И С Т И Н А О П Л А Т А Н И М А (дужа верзија)

 И С Т И Н А   О    П Л А Т А Н И М А

Чињенице о уништавању дрвореда платана на Булевару

Сеча дрвореда платана на Булевару, односно уништавање амбијента јединог Булевара у Београду представља варварски чин. Када се сагледају све чињенице које ће бити изнете види се да квалификација – варварски – није довољна. Ради се о криминалном и антицивилизацијском чину, заиста без преседана. До сада су се такве ствари збивале током ратова, природних пошасти...О таквим поступцима смо читали у књижевним  делима фикције. Једно од популарнијих али и вредних дела је свакако серијал великог оксфордског професора Џона Роналда Рејела Толкина, о Средњој земљи, Хобитима, Вилењацима,Чаробњацима, Људима, Патуљцима и...хм, хм, Орцима. Овај последњи сој је био познат и по томе што је мрзео природу, сунце, небо, живот...и свакако дрвеће. Сетимо се, између многих примера, оне епизоде када Орци предвођени слаткоречивим чаробњаком Саруманом, који је застранио и прешао на страну зла, секу прекрасно дрвеће Изенгарда а потом и ивицу прастаре шуме Фангорн. Утисци са лица места, са Булевара, сцене током и после сече, су запањујуће слични са призорима које је измаштао Толкин. После обимне анализе већине чињеница, доступних докумената, постало је потпуно јасно шта је истина о сечи платана, а Драгана Ђиласа, слободно можемо назвати београдским Саруманом или Сауроном ако баш хоћете. Господар жутих београдских Орка (гномова), са једне стране - јавно - слаткоречив, умиљат, љубитељ залуталих голубова, ромски цар, very straight g(u)(a)y- but not gay at all, мостоградитељ, са друге стране (не баш тако) тајно - мултимилионер у еврима, човек у  потпуном сукобу интереса као власник многобројних фирми, контролор медија, власник великог и малог брата, лиценци за fast food бракове и провинцијски квазисвингерај, псовач, човек танких нерава, несвикао на критику и супротно мишљење... Директору ЈКП „Црнило- Београд“ Радовану Драшкићу припада улога Гриме Црвјезика, слуге Саруманове. Бесрамне су пресне лажи које су током месец и по, као нечист, по нама избацивале десетине градских властодржаца већином припадника Демократске странке, на челу са „дарлинг“Ђиласом. Странке која тврди да је странка пристојних људи, да је цвет грађанства, егземплар уљудности. Постоји тачна дефиниција пристојног друштва коју даје принстонски и јерусалимски професор Авишај Маргалит - „Пристојно друштво је оно друштво чије институције не понижавају грађане тог друштва“. Професор је рекао и да је „цивилизовано друштво, оно друштво чији се грађани међусобно не понижавају“. Драган Ђилас и Демократска странка су нас све понизили. Из тога можемо закључити да Драган Ђилас није пристојан, нити цивилизован човек . То се односи и на све оне који су подржали уништавање амбијенталне целине Булевара. То важи и  за Демократску странку. Једноставно, неистина је, како сви они тврде, да је дрвеће морало бити посечено јер је било болесно и паду склоно. Истина је да је требало уклонити (ако верујемо од града нарученим елаборатима Шумарског факултета (у даљем тексту-ШФ), који су  дискутабилни али и такви су недовољан основ за сечу дрвећа) 121 стабло од укупно 734 колико их има на Булевару и Тргу Николе Пашића. Јасно је да је међу 329 посечених платана било свега  педесетак оних за које ШФ каже да их је требало уклонити, остале, дакле, око 280, није требало посећи. Елаборати ШФ су послужили као алиби за дрвоцид, као алиби за унапред смишљену одлуку да се посеку, као увод, као отворена врата за наводно јефтинију реконструкцију Булевара и саму градњу зграда на том потезу. Наравно, можда се ради и потпуној неукости и подлегању захтевима будућих инвеститора и градитеља, али је то мање вероватно. Превидели су да такав староставни дрворед управо даје  додатну вредност тој локацији и да сам по себи има огромну вредност коју је ШФ у првом елаборату проценио на 5,4 милиона евра. Сами елаборати не пружају довољно материјала за алиби али дрвоморци из ДС су рачунали на потпуну контролу над медијима коју имају, чији су главни носиоци управо Ђилас, Шапер и Крстић, а рачунали су и на то да имају потпуну контролу над градским институцијама (и над људима и над документацијом), тако да су им биле довољне мрвице и двосмислености у елаборатима, да створе (лажно) покриће. Шта је огољени мотив за уништавање Булевара? О томе говорим у тачки 5. а овде ћу изнети логику бројева. Највећи мотив је профит од будуће градње на том делу Булевара. Тај потез је дугачак 2,5 км. Дакле 5 км могућности за градњу са обе стране. Мноштво објеката на том потезу су ниже старе зграде које нису под заштитом. Узмимо да ће на свакој страни у наредних пет година бити изграђено по 50 зграда, укупно 100. Рецимо да ће свака зграда имати један до два нивоа гаража са подрумима, приземље, пет спратова и поткровље, просечне површине 2500м2. Просечна цена градње неће бити виша од 1000 евра по м2. Дакле, цена градње тих 100 зграда ће бити око 250 милиона евра. Тржишна цена, односно продајна цена станова и пословног простора , ће како ствари сада стоје бити, не мања од 2000 евра а не већа од 4000 (углавном у зависности од локације). Тешко је сада рећи али просечна цена ће бити између 2500 и 3000 евра. Трошкови расељавања  или давања надокнаде у становима ће умањити профит за највише петину. У првом просечном случају укупан профит (умањен за петину) ће бити  300 милиона евра а у другом,  400 милиона евра. То је довољан и прави мотив да се посече дрворед на Булевару. Данас, по правилу (а постоје и часни изузеци) граде олигарси, криминалци (Шарићи и сл.), интересне групе мање моћне од поменутих али зато јаче повезане са  ДС (типа „Монтера“) или баш фирме људи из ДС и осталих владајућих странака. Огромни платани су онемогућавали саму реконструкцију каква је на крају замишљена (јер би се дрвеће нашло на простору паркинга или чак на коловозу- у случају подужних паркинга, а и поскупело би већину радова). Такође, останак дрвореда  би поскупео (из више разлога) или онемогућио градњу многих зграда, поготово гаража, јер су позиције  платана фиксне, односно насумичне у односу на будуће зграде. Из градских аката из априла 2009. се може претпоставити да је била замишљена другачија реконструкција јер се није предвиђало уклањање дрвореда. За претпоставити је, да је првобитно  било предвиђено да трамвајске шине остану на својим позицијама. После првобитних решења из априла 2009. профитери су сабрали два и два, и у децембру су донета нова решења потпуно супротна првим, у погледу дрвореда, али неко је морао дати налог за то, због тога што се чињенично стање није променило а елаборати ШФ су били познати и при доношењу априлских решења. Очигледно је да је то могао само градоначелник.

Градски режим је у најмање два наврата издао срамотне рекламе, објављене у већини дневних новина, а потом у краћој верзији и у недељнику „Време“. Осим што се непотребно троши новац грађана, најспорније су отворене неистине (лепо упаковане) градског режима. Сасвим је сигурно да је градоначелник био упознат и сагласан са овим, јер се на почетку реклама налази његово писмо. Срамота је да било ко, а поготово градоначелник, овако обмањује грађане. Идемо редом.

У другом пасусу свог писма Ђилас каже:“ Реконструкција Булевара је део Пројекта обнове Београда у оквиру којег смо направили значајне резултате у погледу изградње инфраструктуре, квалитетнијег, лепшег и безбеднијег живота грађана“. Шта је то „Пројекат обнове Београда“? Потемкиново село! Редовне послове сваке власти, ова  градска власт, маркетинга ради, пакује у „Пројекат...“. Уназад десет година, као и десет пре тога нису постигнути никакви иоле битнији, капитални резултати у Београду. Обилазнице нема. Метро није ни започет. Железница је гора него икад, тачније у стању распада. Од 2000. до данас у Србији је изграђено бедних 99 км аутопута, док је у Милошевићевој деценији са све санкцијама, ратовима и бомбардовањем изграђено (скромних додуше) 106 км аутопута. У Београду за протеклих десет година није подигнут ни један мост, нити  је реконструисан иједан битан! Станоградња је у драстичном паду, у односу и на Милошевићеву деценију а камоли у односу на деценију пре. Прошле године Тадићев режим је изградио свега 15000 станова у Србији. А то је свега 4000 станова више него што је Милошевићев режим изградио 1999., у години бомбардовања! Чак и гласила ДС-а , Б-92 и Блиц, кажу у наслову, цитирамо „БИЗ“Б-92 од 28.марта 2010.године:“Ова власт само обећава, а не гради“. И кажу :“Нажалост, десет година након рушења Милошевићевог режима, улагања у инфраструктурне пројекте у Србији и даље су мизерна...ми смо правили Национални инвестициони план, којим се уместо националног, задовољавају страначки интереси“. О чему онда говори Ђилас, први министар за НИП? Зашто нас тако бестидно лаже?

У четвртом пасусу Ђилас наставља са бунцањем: “Реализацијом овог пројекта (Булевара) доказујемо да ће ова градска власт...наставити да од Београда прави праву европску метрополу“. Да ли се еврометропола прави варварском сечом  280 здравих столетних стабала? Да ли еврометрополе проблем саобраћаја решавају нефункционалним трамвајским системима или метроом?

И у следећем пасусу се наставља са изношењем потпуно неутемељених тврдњи: “...постаће најмодернији булевар у светском смислу...резултат ће бити квалитетнији живот, бољи саобраћај, већи квалитет живота, развој привреде, повећање вредности имовине“.

А онда „touché“! “ А ту долазимо и до теме нужне сече платана ...“к(л)аже Ђилас. Прво Решење Секретаријата за заштиту животне средине доказује да сеча није била нужна!

И онда градоначелник исказује дирљиву бригу за безбедност грађана и схватамо да је то прави лажни разлог. Тај бол у срцу једног мултимилионера, саосећање, емпатија...Да ли сте се најежили? Ломљење и падање грана топола и повређивање грађана се дешавало на другим местима а природне непогоде ће и надаље оштећивати и дрвеће. То међутим, не може бити разлог да се посече 280 стабала која нису незлечиво болесна, нити склона паду. Ради се о најприземнијој демагогији.

У следећем пасусу Ђилас превазилази самог себе.“Одлуку о сечи стабала... није донео ни један политичар, већ стручњаци. Ова власт не може бити неодговорна па да се оглушује о студије којима су стручњаци Шумарског факултета, у два наврата упозорили да су платани трули и да их треба посећи при првој реконструкцији“.  Одлуку о сечи је донео управо Ђилас. Стручњаци ШФ су навели да  треба уклонити 121 оболело и нагнуто стабло а да остало дрвеће треба адекватно заштитити и лечити. Већ смо доказали о чему и како говоре студије ШФ. Нигде не кажу да треба урадити то што каже Ђилас. У допису од 23. фебруара, три дана пре сече, ШФ у свом писму упозорава да у другом елаборату није разматрао могућност уклањања целог дрвореда или његовог дела, одједном.

У име Демократске странке Србије, народни посланици Милица Војић Марковић и Милан Димитријевић и писац ових редова као градски одборник, поднели су 12. марта Уставном суду, Уставну жалбу против oдлука Града Београда и ЈКП ,,Зеленило Београд''  o сечи платана у Булевару Краља Александра. Уз предлог Уставном суду да размотри уставност oдлука Града Београда и ,,Зеленила Београд'', поднет је и предлог за доношење привремене мере забране даље сече платана.

Нажалост, због намере надлежних, а пре свега градоначелника Драгана Ђиласа и  директора Зеленила, Радована Драшкића, да необично брзо приступе штетној сечи платана и због намере да се релеватне информације учине недоступним или тешко доступним, Уставна жалба је поднета после учињене штете, а не пре, као што је планирано. Треба имати у виду и обимност и сложеност предметне материје изнете у Уставној жалби, на девет страна.

Потом је одборничка група ДСС-НС на  иницијативу аутора овог текста, Скупштини града Београда предложила  разрешење градоначелника Ђиласа, на седници градске Скупштине 22. марта.

Одборничка група ДСС-НС је захтевала  да градоначелник Драган Ђилас буде разрешен (или да поднесе оставку) због тога што је био наредбодавац уништавања амбијенталне целине Булевара Краља Александра, када је на потезу од Вуковог споменика до улице Господара Вучића (Цветкове пијаце) посечено око 329 стабала платана.

На основу релеватних података (елаборат Шумарског факултета утврђује вредност 734 стабла, на Булевару и Тргу Николе Пашића, на 5,4 милиона евра)  проценили смо да је самом сечом око 329 платана нанета материјална штета од преко два милиона евра. Штета ће бити и већа ако имамо у виду да је планирана набавка  нових садница, а да ће укупни трошкови  бити око милион евра, у зависности од старости и величине набављених садница. Дрвоморци и штеточине из Демократске странке, предвођени Драганом Ђиласом и Радованом Драшкићем, осим што су уништили вековно наслеђе и амбијент највећег булевара Београда, на врхунцу економске кризе којој је кумовала та странка, граду Београду и Србији наносе штету тешку три милиона евра.

 ДСС и НС такође су предложиле  и  разрешење Радована Драшкића са места директора ЈКП „Зеленило- Београд“.

Коментари доступне документације, односно чињеница које доказују да није постојала потреба да се дрворед посече и уништи амбијентална целина јединог правог булевара у Београду :

1. Први елаборат Шумарског факултета из 2006. године.

Овај елаборат даје лошију оцену постојећег стања дрвореда у Булевару него што је оцена коју две године касније даје други елаборат. Овај, први елаборат помиње и могућност измене комплетног дрвореда (стране 29. и 63.) али, на страни 29., каже да постоје „наде да се извесне поправке општег стања могу успешно извести и пре неопходне, препоручљиве и ускоро неизбежне измене комплетног дрвореда“. Такође, већ на страни 30. се говори о мерама за обнављање и унапређење стања дрвореда и позитивно се одговара на питање о целисходности ових мера. Потом се наводе четири мере (проређивање прегусто позиционираних стабала, редуковање оболелих делова крошњи, ревитализација шупљина и пресека и обрада простора око стабала). Поставља се питање како је могуће доносити одлуку о уништењу дрвореда на основу елабората старог четири године, који притом предлаже и мере ревитализације дрвореда? Ово питање има још већу тежину уколико имамо у виду да постоји две године млађи елаборат исте установе који предлаже блаже мере. У сваком случају овај елаборат, због намере аутора да обезбеде маневарски простор и могуће широко тумачење (и себи и наручиоцима), је у суштини контрадикторан. Овај елаборат предвиђа сечу 32 платана (како се наводи у уводу другог елабората ШФ) од укупног броја на Булевару и Тргу Николе Пашића.

2. Други елаборат Шумарског факултета из 2008. године.

У уводу овог елабората (страна 1) се каже да је тај елаборат настао јер је „Комисија за давање сагласности за уклањање стабала... окуларним прегледом утврдила“ да је стање платана много горе него што стоји у првом елаборату ШФ и да је због тога наручен други елаборат. Сазнајемо за драгоцен податак да је постојала некаква фантомска градска комисија (непознато је ко су били чланови те комисије и ко је комисију формирао), вероватно нестручних лица, чим је пресудни аргумент те комисије био „окуларни преглед“ (читај, „одокативни ждрак“ систем). Међутим, мере и закључци дати у другом елаборату су блажи него закључци у првом елаборату а драстично другачији него тврдње „окуларне ждрак“ Комисије. Други елаборат показује да су тврдње Комисије нетачне и злонамерне и потпуно демантује њихове закључке. На страни 39. у Закључним разматрањима стоји: „Због своје велике културно-историјске, просторно-пејзажне и еколошке вредности дрворед у Булевару Краља Александра за град Београд има велики значај. Због тога га је у свим следећим реконструкцијама булевара неопходно задржати, а стање у коме се он тренутно налази потребно је унапредити“. И овај елаборат наводи мере за санацију дрвореда којима би се животни век дрвореда сигурно продужио за наредних десет до петнаест година. Те четири мере су:  сеча трулих и оштећених стабала, формирање круна (орезивање грана и санација трулежи), санација трулежи и рана у приданку и на деблу стабала, сузбијање америчке мрежасте стенице и гљива проузроковача болести лишћа. Овај елаборат предвиђа сечу 121 стабла од укупно 734.

3. Решење о утврђивању мера и услова заштите животне средине, које је издао Секретаријат за заштиту животне средине, 13.04.2009. године.

Из образложења се види да се предвиђена реконструкција Булевара тиче и тротоара (дрвеће се налази на тротоару) мада се то и из првог дела Решења не види. У другом пасусу образложења, на крају стоји и то да се у Урбанистичким условима помињу „обострани тротоари променљиве ширине“. То је битно јер се у тачки шест Решења наводи „при реконструкцији...водити рачуна о дрворедима, односно, појединачним стаблима... постојећа стабла се не смеју уклонити. Изузетно сечу појединих стабала може одобрити надлежна организациона јединица Градске управе“.

Градском секретаријату су била позната оба елабората Шумарског факултета (завршена 2006. и 2008. године) али је Секретаријат донео овакво Решење. Дакле, јасно је да ни Урбанистички услови, ни Решење Секретаријата из априла 2009. не предвиђају уклањање дрвореда из Булевара, нити било шта што је урађено у фебруару 2010. године.

Стога је јасно да до уништавања односно до сече дрвореда уопште није морало да дође, јасно је да није постојала потреба нити императив да се дрворед посече.

Ово Решење је доказ за то.

4. Решење о утврђивању мера и услова заштите животне средине, које је донео Градски секретаријат за заштиту животне средине, 24.12.2009. године.

Друго Решење Секретаријата о истој теми, је издато осам месеци после првог Решења. У фактичком смислу осам месеци касније се ништа није променило (осим намера властодржаца да се посеку платани) јер су елаборати Шумарског факултета урађени 2006. и 2008. године и били су доступни и познати и Урбанистичком заводу и Секретаријату, као и осталим факторима у граду Београду (елаборате је наручио Градски секретаријат за комуналне и стамбене послове). Због тога је јасно да су Урбанистички завод и Градски секретаријат за заштиту животне средине издали, у року од осам месеци два контрадикторна урбанистичка услова и два супротстављена Решења. Из првобитних услова и Решења је јасно да у априлу 2009. године није постојала намера да се сече дрворед и уништи амбијент Булевара. Јасно је да та намера није постојала ни код налогодаваца Урбанистичком заводу и Секретаријату а то су Градоначелник и Веће). Пошто није постојала намера јасно је и да властодршци у граду, у априлу 2009. године нису имали ни потребу да се дрворед сече (та потреба није постојала ни у тренутку уништавања дрвореда, не постоји ни дан данас а неће ни постојати у односу на остатак дрвореда у Булевару или у односу на сличне дрвореде). Неминован је закључак да дрворед није морао да се сече и да су лажна сва објашњења зашто је то урађено у фебруару 2010. године.

5. Акт Шумарског факултета од 23.02.2010. (акт је донет три дана пре уништења дрвореда)

Шумарски факултет у овом акту објашњава шта је био предмет елабората из 2008. године, овог факултета и понавља шта је тим елаборатом предложено: „да би се лоше здравствено стање дрвореда поправило у елаборату је предложено да се:

1. на свим радикално орезаним стаблима гране одмах уклоне
2. на свим јако оштећеним стаблима санира трулеж
3. један број јако оштећених стабала из дрвореда одмах уклони
4. обави сузбијање америчке мрежасте стенице и гљиве A.errabunda.

Предузимањем наведених мера животни век стабала у дрвореду би се продужио за око 10 до 15 година, а за то време би постојећи дрворед СУКЦЕСИВНОМ заменом стабала требало заменити новим. По нашем предлогу у првој фази те сукцесивне замене из ЦЕЛОГ дрвореда је требало уклонити 121 стабло (осушена стабла, стабла склона паду, јако оштећена стабла)“.

Да се подсетимо, у другом елаборату (из 2008. године) Шумарски факултет предлаже лечење дрвореда (горе наведене четири мере) и сукцесивну замену постојећег дрвореда у периоду од 10 до 15 година. Сасвим је јасно да се тиме не предлаже уништење дрвореда. У претпоследњем пасусу овог акта Шумарског факултета експлицитно се наводи: „Напомињемо да могућност замене целог дрвореда, или његовог дела, одједном у овом елаборату није разматрана“. Стога се поставља питање, на основу чега су органи града, градоначелник, веће, „Зеленило“ и други, приступили уништењу дрвореда и амбијенталне целине Булевара?  Видимо да то није на основу другог елабората Шумарског факултета,  нити на основу акта ШФ од 23.02.2010, као што та одлука није донета на основу Урбанистичких услова Урбанистичког завода и Решења Секретаријата за заштиту животне средине из априла 2009. године.  Такође се поставља питање на основу чега су Урбанистички завод и Секретаријат за заштиту животне средине донели Урбанистичке услове и Решење из децембра 2009. године? У та два акта се позивају на први елаборат ШФ из 2006. године, међутим ни тај елаборат не предвиђа потпуно уклањање дрвореда а јасно се наводи да су могуће мере ревитализације дрвореда. Проблем је и у томе што се коначна одлука о сечи платана, односно уклањању дрвореда не може доносити на основу 4 године старог елабората, када при томе постоји новији елаборат стар 2 године и акт ШФ од 23.02.2010. године, који поткрепљује и подржава други елаборат. Посебну тежину има чињеница да је градским органима Шумарски факултет упутио акт, који је истовремено и стручно мишљење, три дана пре извршене сече дрвореда. Посебно је оптужујућа чињеница да су се градски органи оглушили на овај акт Шумарског факултета.

6. Поставља се питање шта се то променило у главама жутих властодржаца па су дали налог да Урбанистички завод и Секретаријат донесу нова Решења потпуно супротна првобитним?

Очигледно је да су првобитни ставови из априла 2009, Урбанистичког завода, Градског секретаријата за заштиту животне средине (а вероватно и других надлежних) допрли до тзв. грађевинске и урбанистичке мафије чији се делови налазе и у структурама градске власти. Ако некоме не одговара термин грађевинска и урбанистичка мафија, може их назвати и интересном групом лица која треба да (свако у свом домену) :

-         изводи радове на реконструкцији Булевара (коловоз, тротоар, трамвајска мрежа, подземна и надземна инфраструктура, паркинг места...)

-         гради зграде дуж Булевара (очигледно је и познато да у протеклој деценији није било обимније градње дуж Булевара – део после Вуковог споменика, и да је мафија сматрала да је дрвеће једна од препрека за то. Очигледно су сматрали да су трошкови градње превелики. У протеклој деценији градња у осталим деловима Звездаре и Врачара је била изузетно обимна. Вероватно су сматрали да ће уклањање дрвећа омогућити јефтинију и технички изводљивију градњу (улази у гараже, и градња самих гаража, лакша градња зграда и лакши приступ градилиштима). Сасвим је јасно да се уклањањем дрвећа појефтињује и сама реконструкција коловоза и тротоара (видети тачку 6. првог Решења Секретаријата за заштиту животне средине) као и градња зграда;

-         узме провизију (мито) од будућих инвеститора или извођача радова.

Те групе, су извршиле притисак на надлежне у граду, и (или) су сви схватили да се став који је владао по наведеном питању, до априла 2009. године мора променити. Стога су испословали промену става која је очигледна у промењеним Урбанистичким условима и Решењу Градског секретаријата за заштиту животне средине (вероватно и другим актима надлежних),  и у свим поступцима градских властодржаца на челу са Ђиласом и градским Већем. Све то је довело до наношења ненадокнадиве штете – уништења амбијенталне целине највећег градског Булевара, уништења око 329 платана, довело до штете тешке око 2 милиона евра (по процени вредности целог дрвореда – 5,4 милиона евра, која стоји у елаборату Шумарског факултета), као и до извесне будуће штете од око милион евра (по најави града везаној за трошкове набавке више од 500 одраслих дрвета).

7.  Остали  (ранији) разлози за разрешење градоначелника:

-Објективна и субјективна командна одговорност и кривица за опште назадовање града Београда,

-Катастрофално стање већине градских система

-Командна одговорност због финансијског колапса  Београда.

-Командна одговорност и кривица (овај израз користимо због тога што га употребљава и градоначелник, када износи захтеве за смену градских фукционера) градоначелника и ДС-а, због чињенице да је Скупштина града претворена у најневажнији орган у граду Београду, што је у нескладу са Уставом, законима, парламентаризмом и демократијом (а то је учињено због тога што у Скупштини постоји бројна, јака и гласна опозиција од 52 одборника, а власт подржава 58 одборника).

-Командна одговорност због инфраструктурног заостајања Београда (непостојање обилазнице, нових мостова, метроа), свакодневног саобраћајног колапса у Београду, започињања градње моста преко Аде који кошта дупло више него просечан функционалан мост и који нема обезбеђене приступне саобраћајнице (нити пројекте, нити средства) и одбијања да се гради 70 милиона евра јефтинији мост преко Аде, као и због кашњења почетка радова на мосту Газела и неспособности да се договори са надлежнима из републичких органа поводом истог моста и поред чињенице да је на власти и у граду и у републици иста коалиција.

-Због инсистирања да се уместо правог метроа настави са развојем нефункционалног трамвајског система.

-Због афере Инфостан.

-Због огромног сукоба интереса у коме се налази градоначелник као власник великог броја предузећа и сумње да се обогатио захваљујући положају у својој странци и захваљујући функцијама на којима се налазио од 2004. године (председник градског одбора ДС, директор Народне канцеларије, министар за НИП...)

-Због афере у вези са градњом куће „Великог брата“

-Због развлашћивања приградских општина.

-Због великог повећања броја плаћених партијских функционера у извршној власти града и градских општина и у управним и надзорним одборима градских и општинских предузећа.

-Због командне одговорности над чињеницом да Скупштина већину најважнијих тачака дневног реда, на предлог већа којим председава градоначелник, доноси по скраћеном, недемократском поступку, без расправе.

-Због командне одговорности за доношење новог недемократског Пословника (предлог ДС-а), који опозицији онемогућава право на јавну реч, на седницама Скупштине, па ограничава чак и право да се предлози измена и допуна дневног реда усмено образложе од стране овлашћеног предлагача.

Разложна  су питања која се тичу евентуалног касног реаговања на целу ствар. Међутим, прво, сеча је изведена само седам дана пошто је најављена. Друго, информације су намерно скриване од јавности (наравно и од опозиције). Треће, сечу је благосиљао Чедомир Јовановић, председник надлежног одбора Скупштине Србије, јер је његова странка у градској власти (а ни трговина није изостала). Тиме је дато покриће Ђиласу пред тзв. утицајном Другом Србијом, и пред медијима. Четврто, сеча је с предумишљајем изведена муњевито у пар дана, управо да би се предупредио отпор и сви ставили пред свршен чин. Пето, као грађанин који верује у правну државу, аутор овог текста није веровао да неко може да изврши тако безуман чин (као што нису веровали ни многи други). Уставна жалба стога није могла бити предата пре почињеног недела а  разрешење Ђиласа је затражено на првој седници Скупштине града  која је одржана после сече дрвореда.

Остаје наук шта се све може десити када неко има превелику власт (коју не може да контролише опозиција јер је системски онемогућена, а ни било ко други). Демократска странка са сателитима има потпуну власт на свим нивоима државе али и потпуну контролу над медијима. Тако није било ни у Милошевићево доба. Постоји једна разлика. У томе што чини, овај режим има пуну подршку САД и ЕУ.  Сви они ће Србију, као платане, као Булевар...прво, као случајно, прекомерно скресати, а потом... Сад смо у фази нестручног орезивања. Прво Косово и Метохија, па Војводина, па Рашка област. После тога ће орезана, поткресана или сасечена Србија можда моћи да постане члан ЕУ?               01.04.2010.

Toorah loorah looral…an irish lullaby

Toorah loorah looral…an irish lullaby или туларемија, ту ра ле ми ја- српска успаванка

„Јер он је знао(...) да ће, можда, доћи дан кад ће, на несрећу људи и њима на наук, куга разбудити своје пацове и послати их да липшу у неком срећном граду“

„Куга је свима отела могућност љубави, па и моћ пријатељства. Јер љубав захтева и нешто од будућности, а нама су остали само тренуци“

                                                                                                           Албер Ками - Куга

„Туларемија, акутна заразна болест слична куги...“

                                                                                              Енциклопедија Британика

Агенција Танјуг је трећег марта пренела вест да је у протеклих 15 дана од туларемије оболело девет особа у Врању, Бујановцу и Прешеву. Вест су објавили само листови Прес, Блиц, Ало, франкфуртске Вести а од електронских медија нишка телевизија Белами, ОК радио и неколико интернет портала. И РТС, само једном, четвртог марта, ујутру. Имајући у виду укупну бројност  медија(бар двадесетоструко  већи број оних који су ћутали), утицај (све главне телевизије ћутале)  и тему, склон сам да претпоставим да је власт издала директиву да се о избијању заразе не говори. Могу да разумем и да подржим евентуалну намеру да се не шири паника али сакривање чињеница може имати тешке последице, поготово ако је праћено непредузимањем одговарајућих мера о чему ништа не знамо а имајући у виду неспособност власти да се носи са проблемима, можемо претпоставити да надлежни у Београду не поступају како треба. Од надлежних из Београда (министар, неки помоћник, епидемиолози- оно мноштво особа ангажованих око наводне епидемије грипа изазваног вирусом АХ1Н1) се није огласио нико. Огласили су се надлежни у Врању. Од њих смо сазнали и да је претходна зараза избила пре две деценије али и запањујући податак да у Србији (оној на европском путу) ни једна државна лабораторија не ради анализе на ову врсту болести!

Свака част Томице. При помену овог неуништивог и суперотпорног (на све вирусе и бактерије промена, оставки, смена...) чиновничког организма, морамо се присетити државне хистерије око лажне епидемије вирусом АХ1Н1 чији је један од главних носилаца био и пелцовани Томи и милиона евра пореских обвезника, улудо потрошених. Међутим Новартис не производи вакцину против туларемије, и нема интерес да случају ове опасне заразе (пот)плати своје гласноговорнике и купце из, у мозак вакцинисане власти.

Ко ј... туларемију! Плати па (нас) клати. Нек неко плати, па да виш' како ћемо да (о)певамо епидемију! Тура лура лура, тура лура ла ! ( Toorah loorah looral…an irish lullaby).

Дотле, Пчињски окруже, свој си на своме, препуштен себи (децентрализација). Врање, Бујановац, Прешево, следећи пут више среће у подели  средстава НИП-а. Добили сте довољно бактерије Francisella tularensis  а ми ћемо вам послати и вакцину ДС1Г17.

А шта је то туларемија. Пише и на Википедији и на другим релевантнијим местима али хајде да погледамо шта каже угледна америчка организација ЦФР „Council on foreign relations”, веома поуздан извор. У својој свеобухватности овај Савет, на својој интернет презентацији, има и низ чланака који се баве питањима биолошког тероризма. У једном од њих се поставља и питање: Поред антракса и малих богиња, који још биолошки агенси највише брину америчке власти? Један од тих био агенса који највише брину власти САД (али не и еврољубиви српски режим) је и бактерија туларемије (остали су  ботулинум, куга и хеморагична грозница). Ово наводим да би видели који је ниво опасности од туларемије и у које заразно друштво спада.

Иначе, САД имају на свету најобимнији и најскупљи војни програм развоја биолошког оружја и бактерија која изазива туларемију је једна од најпопуларнијих за експерименте развоја биолошког оружја и то пре свега јер се лако аеросолизује, високо је заразна и лако се деконтаминира. Ето радости. САД су експерименте почеле још раних педесетих  и нпр.стандардизовали су сој туларемије ( назив- Schu S4), као агенс за пуњење М143 распрскавајуће сферне бомбе.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           

И каже се, црно на бело, да је туларемија једна од најзаразнијих болести на свету. Узрокује је бактерија Francisella tularensis. Болест је позната и као зечија грозница. Од ње обољевају и људи и животиње. Носиоци бактерије су пре свега  глодари али то могу бити и друге дивље и домаће животиње. Људи се могу заразити на више начина,  преко инсеката који уједу заражену животињу (индиректно), преко додира коже са зараженом животињом (директним контактом), уношењем заражене воде (хидрично), удисањем заражене прашине или аеросола (аерогено). Дакле, туларемија узрокује мању смртност од антракса, куге, хеморагичне грознице и ботулинума али је заразнија јер се као и антракс преноси и ваздухом. Болест је названа по калифорнијском округу Туларе где је забележен први препознат случај. Лечи се (извор, амерички Центар за контролу и превенцију болести – “CDC”) антибиотицима - стрептомицином, гентамицином, доксициклином и ципрофлоксацином. Постоји и вакцина али је она корисна само код превенције болести. Бактерија је осетљива на високу температуру, хлорне препарате, формалин и друга средства за дезинфекцију.

Болест има доста сличности и додирних тачака са кугом, али је мање смртоносна (то знају и студенти медицине). Дакле, у угоженим подручјима препоручују се адекватне мере личне хигијене , те хигијене воде и хране, употреба радних рукавица у контакту са домаћим животињама , дезинфекционе и дератизационе мере...

Данас 5. марта, у тренутку док пишем овај текст, ово и даље није вест за главне медије (куриозитета ради, да поменем да РТС и Студио Б нису ни реч рекли о дрвоциду у Булевару). Вакцинисани Тадићев режим се не оглашава.

05.03.2010.

Удри богаташа

Удри богаташа

Пљуште награде, признања, постављења, именовања, носиоцима Власти. Срђан Шапер, Веран Матић и Соња Лихт воде мртву трку. Јуче је у Тадићевој лиги Политички Изузетних Шампиона, популарно „ПИШ“ , на прво место избио фамозни Срђан Шапер, маркетиншки Председник Србије. Пре неки дан је овенчан Оскаром (изненадих се, откуд Оскар пре времена, скоро преко везе, помислих, јер додела је почетком марта, и у којој категорији- режија?, сценарио?, специјални ефекти?, костим?, музика? споредна улога?, главна , зна се припада Председнику Лурчу, али сила Бога не моли, пара врти где бургија неће, кажем себи, - кад оно није амерички филмски Оскар, већ српски „Оскар популарности“. Опет се изненадих, Срђан Шапер, популаран? То ми звучи као contradictio in adjecto али можда грешим? Помислим, можда је народ бирао најпопуларније...можда. Није него. Тог „Оскара“ додељује „Магазин Пулс“ за који још нисам чуо али... Па установим да је „ТО“, тај знаменити магазин, додатак –готово адитив недељног „Блица“ ,  жуте режимске  ДС новине. Рингијер дакле. И Шапер доби тзв. специјалног Оскара. Међутим Шапер је господар медија те нас то доводи у сумњу  да је Оскара доделио самом себи. Покушах да установим ко је био у жирију (ако га је било) али таквог податка нема. Покушах да пронађем образложење за додељени „специјални“ Оскар популарности али авај, узалуд. Стога је било логично да се упитам на који начин су установили „популарност“ маркетиншког мага? Разбијах главу али не успех то да доконам. Али, видех да је била велика фешта у Сава центру, хиљаде људи... и нема података да је ико оспорио доделу специјала, нити да је било звиждања и негодовања. Дакле, популаран ! Па да, популарност шефа се пренела  на старог другара, бившег идола. Уз то народ воли богате и успешне, поштене новобогаташе.

Да срећа никад не иде сама, побринула се Влада која је јуче именовала господина Шапера за председника управног одбора Београдске филхармоније. Па да, логично, велики маестро Шапер, музички геније, импресарио, Моцарт кугла наше музике, складатељ, текстописац и аранжер Идола (лажу злобници да је све вредно потицало од Дивљана). Процветаће Филхармонија, поготово што ће господину Шаперу друштво правити легенда  камерног оркестра Г17+, маестро Милан Пајевић, rentseeker, и не мање велика, примадона Мишковићеве банкарске опере „San Paolo Intesa“, grande madam Драгиња Ђурић. Кажу да је господин Тасовац умро – од среће. Из добро обавештених извора сазнајемо да је господин Шапер одлучио  да се прихвати захтевне и тешке дужности из жеље да помогне посрнулој Филхармонији. Велики композитор ће бесплатно уступити Филхармонији сва права и приходе од велике симфооперете  коју ће у име те куће поставити на велику сцену Сава центра а вероватно и у Арену.

Ексклузивно сазнајемо (strictly confidential and very hush-hush) да ће у симфооперети легендарног импресарија наступити лично величине попут Тадеуша Фајта,  Ангстлоса фон Кројца, Џеремаје Вулфа, Дарлинг Дилаза и Инфанте-Паће Ђованотија, као и Серђиано Шапероти лично.

Амбициозни маестров план предвиђа ангажман Филхармоније, Опере, Балета, хорова и најугледнијих  солиста који треба да носе пројекат историјског костимираног мега vaudeville мјузикла. Ради се о бриљантном делу из два чина, а окосницу чинова би  чиниле две Поеме великог поете Шапера, из двадесетог века, из периода најплоднијег уметничког стваралаштва. Први чин се ослања на легендарну ЛГБТ толерантну Поему„ Ретко те виђам са девојкама (а виђам те сваки дан), познатију и као „Raramente, avete visto le ragazze ( e ho visto che ogni giorno)” а други чин носи револуционарна химна великог мајстора речи „ Удри богаташа (и узми му све паре)“ коју сви знамо као  „Battere I ricchi (e prendere tutti I suoi soldi)“. Заслужујете да цитирамо ове велике Поеме (са поделом улога коју нам је открио импресарио):

„ Ретко те виђам са девојкама (а виђам те сваки дан)“

„Raramente, avete visto le ragazze ( e ho visto che ogni giorno)”

(Дарлинг Дилаз)

Ретко те виђам са девојкама

А виђам те сваки дан

Ретко те виђам са девојкама

Ипак никад ниси сам

(Џеремаја Вулф)

Око тебе су дечаци

Фини су ал ипак знај

Гласине се брзо шире

А кад пукну ту је крај

(Тадеуш Фајт)

Ретко ме виђаш са девојкама

А виђаш ме сваки дан

Ретко ме виђаш са девојкама

Ипак никад нисам сам

Девојке су мени драге

Волим их ал ипак знај

Сналазим се тешко с њима

Један сусрет ту је крај

(Сви)

Веруј  ми

Веруј  ми

Веруј  ми

„ Удри богаташа (и узми му све паре)“

„Battere I ricchi (e prendere tutti I suoi soldi)“.

(Инфанте-Паће Ђованоти)

Лаж,

Све је било лаж,

Свака твоја реч,

Сваки твој осмех.

(Ангстлос фон Кројц)

Паж,

Био сам ти паж,

Паж у дворцу твом,

Дворцу раскошном.

(Тадеуш Фајт)

Удри богаташа

И узми му све паре...

Удри богаташа

И узми му све паре...

(Џеремаја Вулф)

Глад,

Ти си моја глад,

Задајеш ми бол,

Параш ми срце.

(Серђиано Шапероти)

Дај,

Дај ми опет лаж,

Хоћу мирис твој,

Хоћу твоје тело...

(Тадеуш Фајт)

Удри богаташа

И узми му све паре...

Удри богаташа

И узми му све паре...

(инфанте- чедо, паће-мир, ангстлос-онај који се не боји, небојша, кројц-крст, вулф-вук, фајт- бори се, дарлинг-драган)

У СУСРЕТ ДЕСЕТОЈ СКУПШТИНИ ДСС

У СУСРЕТ ДЕСЕТОЈ СКУПШТИНИ ДСС

Лажна али јасно изражена мисао, чешће завлада светом – него истинита али сложена идеја”, Алексис де Токвил

Демократска странка Србије

Демократска странка Србије ће пре времена одржати своју десету Скупштину (за разлику од других странака које своје скупштине одлажу, отказују или не одржавају) пре свега због критичног стања у Србији али и потреба Странке. Данас грађани живе најгоре у последњој деценији. Држава се растаче а наметнута понижења су све већа. ДСС реагује свакодневно и у парламенту и ван њега али је и глас праве опозиције угушен јер је гвозденом стегом владајуће олигархије ућуткана готово свака критичка мисао у већини медија.

У таквој ситуацији ДСС је одлучила да дела, да учини нешто и припреми се за предстојећи период. Скупштина странке је наставак промена учињених током 2009.године, које су ојачале и учврстиле ДСС (основани су политички и економски савет, фонд „Слободан Јовановић”, усвојена важна програмска документа, оснажени Главни и Извршни одбор, одржане Скупштине београдског и новосадског огранка и Скупштина омладине, издат низ публикација повременог и сталног карактера под заједничким називом „Порука” а Странка је пререгистрована по новом Закону о политичким странкама и уписана у регистар политичких странака ).

Скупштини Странке ће бити понуђени живи програмски документи: Наш пут – Начела националне политике за будућност Србије, Декларација о економској будућности Србије, као и предлози измена и допуна Статута који предвиђају већу оперативност, одговорност, брзину одлучивања, али и тачно утврђена задужења функционера, неспојивост функција, бољи контакт са чланством и истицање улоге жена у друштву и странци.

Данас грађани живе најгоре у последњој деценији. Држава се растаче а наметнута понижења су све већа.

Промене Статута и одржавање Скупштине странке сами по себи неће донети ништа ново АКО…

…АКО у целој Странци одозго надоле (Скупштина, Главни одбор, Председништво, Извршни одбор, стручни савети, посланички  клуб,  покрајински,  окружни,  градски,  општински  и  месни  одбори, одборници, повереници, чланови…) не дође до промена у начину размишљања и у начину понашања, у унутарстраначком погледу (организованост,одговорност,ефикасност…) .

Промене у начину размишљања и у начину понашања подразумевају окретање новог листа, ново поглавље у унутарстраначкој историји ДСС. Подразумевају борбу против појава – нерада, конформизма, бежања од стварности, неодговорности, негативне селекције, послушности, интересних клановских удруживања, ванинституционалног одлучивања, нездравих амбиција, бесмислених подела, недисциплине, оговарања, ароганције и бахатости…не само у друштву већ и у Странци (начелно гледано такве појаве у странкама  увек  нагризају и угрожавају  политику и политичку идеју и умањују им веродостојност).

До потпуног изражаја морају доћи следеће вредности које  већ постоје у Демократској странци Србије : вредноћа, скромност, одговорност, ефикасност, позитивна селекција, солидарност, здраве амбиције, дисциплина, штедљивост, суочавање са грешкама, складно и јединствено деловање организације, вредновање резултата рада…

До потпуног изражаја морају доћи следеће вредности које већ постоје у Демократској странци Србије :
вредноћа, скромност, одговорност, ефикасност, позитивна селекција, солидарност, здраве амбиције, дисциплина, штедљивост, суочавање са грешкама, складно и јединствено деловање организације, вредновање резултата рада…

Да ли залагање за промене у начину размишљања и понашања значе залагање за нешто неоствариво и утопијско? Не, наравно. То подразумева да се унутар Странке и у односу према Странци примене они начини размишљања и понашања који се примењују на пример, у породици и на послу (свакако, уз претпоставку да је то понашање на високом нивоу). То значи да оно унутарстраначко ( а не само политичка идеја и програм) треба да буде поимано као нешто лично, заједничко, блиско и драгоцено (то највише важи за оне који највише зависе од странке, оне који највише очекују од ње, као и оне који су од Странке имали, имају или ће имати највише користи) а не као нешто туђе, ничије. Треба чувати Странку .

Да би дошло до промена у начину размишљања и понашања, потребно је отворено се суочити са грешкама из претходног периода. Када се говори о грешкама, мора се  говорити и о одговорности. Када се говори о одговорности и одговорнима, не говори се о кривцима или тражењу криваца.

Јачање кроз неопходне промене у странци, нови наступ или нова страница у ДСС треба да подразумевају истовремено присуство И одговарајућег начина мишљења И одговарајућег начина понашања. Овде долазимо до оног познатог принципа о складу мисли, речи и дела.

Када се тај принцип пребаци у домен политичког и организационог деловања ДСС ка споља и ка унутра, то значи да оно што је лоше  (организованост, ефикасност…) треба да буде доведено на ниво онога што је добро  (општедруштвена политичка залагања, ставови и политичке идеје и деловање ка споља – највећи квалитет ДСС) јер тај несклад постаје све упадљивији.  

Да би дошло до пораста ентузијазма и политичке енергије У и  ЗА ДСС, до веће идејне покретности и унутрашњег развоја,  да би мотивисали сами себе у странци, од врха надоле, а потом и симпатизере и грађане, морају бити примењени и одговарајући начин размишљања и понашања, поред техничких, организационих и персоналних промена. Дакле, у том, унутарстраначком погледу, треба да се догоде и суштинске промене (понашање и размишљање) а не само формалне промене.

Највиши ограни ДСС после Скупштине треба да припреме Странку за веома извесну могућност да у наредних четири, пет или шест година буде у опозицији.

Што се формалних, статутарних промена тиче треба се окренути обичном члану, дати већа права најширем чланству, пре свега онима који немају никакву функцију у странци, имати двосмерну комуникацију са члановима странке, да осете да се питају, да о нечему одлучују, да су део странке, да би потом могли да допринесу и политички и материјално.

Због садашњег стања у Странци и у друштву, потребно је прилагодити се постојећим условима потпуног опозиционог деловања, недостатка средстава – ефикасније и одговорније устројити организацију. Међутим, ефикасност мање зависи од статутарних решења а више  од онога о чему се говори у већем делу овог текста.

Алексис де Токвил

Највиши ограни ДСС после Скупштине треба да припреме Странку за веома извесну могућност да  у наредних четири, пет или шест година буде у опозицији.

Још један проблем који истовремено мора бити решен да би могли да буду решени неки проблеми у функционисању и организацији Странке – то је проблем финансија. Један од начина је, ма како то некоме наивно звучало, унутрашње финансирање а за то је потребно да функционери буду солидарни са странком јер они треба највише да доприносе  и да се ДСС окрене  чланству.

Промене и  јачање  ДСС ће пресудно допринети томе да преживи нада да ће опстати  снаге  које  Србији  желе добро. Коначна сврха јачања и промена у  ДСС је добробит Србије а не остварење амбиција. Треба очекивати да ће промене и снажење ДСС довести до тога да истинита али сложена политичка идеја ДСС лакше допре до грађана.