицији, и онда док је била на власти, помагала унесрећене, избеглице, итд. новцем који је сама прикупила. Када смо били на власти, нисмо се стидели да индиректно, а по закону, искористимо утицај да помажемо организације попут Двери. Двери и не споре да су легално добиле донацију од нпр. Колубаре. Да, и то захваљујући ДСС-у а не ДС-у. ДСС је помагала једне НВО на исти начин на који режим помаже другим НВО. На законит начин. Ако вам је спорно што смо помагали Двери, кажите то?
На основу чега ми одричете право да говорим о принципима? Због тога што сам био заменик председника општине до 2008. године? Исто тако неутемељено, и ја бих могао да вама одрекнем право на принципијелност јер сте били војно лице и тиме били део неког режима и тамо радили ко зна шта. Али наравно да би то било бесмислено. Такође показујете потпуно неразумевање функционисања нивоа државе. Ви се залажете да се свађе са једног нивоа државе, са републичког, пренесу на све локалне нивое. Ви врло добро знате да све странке, уз нека мања ограничења, дају потребну слободу локалним одборима, да сами предложе у каквој власти ће или неће учествовати. И тако су у општинама Србије, присутне, најразличитије коалиције, које иначе нису могуће на високим нивоима власти. Уз то ДСС, по правилу, није нигде у коалицији са ЛДП-ом, са ЛСВ-ом, нити са оним странкама мањина које су сепаратистички настројене.
О ДСС-у у свом чланку (не памфлету) говорите све најгоре. У својим чланцима сте наглашавали да се ради о странци за коју гласате. Где је ту логика? Очигледно сте пронашли неку другу странку за коју ћете гласати, што је ваше право. Да ли је то СНС или су то Двери, свеједно ми је. Начин на који помињете убијеног Момира Гавриловића је срамотан. Поготово инсинуација да ДСС има нешто са тим убиством, цитирам вас :„Не кажем да је та странка одговорна за смрт тог човека, али, ако нису осетили потребу да заштите тако квалитетног информатора, како ће штитити обичног грађанина?“. Дакле, не кажете ни да смо одговорни али ни да нисмо. Али смо, кажете, били одговорни јер нисмо били упућени у злочиначке намере убица, па нисмо заштитили човека. То је најприземнија демагогија, за којом још није нико посегао за ових десет година, тим поводом.
Ни ви, као ни било ко други, не одговарате ни на једну аргументовану примедбу или питање које сам поставио у свом чланку, али и сами кажете да немате везе са Дверима, па се то од вас и не мора очекивати. Али зашто их онда браните, када их нико не напада? Пошто нас обавештавате да сте се исписали, као и Шормаз, из ДСС-а, ја вам желим срећан пут (нисам ни знао да сте били члан а ви то у својим чланцима нисте помињали). Ближе се избори и ви се свакако и овим својим нападом на ДСС, лепо препоручујете некоме. И сами сте опширно писали како тешко живите, (а били сте члан ДСС). Ако овај пут правилно одаберете, имате се чему надати.
Одговор на чланак Бранимира Нешића(сајт Двери). Господин Нешић, не помиње нити мој чланак, нити моје име али је јасно коме одговара. Господин Нешић, на почетку говори о „узнемирењу“ које је захватило свеколико политичко небо, па и тзв. „национални фронт“. Не препознајем се у томе, јер нисам део „националног фронта“, ни овог овде, ако такав постоји, нити оног Лепеновог. Нисам приметио да се било ко „узнемирио“ због прерастања Двери у странку. Пре би се могло рећи да влада потпуна равнодушност. То што сам ја написао чланак „Рајске Двери“, не значи ништа. Чланак, сам написао у своје име и за свој рачун, као што сам и објаснио. Нисмо ваљда, ја и мој текст „национални фронт“, господине Нешићу? Одговарате, а да вас нико за то није оптужио, „да вас не плаћају ни жути, ни црвени, ни плави“. Ако пажљиво читате, а ви сте пажљиви читач, ја сам поставио питање „одакле ће долазити новац за рад Двери, будуће странке?“. На то не одговарате. А на то питање треба да одговорите. Одакле ће доћи стотине хиљада евра за рад једне, нове амбициозне, странке која жели да делује у свим општинама и градовима?
Такође и ви се упињете да докажете недоказиво. Упирете се да докажете да је форма- ваше име- „Покрет ...“, ваша суштина. Већ сам навео да је „месија“ Драшковић пре 20 година крв пропљувао доказујући да је СПО широки надстраначки покрет. Пре седам година, избавитељ Богољуб Карић, је такође направио „широки надстраначки покрет“, Покрет снагу Србије. Имао је свеже идеје, идеје свеже попут зелене салате, које су и трајале толико.Они трећи се већ преко седамдсесет година упиру да докажу како нису странка већ партија. У свом хвалевредном трактату о ПАРИЈАМА, ви откривате топлу воду. Износите констатације и анализе, које знају и основци. И кличете вашу паролу „Нисмо политичка партија“. Очекујете да вам поверујемо да заступате парије овог друштва, а сви знају да заступате СПЦ. Свакако, не званично. А свако зна да СПЦ није сиромашни парија, да свештеници нису сиромашне парије. То знате и ви лично, јер и радите у СПЦ-у. То је знао и покојни Патријарх Павле. Због тога делује демагошки отужно када кажете :“Пошто смо и сами сиротиња која не жели да нас коначно свале у каљугу духовне и материјалне беде, решили смо да са својом сиромашном браћом запевамо нову песму на политичкој сцени Србије“. Господине Нешићу, средњовековна католичко фрањевачка демагогија је неприлична (фрањевци су се заветовали на сиромаштво и себе су звали „мала браћа“) .
Нико из Двери, па ни ви, није одговорио и на следећа питања:
-Како ћете се регистровати као „покрет“, не говорим при том о имену ваше странке, када Закон о политичким странкама познаје само политичке странке? (у будућој регистрацији ће вам стајати: Назив политичке странке-„ Двери- Покрет за живот Србије“.
-Да ли процењујете да ће Двери прећи цензус?
-Због чега негирате или заобилазите очигледну а неспорну повезаност са СПЦ?
-Због чега у вашем програму који критикује све друшвене факторе, нема ни једне критичке речи о одговорности СПЦ за стање у коме се налазимо?
- Због чега, и поред моје добронамерне примедбе из текста „Рајске Двери“ нисте навели имена „око 100 водећих српских интелектуалаца и стручњака из различитих друштвених области“ који су учествовали у писању вашег програма, како је навео секретар Двери, Бошко Обрадовић?
-Ко су тих „100 водећих српских интелектуалаца и стручњака из различитих друштвених области“?
-Због чега ваш Програм не нуди ни најмањи конкретан одговор КАКО ћете спровести начела свог Програма?
-Због чега тражите од грађана да баш вама поверују на реч?
-Због чега сте робовали маркетиншкој форми и ваш Програм изнели у десет тачака, као и СНС, када је очигледно било потребно више тачака?
-Због чега сте у појединим тачкама програма, спојили, међусобно неповезане области (тачке 5. и 9.)
- Због чега су из вашег Програма изостале подједнако важне области, као што су: Област правосуђа, област војске и одбране (врло кратко у тачкама 5. и 7.), област људских права и заштите и безбедности државе и грађана, област државне управе и локалне самоуправе, област пољопривреде (једна реченица у тачки 4.), област привредног система (у том погледу се не може рачунати на тачку 3. „Домаћинска економија“), област урбанизма и просторног планирања, област рударства и енергетике (једна реченица о енергетици у тачки 4.), област природних ресурса (једна реченица у тачки 4.), област здравства, област науке, област екологије, област омладинске политике и на крају, што изазива чуђење, заобилази се и област односа државе и цркве?
- Због чега нигде, на сајту ваше политичке организације, нити било где другде, не стоје биографије челника вашег покрета?
-Да ли се стидите ваших биографија?
-Када ћете објавити ваше биографије?
Одговор на чланак Владана Глишића( Стандард). Вама сам захвалан на одговору и на делу наслова „уместо одговора пријатељу“. Опростите ако сам погрешно протумачио да се овај део наслова односи на мене. Персирам вам иако вас познајем, као и господина Нешића (са господином Павковим сам не тако давно разговарао телефоном и комуницирао путем мејла). Дакле, персирам вам јер сматрам да је то најпригоднија форма обраћања у овом случају, без обзира што смо на ти. Вас Владане познајем најдуже, и уважавам вас, поштујем и ценим. А рећи ћу и да на један другачији начин уважавам, поштујем и ценим и господина Нешића и господина Павкова, јер их познајем много краће него вас.
И вашем чланку недостају бар неки одговори на питања која сам поставио и на примедбе које сам изнео.
Лепо је што ви кажете да ћете ваш програм градити одоздо а не одозго али ту проналазим следећи логички недостатак. Дакле, ви кажете да је ваш програм процес, дакле да није довршен. Кажете да је он комуникација, да је намењен променама кроз разговор са људима и стварношћу. Прво, ви то тврдите тек сада у свом одговрору на моју критику. То у програму не стоји. Друго, то је у нескладу са тврдњама да је Програм писало „око 100 водећих српских интелектуалаца и стручњака из различитих друштвених области“. То што ви говорите представља накнадну рационализацију и накнадну памет, на критику да је тако уопштен , аматерски програм писало како ви тврдите„око 100 водећих српских интелектуалаца и стручњака из различитих друштвених области“. Нећете ваљда рећи да сте ангажовали све те људе да напишу један недовршен програм, програм који ће писати време и то путем разговора са људима и стварношћу. То је веома неуверљиво. Уз то, за то што ви тврдите, потребно је веома много времена, а Србија га нема. Ви кажете и:“Двери су свесне да саме у овом тренутку немају сву памет и довољно стручних, способних и честитих људи да овај подухват изведу“. Слажем се са вама, и ја то тврдим. Али је то контрадикторно тврдњама ваших челника, Бошка Обрадовића (о сто водећих интелектуалаца и стручњака који су писали Програм) и Радована Тврдишића (који помиње и „реку стручних, поштених и часних родољуба“ која стоји иза „Двери“и која је учествовала и у припремању политичке понуде). Уз све ово сви ви сте најавили свој програм као својеврсну сензацију, коју сте током десет дана износили у јавност. Нигде нисте навели да то није целовит програм. Сада, одједном, после критике, ви кажете „имали сте прилику да видите предлог начела, која су наравно начелна, а не конкретна решења на којима ћемо градити Нови народни договор“. Па то и ја тврдим, да нисте понудили конкретна решења. Изузев, што ја тврдим да сте у овој српској стварности, да би вам било ко поверовао, морали већ изаћи и са тим конкретним решењима. И у свом тексту нигде не кажете када ћете изаћи са тим конкретним решењима. Кажете :“Наредних дана имаћемо прилику да у неким градовима лично разговарамо и да вам лично изложимо своје намере и визију будуће Србије“. Немам ништа против тога, али ви кажете да ћете кроз разговор изложити свој НАЧЕЛНИ програм. Шта је са конкретним решењима? Да ли ви кажете да ћете конкретна решења дати „кроз разговор са људима и стварношћу“ у токовима времена. Већ сам рекао да времена нема. Да би дошли до конкретних решења, на тај начин ће вам бити потребан низ година, које немамо. И шта би са „реком стручних, поштених и часних родољуба“, шта би са „100 водећих српских интелектуалаца и стручњака из различитих друштвених области“?
Једноставно, господо из Двери, ушли сте у целу ствар аматерски, онда када народ од вас очекује врхунски професионализам. Ушли сте у целу ствар као скуп површних аматера, а сами се хвалите да делујете већ 12 година. Контрадикторни сте, недоследни, и неуверљиви. Не нудите ништа ново. Само нову демагогију, нове фразе и нове пароле. Да ли сматрам да сте злонамерни? Не, добронамерни сте. Да ли сматрам да намерно обмањујете људе? Не, ви искрено верујете у оно што говорите, искрено верујете у свој „Нови народни договор“, у своје „Ново одушевљење“. Нажалост то није довољно. Већина оних који су се налазили на својим почецима је искрено веровала у оно што говоре. И Драшковић, и Карић, и Милошевић и многи други. Било је потребно много више рада и знања на вашем програму, имајућу у виду ваше дванаестогодишње искуство, „100 водећих српских интелектуалаца и стручњака из различитих друштвених области“ и „реку стручних, поштених и часних родољуба“, који стоје уз вас.
28.02.2011.године
Нема коментара:
Постави коментар