"У СНУ"
Дечак се сећа. Дечак је тужан. Дечак тражи очи.
Дечак види зелено. Шта ће дечак сањати?
Хајде да се ноћас сретнемо. У сну.
Узећемо се за руке и летети.
Девојчица и дечак ће уронити у плави океан снова.
Изаћи ће чисти и невини и грејати се на зрацима сунца сна.
На белом камену поред воде и биља смешиће се и гледати.
Дечак ће рећи : Ја видим. Девојчица ће рећи : Ја осећам.
Заједно ће рећи : Ја сам ти, ми смо једно.
У сну


СВЕТИ СИНОД ГРЧКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ НАРОДУ
Архијереји Грчке православне цркве, који су се окупили на редовном заседању од 5. до 8. октобра 2010. године, сматрају за своју дужност да се обрате својој пастви, народу Божијем, као и свим људима који нису равнодушни према језику истине и љубави.
Живимо у тешком и драматичном времену. Као земља смо се суочили са најтежом економском кризом која код већине људи изазива осећај несигурности и страха. Не знамо шта ће нам донети следећи дан. Очигледно је да је наша отаџбина већ поробљена, њоме фактички управљају кредитори. Знамо да многи од вас чекају да Црква каже своју реч и заузме позицију у вези са догађајима које заједно гледамо.
То што преживљава сада наша отаџбина нема преседана и веома је потресно. Раме уз раме са духовном, социјалном и економском кризом иде рушење свих наших темеља. Говоримо о покушају искорењивања и уништавања наше традиције, онога што се одувек сматрало за темељ живота наше отаџбине. У социјалној сфери покушавају да уклоне наше темеље и права. При томе, држава то чини дајући невероватно објашњење: "Ми смо принуђени на такве мере од стране наших кредитора". На тај начин ми, као земља, фактички признајемо да се налазимо под окупацијом и испуњавамо вољу наших нових (иностраних) владара. У вези са тим јавља се следеће питање - да ли се њихови захтеви тичу само финансијске и социјалне области или се шире и на духовни и културни идентитет, као и на самосталност наше отаџбине?
С обзиром на ову ситуацију у којој смо се нашли, сваки разуман човек ће поставити питање: Зашто раније нисмо предузели тако драстичне мере о којима се данас прича да су одавно биле потребне? Зашто сва та патологија нашег друштвеног живота коју сада са таквим напором покушавамо да савладамо, није била на време лечена? Зашто је било неопходно чекати док нисмо дошли у садашње критично стање? Ето, већ неколико деценија нашом државом управљају једни те исти људи. Којим политичким циљевима су се руководили знајући да воде земљу у катастрофу, а данас се осећају безбедно, доживљавајући себе само као извршиоце туђе воље? Данас се дешавају такве радикалне реформе које би раније подигле целу Грчку. Данас, међутим, скоро да нема отпора томе.
Наша економска криза повезана је са неравнотежом између производње и потрошње. Између спорог темпа производње који смо успели да постигнемо, и високог нивоа живота на који смо навикли. Када потрошња значајно превазилази производњу економски баланс неизбежно претеже на страну расхода. Да би се изборила са тим, наша земља је принуђена да прибегава спољашњим зајмовима. Када кредитори почну да траже враћање дугова настаје криза, а за њом и банкрот. Међутим, економска криза која гњечи и притиска нашу Отаџбину је само врх леденог брега. То је последица и плод једне друге – духовне кризе.
Диспропорција између потрошње и производње није само економска категорија, већ пре свега показатељ духовног слома. Знак моралне кризе која је дотакла како власт, тако и народ. Власт која није могла да се понаша одговорно пред народом, није могла или није хтела да говори са њим језиком истине, пропагирала је лажне идеале, помагала корупцију. Једини њен циљ је био долазак на власт. Она је фактички деловала против правих интереса народа и наше земље.
Са друге стране, ми смо се као народ понашали неодговорно. Обоготворили смо богатство, тражили сит и спокојан живот, нисмо презирали обману и лаку зараду. Више нас није било брига шта се догађа у свету и у нашој земљи. Професионална удружења и социјалне групе су самовољно захтевале очување својих права, бивајући потпуно равнодушни према томе како ће се ти захтеви одразити на наше друштво у целини и у великој мери су помогли да се нађемо у садашњем положају.
Суштина духовне кризе састоји се у одсуству смисла живота и затварању човека у једнодимензионалну садашњост – свођењем на његов егоцентрични самољубиви инстинкт. То је садашњост без будућности, без идеала и визије. Садашњост осуђена на монотонију и досаду. То је претварање живота у привремено растојање између два догађаја: рођења и смрти, са једином неизвесношћу колико ће времена проћи између. У таквој перспективи бесциљност се такмичи са бесмислом, што на крају доводи до трагичних последица. Тада на питање: "Зашто, сине, узимаш наркотике?", чујеш као одговор: "Реците ми, зашто је не бих узимао? Не надам се више ничему и ништа не очекујем. Једина моја радост је дрога." А ми, уместо да пронађемо смисао живота стремимо богатству, комфору, благостању. Међутим, када осим потрошње не постоји други циљ живота, када материјална самосталност и њено показивање постане једино средство да се домогнеш друштвеног признања, онда разврат постаје једини могући начин живота. У противном, ако се ниси развратио, глуп си. Многи су тако размишљали и чинили, те смо тако достигли да су се развратиле не само наше власти, већ и велики део нашег народа. Вечно питање – дилему Достојевског "слобода или срећа" проживљавамо у свом њеном трагичном размаху. Изабрали смо умишљено благостање, а изгубили слободу и то не само нашу личну, већ и слободу наше Отаџбине. Данас човек (можда и оправдано) стрепи од помисли о смањењу своје зараде, али га скоро уопште не брину дефицити новца који држава даје за образовање. Не брине ни за сопствену децу која се гасе у својим многобројним зависностима, не брине ни за обезвређивање људске личности и живота. То је истински смисао садашње кризе и извор економских тешкоћа, којима се без милости користе "светски владари".
На заседању Светог синода, ми, ваши духовни оци, критично смо оценили своја дела. Пожелели смо да преузмемо одговорност на себе и нађемо своју кривицу у кризи коју преживљавамо. Знамо да смо изазвали код вас огорченост, а можда и довели у искушење. Нисмо реаговали брзо и стварно на понашање клира које вас је повредило. Људи који желе да раскину везу народа са Мајком Црквом, који се користе истинитим али и измишљеним скандалима, потрудили су се да смање ваше поверење у Цркву.
Желимо да вам кажемо да Црква поседује противотров култу потрошње, то је аскеза (подвижништво). Док је потрошња ћорсокак (јер живот нема смисла), аскеза је пут (јер води правом животу). Циљ аскезе није одбацивање задовољства, већ испуњење живота дубином и садржајем. Она је налик тренингу спортисте који га доводи до освајања медаље. Та медаља није ништа друго до живот, који побеђује смрт, живот обогаћен љубављу. Аскеза је пут слободе од ропства сувишним стварима, ропства које нас је данас направило предметом подсмеха.
Забрињава нас стање нашег образовања, јер савремени образовни систем гледа на ученика не као на личност, већ као на компјутер. Једина функција тог система је "убацивање" информација у њега. Индивидуалност ученика се не узима у обзир и не прихвата. Наша деца с правом одбацују такво образовање. Зато нас брине следећа реформа средњег образовања која се припрема. Признајемо да састављање уџбеника спада у област одговорности државе. Њихов садржај се, међутим, тиче сваког грађанина. Многи од њих очекују од Цркве да подигне свој смирени глас по том питању.
Желимо да сви наши храмови отворе своја врата нашој омладини. У парохије које су то урадиле прилази много наше деце која траже смисао и наду.
Знамо да од нас, ваших пастира, тражите херојску, живу Цркву, са пророчком речју, актуелном проповеди за младе, која није посветовњачена, већ бескомпромисна, слободна и снажна. Цркву која се не боји да се одупре лукавом систему овога света, чак и ако то доведе до прогона и мучеништва.
Црква је једина институција која може стати уз човека и подржати га. Међутим, Црква – то смо сви ми, и у томе се и састоји Њена и наша сила. Јединство између пастира и пастве желе, пре свега, да униште "светски владари". Они знају да ако поразе пастира, лако ће растерати и заробити стадо. Сећате се историје – свуда где су се борили са Богом, коначни циљ удара био је човек и његово потпуно свођење на ниво животиње. Насупрот томе, очовечење Бога је највеће узвишење човека. Црква иступа не против државе, већ против оних који стоје иза ње, који покушавају да вас лише наде и идеала. Сећате се да је, сагласно са оценом многих економиста, ова криза створена вештачки да би била инструмент за остварење глобалне државе од стране сила којима тешко да се може приписати љубав према човеку.
Црква има свој став у вези са садашњим критичним положајем, јер није престала да буде део историје и људског рода. Црква не може да затвара очи на било какву неправду, већ мора бити спремна на сведочење и мучеништво. Знамо да људи поред нас гладују и да имају потребе, а да им душу често испуњава очајање. Знамо то, јер је прво место где долазе у потрази за надом и смислом њихов парохијски храм. Наш циљ и задатак је да свака парохија постане центар кроз који би пастирски рад дотакао и обгрлио цело друштво.
Одлучили смо да створимо центар за анализу социјалних проблема који не би само пратио, већ се и успешно борио са проблемима изазваним данашњом кризом. Наш задатак је развој добротворне делатности сваке парохије, тако да не остане ни један човек који би могао остати без оброка. Знате да Црква у вези са тим спроводи колосални напор. Знате, јер многи од вас подржавају напоре ваших парохија својим трудом или економском помоћи. Позивамо вас да постанете ближи својој парохији, да бисмо заједно могли да се подржимо у овим тешким временима.
Наш народ се и раније суочавао са сиромаштвом и гладовањем, али је издржао и победио јер је имао идеале и вредности. Сви заједно можемо помоћи једном човеку, а један подржати све. Бог нас није створио плашљивим, већ нам је даровао дух силе и љубави. Тим духом, збијени око наше велике породице, наше Цркве, бивајући свесни наших грешака, у потрази за смислом живота и љубави, изаћи ћемо из ових сложених искушења.

уторак, 13. април 2010.

Истина о платанима , за "Печат"

Истина о платанима -Чињенице о уништавању дрвореда платана на Булевару (краћа верзија за Печат)
Сеча платана на Булевару и уништавање амбијента јединог булевара у Београду представља варварски чин. Када се сагледају све чињенице  види се да квалификација – варварски – није довољна. Ради се о криминалном и антицивилизацијском чину, без преседана. До сада су се такве ствари збивале током ратова, природних пошасти...О таквим поступцима смо читали у књижевним  делима фикције. Једно од популарнијих али вредних дела је свакако серијал великог професора Толкина, о Хобитима, Вилењацима, Чаробњацима, Патуљцима и ... Орцима. Овај последњи сој је познат по томе што мрзи природу, сунце, небо, живот...и дрвеће. Сетимо се оне епизоде када Орци предвођени слаткоречивим чаробњаком Саруманом, секу прекрасно дрвеће Изенгарда а потом и ивицу прастаре шуме Фангорн. Утисци са Булевара, сцене током и после сече, су запањујуће слични са призорима које је измаштао Толкин. Драгана Ђиласа, слободно можемо назвати београдским Саруманом, господаром жутих београдских Орка. Са једне стране - јавно - слаткоречив, умиљат, љубитељ залуталих голубова, ромски цар, мостоградитељ,  very straight gay, pardon me, guy - but not gay at all. Са друге стране (не баш тако) тајно - мултимилионер у еврима, у сукобу интереса као власник многобројних фирми, контролор медија, власник великог и малог брата, лиценци за fast food бракове и провинцијски квазисвингерај, псовач танких нерава, несвикао на критику и супротно мишљење. Директору ЈКП „Црнило- Београд“ Радовану Драшкићу припада улога Гриме Црвјезика, слуге Саруманове. Бесрамне су пресне лажи које су, као нечист, избацивале десетине градских властодржаца углавном из Демократске странке. Странке која тврди да је странка пристојних људи, цвет грађанства, егземплар уљудности. Постоји тачна дефиниција пристојног друштва коју даје Авишај Маргалит - „Пристојно друштво је оно друштво чије институције не понижавају грађане тог друштва“. Он каже и да је „цивилизовано друштво, оно друштво чији се грађани међусобно не понижавају“. Драган Ђилас и његова странка су нас све понизили. Стога нису пристојни, нити цивилизовани. Једноставно, неистина је, како они тврде, да је дрвеће морало бити посечено јер је било болесно и склоно паду. Истина је да је требало уклонити (ако верујемо од града нарученим елаборатима Шумарског факултета-у даљем тексту-ШФ, који су  дискутабилни али и такви су недовољан основ за сечу дрвећа) 121 стабло од укупно 734 колико их има на Булевару и Тргу Николе Пашића. Јасно је да је међу 329 посечених платана било свега  педесетак оних за које ШФ каже да их је требало уклонити, остале, око 280, није требало посећи. Елаборати ШФ су послужили као покриће за унапред смишљену одлуку да се посеку, као увод, у наводно јефтинију реконструкцију Булевара и саму градњу зграда на том потезу. Превидели су да такав староставни дрворед управо даје  додатну вредност тој локацији и да сам по себи, по процени ШФ, вреди 5,4 милиона евра. Дрвоморци из ДС су рачунали на потпуну контролу над медијима, чији су главни носиоци управо Ђилас, Шапер и Крстић, и над градским институцијама, па су им биле довољне двосмислености у елаборатима, да имају покриће.
Први елаборат ШФ из 2006. године, предвиђа сечу 32 платана. Градска власт се највише позивала на овај елаборат јер даје лошу оцену стања дрвореда. Поставља се питање како је могуће доносити одлуку о сечи дрвореда на основу елабората старог четири године? У сваком случају тај елаборат је контрадикторан.
Други елаборат из 2008. године, у  уводу каже да је потреба за њим настала јер је градска „Комисија  за давање сагласности за уклањање стабала... окуларним прегледом утврдила...“ да је стање платана много горе него што стоји у првом елаборату . Сазнајемо да је постојала фантомска комисија  чији је пресудни аргумент  био „окуларни преглед“ (читај, „одокативни ждрак“ систем). У „Закључним разматрањима“ елабората стоји: „Због своје велике културно-историјске, просторно-пејзажне и еколошке вредности дрворед у Булевару за град Београд има велики значај. Због тога га је у свим следећим реконструкцијама Булевара неопходно задржати, а стање у коме се он тренутно налази потребно је унапредити“. Овај елаборат предвиђа сечу 121 стабла. Оба елабората наводе мере за санацију дрвореда којима би се животни век дрвореда сигурно продужио за наредних десет до петнаест година.
Шта је огољени мотив за уништавање Булевара? Највећи мотив је профит од будуће градње. Тај потез Булевара је дугачак 2,5 км. Узмимо да ће у наредних пет година бити изграђено бар 100 зграда а свака површине 2500м2. Градња ће коштати до 1000 евра по м2. Цена градње тих 100 зграда ће бити око 250 милиона евра. Продајна цена квадрата, ће бити око 2500 евра. Трошкови расељавања или давања надокнаде у становима ће умањити профит за највише петину. Укупан профит ће бити око 300 милиона евра. То је прави мотив! Данас, по правилу, уз часне изузетке, у градњу инвестирају олигарси, криминалци и интересне групе мање или више повезане са ДС. Платани су онемогућавали и поскупљивали и накарадну реконструкцију улице и градњу многих зграда, јер су позиције платана биле фиксне и насумичне у односу на будуће зграде (инвазивно се гради на целом Врачару и Звездари, осим на Булевару). Из градских аката из априла 2009. се види да је била замишљена другачија реконструкција која није предвиђала уклањање дрвореда. После првобитних решења профитери су сабрали два и два, и у децембру су донета нова решења потпуно супротна првим. Очигледно је да је налог за то могао дати само градоначелник.
Прво Решење о утврђивању мера и услова заштите животне средине, које је издао Секретаријат за заштиту животне средине, 13.04.2009. године, јасно каже:„при реконструкцији... водити рачуна о дрворедима, односно, појединачним стаблима... постојећа стабла се не смеју уклонити. Изузетно сечу појединих стабала може одобрити надлежна организациона јединица Градске управе“. Ни Урбанистички услови из априла 2009. не предвиђају уклањање дрвореда из Булевара. Стога је јасно да није постојала потреба да се дрворед посече.
Мотива за сечу платана има још. Постоје интересне групе које, осим градње зграда на Булевару треба да изводе радове на реконструкцији Булевара и узму „провизије“ од будућих инвеститора или извођача радова.
Дрвоморци из Демократске странке, предвођени Драганом Ђиласом осим што су уништили вековно наслеђе и амбијент Булевара, на врхунцу економске кризе којој су кумовали, граду Београду наносе штету тешку три милиона евра (два милиона је вредност посеченог дела дрвореда а милион ће коштати најављена набавка више од 500 одраслих дрвета).
Градски режим је објавио и срамотне рекламе поводом реконструкције Булевара. На почетку ових пашквила се налази градоначелниково писмо. У другом пасусу свог писма Ђилас каже: „Реконструкција Булевара је део Пројекта обнове Београда у оквиру којег смо направили значајне резултате у погледу изградње инфраструктуре, квалитетнијег, лепшег и безбеднијег живота грађана“. Шта је то „Пројекат обнове Београда“? Потемкиново село! Редовне послове сваке власти, ова  градска власт, маркетинга ради, пакује у „Пројекат...“. Уназад двадесет година нису постигнути неки битнији, капитални резултати у Београду. Обилазнице нема. Метро није ни започет. Железница је  у стању распада. Од 2000. до данас у Србији је изграђено бедних 99 км аутопута, док је у Милошевићевој деценији са све санкцијама, ратовима и бомбардовањем изграђено (скромних додуше) 106 км аутопута. У Београду за протеклих десет година није подигнут или реконструисан ни један мост. Станоградња у последњој деценији је у паду. Прошле године Тадићев режим је изградио свега 15000 станова у Србији. А то је само 4000 станова више него што је Милошевићев режим изградио 1999. у години бомбардовања! Чак и гласила ДС-а , Б-92 и Блиц, кажу, извор „БИЗ“Б-92 од 28.марта 2010.године: “Ова власт само обећава, а не гради. Нажалост, десет година након рушења Милошевићевог режима, улагања у инфраструктурне пројекте у Србији и даље су мизерна...ми смо правили НИП, којим се уместо националног, задовољавају страначки интереси“. О чему онда говори Ђилас, први министар за НИП? Зашто нас тако бестидно лаже?
У следећем пасусу Ђилас превазилази самог себе.“Одлуку о сечи стабала... није донео ни један политичар, већ стручњаци...“.  Одлуку о сечи је донео управо Ђилас. У допису од 23. фебруара, три дана пре сече, Шумарски факултет упозорава: „Напомињемо да могућност замене целог дрвореда, или његовог дела, одједном у овом елаборату није разматрана“.
У име ДСС, народни посланици Милица Војић Марковић и Милан Димитријевић и писац ових редова, као градски одборник, поднели су 12. марта Уставном суду, Уставну жалбу против oдлука Града Београда o сечи платана на Булевару. Потом је одборничка група ДСС на иницијативу аутора овог текста, на седници градске Скупштине 22. марта, предложила  разрешење градоначелника.
Разложна  су питања која се тичу евентуалног касног реаговања на целу ствар (12.март). Међутим, сеча је изведена само седам дана пошто је најављена. Друго, информације и документација су намерно скривани. Треће, сечу је благосиљао Чедомир Јовановић, председник надлежног одбора Скупштине Србије, јер је његова странка саучесник у градској власти. Тиме је дато покриће Ђиласу пред  утицајном Другом Србијом и медијима. Четврто, сеча је изведена муњевито за два дана, да би се предупредио отпор и сви ставили пред свршен чин. Пето, као грађанин који верује у правну државу, ни аутор овог текста није веровао да неко може да изврши тако безуман чин.
Остаје наук шта се све може десити када неко има превелику неконтролисану власт. ДС са сателитима има потпуну власт на свим нивоима државе и контролу над медијима. Тако није било ни у Милошевићево доба. Постоји једна разлика. У томе што чини, овај режим има пуну подршку САД и ЕУ.  Сви они ће Србију, као платане, као Булевар...Прво, као случајно, прекомерно скресати, а онда...Сад смо у фази нестручног орезивања. Прво Црна Гора, потом Косово и Метохија, Војводина, Рашка област...После тога ће орезана, поткресана или сасечена Србија можда моћи да постане члан ЕУ?                                                12.04.2010.
Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)