Toorah loorah looral…an irish lullaby

Toorah loorah looral…an irish lullaby или туларемија, ту ра ле ми ја- српска успаванка

„Јер он је знао(...) да ће, можда, доћи дан кад ће, на несрећу људи и њима на наук, куга разбудити своје пацове и послати их да липшу у неком срећном граду“

„Куга је свима отела могућност љубави, па и моћ пријатељства. Јер љубав захтева и нешто од будућности, а нама су остали само тренуци“

                                                                                                           Албер Ками - Куга

„Туларемија, акутна заразна болест слична куги...“

                                                                                              Енциклопедија Британика

Агенција Танјуг је трећег марта пренела вест да је у протеклих 15 дана од туларемије оболело девет особа у Врању, Бујановцу и Прешеву. Вест су објавили само листови Прес, Блиц, Ало, франкфуртске Вести а од електронских медија нишка телевизија Белами, ОК радио и неколико интернет портала. И РТС, само једном, четвртог марта, ујутру. Имајући у виду укупну бројност  медија(бар двадесетоструко  већи број оних који су ћутали), утицај (све главне телевизије ћутале)  и тему, склон сам да претпоставим да је власт издала директиву да се о избијању заразе не говори. Могу да разумем и да подржим евентуалну намеру да се не шири паника али сакривање чињеница може имати тешке последице, поготово ако је праћено непредузимањем одговарајућих мера о чему ништа не знамо а имајући у виду неспособност власти да се носи са проблемима, можемо претпоставити да надлежни у Београду не поступају како треба. Од надлежних из Београда (министар, неки помоћник, епидемиолози- оно мноштво особа ангажованих око наводне епидемије грипа изазваног вирусом АХ1Н1) се није огласио нико. Огласили су се надлежни у Врању. Од њих смо сазнали и да је претходна зараза избила пре две деценије али и запањујући податак да у Србији (оној на европском путу) ни једна државна лабораторија не ради анализе на ову врсту болести!

Свака част Томице. При помену овог неуништивог и суперотпорног (на све вирусе и бактерије промена, оставки, смена...) чиновничког организма, морамо се присетити државне хистерије око лажне епидемије вирусом АХ1Н1 чији је један од главних носилаца био и пелцовани Томи и милиона евра пореских обвезника, улудо потрошених. Међутим Новартис не производи вакцину против туларемије, и нема интерес да случају ове опасне заразе (пот)плати своје гласноговорнике и купце из, у мозак вакцинисане власти.

Ко ј... туларемију! Плати па (нас) клати. Нек неко плати, па да виш' како ћемо да (о)певамо епидемију! Тура лура лура, тура лура ла ! ( Toorah loorah looral…an irish lullaby).

Дотле, Пчињски окруже, свој си на своме, препуштен себи (децентрализација). Врање, Бујановац, Прешево, следећи пут више среће у подели  средстава НИП-а. Добили сте довољно бактерије Francisella tularensis  а ми ћемо вам послати и вакцину ДС1Г17.

А шта је то туларемија. Пише и на Википедији и на другим релевантнијим местима али хајде да погледамо шта каже угледна америчка организација ЦФР „Council on foreign relations”, веома поуздан извор. У својој свеобухватности овај Савет, на својој интернет презентацији, има и низ чланака који се баве питањима биолошког тероризма. У једном од њих се поставља и питање: Поред антракса и малих богиња, који још биолошки агенси највише брину америчке власти? Један од тих био агенса који највише брину власти САД (али не и еврољубиви српски режим) је и бактерија туларемије (остали су  ботулинум, куга и хеморагична грозница). Ово наводим да би видели који је ниво опасности од туларемије и у које заразно друштво спада.

Иначе, САД имају на свету најобимнији и најскупљи војни програм развоја биолошког оружја и бактерија која изазива туларемију је једна од најпопуларнијих за експерименте развоја биолошког оружја и то пре свега јер се лако аеросолизује, високо је заразна и лако се деконтаминира. Ето радости. САД су експерименте почеле још раних педесетих  и нпр.стандардизовали су сој туларемије ( назив- Schu S4), као агенс за пуњење М143 распрскавајуће сферне бомбе.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           

И каже се, црно на бело, да је туларемија једна од најзаразнијих болести на свету. Узрокује је бактерија Francisella tularensis. Болест је позната и као зечија грозница. Од ње обољевају и људи и животиње. Носиоци бактерије су пре свега  глодари али то могу бити и друге дивље и домаће животиње. Људи се могу заразити на више начина,  преко инсеката који уједу заражену животињу (индиректно), преко додира коже са зараженом животињом (директним контактом), уношењем заражене воде (хидрично), удисањем заражене прашине или аеросола (аерогено). Дакле, туларемија узрокује мању смртност од антракса, куге, хеморагичне грознице и ботулинума али је заразнија јер се као и антракс преноси и ваздухом. Болест је названа по калифорнијском округу Туларе где је забележен први препознат случај. Лечи се (извор, амерички Центар за контролу и превенцију болести – “CDC”) антибиотицима - стрептомицином, гентамицином, доксициклином и ципрофлоксацином. Постоји и вакцина али је она корисна само код превенције болести. Бактерија је осетљива на високу температуру, хлорне препарате, формалин и друга средства за дезинфекцију.

Болест има доста сличности и додирних тачака са кугом, али је мање смртоносна (то знају и студенти медицине). Дакле, у угоженим подручјима препоручују се адекватне мере личне хигијене , те хигијене воде и хране, употреба радних рукавица у контакту са домаћим животињама , дезинфекционе и дератизационе мере...

Данас 5. марта, у тренутку док пишем овај текст, ово и даље није вест за главне медије (куриозитета ради, да поменем да РТС и Студио Б нису ни реч рекли о дрвоциду у Булевару). Вакцинисани Тадићев режим се не оглашава.

05.03.2010.

Удри богаташа

Удри богаташа

Пљуште награде, признања, постављења, именовања, носиоцима Власти. Срђан Шапер, Веран Матић и Соња Лихт воде мртву трку. Јуче је у Тадићевој лиги Политички Изузетних Шампиона, популарно „ПИШ“ , на прво место избио фамозни Срђан Шапер, маркетиншки Председник Србије. Пре неки дан је овенчан Оскаром (изненадих се, откуд Оскар пре времена, скоро преко везе, помислих, јер додела је почетком марта, и у којој категорији- режија?, сценарио?, специјални ефекти?, костим?, музика? споредна улога?, главна , зна се припада Председнику Лурчу, али сила Бога не моли, пара врти где бургија неће, кажем себи, - кад оно није амерички филмски Оскар, већ српски „Оскар популарности“. Опет се изненадих, Срђан Шапер, популаран? То ми звучи као contradictio in adjecto али можда грешим? Помислим, можда је народ бирао најпопуларније...можда. Није него. Тог „Оскара“ додељује „Магазин Пулс“ за који још нисам чуо али... Па установим да је „ТО“, тај знаменити магазин, додатак –готово адитив недељног „Блица“ ,  жуте режимске  ДС новине. Рингијер дакле. И Шапер доби тзв. специјалног Оскара. Међутим Шапер је господар медија те нас то доводи у сумњу  да је Оскара доделио самом себи. Покушах да установим ко је био у жирију (ако га је било) али таквог податка нема. Покушах да пронађем образложење за додељени „специјални“ Оскар популарности али авај, узалуд. Стога је било логично да се упитам на који начин су установили „популарност“ маркетиншког мага? Разбијах главу али не успех то да доконам. Али, видех да је била велика фешта у Сава центру, хиљаде људи... и нема података да је ико оспорио доделу специјала, нити да је било звиждања и негодовања. Дакле, популаран ! Па да, популарност шефа се пренела  на старог другара, бившег идола. Уз то народ воли богате и успешне, поштене новобогаташе.

Да срећа никад не иде сама, побринула се Влада која је јуче именовала господина Шапера за председника управног одбора Београдске филхармоније. Па да, логично, велики маестро Шапер, музички геније, импресарио, Моцарт кугла наше музике, складатељ, текстописац и аранжер Идола (лажу злобници да је све вредно потицало од Дивљана). Процветаће Филхармонија, поготово што ће господину Шаперу друштво правити легенда  камерног оркестра Г17+, маестро Милан Пајевић, rentseeker, и не мање велика, примадона Мишковићеве банкарске опере „San Paolo Intesa“, grande madam Драгиња Ђурић. Кажу да је господин Тасовац умро – од среће. Из добро обавештених извора сазнајемо да је господин Шапер одлучио  да се прихвати захтевне и тешке дужности из жеље да помогне посрнулој Филхармонији. Велики композитор ће бесплатно уступити Филхармонији сва права и приходе од велике симфооперете  коју ће у име те куће поставити на велику сцену Сава центра а вероватно и у Арену.

Ексклузивно сазнајемо (strictly confidential and very hush-hush) да ће у симфооперети легендарног импресарија наступити лично величине попут Тадеуша Фајта,  Ангстлоса фон Кројца, Џеремаје Вулфа, Дарлинг Дилаза и Инфанте-Паће Ђованотија, као и Серђиано Шапероти лично.

Амбициозни маестров план предвиђа ангажман Филхармоније, Опере, Балета, хорова и најугледнијих  солиста који треба да носе пројекат историјског костимираног мега vaudeville мјузикла. Ради се о бриљантном делу из два чина, а окосницу чинова би  чиниле две Поеме великог поете Шапера, из двадесетог века, из периода најплоднијег уметничког стваралаштва. Први чин се ослања на легендарну ЛГБТ толерантну Поему„ Ретко те виђам са девојкама (а виђам те сваки дан), познатију и као „Raramente, avete visto le ragazze ( e ho visto che ogni giorno)” а други чин носи револуционарна химна великог мајстора речи „ Удри богаташа (и узми му све паре)“ коју сви знамо као  „Battere I ricchi (e prendere tutti I suoi soldi)“. Заслужујете да цитирамо ове велике Поеме (са поделом улога коју нам је открио импресарио):

„ Ретко те виђам са девојкама (а виђам те сваки дан)“

„Raramente, avete visto le ragazze ( e ho visto che ogni giorno)”

(Дарлинг Дилаз)

Ретко те виђам са девојкама

А виђам те сваки дан

Ретко те виђам са девојкама

Ипак никад ниси сам

(Џеремаја Вулф)

Око тебе су дечаци

Фини су ал ипак знај

Гласине се брзо шире

А кад пукну ту је крај

(Тадеуш Фајт)

Ретко ме виђаш са девојкама

А виђаш ме сваки дан

Ретко ме виђаш са девојкама

Ипак никад нисам сам

Девојке су мени драге

Волим их ал ипак знај

Сналазим се тешко с њима

Један сусрет ту је крај

(Сви)

Веруј  ми

Веруј  ми

Веруј  ми

„ Удри богаташа (и узми му све паре)“

„Battere I ricchi (e prendere tutti I suoi soldi)“.

(Инфанте-Паће Ђованоти)

Лаж,

Све је било лаж,

Свака твоја реч,

Сваки твој осмех.

(Ангстлос фон Кројц)

Паж,

Био сам ти паж,

Паж у дворцу твом,

Дворцу раскошном.

(Тадеуш Фајт)

Удри богаташа

И узми му све паре...

Удри богаташа

И узми му све паре...

(Џеремаја Вулф)

Глад,

Ти си моја глад,

Задајеш ми бол,

Параш ми срце.

(Серђиано Шапероти)

Дај,

Дај ми опет лаж,

Хоћу мирис твој,

Хоћу твоје тело...

(Тадеуш Фајт)

Удри богаташа

И узми му све паре...

Удри богаташа

И узми му све паре...

(инфанте- чедо, паће-мир, ангстлос-онај који се не боји, небојша, кројц-крст, вулф-вук, фајт- бори се, дарлинг-драган)

У СУСРЕТ ДЕСЕТОЈ СКУПШТИНИ ДСС

У СУСРЕТ ДЕСЕТОЈ СКУПШТИНИ ДСС

Лажна али јасно изражена мисао, чешће завлада светом – него истинита али сложена идеја”, Алексис де Токвил

Демократска странка Србије

Демократска странка Србије ће пре времена одржати своју десету Скупштину (за разлику од других странака које своје скупштине одлажу, отказују или не одржавају) пре свега због критичног стања у Србији али и потреба Странке. Данас грађани живе најгоре у последњој деценији. Држава се растаче а наметнута понижења су све већа. ДСС реагује свакодневно и у парламенту и ван њега али је и глас праве опозиције угушен јер је гвозденом стегом владајуће олигархије ућуткана готово свака критичка мисао у већини медија.

У таквој ситуацији ДСС је одлучила да дела, да учини нешто и припреми се за предстојећи период. Скупштина странке је наставак промена учињених током 2009.године, које су ојачале и учврстиле ДСС (основани су политички и економски савет, фонд „Слободан Јовановић”, усвојена важна програмска документа, оснажени Главни и Извршни одбор, одржане Скупштине београдског и новосадског огранка и Скупштина омладине, издат низ публикација повременог и сталног карактера под заједничким називом „Порука” а Странка је пререгистрована по новом Закону о политичким странкама и уписана у регистар политичких странака ).

Скупштини Странке ће бити понуђени живи програмски документи: Наш пут – Начела националне политике за будућност Србије, Декларација о економској будућности Србије, као и предлози измена и допуна Статута који предвиђају већу оперативност, одговорност, брзину одлучивања, али и тачно утврђена задужења функционера, неспојивост функција, бољи контакт са чланством и истицање улоге жена у друштву и странци.

Данас грађани живе најгоре у последњој деценији. Држава се растаче а наметнута понижења су све већа.

Промене Статута и одржавање Скупштине странке сами по себи неће донети ништа ново АКО…

…АКО у целој Странци одозго надоле (Скупштина, Главни одбор, Председништво, Извршни одбор, стручни савети, посланички  клуб,  покрајински,  окружни,  градски,  општински  и  месни  одбори, одборници, повереници, чланови…) не дође до промена у начину размишљања и у начину понашања, у унутарстраначком погледу (организованост,одговорност,ефикасност…) .

Промене у начину размишљања и у начину понашања подразумевају окретање новог листа, ново поглавље у унутарстраначкој историји ДСС. Подразумевају борбу против појава – нерада, конформизма, бежања од стварности, неодговорности, негативне селекције, послушности, интересних клановских удруживања, ванинституционалног одлучивања, нездравих амбиција, бесмислених подела, недисциплине, оговарања, ароганције и бахатости…не само у друштву већ и у Странци (начелно гледано такве појаве у странкама  увек  нагризају и угрожавају  политику и политичку идеју и умањују им веродостојност).

До потпуног изражаја морају доћи следеће вредности које  већ постоје у Демократској странци Србије : вредноћа, скромност, одговорност, ефикасност, позитивна селекција, солидарност, здраве амбиције, дисциплина, штедљивост, суочавање са грешкама, складно и јединствено деловање организације, вредновање резултата рада…

До потпуног изражаја морају доћи следеће вредности које већ постоје у Демократској странци Србије :
вредноћа, скромност, одговорност, ефикасност, позитивна селекција, солидарност, здраве амбиције, дисциплина, штедљивост, суочавање са грешкама, складно и јединствено деловање организације, вредновање резултата рада…

Да ли залагање за промене у начину размишљања и понашања значе залагање за нешто неоствариво и утопијско? Не, наравно. То подразумева да се унутар Странке и у односу према Странци примене они начини размишљања и понашања који се примењују на пример, у породици и на послу (свакако, уз претпоставку да је то понашање на високом нивоу). То значи да оно унутарстраначко ( а не само политичка идеја и програм) треба да буде поимано као нешто лично, заједничко, блиско и драгоцено (то највише важи за оне који највише зависе од странке, оне који највише очекују од ње, као и оне који су од Странке имали, имају или ће имати највише користи) а не као нешто туђе, ничије. Треба чувати Странку .

Да би дошло до промена у начину размишљања и понашања, потребно је отворено се суочити са грешкама из претходног периода. Када се говори о грешкама, мора се  говорити и о одговорности. Када се говори о одговорности и одговорнима, не говори се о кривцима или тражењу криваца.

Јачање кроз неопходне промене у странци, нови наступ или нова страница у ДСС треба да подразумевају истовремено присуство И одговарајућег начина мишљења И одговарајућег начина понашања. Овде долазимо до оног познатог принципа о складу мисли, речи и дела.

Када се тај принцип пребаци у домен политичког и организационог деловања ДСС ка споља и ка унутра, то значи да оно што је лоше  (организованост, ефикасност…) треба да буде доведено на ниво онога што је добро  (општедруштвена политичка залагања, ставови и политичке идеје и деловање ка споља – највећи квалитет ДСС) јер тај несклад постаје све упадљивији.  

Да би дошло до пораста ентузијазма и политичке енергије У и  ЗА ДСС, до веће идејне покретности и унутрашњег развоја,  да би мотивисали сами себе у странци, од врха надоле, а потом и симпатизере и грађане, морају бити примењени и одговарајући начин размишљања и понашања, поред техничких, организационих и персоналних промена. Дакле, у том, унутарстраначком погледу, треба да се догоде и суштинске промене (понашање и размишљање) а не само формалне промене.

Највиши ограни ДСС после Скупштине треба да припреме Странку за веома извесну могућност да у наредних четири, пет или шест година буде у опозицији.

Што се формалних, статутарних промена тиче треба се окренути обичном члану, дати већа права најширем чланству, пре свега онима који немају никакву функцију у странци, имати двосмерну комуникацију са члановима странке, да осете да се питају, да о нечему одлучују, да су део странке, да би потом могли да допринесу и политички и материјално.

Због садашњег стања у Странци и у друштву, потребно је прилагодити се постојећим условима потпуног опозиционог деловања, недостатка средстава – ефикасније и одговорније устројити организацију. Међутим, ефикасност мање зависи од статутарних решења а више  од онога о чему се говори у већем делу овог текста.

Алексис де Токвил

Највиши ограни ДСС после Скупштине треба да припреме Странку за веома извесну могућност да  у наредних четири, пет или шест година буде у опозицији.

Још један проблем који истовремено мора бити решен да би могли да буду решени неки проблеми у функционисању и организацији Странке – то је проблем финансија. Један од начина је, ма како то некоме наивно звучало, унутрашње финансирање а за то је потребно да функционери буду солидарни са странком јер они треба највише да доприносе  и да се ДСС окрене  чланству.

Промене и  јачање  ДСС ће пресудно допринети томе да преживи нада да ће опстати  снаге  које  Србији  желе добро. Коначна сврха јачања и промена у  ДСС је добробит Србије а не остварење амбиција. Треба очекивати да ће промене и снажење ДСС довести до тога да истинита али сложена политичка идеја ДСС лакше допре до грађана.

Бес и мржња Марка Караџића

Бес и мржња Марка Караџића

,,Караџић оштро критиковао ДСС''. Тако је гласио наслов вести на сајту Б92. Могли сте помислити да је Радован Караџић, из неког разлога, напао ДСС током процеса у Хагу. Да је  телевизија Б92 добронамерна и професионална  у поменутом наслову би стајало барем : ,,Марко Караџић оштро критиковао ДСС'', али није тако било. Тек када сте отворили ту вест, тек онда сте могли да видите да је ,,Државни сектретар Министарства за људска права Марко Караџић оштро критиковао дискриминишуће оцене о мањинама у Војводини које су изнете на веб-сајту ДСС- а''. Овде цитирамо наслов  са сајта телевизије Б92 али на њиховом сајту нема знакова навода тако да се може схватити да је чињеница да постоје дискриминишући наводи на сајту ДСС а да то критикује државни секретар. Истина је да на сајту ДСС нема никаквих дискриминишућих навода. Сам Б92 користи неадекватан израз ,,критиковао'' као замену за адекватан израз ,,безразложно напао''. Но, то се од Б92 и очекује. Ово помињем јер се ради о доста софистицираној медијској манипулацији. Марко Караџић је свој безразложни напад изрекао у емисији ,,Стање нације'' управо на на  Б92.

Шта је то државни секретар познат по горљивом залагању за геј параду, изрекао? ,,И онда видите како они објашњавају због чега су против Статута. После овога ви немате са њима шта да разговарате јер видите како они замишљају Србију, јер видите да је ДСС себе сврстала у ред неонацистичких организација јер каже да: ,,такав статус добијају све националне мањине које живе на територији АП Војводине. Тиме се националне мањине не само доводе у исту раван са српским народом, већ се ствара и правни основ за њихову конститутивност у АП Војводини''. Ако ови из ДСС-а и они који се боре за Србију мисле да моја пријатељица Моника Фекете, да моји пријатељи који су Русини нису у истој равни, да је моја бака, које је Румунка, са мном, који себе сматрам Србином-онда могу поуздано да кажем да је ово нешто што у савременом друштву може да се схвати као неонацизам''.

Шта је проблем у изјавама државног секретара?

Прво, Марко Караџић је државни секретар Министарства за људска права. Дакле, један је од највиших државних функционера при Влади Републике Србије. Он очигледно јавно износи свој лични став представљајући га као став Министарства јер гостује на телевизији као државни секретар. Осим што износи свој лични став, он очигледно износи став странке чији је функционер, Лиге социјалдемократа Војводине а све представља као став Министарства и Владе. То се зове злоупотреба службеног положаја. Проблем је и то што је Марко Караџић државни секретар у Министарству за ЉУДСКА ПРАВА! Он очигледно заборавља да су и припадници ДСС људи и да и људи из ДСС имају људска права. Главни проблем је то што државни секретар најгрубље вређа и клевеће Демократску странку Србије, као и њене чланове, симпатизере и бираче, дакле, вређа грађане Србије. То што износи тако очигледне неистине,  не умањује његову одговорност. Из самог цитата који он наводи је сасвим јасно да ту нема ничега спорног, дискриминишућег или неонацистичког.

Проблем је у томе што један од највиших функционера при Влади, у име Министарства и Владе, проглашава једну парламентарну странку, за неонацистичку.

Демократска странка Србије себе сврстава у корпус странака десног центра. Сви објективни аналитичари је такође сврставају у десни центар и ником нормалном не пада на памет да је сврста у екстремну десницу или у неонацистичке странке. ДСС је припадница ,,European peoples party’s“- „EPP“, владајуће групације у Европском парламенту, која окупља умерено десне, народне и конзервативне странке. Прошле недеље медији су (једва) известили да је делегација ДСС била на Конгресу ЕПП у Бону, 9. и 10. децембра. Сасвим је јасно да нико добронамеран не може сврстати ДСС у ред неонацистичких странака. Додуше, разумљиво је да ће један припадник ЛСВ, као папагај понављати речи челника своје странке и речи мрзитеља из тзв. Друге Србије. Свакако је апсурд да високи функционер једне екстремистичке и сепаратистичке странке који употребљава говор мржње, оптужује једну умерену и државотворну странку да је неонацистичка. Проблем је и у томе што, готово извесно, државни секретар Марко Караџић неће одговарати због увреда и клевета које је изрекао. Евентуално, може одговарати тек уколико буде осуђен по тужби коју је најавила ДСС.

Потребно је да се Министарство и министар за људска права, изјасне о ставовима Марка Караџића. Потребно је да се о томе изјасни и сама Влада. Није на одмет да се о томе изјасни и председник Републике пошто се и онако меша у све и свашта, те је приграбио положај надпредседника Владе (да се подсетимо председникових речи које се савршено односе на Марка Караџића и сличне :“Видим непрекинуту нит између насиља које се дешавало деведесетих, зверских злочина на простору бивше Југославије, ... политичког језика који је производио бес према тзв. издајницима и сталног трагања за непријатељима у друштву...и да је веома важно да се идентификују групе и појединци који су инспиратори и извршиоци насиља и идеје које инспиришу насиље у друштву... и да је борба против насиља које води у фашизам важнија и од европских интеграција“. Ето председниче Марка Караџића и његовог политичког језика који производи бес и стално трагање за непријатељима у друштву, ето идентификованог појединца и његове групе која инспирише насиље које води у фашизам. Шта ћете предузети председниче?). Да ли председник државе, Влада и председник Владе, Министарство и министар подржавају оптужбе државног секретара Марка Караџића? Да ли стоје иза тих увреда и клевета? Отвара се и следеће питање. ДСС своју политику (како год је оценили) није мењала дуги низ година. Политика ДСС је иста и данас и нпр. 2007. године, када је ДСС била у Влади са ДС и Г17. Ако садашња Влада коју води ДС стоји иза тврдњи државног секретара, да ли то значи да су ДС и Г17 били у коалицији са неонацистичком странком? Нама је тај одговор познат. Нису. Али, на то питање треба они да одговоре.

Да се вратимо на провидне неистине Марка Караџића. Он брка права грађана појединаца и колективна права националних мањина или колективна права конститутивног народа у Војводини и Србији. При том је Марко Караџић магистар правних наука! Он из контекста извлачи потпуно бенигну правничку реченицу, сасвим истиниту.

Шта то цитира државни секретар? Ради се о тексту правно-политичке анализе Статута Војводине који већ три недеље стоји на сајту ДСС, који је пре две недеље објављен у листу ,,Печат'' и који је ДСС штампала у свом гласилу ,,Порука''. Ради се о анализи Војислава Коштунице, доктора правних наука и стручњака за уставно право.

Ред је да истргнуту реченицу ставимо у контекст: ,,Предлог Статута АП Војводине представља акт отвореног сепаратизма, који садржи велики број противуставних одредби. Статут има за циљ да преко противуставних одредби Покрајина добије елементе државности и да самостално одређује своју територију. Статут омогућава процес федерализације државе и притивуставно утврђује суверенитет грађана Војводине. Статут директно укида српски народ као уставну категорију и претвара српски народ у националну заједницу као нову етничку категорију коју не познаје Устав Србије. Такав статус добијају и све националне мањине које живе на територији АП Војводине. Тиме се националне мањине не само доводе у исту раван са српским народом, већ се ствара и правни основ за њихову конститутивност у АП Војводини   (наглашени део цитира државни секретар) .

Влада Србије поред уставне обавезе да утврди изворне надлежности, преноси на АП Војводину још и преко стотину државних надлежности, правећи на тај начин на својој територији и од свог народа нову државу. Пошто Влада Србије, поред Уставом загарантованих седам одсто од Републичког буџета, додатно финансира и све пренете државне надлежности на АП Војводину, то значи да сама Влада финансира прављење нове државе''. Сасвим је јасно да у цитираном тексту нема трагова никаквог залагања за дискриминацију нити неонацистичких ставова. Ако некоме није јасно ту се говори о кршењу Устава тиме што се конститутивни народ у Војводини и Србији, Срби, своде на Уставно непостојећу категорију ,,националне заједнице''. Државни секретар очигледно има проблем са чланом 1. Устава: ,,Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе...''. Познато је да се Лига социјалдемократа Војводине противила доношењу новог Устава, као и да се противи донетом Уставу. Тај став дели и њихов функционер Марко Караџић. Они сматрају да члан 1. Устава треба да гласи: ,,Република Србија је држава свих грађана који у њој живе...''. Они се противе потпуно легитимној дефиницији државе, каква уосталом стоји у уставима многих држава. Ту дефиницију државе која недвосмислено истиче национално одређење је прихватила апсолутна већина грађана на референдуму, а пре тога апсолутна већина парламентарних странака (изузев ЛСВ и ЛДП). Да подсетим да такву дефиницију државе имају и устави Немачке и Француске. Државни секретар Марко Караџић се не мора слагати са дефиницијама у Уставу, али га мора поштовати и као грађанин и као државни функционер. То што се не слаже са дефиницијама у Уставу не значи да може да вређа, клевеће и говори неистине. И поред тога што се Марко Караџић и његова странка противе постојећем Уставу (Ненад Чанак каже да Устав треба мењати да би се уподобио Статуту Војводине), треба пажљиво да прочитају Устав и да виде да постоји нпр. члан 20. Устава насловљен: ,,Ограничења људских и мањинских права'', и да схвате да постојање овог члана и његовог наслова не значи да ће било каква људска и мањинска права бити угрожена.

А ко је Марко Караџић, може се неко упитати?

Најпознатији је по жучној и ватреној подршци ,,Паради поноса'', тј. геј паради, односно поворци лезбејки, педера, бисексуалаца и трансексуалаца (ни једна од наведених речи није наведена у погрдном значењу, а да подсетимо да етимологија речи ,,педер'' потиче од старогрчког-паидерастес-паис, генитив паидос=дечак, ерао=жудим). Државни секретар је познат по томе да подржава тзв. ЛГБТ особе у борби за остваривање већих права од оних која припадају осталим грађанима. Наравно, питање је због чега? Да ли Марко Караџић припада кругу ЛГБТ особа? Ако припада, то отворено треба и да каже, нема потребе да се стиди.

У званичној биографији која се налази на сајту Министарства за људска права стоји, између осталог: ,,Магистрирао Међународно право људских права на Универзитету ,,Нотрдам'' у САД''. ,,Ангажован у Католичкој служби за помоћ у одељењу за редукцију сиромаштва'' (шта Католичка црква мисли о подршци државног секретара паради ЛГБТ особа?) ,,и у Савету за права детета Владе РС'' (да ли се тамо залаже за то да се деца уче да ЛГБТ особе имају већа права од осталих?). ,,Био на пракси у Међународном кривичном суду у Хагу'' (свакако). ,,Учествовао у изради националног плана акције за децу'' (да ли је део националног плана претварање деце у ЛГБТ особе?). ,,Предавач на предмету људских права у Индијани, САД и у седам средњих школа у Београду'' (невероватно)! ,,Носилац престижне Рон Браун стипендије и стипендије Фонда за отворено друштво'' (Сорош Фонд)(то се подразумева). ,,Члан је Лиге социјалдемократа Војводине'' (ЛДП ће да свисне).

Иако је то узалудно захтевати, државни секретар Марко Караџић треба да буде смењен јер је злоупотребио свој положај и јер је вређао и клеветао како ДСС тако и грађане Србије.

15.12.2009.године