"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.
На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.

уторак, 19. октобар 2010.

Вакцинација у мозак

Вакцинација у мозак

Крајем октобра истиче рок трајања 600 000 неупотребљених вакцина  које је набавио режим, против вируса грипа типа А, подтипа Х1Н1. Да се подсетимо. Овај режим је као и многи на планети насео на лажну пандемију коју су режирале фармацеутске компаније, обилато помогнуте Светском здравственом организацијом (WHO) и осталим светским и европским здравственим организацијама (изгледа да је једина већа земља која није набавила вакцине-Пољска!).
Постоје процене да су фармацеутске компаније, само на залихама вакцина против Х1Н1, зарадиле више од седам милијарди долара. Постоји и други податак да је само компанија ГСК- Глаксо Смит Клајн, имала 4 милијарде профита од Х1Н1 вируса у 2009. години.
Процена је да је у свету дистрибуирано и купљено око милијарду вакцина, које су коштале најмање шест милијарди долара.Употребљено је око десет посто. Дакле, државе света  су бациле готово пет и по милијарди долара на неупотребљене вакцине које су постале медицински отпад.
Превару века је осудила Резолуција Парламентарне скупштине Савета Европе, готово једногласно, пре свега захваљујући извештајима добро позиционираног лекара Волфганга Водарга. У Резолуцији се наводи да су СЗО и европске здравствене институције  преувеличале распрострањеност вируса и изазвале беспотребно трошење великих износа јавних средстава и страхове европске јавности. У свету нико није одговарао, нити у владама, нити у здравственим организацијама.
Свакако, евроунијатски, марионетски режим у Србији, није  хтео да заостане за светским благодетима, па је својски прионуо да убеди сопствени народ да се боде, без потребе. Треба ли да вас потсећам на оне комичне сцене властодржаца који, се наводно жртвују за народ, по амбулантама, и који „храбро“- пред камерама, наравно, примају боцу у своје политичке мишице. Посебно смешан је био министар Томица, који се у жељи да испадне духовит, трзао као епилептичар, пред камером и „одушевљеном“ публиком око њега. Јадник. Наречени Томица (како је то згодно што се он не зове Томислав, па сви морају да му тепају) је у сред лета 2009.године покушао да алармира и узбуни јавност, на конференцији за штампу, заједно са извесним Коном. Иначе на енглеском –Con (чита се баш Кон), значи – преварант. Дакле, грађанин Tommy и грађанин Con су нас убеђивали да ће бити преко два милиона оболелих и обећали да ће набавити милионе вакцина, да нас све набоду.
Званична процена броја оболелих не постоји, али је број био значајно мањи него број оболелих од обичног грипа. Хоспитализовано је око 6000, велики број непотребно. Умрло је 137 особа. Процена је да је у свету умрло око 18 000 људи од Х1Н1, док од године до године, како кад, у свету умре од 250 000 до пола милиона људи од обичног грипа! Вакцинисано је око 200 000 грађана, пре свега припадника режима, чланова владајућих странака и тек после тога обманути грађани. Режим је наручио три милиона вакцина али је, срећом због лошег одзива, отказао већи део нарученог и на крају је набављено 850 000 доза. Вакцине је набавила Југохемија и тада под контролом породице Форцан – Милеуснић, а формално и Мишковића. Једна вакцина је коштала 8 евра. Штета, само на неупотребљеним вакцинама износи 4,8 милиона евра. У штету треба урачунати и бесомучне и скупе медијске кампање у прилог вакцинисања, беспотребно ангажовање великог дела здравственог система и будуће уништавање медицинског отпада у који су се претвориле неискоришћене вакцине.
Неко мора да одговара за то. Прво треба да буду смењени Томица и Коница. Потом да буду предмет истраге. Потом кривичне пријаве. Потом суда. Потом казнионице. А Томица је министар већ девет година.
Грађанин Con нас је, ничим изазван, шалим се - био је изазван као и Томи, нечим али би сте одмах погодили ако вам кажем којим износом, 22. јула ове године опет позвао да се сви вакцинишемо. Ових дана је плаћеник Con изјавио, са сузама у очима, да је „проблем у томе што су вакцине остале неискоришћене и што ће велико благо за здравље човека бити уништено“. Остао је жив. Иначе, у Србији не постоји ни једно постројење за уништавање фармацеутског отпада, па он мора да се извози и тамо уништава, по цени два евра за килограм. Велики део заврши на депонијама, у канализацији и у рекама.
Питање је шта сада учинити са тим „благом“ да не пропадне као медицински отпад? Најреалније је да се организује такмичење, као прошле године, пред камерама, где ће припадници режима да се такмиче, ко ће више вакцина да прими, тј.да се више набоде. Либералном Јовановићу да се забрани учешће, наравно. Постоји још решења. Да се организује јавно купање у вакцинама, у јавном купатилу у Душановој (сјајан маркетиншки догађај) где би се прво окупали Томи и Кон, а потом цела влада, председник и остатак режима. Такође, могли би да се боцкају и учесници „геј“ параде али не у мишицу. Као атрактивну могућност предлажем да Милка Форцан и њена сестра, обучене као медсеке, али са еротичним додацима, бели халтери, беле подвезице и сл., лично вакцинишу све оне који се добровољно јаве, а јавило би се много људи, ево ја нпр. Не би било лоше и да Томица , Кон и остали патентирају један лог дринк коктел „Том Кон“- 1 оз Х1Н1, 1/2 оз шљивке, 1/2 оз трипл сека, 1/2 оз бронхоклир сирупа ,1/2 оз рибљег уља, 1 кашика „Пробавите“  и једна мушмула за украс. Потом да се организује такмичење у испијању тог коктела али само за одабране припаднике владајућих странака.
Да се вратимо стварности. Србија је била само мали пион у планетарној превари фармацеутских кућа, здравствених организација и оних који стоје иза овога у сенци. И то није први пут да се то догађа. И не одбацујте ово што ћу навести, као још једну од теорија завере.
Почетком прошлог века истраживачи су почели прве масовније вакцинације (све финансирано од стране Рокфелерове фондације) против малих богиња а потом и грипа. Када су се САД укључиле у први светски рат сви регрути су били вакцинисани вакцинама широког спектра и упућивани у Шпанију на припреме и обуку. Болест се развијала још на бродовима за Шпанију и из тога је настала најпознатија савремена пандемија Шпанске грознице или грипа, која је убила око 50 милиона људи у свету. Профитирале су само Рокфелерове компаније које су произвеле милионе вакцина против грознице (многи верују да је грозница и настала на истом месту као и вакцине). Свака сличност са „пандемијом“ Х1Н1 је намерна. Масовне вакцинације широм светских континената су се наставиле, а интересантно је да се подручја вакцинације против малих богиња у Африци, током деценија, поклапају са подручјима где је тамо избијао ХИВ вирус. Неки тврде да све ово има везе са извесним извештајем о националној безбедности из 1974. године где владајући кругови у САД почињу да помињу појам неопходне депопулације у дванаест многољудних земаља трећег света које ће бити мете опита смањења становништва, који треба да буду примењени негде око 2000. године. Иначе, многе организације и фондације су се и пре тога бавиле питањима депопулације и углавном су долазиле до закључка да на планети не треба да живи више од пет стотина милиона људи. Вреди поменути да су највећи донатори и финасијери Светске здравствене организације, фондације Рокфелер, Форд и Ротшилд група.

19.10.2010.године
Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)