У СУСРЕТ ДЕСЕТОЈ СКУПШТИНИ ДСС

У СУСРЕТ ДЕСЕТОЈ СКУПШТИНИ ДСС

Лажна али јасно изражена мисао, чешће завлада светом – него истинита али сложена идеја”, Алексис де Токвил

Демократска странка Србије

Демократска странка Србије ће пре времена одржати своју десету Скупштину (за разлику од других странака које своје скупштине одлажу, отказују или не одржавају) пре свега због критичног стања у Србији али и потреба Странке. Данас грађани живе најгоре у последњој деценији. Држава се растаче а наметнута понижења су све већа. ДСС реагује свакодневно и у парламенту и ван њега али је и глас праве опозиције угушен јер је гвозденом стегом владајуће олигархије ућуткана готово свака критичка мисао у већини медија.

У таквој ситуацији ДСС је одлучила да дела, да учини нешто и припреми се за предстојећи период. Скупштина странке је наставак промена учињених током 2009.године, које су ојачале и учврстиле ДСС (основани су политички и економски савет, фонд „Слободан Јовановић”, усвојена важна програмска документа, оснажени Главни и Извршни одбор, одржане Скупштине београдског и новосадског огранка и Скупштина омладине, издат низ публикација повременог и сталног карактера под заједничким називом „Порука” а Странка је пререгистрована по новом Закону о политичким странкама и уписана у регистар политичких странака ).

Скупштини Странке ће бити понуђени живи програмски документи: Наш пут – Начела националне политике за будућност Србије, Декларација о економској будућности Србије, као и предлози измена и допуна Статута који предвиђају већу оперативност, одговорност, брзину одлучивања, али и тачно утврђена задужења функционера, неспојивост функција, бољи контакт са чланством и истицање улоге жена у друштву и странци.

Данас грађани живе најгоре у последњој деценији. Држава се растаче а наметнута понижења су све већа.

Промене Статута и одржавање Скупштине странке сами по себи неће донети ништа ново АКО…

…АКО у целој Странци одозго надоле (Скупштина, Главни одбор, Председништво, Извршни одбор, стручни савети, посланички  клуб,  покрајински,  окружни,  градски,  општински  и  месни  одбори, одборници, повереници, чланови…) не дође до промена у начину размишљања и у начину понашања, у унутарстраначком погледу (организованост,одговорност,ефикасност…) .

Промене у начину размишљања и у начину понашања подразумевају окретање новог листа, ново поглавље у унутарстраначкој историји ДСС. Подразумевају борбу против појава – нерада, конформизма, бежања од стварности, неодговорности, негативне селекције, послушности, интересних клановских удруживања, ванинституционалног одлучивања, нездравих амбиција, бесмислених подела, недисциплине, оговарања, ароганције и бахатости…не само у друштву већ и у Странци (начелно гледано такве појаве у странкама  увек  нагризају и угрожавају  политику и политичку идеју и умањују им веродостојност).

До потпуног изражаја морају доћи следеће вредности које  већ постоје у Демократској странци Србије : вредноћа, скромност, одговорност, ефикасност, позитивна селекција, солидарност, здраве амбиције, дисциплина, штедљивост, суочавање са грешкама, складно и јединствено деловање организације, вредновање резултата рада…

До потпуног изражаја морају доћи следеће вредности које већ постоје у Демократској странци Србије :
вредноћа, скромност, одговорност, ефикасност, позитивна селекција, солидарност, здраве амбиције, дисциплина, штедљивост, суочавање са грешкама, складно и јединствено деловање организације, вредновање резултата рада…

Да ли залагање за промене у начину размишљања и понашања значе залагање за нешто неоствариво и утопијско? Не, наравно. То подразумева да се унутар Странке и у односу према Странци примене они начини размишљања и понашања који се примењују на пример, у породици и на послу (свакако, уз претпоставку да је то понашање на високом нивоу). То значи да оно унутарстраначко ( а не само политичка идеја и програм) треба да буде поимано као нешто лично, заједничко, блиско и драгоцено (то највише важи за оне који највише зависе од странке, оне који највише очекују од ње, као и оне који су од Странке имали, имају или ће имати највише користи) а не као нешто туђе, ничије. Треба чувати Странку .

Да би дошло до промена у начину размишљања и понашања, потребно је отворено се суочити са грешкама из претходног периода. Када се говори о грешкама, мора се  говорити и о одговорности. Када се говори о одговорности и одговорнима, не говори се о кривцима или тражењу криваца.

Јачање кроз неопходне промене у странци, нови наступ или нова страница у ДСС треба да подразумевају истовремено присуство И одговарајућег начина мишљења И одговарајућег начина понашања. Овде долазимо до оног познатог принципа о складу мисли, речи и дела.

Када се тај принцип пребаци у домен политичког и организационог деловања ДСС ка споља и ка унутра, то значи да оно што је лоше  (организованост, ефикасност…) треба да буде доведено на ниво онога што је добро  (општедруштвена политичка залагања, ставови и политичке идеје и деловање ка споља – највећи квалитет ДСС) јер тај несклад постаје све упадљивији.  

Да би дошло до пораста ентузијазма и политичке енергије У и  ЗА ДСС, до веће идејне покретности и унутрашњег развоја,  да би мотивисали сами себе у странци, од врха надоле, а потом и симпатизере и грађане, морају бити примењени и одговарајући начин размишљања и понашања, поред техничких, организационих и персоналних промена. Дакле, у том, унутарстраначком погледу, треба да се догоде и суштинске промене (понашање и размишљање) а не само формалне промене.

Највиши ограни ДСС после Скупштине треба да припреме Странку за веома извесну могућност да у наредних четири, пет или шест година буде у опозицији.

Што се формалних, статутарних промена тиче треба се окренути обичном члану, дати већа права најширем чланству, пре свега онима који немају никакву функцију у странци, имати двосмерну комуникацију са члановима странке, да осете да се питају, да о нечему одлучују, да су део странке, да би потом могли да допринесу и политички и материјално.

Због садашњег стања у Странци и у друштву, потребно је прилагодити се постојећим условима потпуног опозиционог деловања, недостатка средстава – ефикасније и одговорније устројити организацију. Међутим, ефикасност мање зависи од статутарних решења а више  од онога о чему се говори у већем делу овог текста.

Алексис де Токвил

Највиши ограни ДСС после Скупштине треба да припреме Странку за веома извесну могућност да  у наредних четири, пет или шест година буде у опозицији.

Још један проблем који истовремено мора бити решен да би могли да буду решени неки проблеми у функционисању и организацији Странке – то је проблем финансија. Један од начина је, ма како то некоме наивно звучало, унутрашње финансирање а за то је потребно да функционери буду солидарни са странком јер они треба највише да доприносе  и да се ДСС окрене  чланству.

Промене и  јачање  ДСС ће пресудно допринети томе да преживи нада да ће опстати  снаге  које  Србији  желе добро. Коначна сврха јачања и промена у  ДСС је добробит Србије а не остварење амбиција. Треба очекивати да ће промене и снажење ДСС довести до тога да истинита али сложена политичка идеја ДСС лакше допре до грађана.

Бес и мржња Марка Караџића

Бес и мржња Марка Караџића

,,Караџић оштро критиковао ДСС''. Тако је гласио наслов вести на сајту Б92. Могли сте помислити да је Радован Караџић, из неког разлога, напао ДСС током процеса у Хагу. Да је  телевизија Б92 добронамерна и професионална  у поменутом наслову би стајало барем : ,,Марко Караџић оштро критиковао ДСС'', али није тако било. Тек када сте отворили ту вест, тек онда сте могли да видите да је ,,Државни сектретар Министарства за људска права Марко Караџић оштро критиковао дискриминишуће оцене о мањинама у Војводини које су изнете на веб-сајту ДСС- а''. Овде цитирамо наслов  са сајта телевизије Б92 али на њиховом сајту нема знакова навода тако да се може схватити да је чињеница да постоје дискриминишући наводи на сајту ДСС а да то критикује државни секретар. Истина је да на сајту ДСС нема никаквих дискриминишућих навода. Сам Б92 користи неадекватан израз ,,критиковао'' као замену за адекватан израз ,,безразложно напао''. Но, то се од Б92 и очекује. Ово помињем јер се ради о доста софистицираној медијској манипулацији. Марко Караџић је свој безразложни напад изрекао у емисији ,,Стање нације'' управо на на  Б92.

Шта је то државни секретар познат по горљивом залагању за геј параду, изрекао? ,,И онда видите како они објашњавају због чега су против Статута. После овога ви немате са њима шта да разговарате јер видите како они замишљају Србију, јер видите да је ДСС себе сврстала у ред неонацистичких организација јер каже да: ,,такав статус добијају све националне мањине које живе на територији АП Војводине. Тиме се националне мањине не само доводе у исту раван са српским народом, већ се ствара и правни основ за њихову конститутивност у АП Војводини''. Ако ови из ДСС-а и они који се боре за Србију мисле да моја пријатељица Моника Фекете, да моји пријатељи који су Русини нису у истој равни, да је моја бака, које је Румунка, са мном, који себе сматрам Србином-онда могу поуздано да кажем да је ово нешто што у савременом друштву може да се схвати као неонацизам''.

Шта је проблем у изјавама државног секретара?

Прво, Марко Караџић је државни секретар Министарства за људска права. Дакле, један је од највиших државних функционера при Влади Републике Србије. Он очигледно јавно износи свој лични став представљајући га као став Министарства јер гостује на телевизији као државни секретар. Осим што износи свој лични став, он очигледно износи став странке чији је функционер, Лиге социјалдемократа Војводине а све представља као став Министарства и Владе. То се зове злоупотреба службеног положаја. Проблем је и то што је Марко Караџић државни секретар у Министарству за ЉУДСКА ПРАВА! Он очигледно заборавља да су и припадници ДСС људи и да и људи из ДСС имају људска права. Главни проблем је то што државни секретар најгрубље вређа и клевеће Демократску странку Србије, као и њене чланове, симпатизере и бираче, дакле, вређа грађане Србије. То што износи тако очигледне неистине,  не умањује његову одговорност. Из самог цитата који он наводи је сасвим јасно да ту нема ничега спорног, дискриминишућег или неонацистичког.

Проблем је у томе што један од највиших функционера при Влади, у име Министарства и Владе, проглашава једну парламентарну странку, за неонацистичку.

Демократска странка Србије себе сврстава у корпус странака десног центра. Сви објективни аналитичари је такође сврставају у десни центар и ником нормалном не пада на памет да је сврста у екстремну десницу или у неонацистичке странке. ДСС је припадница ,,European peoples party’s“- „EPP“, владајуће групације у Европском парламенту, која окупља умерено десне, народне и конзервативне странке. Прошле недеље медији су (једва) известили да је делегација ДСС била на Конгресу ЕПП у Бону, 9. и 10. децембра. Сасвим је јасно да нико добронамеран не може сврстати ДСС у ред неонацистичких странака. Додуше, разумљиво је да ће један припадник ЛСВ, као папагај понављати речи челника своје странке и речи мрзитеља из тзв. Друге Србије. Свакако је апсурд да високи функционер једне екстремистичке и сепаратистичке странке који употребљава говор мржње, оптужује једну умерену и државотворну странку да је неонацистичка. Проблем је и у томе што, готово извесно, државни секретар Марко Караџић неће одговарати због увреда и клевета које је изрекао. Евентуално, може одговарати тек уколико буде осуђен по тужби коју је најавила ДСС.

Потребно је да се Министарство и министар за људска права, изјасне о ставовима Марка Караџића. Потребно је да се о томе изјасни и сама Влада. Није на одмет да се о томе изјасни и председник Републике пошто се и онако меша у све и свашта, те је приграбио положај надпредседника Владе (да се подсетимо председникових речи које се савршено односе на Марка Караџића и сличне :“Видим непрекинуту нит између насиља које се дешавало деведесетих, зверских злочина на простору бивше Југославије, ... политичког језика који је производио бес према тзв. издајницима и сталног трагања за непријатељима у друштву...и да је веома важно да се идентификују групе и појединци који су инспиратори и извршиоци насиља и идеје које инспиришу насиље у друштву... и да је борба против насиља које води у фашизам важнија и од европских интеграција“. Ето председниче Марка Караџића и његовог политичког језика који производи бес и стално трагање за непријатељима у друштву, ето идентификованог појединца и његове групе која инспирише насиље које води у фашизам. Шта ћете предузети председниче?). Да ли председник државе, Влада и председник Владе, Министарство и министар подржавају оптужбе државног секретара Марка Караџића? Да ли стоје иза тих увреда и клевета? Отвара се и следеће питање. ДСС своју политику (како год је оценили) није мењала дуги низ година. Политика ДСС је иста и данас и нпр. 2007. године, када је ДСС била у Влади са ДС и Г17. Ако садашња Влада коју води ДС стоји иза тврдњи државног секретара, да ли то значи да су ДС и Г17 били у коалицији са неонацистичком странком? Нама је тај одговор познат. Нису. Али, на то питање треба они да одговоре.

Да се вратимо на провидне неистине Марка Караџића. Он брка права грађана појединаца и колективна права националних мањина или колективна права конститутивног народа у Војводини и Србији. При том је Марко Караџић магистар правних наука! Он из контекста извлачи потпуно бенигну правничку реченицу, сасвим истиниту.

Шта то цитира државни секретар? Ради се о тексту правно-политичке анализе Статута Војводине који већ три недеље стоји на сајту ДСС, који је пре две недеље објављен у листу ,,Печат'' и који је ДСС штампала у свом гласилу ,,Порука''. Ради се о анализи Војислава Коштунице, доктора правних наука и стручњака за уставно право.

Ред је да истргнуту реченицу ставимо у контекст: ,,Предлог Статута АП Војводине представља акт отвореног сепаратизма, који садржи велики број противуставних одредби. Статут има за циљ да преко противуставних одредби Покрајина добије елементе државности и да самостално одређује своју територију. Статут омогућава процес федерализације државе и притивуставно утврђује суверенитет грађана Војводине. Статут директно укида српски народ као уставну категорију и претвара српски народ у националну заједницу као нову етничку категорију коју не познаје Устав Србије. Такав статус добијају и све националне мањине које живе на територији АП Војводине. Тиме се националне мањине не само доводе у исту раван са српским народом, већ се ствара и правни основ за њихову конститутивност у АП Војводини   (наглашени део цитира државни секретар) .

Влада Србије поред уставне обавезе да утврди изворне надлежности, преноси на АП Војводину још и преко стотину државних надлежности, правећи на тај начин на својој територији и од свог народа нову државу. Пошто Влада Србије, поред Уставом загарантованих седам одсто од Републичког буџета, додатно финансира и све пренете државне надлежности на АП Војводину, то значи да сама Влада финансира прављење нове државе''. Сасвим је јасно да у цитираном тексту нема трагова никаквог залагања за дискриминацију нити неонацистичких ставова. Ако некоме није јасно ту се говори о кршењу Устава тиме што се конститутивни народ у Војводини и Србији, Срби, своде на Уставно непостојећу категорију ,,националне заједнице''. Државни секретар очигледно има проблем са чланом 1. Устава: ,,Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе...''. Познато је да се Лига социјалдемократа Војводине противила доношењу новог Устава, као и да се противи донетом Уставу. Тај став дели и њихов функционер Марко Караџић. Они сматрају да члан 1. Устава треба да гласи: ,,Република Србија је држава свих грађана који у њој живе...''. Они се противе потпуно легитимној дефиницији државе, каква уосталом стоји у уставима многих држава. Ту дефиницију државе која недвосмислено истиче национално одређење је прихватила апсолутна већина грађана на референдуму, а пре тога апсолутна већина парламентарних странака (изузев ЛСВ и ЛДП). Да подсетим да такву дефиницију државе имају и устави Немачке и Француске. Државни секретар Марко Караџић се не мора слагати са дефиницијама у Уставу, али га мора поштовати и као грађанин и као државни функционер. То што се не слаже са дефиницијама у Уставу не значи да може да вређа, клевеће и говори неистине. И поред тога што се Марко Караџић и његова странка противе постојећем Уставу (Ненад Чанак каже да Устав треба мењати да би се уподобио Статуту Војводине), треба пажљиво да прочитају Устав и да виде да постоји нпр. члан 20. Устава насловљен: ,,Ограничења људских и мањинских права'', и да схвате да постојање овог члана и његовог наслова не значи да ће било каква људска и мањинска права бити угрожена.

А ко је Марко Караџић, може се неко упитати?

Најпознатији је по жучној и ватреној подршци ,,Паради поноса'', тј. геј паради, односно поворци лезбејки, педера, бисексуалаца и трансексуалаца (ни једна од наведених речи није наведена у погрдном значењу, а да подсетимо да етимологија речи ,,педер'' потиче од старогрчког-паидерастес-паис, генитив паидос=дечак, ерао=жудим). Државни секретар је познат по томе да подржава тзв. ЛГБТ особе у борби за остваривање већих права од оних која припадају осталим грађанима. Наравно, питање је због чега? Да ли Марко Караџић припада кругу ЛГБТ особа? Ако припада, то отворено треба и да каже, нема потребе да се стиди.

У званичној биографији која се налази на сајту Министарства за људска права стоји, између осталог: ,,Магистрирао Међународно право људских права на Универзитету ,,Нотрдам'' у САД''. ,,Ангажован у Католичкој служби за помоћ у одељењу за редукцију сиромаштва'' (шта Католичка црква мисли о подршци државног секретара паради ЛГБТ особа?) ,,и у Савету за права детета Владе РС'' (да ли се тамо залаже за то да се деца уче да ЛГБТ особе имају већа права од осталих?). ,,Био на пракси у Међународном кривичном суду у Хагу'' (свакако). ,,Учествовао у изради националног плана акције за децу'' (да ли је део националног плана претварање деце у ЛГБТ особе?). ,,Предавач на предмету људских права у Индијани, САД и у седам средњих школа у Београду'' (невероватно)! ,,Носилац престижне Рон Браун стипендије и стипендије Фонда за отворено друштво'' (Сорош Фонд)(то се подразумева). ,,Члан је Лиге социјалдемократа Војводине'' (ЛДП ће да свисне).

Иако је то узалудно захтевати, државни секретар Марко Караџић треба да буде смењен јер је злоупотребио свој положај и јер је вређао и клеветао како ДСС тако и грађане Србије.

15.12.2009.године                                                                           

ДОСТА!

ДОСТА!

Убиство француског навијача Бриса Татона (за које су оптужени овдашњи навијачи)  је искоришћено да се створи хистерија и рашири мржња Друге Србије према онима које они сматрају својим највећим непријатељима. Убиство је искоришћено  и за обрачун са свима који су били против парадирања група које окупљају малобројне припаднике  сексуално оријентисане према истом полу . Постоји консензус Друге Србије и многих политичких странака, које су сада окупљене у једноумној и свемоћној власти, најмање осам година, да су њихови највећи непријатељи Војислав Коштуница и ДСС. И када су на власти и када нису. И да су ДСС и Коштуница дежурни кривци за све. И када су на власти и када ни на једном  битном нивоу државе немају власт већ годину и по. Није важно, криви су. Када нема друге, када власт доспе у шкрипац, она производи кривце. Ова власт се сагласила са сецесијом Косова и Метохије, по америчком диктату. Ова власт управо ради на сецесији Војводине, по америчком диктату. Ова власт је подстакла економску кризу, нереаговањем на ону светску ( проглашавајући је за нашу развојну шансу) и спровођењем коалиционог споразума  који је ојадио српски буџет. Погађате, ово друго опет по америчком диктату. Иако нису власт већ опозиција и налазe се у потпуној медијској блокади, ДСС и Коштуница се у континуитету нападају и подвргавају медијској тортури и измишљају се афере прoтив њих ( о распаду ДСС, о додели станова, о повезаности са навијачким и екстремистичким групама итд.). У последњој афери око убиства француског навијача велики допринос лажним оптужбама је дало и лице изабрано на место председника Србије. Он је рекао да „види непрекинуту нит између насиља које се дешавало деведесетих, зверских злочина на простору бивше Југославије, подршке штрајковима ЈСО, политичког језика који је производио бес према тзв. издајницима и сталног трагања за непријатељима у друштву...и да је веома важно да се идентификују  групе и појединци који су инспиратори и извршиоци насиља и идеје које инспиришу насиље у друштву...и да је борба против насиља које води у фашизам важнија и од европских интеграција“. Тадић је заборавио да су управо његова странка (и још неке ДС икебана странке), и Друга Србија, предводници производње беса и сталног трагања за непријатељима у друштву. Заборавио је да су управо ДС и СПС, у последњих двадесет година најодговорнији за понашање навијачких и „спортских“ параполитичких и паравојних група. Те две странке, а не ДСС, у последње две деценије имају или су имале, највећи број својих функционера и финансијера у управама фудбалских и кошаркашких клубова. А те управе су прави господари навијача. Сетимо се само скоријег штеточинског деловања супербогатих високих функционера ДС, и најближих сарадника Ђиласа и Тадића, Жике Анђелковића и Игора Жежеља у кошаркашком клубу Црвена звезда.

Да је створена вештачка хистерија око убијеног француског грађанина сведочи и следеће. У августу је објављена вест да су у селу Партеш код Гњилана, убијени Трајанка и Богдан Петковић и да се сумња на професионалне починиоце. Та вест готово да није примећена и није заинтересовала  ни медије ни власт. Злочини над Србима на КиМ  никада нису занимали представнике Друге Србије и њихове НВО које управо треба да се баве тим проблемима а не баве се јер су за њих Срби другоразредна појава. У септембру је објављена вест о смрти Бриса Татона. Вест је изазвала невиђену хистерију и лавину лажних оптужби. Обе вести су заслуживале исто интересовање и исте реакције ( убијеном брачном пару Петковић нико није палио ни свеће, нити симболично полагао цвеће, нити за њима пролио и једну сузу). Какво је интересовање било за оба трагична догађаја најбоље сведоче коментари читалаца сајтова медијских перјаница садашње власти. Вест о убиству српских грађана је имала 15 коментара на сајту Б92, 14 на сајту Блица и 26 на сајту РТС.Укупно 55. Вест о убиству француског грађанина је имала 1137 коментара на сајту Б92, 894 на сајту Блица и 574 на сајту РТС.Укупно 2605. Педесет пута више. Закључке извуците сами.

После смрти француског грађанина поступци власти су трагикомични, у маниру нушићевих драма. Борис Тадић је сугерисао властима Београда да једну улицу назову по Брису Татону! Ђилас у немогућности да одмах поступи по жељи  Б(о)риса Тадона, проглашава дан жалости у главном граду ! Али, зато жута власт у Врњачкој Бањи, одмах доноси одлуку да главној  улици- Променади, дају име француског навијача! Богови су пали на теме ! Хајде да се запитамо следеће: Да је у Тулузу убијен навијач Партизана, нпр. Петар Петровић, да ли би Никола Саркози позвао власти Тулуза да дају једну улицу српском навијачу? Да ли би власти града Тулуза прогласиле дан жалости? Да ли би власти главне бање у Француској, нпр. Евијан (Еvian-les-Bains)  промениле име својих главних улица, „Avenue du General Dupas“ или „Quai du Baron de Blonay“ ,у „Avenue du Petar Petrovic“, тј. назвале своју главну улицу по српском навијачу?

Налазимо се у атмосфери хистерије, тражења и производње непријатеља, па због овог чланка могу бити суочен са оптужбама да сам један од оних који креирају „насиље које води у фашизам“ или да сам лично фашиста (тим више јер сам функционер лажно оптужене и проскрибоване ДСС). С обзиром од кога те оптужбе могу доћи, не бринем се. Не бринем  ни због тога што се на сајту  неонацистичког Стормфронта, у делу Стормфронт Србија, од 6. маја 2009. године, налазим на “Списку Јевреја у Србији“, на последњем 175. месту. Као што Друга Србија и власт праве спискове, тако их прави и Стормфронт. Једино што се поставља питање чему ти спискови служе?

Београд 8.октобар 2009.године                                         Небојша Бакарец

Све може да прође

Све може да прође

У спинованој  Србији готово све може да прође. Власт само заврти чигру, медијски вртуљак и “voila”…Све постаје могуће. Јавност гута све. У том светлу треба посматрати и положај Либерално демократске партије. Положај је шизофрен, али угодан (кога брига за шизофренију). ЛДП је власт и  “de facto”  и “de iure”( нпр. у Београду и многим општинама) . Званично  ипак , није у Влади Србије. Међутим, када год власти недостају гласови у парламенту, ЛДП даје подршку. Јасно је да ЛДП није опозициона странка, већ је ВЛАСТ. Али, ЛДП, ствара медијску, јавну слику да је опозиција. На речима су опозиција а на делу власт. И то код грађана углавном пролази јер се то спинује, односно такво лажно стање ствари одговара оним странкама које контролишу медије и које у Влади јесу. ЛДП је као пола риба пола девојка али не сирена, већ пре као обрнута сирена, створење са главом и пола тела рибе и ногама девојке. И носе мини сукњу. И кажу да су НАЈ, НАЈ...Све ово није потребно доказивати јер је постало сасвим јасно током петнаест месеци овог режима. Једино, што је и лицемерно, поред тога што је шизофрено.

И тако, на сајту „Е-новина“ једном од гласила из миљеа ЛДП и „Пешчаника“, освану апел под шифром „хитно“ за помоћ е-новинама. Е...е...Цитирам –

„ Досадашњи власник портала повукао се из посла : е-новине остале су у власништву и на управљање запосленима „ ( е баш ми је жао што се они шутирају испод стола са Ђиласом и Шапером – мада примећујем да е-новине не помињу име тог досадашњег власника њиховог портала) ,цитирам даље „ Медијска ситуација у Србији у којој неколико људи из окружења Бориса  Тадића  имају корпоративну моћ над медијима јер њихове агенције поседују деведесет одсто целокупног маркетиншког тржишта – довела је е-новине у позицију у којој је био „Ферал трибјун“ уочи гашења. Без обзира не велику читаност и регионални утицај, портал е-новине из политичких разлога, одлучено је, не сме да добије огласе јер су е-новине врло критичне према режиму Бориса Тадића и његовим људима, свеједно звали се они Драган Ђилас или Срђан Шапер“. Овај напис у е- новинама спомињем као још једну илустрацију и доказ шизофрености и лицемерја ЛДП. А  констатација е-новина о медијској ситуацији је тачна. Проблем је у томе што је оснивач и један од власника е-новина и њихов глодур, Петар Луковић, високи функционер ЛДП , те блиски сарадник  Чедомира Јовановића. Господин Луковић, политичар, је члан Политичког савета ЛДП, вреди  набројати  све те политичаре и политичарке, високе функционере ЛДП (Весна Пешић, Биљана Ковачевић Вучо, Биљана Србљановић,Филип Давид, Иван Андрић, Иван Торов, Латинка Перовић, Наташа Мићић, Ненад Прокић,  Оливера Јежина,  ПЕТАР ЛУКОВИЋ, Рајко Даниловић, Сешка Станојловић, Слободанка Аст, Соња Бисерко, Србијанка Турајлић, Вера Марковић, Владимир Глигоров, Зоран Остојић, Александар Гаталица ...). Има ли бољег доказа да је медијска слика таква, како ДСС тврди већ петнаест месеци, од истих тврдњи које долазе од високог функционера  ВЛАСТИ и ЛДП, новинара Петра Луковића. То што је Луковићева странка лицемерна и шизофрена, није битно. Да не помињем колико је лицемерно и то што, у оваквој медијској ситуацији, каквом је описује Луковић (а ДСС се слаже), ЛДП подржава накарадне и антиевропске измене Закона о информисању. 

31.08.2009.године